Skip to main content

Full text of "Razgovor ugodni naroda slovinskoga"

See other formats 


Google 


This is a digital copy of a book that was preserved for generations on library shelves before it was carefully scanned by Google as part of a project 
to make the world's books discoverable online. 

It has survived long enough for the copyright to expire and the book to enter the public domain. A public domain book is one that was never subject 
to copyright or whose legal copyright term has expired. Whether a book is in the public domain may vary country to country. Public domain books 
are our gateways to the past, representing a wealth of history, culture and knowledge that's often difficult to discover. 

Marks, notations and other marginalia present in the original volume will appear in this file - a reminder of this book's long journey from the 
publisher to a library and finally to you. 


Usage guidelines 


Google is proud to partner with libraries to digitize public domain materials and make them widely accessible. Public domain books belong to the 
public and we are merely their custodians. Nevertheless, this work is expensive, so in order to keep providing this resource, we have taken steps to 
prevent abuse by commercial parties, including placing technical restrictions on automated querying. 

We also ask that you: 


+ Make non-commercial use of the files We designed Google Book Search for use by individuals, and we request that you use these files for 
personal, non-commercial purposes. 


+ Refrain from automated querying Do not send automated queries of any sort to Google's system: If you are conducting research on machine 
translation, optical character recognition or other areas where access to a large amount of text is helpful, please contact us. We encourage the 
use of public domain materials for these purposes and may be able to help. 


+ Maintain attribution The Google “watermark" you see on each file is essential for informing people about this project and helping them find 
additional materials through Google Book Search. Please do not remove it. 


+ Keep it legal Whatever your use, remember that you are responsible for ensuring that what you are doing is legal. Do not assume that just 
because we believe a book is in the public domain for users in the United States, that the work is also in the public domain for users in other 
countries. Whether a book is still in copyright varies from country to country, and we can't offer guidance on whether any specific use of 
any specific book is allowed. Please do not assume that a book's appearance in Google Book Search means it can be used in any manner 
anywhere in the world. Copyright infringement liability can be quite severe. 


About Google Book Search 


Google's mission is to organize the world's information and to make it universally accessible and useful. Google Book Search helps readers 
discover the world's books while helping authors and publishers reach new audiences. You can search through the full text of this book on the web 
a[http://books.google.com/ 


Perje e 


— 


Sla B1 241810 


Andrija Kačić- Miošić, 


rodjen godine 1690, umro godine 1760. 


€ 


i 


> 


Andrija Kačić- Miošić, 


rodjen godine 1690, umro godine 1760. 


a. 
mo 


e ĐĐ 
\ . nod WX 


O. ANDRIJE KAČIĆA-MIOŠIĆA 


RAZGOVOR UGODNI 


NARODA SLOVINSKOGA.“ 


u kome se ukazuje početak i svčrha kraljah slovinskih, koji puno vikovah 
vlad&ahu svimi slovinskimi dčržavami, s različitimi pismami od kraljah, b&nah 
i slovinskih vitez6vah. | ' 


x 


Troškom zaklade za izdavanje pučkih knjigah i pomoćju Matice ilirska. 


a. 


Ciena 1 for. a. vr. 


2. trose >. e 
U ZAGREBU. 


RAZPOŠILJA KNJIŽARA A. JAKIĆ. 


LL 


Slo Š/ 24h /$.) 0 
£ | 


HARVARD COLLEGE LIBRARY 


A, Nau & 


Man og Fand . 


Svaka ptica k sv6mu jatu leti. 
' Narodna poslovica. 


< sma. *_ RJE, - | u _ 


' PREDGOVOR. 


Sgodi ge u čas, o čem čovjek i nesniva, — ili kako veli naš 
ovjenčani pjesnik Ivan Franjin Gundulić: 
»I u čas se sgoda ugleđa, od kć nebi pametara.“ 


Uprav tako bi i s ovom obćeobljubljenom narodnom knjigom. 
prozvanom , Pjesmarica“, što sada ponajviše troškom rodoljubivih prine- 
s4kah, naime ,gakladom pučkih knjigah“ i pomoćju , Matice ilirske“ na 
sviet izlazi. 

Narod, koi se je. uzpeo do narodne samosviesti, ponosi se svojimi 
slavnimi, za rod i dom zaslužnimi sinovi, cieni im djela i krieposti, 
smatra ih kao diku svoju, smatra ih kao milovidno plemenito cvietje, 
štono je niklo na domaćem zajedničkom stablu, — dobro znajući, da, — 
kako pjeva naš Pero Preradović: 

»Što su zviezde nebeskoj pučini, 
Svietla lica to su domovini.“ 

Takov narod nezaboravlja na svoje dične muževe, već im i kroz 
vjekove čuva uspomenu u harnome serdcu, a kada dodje do sgode, za- 
svjedočava im javnimi, svetčanimi čini: cieneć im dostojno zamjerna 
djela, razglašujuć im zasluge, dižuć im spomenike, svetkujuć spomen- 
dane, slaveć stoljetnice, tisućnice. 

Tako je, da nespominjemo drugih, i naš narod godirie 1838. na 
20. Prosinca u akademijskoj carkvi sv. Katarine u Zagrebu proslavio 
dvjestoljetnu uspomenu slavnoga svoga vjesnika Ivana Franjina Gun- 
dulića. Tako se već sprema, da god. 1863. dostojno proslavi fisućnicu 
svojih narodnih vjeroviestnikah sv. Ćirila i Metoda. 


E u naše vrieme pomisliše i prosboriše verli rodoljubi: zar da 

mi neimamo nikoga. od tolikih svojih proslavljenih pjesnikah i književni- 

kah, koga bi mogli u ovo doba, — gdje se ini narodi svojimi slavnim 

muževi ponose i javno i svetčano ih proslavljaju — pred sviet s pogosom 
- X 


iznijeti, koga bi mogli dostojno 1 sjajnim uspjehom proslaviti, da ponos 
narodni, po primjeru inih izobraženih narodah, i mi u svome narodu po- 
.taknemo i na novi ga život probudimo; jer narod štujući svoje velike 
muževe, štuje u njih sama sebe i svoje včrline. — Zar da kod tolikoga 
broja, rekoše rodoljubi, naših slavnih pjesnikah i književnikah neima nijed- 
noga, koi bi dostojan bio, da se u ovo doba proslavi? —Zar da toga neza- 
služuju: Maruhić , Daržića (Gjore i Maroje) , Vetranić- Čavčić, Hekto- 
rović, Lučići (Hanibal i Ivan), '0Čubranović, Ranjina, Mažibradić, Na- 
lješković, Zlatarić, Palmotići (Jon, Gjore i Jakov), Minčetići (Šiško i 
Vladislav), Bunić-Babulinović, Lukarić, Kanavelić, Ivan Bunić, Ba- 
raković, Ivanišević, Ivan Šiškov - Gundulić, opat Ignat Gjorgjić — i 
mnogi ini slavni: pjesnici, o kojih sada spomenuti opat Ignat. Gjorgjić 
ovako pjeva: 
wPrie bih plame rajskieh dvora!, 

"Voće u jesen, klasje ob liti; 

Prie bih mogć vale od mora, 

Zrake od sunca prebrojiti : 


= Neg' izbrojit' sve poreda 
Mudroznance i pjesnike, 

- Kiem' slovinska cti begjeda, 
I cavtjet' će slavno u vike.“ 


(Piesni razlike. U Zagrebu 1855. Pieg. I.: 35 i 36). 


Kad al' pad& sudbinom, — da li bismo bolje rekli providnostju 
božjom, — kocka uprav na pučkoga, najobljubljeniega u svem narodu 
našem slovinskom (jugoslavenskom) pjesnika, našega -0. Andriju Kačića- 
Miošića, kojemu se uprav godišta 1860 dne 14. + Prosinca stogodišnjica 
njegova preminutja naveršivaše. 

Dakle da se proslavi O. Andrija Kačić Miošić! — rekoše nje- 
koji domo- i rodoljubi, — i ovaj radostni glas razliegaše se od gore do 
gore, od grada do grada, i od ustah do ustah po svoj Dalmaciji, Her- 
vatskoj, Slavoniji, Bosni, Sriemu, Bačkoj, Banatu, Serbiji # Bugarskoj, — 
jednom riečju: pučč i zaori glas niz svekolike slovinske pokrajine Po- 
savljem, Podravljem i Podunavljem, — od val6vah sinjega pa do cčrnoga 
mora, — od uznositoga Velebita pa do prastaroga nebotičnoga Vitoša, 
— krune balkanskieh i starieh planinah, — pod kojime njegda slavni 
starac Orfeo zapjeva, a Marica rieka od včlja veselja i radosti u sedam 
udari vrielah. S: 

' Na ovi radostni, velju, glas poskočiše svekolike vile slovinske i 
u kolo se uhvatiše — kličući tanko glasovito: , Slava, vječna slava 0. 
Andriji Kačiću- Miošiću !“ 


t 


P 

Svuda po narodu slovinskome bude dostojno proslavljena stogo- 
dišnjica našega ovjenčanoga narodnoga pjesnika 0. Andrije Kačića- 
Miošića, naime pako u Beču, gdje biaše vale odličnih zastupnikah i 
gospode od svieh plemćnah naroda slavjanskoga, — zatim u Zadru, 
Riwci, Senju, Karlovcu, Varaždinu, Djakovu, itd. — a ponajviše i naj- 
slavnije u našem glavnom gradu Zagrebu, dne 13. Prosinca 1860 to 
c&rkvenom službom, to inimi narodnimi svetčanostmi (vidi , Nar. Novine“ 
god. 1860, br. 286 i 287). 

Ovom prigodom tako u Zagrebu kao i po mnogili drugih gra- 
dovih i mjestih sabrano bude, osobito poticanjem sl. družtva ,za jugo- 
slavensku povjestnicu # starine“, više stotinah forintih za ovu svetčanost, 
a napose u ime jevtinoga izdanja ove pjesmarice od proslavljenoga na- 
rodnoga pjesnika. U ovu sverhu bude upotrebljena .i zaklada za izda- 
vanje pučkih knjigah, a k tomu jošte pripomožč i naša , Matica ilirska.“ 

I eto vrićlah, odakle potečč ovaj spomenik za stogodišnju uspo- 
menicu slavnoga narodnoga pjesnika! | 

I zaista, tko bi mogao većji i znamenitiji spomenik podignuti 
O. Andriji Kačiću-Miošiću, nego što si ga je on s4m za sva vremena 
podignuo, izdavši na sviet za vječnu uspomenu svoj — , Razgovor ugodni 
naroda slovinskoga“ ? 

Punim .dakle pravom, kao i slavni latinski pjesnik Zoracije, 
mogaše on o sebi reći: , Ezegi monumentum aere perennius!“ (Lib. HI. 
Ode XXX) : 

U ,Razgovoru“ ovome sbori velji i prosvietjeni um narodu svo- 
jemu slovinskomu: , Narode, ponaj sebe!“ — U ,Rasgovoru“ ovome 
govori sveudilj žarko, plemenito i rod svoj nada sve ljubeće sčrdce, po- 
tičući svedjer narod svoj na hrabra, kriepostna, bogoljubna i slavna djela. 


»Ležao je, i ležat će svaki narod u robstvu, dok nespoznade, što 
je narodni ponos!“ — rečč njegdje u svojih spisih sčrbski Anaharsis, 
Dositej Obradović; — taj pako ponos narodni u tolikoj mjeri probuditi, 
kao što ga je naš 0. Andrija Kačić-Miošić i kod prostoga haroda 
seljačkoga probudio, — nije dosele pošlo za rukom nijednomu od naših 
toli mnogih i slavnih književnikah slovinskih; jer je jedno i u njegovih 
- žilah tekla junačka kčrv, a drugo; jer je i predmet svojih pjesamah 
ečrpio iz života narodnoga, pjevajući slavna i vitežka djela narodnih 
junakah, i to činio načinom prostonarodnim , — a jezikom, kojim sam 
narod sbori i pjeva. 

I premda rodom. od stare i plemenite kuće Kačićah (vidi str. 
281—186. ove knjige) biaše naš Andrija sasvim time veoma čedan, 


VI 


ponizan i uzorite kerstjanske krotkosti, tražeći uprav ljubav prostoga 
puka slovinskoga, kojemu je ponajviše ovu pjesmaricu i namjenio, kako 
se to iz njegovih vlastitih riečih na str. 186. ove knjige uvidjeti može, 
gdje očito veli: , Talijanski tko razumi, neka štije Sagreda, Barlecia 1 


Giammariu Biemi Brešanina, iz kojih sam u kratko ovo izvadio i u 


slovinski jezik složio za siromahe težake i čobane, koji latinski neznađu, 
— i svčršujem istim se priporučujući, da mi reku: 
»Pokoj ti duši, Milovane!*“ 

Kad k otomu pomislimo , kako nam je još mala poznata naša 
povjestnica, koje radi nedostatka dovoljna gradiva, koje radi pomanj- 
kanja starijih domaćih- pisalicah: to nam se nemože na ino, nego da 
veoma zahvalni budemo 0. Andriji Kačiću-Miošiću radi mnogih junakah 
i stvarih, kojih je u ovoj da tako reknemo zlatnoj knjizi zabilježio, — 
sjetjajući se onih. včle umnih riečih našega jur gori spomenutoga ovjen- 
čanoga pjesnika Ivana Franjina Gundulića: 


»Pelio i Osa — — — 
O kojih se pripovieda, 

Da u nebo varsim tiču, — 

. Barda priklona i nizoci 
Briezi su ovo svekoliko; 
Glasoviti nu pis6ci 

Uzpćše ih na toliko. 


U pismieh uzrastiše 
Male ovako stvari u sebi; 
A velike se izgubiše; 
Jer, tko će o njih pisat, nebi.“ 
(Osman pj. VII.: 61—58). . 
Ili kako sgodno kaže oštroumni lat. pjesnik Horacije: 
»Vixere fortes ante Agamemnona 
Multi: sed omnes illacrimabiles 
Urgentur ignotique longa 
« Nocte, carent quia vate sacro.“ 
(Horat. carm. lib; IV. Ode IX.) 


Što se ima daržati ob ovoj knjizi, i na koju svčrhu bi u bieli 
sviet poslana, — rečč ponajbolje s4m proslavljeni narodni pjesnik 0. 
Andrija u ,Pozdravu, kao predgovoru, pripoljubljenomu štiocu“ ; zatim 
na str. 437—439 ove knjige: ,Najposlidnji razgovori starea Milovana 
s bratom štiocem.“ 

Na sversi nepreostaje nam ino, nego da štovanim štiocem ka- 
žemo, kako smo s preštampljivanjem ovoga dragocjenoga djela postupali. 


VII 


Odbor Matice ilirske znajući pouzđano, da je doljepođpisani iz- 
vjestitelj ovih red4kah njekom osobitom sudbinom bio odabran, te je 
koncem godišta 1834. priredio rukopis ove narodu našemu toli omiljele 
Pjesmarice otganičnim pravopisom (sada jur obćenito u nas primljenim) 
u ime V. J. Dunder-a, poslovodje J. Venediktove slavenske knjigarnice 
u Beču, koi je god. 1835, i 1836. istu Pjesmaricu u dvie knjige u Zip- . 
skom (Lipisci, Leipzig) na svoje, ili na troškove Venediktove izdao, -— po- 
vjeri iu štamparsku korrekturu na temelju izdanja Dunder-ova; s toga 
daržimo si za dužnost, da kažemo, kako smo u tome poslu postupali. 

Obskčrbljujući doljepodpisani tiskarsku korrekturu prispodabljao 
je ovo novo izdanje od rieči do rieči i sasvime savjestno sa primjerkom 
izdanja Fra. Ante Puarića, misnika reda sv. Frane, a dčržave presve- 
toga odkupitelja u Dalmaciji. U Mletcih na 1801. po Adolfu Cesaru, — 
i sciepi, da je izpravnost tiskarska ovoga djela pomoćju verstnih slagarah 
i tiskarah do najvišjega stupnja dotjerana, koliko se to po slabosti čo- 
vječjoj postići moglo. 

I to će, po našem umu, ne malo poslužiti na slavu stogodišnje 
uspomenice našega starca Milovana, — kojemu i u tome obziru mirnom 
svieštju uzkliknuti možemo: “ 


»Pokoj ti duši, Milovane !“ 


Napokon scienimo, da će biti zanimivo, napomenuvši ovdje, kako 
ova pjesmarica od svojega postanka već evo u petnaestome (XV.) izdanju 
— na koliko je nama poznato —.na sviet izlazi. — Kako nas ,,Biblio- 
grafa hrvatska“ (uredio Iv. Kukuljević Sakcinski u Zagrebu, brzotiskom 
Dragutina Albrechta 1860) Dio I. br. 706 uči, izdana je I. put u Bu- 
dimu (za godište se nezna); — II. put u Mletcih kod Dom. Lovisa 1756. 
u 12. str. 396.; — III. put ondje kod istoga 1759.; — IV. put ondje 
kod Adolfa Cesara 1801. u 4. str. 263. (izdatelj Fra. Ante Puarić, po 
kojem je i ovo naše izdanje udešeno); — V. put ondje, kod istoga 1811.; 
— VI. put u Dubrovniku 1826.; — VII. put opet ondje 1832.; — VIII. 
put u Beču kod Venedikta 1836. u 8. I. knjiga str. 416., IL knjiga str. 
382.; — IX. i X. put u Zadru kod bratje Battara 1838. i 1846. dvie 
knjige u 8.; — XI. put u Dubrovniku g. 1850.; — XII. put u Zagrebu 
kod Franje Župana 1851. u 16. I. knjiga str. 325., II. knjiga str. 257. 
(pčrva i druga knjiga sadčržaje samo pjesme); — XIII. put u Zadru 
kod bratje Battara 1851. 8. I. dio str. 420., II. dio 384. (ovo je izdanje 
uredjeno po Venediktovu u Beču., Vidi gori br. VIII); — XIV. put u 


VIII 


Dubrovniku po Pet. Franu Martecchini-u 1861. sa slikom: ,Giorge Ka- 


striotich Skenderbeg. Czar_Arbanacki“ u 4. str. 347. — Od str. 330— 
347. ima njekojih pjesamah, koje su u novije vrieme sačinjene i dodane 
i to: na str. 330. od Napoleona; — na str. 333. od bratje Ivanovića + 
šambeka turskoga pod Atenom; — na str. 340. Carnogorci pod Dubrov: 
nikom; — na str. 342. Konavljani u C. Gori; — na str. 343. Simo 
Blagojević #2 Krivošije. — Ovo je izdanje veoma pogrješno, i za čudo! 
godišta 1861. talijanskim krivopisom (uprav barbarskim!); — XV. put 
evo izlazi u Zagrebu 1862. kod Ante Jakića, a troškom ,saklade za is- 
davanje pučkih knjigah“ i pomoćju , Matice tlirske.“ — Time se dakle 
može reći, da je dosele ove pjesmarice do dvadeset tisućah (20.000) 
primjerakah u naš narod razturano.: 
U Zagrebu u oči Vidova dne 1862. 


U ime odbora Matice iWlerske 


V. Babukić. 


4 


ŽIVOTOPIS 
0. Andrije Kačića-Miošića. 
(Po Stjepanu Ivičeviću). 


O. Andrija Kačić-Miošić rodi se u Bristu u Dalmaciji, selu 
gornjega Primorja iliti Krajine kod Neretve godine 1690. — Staro i 
glasovito pleme Kačića, pčrvo izmedju dvanaest starinskih hčrvatskih 
plemćnah u Dalmaciji (time i knezovi ugarski) razgrana se na mnogo 
koljćnah tako, da od Kačića Mije prozvaše se Kačić-Miošići; od Kačića 
Bariše, Kačić- Barišići; od Kačića Vicka, Kačić- Vickići; od Kačića An- 
drijaša, Kačić-Andrijaševići ; od Kačića Petka, Kačić-Pekići; od Kačića 
Stipe, Kačić-Stipići itd. — Glavno koljeno Kačića skoro utčrglo se. 
Ostali ogranci živu i danas. — . 


U Andriji odmah od djetinstva ukazaše se biljezi oštre pameti 
u tverdoputnu tielu. — Radi šta njegov ujac, O. Fra. Luka Tomašević, 
Malobratjanin sv. O., Frane, dčržavnik (provincial) u Dalmaciji s dogo- 
vorom bratje redovnikah uzč ga na nauk u stari samostan, koi se nalazi 
u selu, imenom Zaostrog, u Krajini. Ondje Andrić potverdi svoju vriednost. 
— A budući poodrastao do 16 godinah, nadahnut milostju božjom, odkri 
želju: da bi se redovnikom zavjetovao. — Roditelji njegovi (kojim osta- 
jaše doma Šimun, brat Andrićev) priložiše se želji njegovoj, — i sdru- 
žiše svoje molbe s njegovimi kod redovničkih starešinah, od kojih bi 
zagčrljen i metnit na pokušanje. — Budući pak on podpuno zadovoljio 
zakonom prokušanja , starešine ga opremiše u Budim ungarski, da bi 
ondje mudroznanstvo i bogoslovje izučio. — Budim biaše tada serdce 
triuh današnjih dčržavah malobratjanskih, to jest: ungarske, bosanske i 
dabnatinske, koje se potle razdieliše, i ova se posljednja prozva dčrža- 
vom , Presvetoga Odkupitelja“ do danas. — 


X 


Ondje Fra Andrija djakom , daleko od oka ujčeva, nješto se 
serdnu i zagrizd, ter natrag doma pobježč. — Ali njegov ujac što ne- 
može razlogom, doverši konopom — i bčrže bolje opet u Budim odpravi 
ga. Ondje ga uzdčrža strah od ujca, dok se svojom pametju dostiže. — 
I onaj strah donesč plod takov, da sve nauke, što se ondje predavahu, 
dovčrši podpuno. — Svaka mu godina u nauku bi okrunjena pohvalom - 
i nadarenjem, i bi u svakome nauku pervenac ili' uz pšrvenca. Učitelji 
njegovi ljubljabu ga jošter i za njegovo redovničko ponašanje; neomčrči 
bo čela ni obraza, niti ugliba redovničku odjeću svoju. — Povrati se u 
. otačbinu umjetan i naučan, radi šta hvaljena i čaštjena posadiše ga na 
stolac mudroznanstva u samostanu makarskome. Ovdje složi knjige: , Zle- 
menta peripathetica juzta mentem subtilašsini doctoriš Joannis Duns, 
Scoti“, — štampane u Mletcih godine 1752. — S ovoga stolca uzadja 
na drugi, bogoslovja, — u Šibeniku, gdje uzleti na veliku visinu. — 


I. buduć Fra Andrija sveršio zabilježeno vrieme svoje službe, 
okruniše ga kakono sadučitelja i oprostiše ga te službe. 


Ali Andrija nedangubljaše nikada, nego protumači našim jezikom 
slovinskim pet knjigah Mojsijevih i njekoliko proročanstvah iz sv. pisma, 
ter složi jih u jednu knjigu, kojoj nadjena ime , Korabljica.“ Knjige ove 
poznate su svuda po našem narodu; ali se ponajviše nalaze po Dalma- 
ciji, Bosni i Hercegovini. 


Obilazeći on po nalogu sv. stolice rimske kano poslanik apo- ' 
štolski Dalmaciju, Bosnu i Hercegovinu — iztraživao bi po narodu po- 
viesti (tradicie), pisma, rukopise i svakovčrstne uspomene o narodu 
slovinskome. Skupio bi svašta, svezao u snop, i one čase, što bi mu 
ostajali izza svojih redovničkih trudćvahb, uložio bi u slaganje različitih 
pjesamah za svoj vlastiti razgovor, pak poslje ih složi u jednu knjigu i 
izdadč na sviet štampane pod naslovom: , Razgovor ugodni naroda slo- 
vinskoga.“ 


I pod svoju starost nestajaše O. Andrija danguban; nego kao 
gvardian (načelnik) upravljaše samostani, najskoli navčrh Brača u 
mjestu zvanu Sv. Martin, gdje osnova samostan po izgledu samostanah 
talianskih. Podižč ga od zemlje za života, i on isti nošaše kamenje na 
svojih ramenih. Za većje časti nemaraše; jer budući odabran i nairie- 
novan deržavnikom (provincialom) nehtje primiti te časti, nego se po- 
nizno zahvali. 

.D6godi se paka, da njeki siromasi: Jure Lovrić, Ivan i Šimun 
Rabuštći, — gornji Primorci, — vozeći u ladji nješto sierka, u Neretvi 


XI 


izprošena, zastignati herdjavim vremenom izvčrnuše se pod tankom pun- 
tom kod Bačine, ter hranu i sebe potopiše. Šimun Rabušić se udavi, a 
ostali izplivaju. To začuv miloserdni O. Andrija i sažaljivajući nesreću 
ovizieh nevoljnikah , dozove Jurja i Ivana te podje s njima u Neretvu 
na prošnju žita. Ovdje su trostruko toliko izprosili, koliko im se bješe 
utopilo. — 


Vratjajući se s toga miloserdnoga puta, udari na njih grozna 
kiša te pokisoše kano miševi. Radi čega naskoči na O. Andriju težka 
tišnja (protisli, bodac), koja mu do malo danah život prekida. Umrjč 
tako u Zaostrogu u dobi svojoj od 70 lietah godišta gospodinova 1760., 
dne 14. prosinca, gdje bude i ukopan. 


—Hkt— 


RAZGOVOR 
UGODNI 


> NARODA SLOVINSKOGA. 


0. Andria Kačić - Miošić 
pozdrav 


Pripoljubljenomu štiocu : 


Nenahodeći .se u mojim *) knjižicam od kraljah, banah i 
vitezovah slovinskih mnoge stvari i lipi dogadjaji, koji se prija, a 
niki i posli porodjenja Gospodinova zgodiše u dčržavam slovinskim : 
zato, moj ljubeznivi štioče, rečene knjižice prištanmpajem s pristav- 
kom starih kraljah, cesarah, papah i mnogih svetih od našega 
slovinskoga naroda, s nadometkom takodjer mnogih pisamah od 
banah i starih ugarskih, mletačkih i slovinskih vitezovah, a to ja 
sve sam pomljivo izvadio iz knjigah latinskih, talijanskih i her- 
vatskih, iz različitih pisamah, karatah, diplomah, dukalah, atestatah, 
davorijah i svidočbe staracah, redovnikah i svitovnjakah. Svčrha 
pak, za koju ovi trud činim, jest najpčrva: slava i poštenje božje, 
komu se svako dilo pošteno, brez otruje griha učinjeno, “posvetiti 
i prikazati ima; druga: neka se sadašnji i poslidnji vitezovi mogu 
ogledati kano u zčrcalo u hrabrenita vojćvanja i glasovita juna- 
štva svojih didah i šukundidah, da jih slobodno i veselo mogu 


naslidovati i s obćenitim neprijateljem boj biti; tretja pak svčrha moga 


*) To jest u pčrvih tiskanih izdanjih ove knjige. 


bh 


truda jest ova: da se slavna imena vitezovah i glasovitih junakah mogu 
za puno vikovah na svitu uzdčržati, štiti i njihova junaštva spomi- - 
njati. Jer, što se u knjigam nenahodi, bčrzo se izgubi i zaboravi: 
knjige štampane sve po svitu idju; ako se izgube u jednom gradu, 
dčržavi ali kraljevstvu, neće u drugom. I to su, moj štioče, svčrhe, 
za koje ovi trud činim, koi, ako si roda od starine gospodskoga, 
vitežkoga oli junačkoga, ufam se, bit će ti ugodan: ako li nisi, 
ona moje merzit ćeš knjižiće, i pogčrdjivat trudno dilo starca 
Milovana, kakono su i dosada oni, koji nisu od vitežke kčrvi , 
sastavljeni. Retorike ni poezije, nakitjena ni napirlitana veza naći - 
. nećeš, nego jednu zgradju svčrhu tvčrdoga temelja od istine zidanu, 
stinam' naravnim' iz dubokih jamah, po nastojanju siromaha Milo- 
vana izkopanih. Ako se nasladjuješ u zgradjam narešenim, evo sam 

ti kamenje pripravio, pilaj ga, teši i kreši tvojizim halatom, koga 
| si stekao, ter načinjaj visoke, plemenite i gospodske palače, ja ti 


| dobrovoljno dopuštjam, i čestitu u tvom rukodilu sreću nazivam. 


RAZGOVOR 


ugodni 


NARODA SLOVINSKOGA. 


Pisma Radovana i Milovana. 


Knjigu piše od kotara kneže 
Po imenu starac Radovane, 
Ter je šalje pobratimu svomu 
Milovanu od Gorice cčrne. 

U knjizi ga lipo pozdravljaše, 
Ter ovako starac besedjaše: 
Milovane! sva je vika na te, 
Probudi se, bit" će bolje za te. 

e Kadno lani prodja niz kotare, 
I pronesč gusle javorove, 
Ter zapjeva pjesmu od junakah, 
Jedne slaviš, druge nespominješ. 

Viče na te Lika i Kčrbava, 
Slavonia vitežka dčržava, 
Slavna Bosna i sva Dalmacia, 
Romania i sva Bulgaria; / 

Jer ostavi mnoge vitezove, | 
Mejdandžije bane i knezove. 
Pazi, da ti neogule bradu ; 

. Jer junaci za šalu neznadu. 

Ta eto si brižan ostario 
Vojujući i bojak bijući; 

A junake nisi zapamtio ; 
Već jih sčrdiš tako pjevajući. 

Il junake pjevaj svekolike, 

Neka nije prama tebi vike; 
Ol' se prodji gus4l' i pjevanja, 
Niz kotare ravne putovanja. 

Odpisuje starac Milovane: 
Nebudali, pobro Radovane! 
Tko će skupit" po nebu oblake ? 
.Tko I izpjevat' po svijetu junake? 


2 


Ne bi ti jih Vile izpjevale, 
Kamo li će starac Milovane. 
Nije lasno uz gusle vikati, | 
Ni junake po imenu zvati. 

Ako 1 ti je što pomučno, pobre, 
Od kotara starče Radovane! 
Uzmi gusle, pa se ih napjevaj, 
Sve delije po svjetu izpjevaj. 

Ali ćeš se prija prestaviti 
Kano čvčrčak pjevajuć do mraka; 
Nego li ćeš, pobre, izbrojiti, 
Koliko je na svijetu junakah. 

Kad sam lani proša' niz kotare, 
Svaki veli: pjevaj moje stare; 
Ma nereča nitko, Radovane: 
N4 ti novac, starče Milovane! 


Ter ćeš kupit" jednu tikvu vina, 


Što će tebi biti do Karina. 
Nije lasno po svjetu hoditi, 
Od junakah pjesme izvoditi. 
Ali neka znadeš, Radovane! 
Da za novce nepjevam junake ; 
Već za ljubav, slavu i poštenje, 
Vitezovah starih uzvišenje, 
Evo ću ti gusle napraviti, - 
Vitezove po imenu zvati, 
Od kojih se spomenuti mogu, 
Sve ću ti jih 'zbrojiti u slogu. 
Radovane, vjera ti je moja! 
Korba mi je dodijala tvoja, 
Valja mi se iz doma djjeliti; 
AI me neće djeca pričekati. 


ssa _6— 


Evo sam ti težko obolio, * N&daj mi se do godine danah, 


Ohronuo, i još osl'jepio Junake ćeš kazat" od mejdana. 
Skitajuć se od grada do grada, Dospivajuć pozdravljam te Pjepo“ 
Od nemila, pobre, do nedraga. I u dvoru malo i veliko. 


Slidi poskočnica, koja se može u kolu pjevati. 


[)sobitu narod svaki Sva velika Sarmacija 
Kripost ima, s kom se diči, Od starine njihova je, | 
Koju daje Bog prijaki, Slavna Bosna, . Dalmacija, 
Mudri, kažu ove riči. Ilirička dčržava je. 

A kraljuje sva hrabrenost. Moskovia, Polonia, 

U narodu slovinskomu, Bohemia, Ungaria, 
Snaga, jakost, i serdčanost — Sva bogata Slavonia 
:U vojniku hervatskomu. I vitežka Bulgaria, 

Aleksandro to svidoči, Slovinske su to dčržave, 
Kralj veliki svega svita, Davno koje osvojiše, 
Svakom? noseć on prid oči ' J puno se oni slave; 
Dilovanja plemenita, Jer narode pridobiše. 

Koja vazda ukazaše Ligonia, Alania, 

Slovinjani vitezovi ; Ravna Lika i Kčrbava, > 
I zato se zoviaše Još i lipa Arbanija 
Slavni, jaki narod ovi. Ilirička jest dčržava. 

Prij' neg' umri njim ostavi “| Plodna zemlja Pomeranska, 
Dopuštjenja blagodarna, I Gorica još suviše 
Uznosi jih, hvali, slavi Banovina, a i Krajnska 
Rad junačtva vele harna. Slavnog' puka vazda biše. 

Kdra, priti i proklinje, Njihova je didovina: 

Tko b' opsova' narod ovi, Serbska zemlja i Rusija, 
I svakoga još zaklinje, U istinu još starina: 
Da za njima zlo neslovi.  Tatarija i Prusija. 

Ostavlja jim banovine U bilomu gradu svomu, 
Sve od mora latinskoga, Aleksandria ki se Zazva, 
I dčržave jošter ine Svemu :puku slovinskomu 
Do Baltika ledenoga. Ljubeznivu pozdrav nazva. 

Da njihovo ima biti, Blagoslov jim još ostavi 
Od starine kako biše, Marta, Jova i Plutona, 

I nitko se nejma priti, Svojih Bogov', koje slavi, 


Alesandro to hotiše. Da jim dadu svaka ona, 


Koja od njih prosit' buđu 
I u dnevu i u noći, 
Da jim nije trud zaludu, 
Bit' će njima u pomoći. 
Jedanajest svitlih banah 
S aznadarom tu biaše, 
Od iztočnih kada stranah 
Njih monarka pozdravljaše. 
Za svidočit' bihu zvani, 
Svemu svitu slavni puče! 
Upisani gori bani, 
Kako mudri to nas uče. 
Da t' je ova ostavio 
Aleksandro sin Filipa, 
Ter je tebe proslavio 
Blagodarstva dileć lipa. 
Rad junačtva i virnosti 


Tvojih starih, zemljo slavna! 


Imala si časti dosti 

U istinu još od davna. 
Veseli se, Majko jaka 

Iliričkih vitezovah, 

Da si puna ti junakah, 

Svitlih banah i knezovah, 
Lipu sriću ter nekuni ; 

ser plemićah i gospode 

Gradovi su tvoji puni, 

U poštenju svakom hode. 
Brez kojizih ti bi bila 

Ka' bez duše mertvo tilo: 

Tamna, mračna, i nemila, 

To bi ti se dogodilo. 
Prostrano se nebo gizda ; 

Jer je svitlo i pristalo; 


.ALP da nije na njem zvizdah, 


U tamnosti sve b' ostalo. 
Tako ni ti nigda nebi 

Častna bila ni ugodna, 

Da gospode nejm u tebi, 

Jer b' ostala sva neplodna. 


_T— , 


Zao običaj u tebi je: 
Da svak jednak hoće biti; 
Neprilično u sebi je ' 
Još o tomu pomisliti. . 
Aleksandre umirući, 
Znam očito, nehti toga, 
Svoje carstvo njim dajući 
Svog" imena dostojnoga. 
Ni u raju, gdi su sveti, 
Svi jednaci mogu biti; 
Ni u paklu još prokleti 


“Istu serdžbu budu piti. 
Apostoli jer su veći, 


Nego sveti mučenici, 
Svu istinu valja reći, 
Od svitovnih svetjenici. 

A Lucifer žeštju ima 
Od ostalih muku doli, 
Osobitu serdžbu prima; 
Jer se zove kralj oholi. 

K vedru nebu nu pogledaj! 
Ter kriposti vidi svake, 
Svitle zvizde ter razgledaj, 
Vidit' ćeš jih nejednake. 

Po svoj zemlji prošetaj se, 
Slišaj moja govorenja, 

U razumu nesmetaj se, 
Već promisli sva stvorenja: 
I lizuća i plazuća, 
Svita zviri svakojake, 
Sva letuća i plovuća, : 
. Ugledat' ćeš svuda takve. 

Versta svaka ljutih zmijah 
Starešine svoje štuje, 

Do zemlje se svaka svija, 

Zviždu kralja kada čuje. 
Bog je tako postavio, 

Da razlikost ima biti, 

Od vika je ostavio, 

Ti se za to nejmaš priti. 


_ 8 - 


Slidi kraiko ukazanje od starih kraljah slovinskih, i dogadjaji, 
koji se u stara vrimena zgodiše u dčržavam slovinskim, iz 
različitih knjigah izvadjeni, i na svitlost postavljeni. 


Prvi kralj ilirički zvaše se imenom Ilirik, od koga se Slovinjani Ilirici 
prozvaše.  Posli ovoga mnogi vladaše; ali njihova imena knjige, S 
kojim? se ja služim, nemeću. 

Na 3522. po stvorenju svita Hvarani Dalmatini naseliše otok Vis. 

Na 3606. po stvorenju svita vladaše slovinskim' dčržavam' kralj Bradilio 
Slovinac, koi imadč žestok rat s Filipom, kraljem od Macedonie, 
koga Bradilio dobi, i pod harač podloži. 

Na 3629. Glaucia i Klito, sin rečenoga kralja Bradilia, kraljevaše u dčr- 
ožavi slovinskoj i ove Aleksandro veliki, sin kralja Filipa, jako oblada 

. i pridobi. 

Na 3655. Demetrio, glasoviti, bi učinjen “kralj od slovinskih sanovinah. 

Na 3685. Vladahu slovinskim' dčržavam' Brem i Bolg, Ercezi, oliti Duke 
Slovinci, i ovi porobiše Gerčku zemlju. 

Na 3726. Agron, Pleuratov sin,. bi,učinjen kralj slovinski. Ovi kralj 
puno snažan biše, i zato podloži mnoge banovine. Imadjaše sto navah 
(ladjih) od boja, s kojizim? oda protiva Etolom razbi i porobi njihovu 
.deržavu, pak napunivši rečene brodove svakoga bogatstva, slavodo- 
bitnik povrati se u zemlju Slovinsku. | 

Na 3732. Umri kralj Agron, i njegova žena Teuta počč vladati slovin- 
skim' dčržavam'. 


Na 3733. Bihu poslani rimski poklisari Lucius i Kajo kraljici Teuti, 
da je mole, neka bi pokarala svoje podložnike, koji činjahu mnogo 
zla Latinom po morju ; ali puna ženske oholosti činila jih je pogerdno 
smaknuti. 

Na 3734. Kraljica Teuta poslala je vojsku na Škenderce, osvoji grad 
Dračevo, Korčulu, i mnoge druge. General prid vojskom biše Dimitar 
Hvaranin, koi se izneviri Teuti, i sa svom vojskom pridruži Rim- 
ljanom, koji porobiše svu Dalmaciu, i osvojiše kraljevstvo Teutino. 


Na 3743. Dimitar Hvaranin, vladalac od vojske slovinske vojeva' je po 


morju, i porobio gčrčke dčržave. Ovi je imao za ženu Triteutu, Pine 


kralja slovinskoga mater. 
Na 3744. Rimljani osvojiše Hvar na otoku, i Dimal, misto jako u Dalmacii. 
Na 3745. Serdilaida, kralj slovinski, diža vojsku, i porobi Macedoniu, da 
mu nije platio Filip, kralj macedonski, potroške za pomoć, koju mu 
je bio poslao suprot Etolom i Laceđemonom, 


m Sana s I A A A I ri. PA 


papom TT TT 


Na 


Na 


Na 


_2— 


3746. Filip, kralj macedonski, hotijući priđobiti Serdilaidu, kralja slo- 
vinskoga, i njegovo kraljestvo podložiti, bi od rečenoga Serdilaide 
pridobiven, i iztiran iz zemlje slovinske. 

3773. Kraljeva' je u slovinskim dčržavam Pleurat Slovinac, i ovi po- 
robi. Gčrčku zemlju do Korinta. 

3781. Kraljeva? jesnad Slovincim kralj Gencio. 

3784. Gencio kralj slovinski po nagovoru Persea kralja macedor- 
skoga, učini se neprijatelj Rimljanah, koji s velikom vojskom dodjoše 
u Dalmaciu, ter mu mnoge gradove osvojiše; najposli Skadar, u 
koga se biše zatvorio. I tada kraljestvo slovinsko i macedonsko 
pod oblast Rimljanah pade. 

3840. Drugi Slovinjani, zvani Ardiei i Pallari, udariše na Slovinće 
dalmatinske, koji se bihu Rimljanom podložili, ter jih neprijateljski 
porobiše. 

3900. Peraštani Dalmatini dignuli se jesu suproć Rimljancm. 


3901. Dalmatini gornji udariše na Liburneže kotarce, kojizim grad 


Promin osvojiše Rimljani na pomoć Liburnežem , koje Dalmatini pri- 
dobiše, generala rimskoga i svu njegovu vojsku izsikoše. 

3920. Po smrti. Julia cesara Dalmatini Slovinci rimskoga zapovid- - 
ničtva jaram svčrgoše, koje Bebius, rimski wojvoda, pokoriti hotijući, 
on, i sva njegova vojska od Dalmatinah bi pobijena. Ali opet Rim- 
“ljani veću vojsku poslaše u Dalmaciju, koja veće od petdeset godi- 
šćah s njimam se bijući, najposli od Rimljanah pridobiveni ostadoše 
Dalmatini. 

3926. Digoše se Posavci suproć Rimljanom, puno vrimena s njima 
boj biše; ali dodje cesar August s vojskom i podsida stolno misto 
Posavsko Sigečicu, koju w dvajest danah na silu osvoji. Odtolem se 
dili u Dalmaciu, razbi vojsku kralja dalmatinskoga, Tutima imenom, 
i osvoji mu veliki grad Promin. 

3927. Cesar August opet s vojskom dodje u Dalmaciu, i: zarad velika 
Slada, koi tada u Dalmacii biše, cesaru se podložiše, davši mu harač, 
i u tutiju, aliti u poručanstvo, sedam stotinah mladićah. 

3948. Daci Pridunajci robili jesu Slovince, a Dalmatini digoše se 
protiva Rimljanom. 


Slide dogadjaji posli porodjenja Isusova. 


7. Po Isugovu porodjenju  bihu kralji od Dalmatinah i Slovinacah 
Batan i Pinet. Ovi se digoše protiva Rimljanom , a imadihu vojske 
osam stotinah hiljadah pišakah, i dvista hiljadah konjikah, kako piše 


— 10 — 


Velejus Rimljanin, to čini miliun u sve. Na puno mistah Rimljane 
izsikoše na taj način, da nisu nikadar bili u većemu strahu, tuzi, 
ni žalosti. 

Na 8. Dodj& rimska vojska u. Dalmaciu, ter same Makarane oblada. 

Na 9. Rimljani razbiše slovinsku vojsku, i uhvatiše Bata i Pineta, kralje 
slovinske. 

Na 57. Sveti Paval pripovida' je rič božju po slovinskim dčržavam. 

Na 244. Vladao je svim? slovinskim' tada dčržavam? kralj States Slovinac. 

Ovi Slovinci tada zvahu se Avari i Abari. 

Na 254. Bribirani Kotarci ubiše svetoga Maksima. 

Na 350. Kraljeva? je ovo vrime nad Hčrvatim' Surinja. : 

Na 400. Dodja s vojskom iz Scitie Radigost u Dalmaciu, i u ostale Blo- 

- vinske dčržave, ter se nmogo jaki učini. 

Na 401. Kralj Alarik gotski — slovinski osvoji Rim i Italiu. 

Na 417. Goti Slovinci zadobili su španjolski orsag. 

Na 421. Počeše se Mletci zidati. 

Na 451. Atila, kralj ungarski, rečen bič božji, mnogu kčrv po svitu proli. 

Na 458. Atila osvoji svu Dalmaciu, razori Akvileju, i mnoge gradove po Italii. 

Na 454. Atila, star od 124 lita, oženi. se s mladom divojkom, i posli velike 
igre i veselja svojom se kčrvlju zaduši.. 

Na 467. Vladaše slovmskim' dčržavam' kralj Ardarik. — Kralj Ardarik, 
koi s vojskom slovinskom udari na sinove Atilove, i posičč veće 
od 30.000 Ugričićah, u komu boju pogiba Elek, mladji sin Atilov, 
a stariji jedva utečč. 

Na 470. Vladaše Liburniom kralj Kunimand Slovinac, protiva komu digni 
vojsku Dengjiš, sin Atilov, podsida grad Bosanje, udari na njega Ku- 
nimund, vojsku mu razbi; ali i Kunimund u tomu boju pogiba; tada 
skonča posve kraljevstvo Atilino, i koga vas svit dobiti nemože — 
od Kotaracah Slovinjanah bi pridobiven. : 

Na 473. Teodemif kraljeva! je u Slavonii. Osvoji grad Nisu, i mnoge 
ostale; podside Salonić; ali s velikim jaspram podmitjen, ostavi ga, 
i to isto lito umri. 

Na 474. Teodorik, sin rečenoga Teodemira, za kralja je slovinskoga stao, 
i ovi oslobodi Dalmaciu, Reciu i svu Italiu od usilnikah i progo- 
niteljah. : 

Na 493. Teodorik, kralj slovinski, ubivši Odokara, kralja. latinskoga, 
učinio se je kralj od Italie. 

Na 926. Kraljeva je ovo vrime u Dalmacii i Horvatskoj zemlji Seli- 

mir, Svevlada kralja sin. 


— 1 — 


541. Dodjč (kako niki hoće) u ovo vrime kralj slovinski Ostroilo u 
Dalmaciu, ter iztiravši stare Slovince iz deržavah slovinskih, svoje 
iz nova naseli. 

548. Diže Ostrivoj vojsku, i osvoji sve do Dračeva. 

549. Osvojiše Slovinci s Ostroilom mnoga mista, i porobiše Drinopolje. 
550. Bi za kralja u Dalmacii Svevlad, sin Ostroilov, koi diže vojsku 
na Gerke, razbi jih i porobi kruto. 

552. Kralj Svevlad. osvoji Macedoniu i Iliriu, ter se ove države tada 
slovinske prozvaše. 

564. Dodjoše drugi Slovinjani, imenom Avari oli 'Abari, sa one 
strane Dunaja u zemlju Slovinsku, koju osvojiše, ter se mnogo jaki 
učiniše. Posli toga udariše na Istriance, i mnoge druge deržave, 
pak jih porobivši, pod harač staviše.  Glavar njihov zvaše se ban, 
od koga vojvode oliti duke slovinske do dneva današnjega bani 
se prozvaše. Ovi se puno moguć učini; jer istoga cesara cari- 
gradskoga osvojivši, dčržave pod harač podloži na godišće po sto 
biljadah zlatnih dukatah dajući mu. 

584. Slovinci Abari grad Zemun kod Dunaja i mnoge druge do zemlje 
razoriše. 

585. Slovinci Abari Drinopoljsku zemlju porobiše. 

591. Abari rečeni na Dalmaciu udariše, i dosta zla učiniše. 

592. Kralj longobardski s pomoćju Slovinacah osvoji Padavu. 

599. Slovinci Abari četčrdeset gradovah u Dalmacii razorili jesu. 
600. Sedam sinovah bana abarskoga jedan dan od kuge je umčrle. 
604. Slovinjani pobivši vojnike gčrčkoga cesara, svu Istriu opustili jesu. 
614. Bi za kralja slovinskoga —abarskoga Kajan, i ovi porobi i osvoji * 
vas Friul, obsid&č grad veliki Vidam, u komu zapovidaše udovica 
Romilda, i videći iz grada rečenoga kralja Kajana, zaljubila se biše 

.u njega, komu posla virna poklisara, dajući mu na znanje, da će 
mu grad pridati, ako je uzme za ženu; obeća se Kajan, i pusti ne- 
 srićna žena Abare u grad, koji sve posikoše gradjane, i nevirnost 
veliku učiniše. Kajan pčrvu noć spava' je s Romildom, posli toga 


- pridavši je u ruke mnogih bludnikah, potom čini ju na kolac nabiti. 


Dilo nemilo i sa svim opako. 

620. Opet Slovinci Abari porobiše zemlje iztočne do Carigrada, i zato 
cesar od kralja abarskoga mir je pitao. 

637. Dalmatini Slovinjani obsidoše grad Sipont u latinskoj zemlji, 
ubiše Aja vojvodu, i svu njegovu izsikoše vojsku. 

638. Dodjoše Avari Slovinci, porobiše Dalmaciu, pak priko morja odoše 
robiti Maliju. 


— 12 — 


Na 639. Avari Slovinci razasuše Dalmaciu, i razrušiše gradove, medju 
kojim" veliki i glasoviti grad Solin, stolno misto cesara Diokleciana, 
sa zemljom sporediše. Stari takodjer Dubrovnik razoriše, i posve 
opustiše. | 

Na 639. Dodjoše Avari od gore Babine, i iztiravši stare  pribivaoce: 
Slovince, Harvatsku naseliše zemlju; a prozvaše se Hčrvati od bana 
Horvata imenom, koi njima vladaše. 

Na 644. Bi kralj slovinski abarski Kajm, koi se pobi s Vukom vojvo- 
dom furlanskim ; za tri dana bili se jesu, četvčrti razbi Vuka i voj- 
sku njegovu. 

Na 667. Slovinci razbiše Francuze, u komu boju pogibč sin kralja fran- 
cuzskoga Pipina, imenom Astiagis. . 

Na 677. Kraljeva? je u Bulgarii Butaja Slovimac. | “ 

Na 688. Francuzi bihu zapovidnici u Hervatskoj zemlji, i velike propasti 
činjahu Hčrvatjanom. Izmedju ostalih ovo: Malu dicu izdir4bu ma- 
teram iz rukuh, pak jih razkidav4hu i psim bac&4hu. Takvu opačinu 
Hervati podnit nemogući, izsikoše sve glavare francuzske po svim dčr- 
žavam, i cića toga velika vojska francuzska došla je na nje, s kojom 
se Hervati sedam godištah biše i sve s njihovim vojvodom izsikoše. 

Na 706. Slovinci porobili su Furlansku zemlju, i Lumbardiu, porazili 

. bana furlanskoga Alaidu sa svim' plemićim, koje su uhvatili. Posikli. 
su takodjer i Ferdulfa vojvodu longobardskoga, zarobili mnogu če- 
jad, zaplinili plino, i odnili neizbrojena bogatstva u svoje kraljestvo. 

Na 756. Budimir, kralj sveti, ovo je vrime vladao. 

Na 763. Izza Cčrnoga mora opet jedan slovinski narod dodje, stade kra- > 

jem vode Atarne. | 

Na 813. Mihailo cesar bi razbijen od Bulgarah. 

Na 818. Ban Ljudevit, vladalac od Požege, Srima i Slavonie, odvčržč se 
od cesara Ludovika, i počč robit' banovine tudje. 

Na 819. Biše u ovo. vrime kralj dalmatinski imenom Borna, koi podiže 

' vojsku na Ljudevita Bana od Slavonie, pobi se s njime kod vode 
Kupe, i bi pridobiven od bana Ljudevita. 

Na 820. Udariše sa tri strane silne vojske cesara Ludovika na bana 
Ljudevita, i nemogući mu ništa učiniti, sramotni se natrag povra- - 
tiše, a mnogi od banovacah bihu posičeni. 

Na 821. Podja s ovoga svita kralj slovinski Borna, ter na misto njegovo 
bi učinjen Ladislav, sin rečenoga Borne. U to isto vrime udari na 
Ljudevita neizbrojena vojska cesara Ludovika, kojoj nemogući Lju- 
devit odoliti, pobižč u Serbsku zemlju, i bi primljen od vojvode 
serbskoga u dvor svoj; ali se Ljudevit ukaza nepoznan, i žestoko 


. — 13 — 


neharan ; jer pogubivši svojega dobročastnika (?), učini se gospodar 
od njegova grada i svega bogatstva. Pravo je rečeno: ,Nečini dobra 
nepoznanu, da te zlo nenadje.“ — 

Na 823. Pobižč Ljudevit u Dalmaciu, i bi ubijen od svojih prijateljah. 

Na 827. Dalmatini Slovinci odbaciše rimsko i carigradsko vladanje. 

Na 829. U Dalmacii i Harvatskoj zemlji kraljeva! je Tomislav. 

Na 822. U drugim slovinskim dčržavam kraljeva" je Goštomil. 

Na 827. Kralj dalmatinski i hčrvatski Tdrpimin 

Na 839. Senjani robili jesu Friul. 

Na 864. Bihu vladaoci slovinski Demogoj i nik. 

Na 872. Po smčrti Demogoja kraljeva? je u Dalmacii Sebeslav. 

Na 879. Umirio je kralja Sebeslava vojvoda Branimir. 

Na 880. Metodius veliki i razumni, slovinski apostol rečen, ovo je 
vrime bio. 

Na 890. Vladao je u Slavonii Branislav, a u Dalmacii i u ostalim der-' 
žavam slovinskim kraljeva' je Mužimir. 

Na 891. Slovinci razbiše Bavare i Francuze. 

Na 920. Zapovida' je ban Mihajlo ovo vrime. 

Na 936. Razbiša Hervati vojsku Simeona kralja bugarskoga, i svu Bul- 
gariu jako porobiše, ubivši još istoga kralja Simeona. 

Na 938. Primislav i Boleslav, glavari su hčrvatski bili. 

Na 949. Pribina ban ubio je Miroslava, kralja slovinskoga. 

' Na 966. Slovinci Neretvani pobiše Turke Saracene u latinskoj zemlji, 


i iz gore garganske iztiraše. . 
Na 1059. Kraljeva' je Krešimir nad Hervatim. Ovo vrime podložiše se 
Bošnjaci Beli, kralju komu s ovim ugovorom: da. oni bane 


svoje odabiru, i bi olabran Ivan Kotromanović. | 

Na 1065. Kraljeva' je u slovinskim dčržavam Stipan, sin Krešimirov. 

Na 1074. Kralj hrvatski bi Zvonimir, koga malo posli baci s vladanja 
ban Slavić, Slavić pako s pomoćju Gčrgura Pape imadč kraljestva 
vladanje. 

Na 1077. Kraljevaše u serbskoj zemlji kralj Mihajlo. 

Na 1100. Kraljeva? je u serbskoj zemlji i u Dalmacii kralj Bodin. 

Na 1115. Vladao je slovinskim' d&ržavam' kralj Jure, koi svoje sinovce 
Progoneći bi svčržen, i Grubiša njegov sinovac za kralja učinjen. 

Na 1141. Knez Radoslav s bratjom svojom Ivanom.i Vladimirom počeše 
vladati slovinskim' dčržavam'; ali mnogo od Deše napastovani bihu. 

Na 1151. Deša suprot Radoslavu vojeva, i snažan se puno učini. Ovi 
darova koludrom otok Mlit kod Dubrovnika. 

Na 1161. Deša posve pridobi kralja Radoslava. 


Na 
Na 


14 — 


1171. Bi kraljem slovinskim Nemanja, sin Dešin, i ovi se_ mnogo 
velik učini. 

1190. Bi za kralja Stipan Nemanić, sin rečenoga Nemanje. 

1200. Simeon, sin Stipana Nemanića, bi kralj od Rascie i Dalmacie. 
Ovi osvoji mnoge banovine, i u to vrime Bosnom vladaše ban Kulin. 
1235. Porobiše Tatari svu Ungariu, pritiraše kralja Belu k morju, i 
njegovu vojsku težko izsikoše; ali s pomoćju bana Frankopana pri- 
dobi Tatare, i srićno se povrati na svoje vladanje. 


1241. Senjani veliku virnost ukazaše kralju Beli; jer vitežki prido- . 


biše Tatare. u polju grobničkomu , ter jih razbiše i okolo petdeset i 
šest hiljadah posikoše, od koga vrimena Grobničko polje nije ničim 
do današnjega dneva roditi moglo. 

1252. Stipan ban slovinski počeo je zidati grad Jablanac- U to isto 
vrime kralj Bela učini Šubiće knezove od Bribira. 

1271. Ninoslav banova' je u Bosni. 

1289. Stipan Nemanić kralj od Rascie i Dalmacie osvoji Bosnu. 
1312. Bi za bana od Knina, Skradina i ostalih mistah Mladin, sin 
bana Pavla. 

1317. Uroš, sin Stipana Nemanića, ovo vrime kralj je bio. 

1322. Ban Mladin mnoga zla činjaše u Dalmacii, navlastito Trogira- 
nom i Šibeničanom, robeći njihove dčržave, i mnogu kčrv nepravedno 
prolijući. Princip posla jim na pomoć galije, ter osvojiše Omiš i 
Skradin grad rečenoga bana Mladina, koga zloću isti Karlo kralj * 
od Ungarie podnositi više nemogući, u Kninu uhvati ga, i odvede 
svezana u Ungariu. 

1331. Velikoga kralja Uroša sin Stipan postavi u tamnicu. 

1339. Fratri sv. Franje dodjoše u Bosnu, Rojizim ban Stipan uzzida 
manastir u Mileševu. 

1340. Stipan Nemanić osvoji svu Macedoniu, Buigariu, Romaniu, i 
mnoge druge dčržave, ter se počč cesar zvati. 

1354. Uroš drugi toga imena bi učinjen kraljem slovinskim. 

1371. Ubi kralja Uroša njegov nevirni tast Vukašin, koi poče na 
misto njegovo kraljevati. , 

1373. Tvardko kralj bosanski, sagradi Novi u | Boci od Kotora. 

1376. Udariše Turci na kralja Vukašina, koi je imao samo trideset 
hiljadah vojske, pobi se s njima na bojnom Kosovu; razbi vojsku 
tursku, ter jih izsiče okolo trideset hiljadah, izvan onizih, koji se 
u vodi Marici utopiše.  Pridjoše vodu, i Turke priko vode sikoše ; 
ali voleći sadirati s mertvih odoru, nego žive sići, bihu od Turakah 
snažno naskočeni, ter Sramotno natrag pobigoše. Deset hilj&d Turci 


bo 


— 15 — 


- posikoše, a pet hiljad voda Marica proždri.  Utopi se silni vitez 

Ulješa, brat kralja Vukašina, Koi malo prija veće od trista glavah 
posičč, proždri voda i jakoga viteza Relju, rečenoga Bošnjanina. Pri- 
pliva Vukašin na konju vodu Maricu, i pobiže priko gore ; ali zaludu, 
jer ga pogubi njegov sluga, za odniti mu kolajnu, i križ od zlata. 

Na 1382. Fridrik Bubek, i ban Surić, ovo vrime bani su dalmatinski i 
hervatski bili. 

Na 1389. Car Murat na Kosovu polju od Miloša Kobilića bi ubijen. 

Na 20. Klasna, a godišta gori rečeroga 1389. Tvardko kralj bosanski 
razbio je cara Amurata. 

Istoga godišta iztirao je Tvardko Ugre izpod Vrane u Kotar 
koju obsili bihu, ter jih pritira u Nin. 

Na 1390. Na 8. Klasna pridali su se Trogirani kralju Tvardku. 

Na 1391. Puške i prah puščeni niki fratar Nimac iznašao je. Isto go- 
dište podje s ovoga svita kralj Tvardko. 

Na 1401. Umro je Dabiša kralj bosanski. Tvardkov sin. naravni kralje- 
stvo bosansko imade. Ostoja Kristić baci Tvardkova sina s kralje- 
stva. Ostoja vojeva' je suproć Dubrovčanom i suproć Hervoji Vukiću, 
banu Jačkomu. 

Na 1408. Hervoja Vukić razbio je Ugričiće i Pavla Bistena, bana her- 
vatskoga blizu Bihaća. 

Kralj Ludovik učinio je Hčrvoju vojvodom oli dukom Splitskim i i banom 
dalmatinskim i hervatskim. 


Na 1406. Sigismund kralj ungarski dodje s vojskom u Bosnu, osvoji Sre- 


bernicu, i mnoge druge gradove i varoše po izdaji bana Hčrvoje, su- 
proć komu se postavi Sandali Aranić, kapitan bosanski; ali od un- 
garske vojske bi pridobiven, ter mnoga gospoda bosanska poginuše. 

Na 1407. Ostoja Kristić učini mir s kraljem ungarskim, i vojevat počč 
protiva Hčrvoji. 

Na 1409. Osvojili jesu Mletčani Travis, Padavu, Vičencu, Veronu, i druga 
mnoga mista. 

Na 1412. Šibenički puk iztirao je svoje plemiće iz grada; ali kralj un- 
garski smutljivcem činio je glave odsići. 

Na 1415. Ban Hervoja odstupi od cesara i kralja ungarskoga Sigismunda, 
uteče se caru i od njega primi pomoć protiva Ostoji, kralju bosan- 
skomu; cića toga nevirnoga dila digla se je silna vojska ungarska 
protiva njemu, i dodje u Bosnu, prid kojom bihu glavari Ivan Pa- 
latin, aliti ban ungarski, Ivan Marotić, ban slovinski, i Paval ban 
Čupor s mnogom gospodom, i plemićim ungarskim i slovinskim; 
ali njihova bi: velika nesrića; jer Hervoja razbi, i svu vojsku izsičč, 


— 16 — 


a gospodu, koji nepogiboše, one uhvati žive. Bana Čupora uhvativši 
živa, u volujsku kožu čini ga sašiti, i u vodu baciti. 

Na 1416. Podje s ovoga svita veliki vojvoda Hšrvoje, i kralj bosanski 
. Ostoja, odbacivši svoju ženu kraljicu, Grubu imenom, uza ženu Her- 
vojinu. — Gospoda i plemići bosanski ovo vrime učiniše viće,. da 
Ostoju bace s kraljevanja, u komu viću bi ubijen Paval Radjenović ; 

“a kralj Ostoja s Petrom Pavlovićem u grad tvčrdi Bobovac uteče. 
Ali Ostoju Bošnjaci baciše, a Stipana Jablanoyića za kralja odabraše. 

Na 1443. Tvardko drugi, kralj bosanski, brez poroda umri, i kraljeva? je 
na misto njegovo Toma Kristić, i obratjen na pravu viru Isusovu od 
svetoga Jakova od Marke, reda sv. Franje, kčrst sveti primi po kar- 
dinalu Karvajalli. Posli njegove smerti kraljeta' je njegov sin naravni 
Stipan, koi od Turakah bi ubijen, i tada posve dospi slovinsko 
kraljevanje. 


Ponukovanje štiocu. 


Upisani gori dogadjaji, koje sam izvadio iz knjigah Pavla Vite- 
zovića, ako se nebudu slagali s imenim i godištim, oli u kakvu dru- 
gomu načinu kraljah slovinskih, koje sam prija na svitlost dao, i koje 
opet prištampujem s novim pjesmam' i nadometcim, nejmaš mi se, moj 
štioče, narugati, ni nasmijati; jer različiti pisaoci različito kažu, i kako 
oni pisaše, onako ti ja pridajem. 


a 


. Slidi broj cesarah od naroda slovinskoga, koji u Rimu, a niki 
u Carigradu sidiše, i svim vladaše svitom, izvadjen iz knjigah | 
. Pavla Vitezovića, Tomka, Baronia, Bedekovića i ostalih. 


1. Maksimin Bugarin, Drinopoljac. 

2. Decio, rodom iz Srima u Slavonii, od kolina plemenita rodjen, 

3. Flavio Klaudio, Slovinac Dalmatin. 

4. Aurelio Valerio iz Srima, oli kako drugi hoće, Dalmatin. 

5. Dioklecian Dalmatin. 

6. Konstancio Kloro, Dalmatin starinom. 

7. Konstantin veliki u Nišu porodjen; sin Konstantina Klora. 

8. Konstantin, sin pervi Konstantina velikoga cesara. 

9. Konstancio, gin drugi velikoga Konstantina. 

10. Konstante, sin tretji rečenoga Konstantina. Sva tri u,isto vrime- ce- 
sari su bili, i ovi razdiliše cesarstvo na troje; na dio Konstantina 


— 17 — 


dodje Špania, Francia, Hollandia, Ingliterra, Škocia, Hibernia i većji 
dio Germanje. — Konstanta sva Italia, Sicilia, Dalmacia, Bosna, 
“Slavonia, Ungaria, Valakia, Bulgaria, Macedonia, Arbania, sva Afrika, 
i Gčrčka zemlja do Carigrada. — Konstanca na dio zapadč Carigrad, 
Tataria, sva velika i mala Azia, Siria, Mezopotamia, Egipat, i sve: 
kraljevine iztočne do Perzije. 


. Jovian, Slovinac, od Srima rodom. 

. Justin, Bugarin Drinopoljac. 

. Justinian veliki, rodom Slovinac iz Rasie, netjak Justina Cesara. 
. Justin mladji, Slovinac, cesar rimski i carigradski. 

. Glicerio, Slovinac, Dalmatin rodom. | 

. Kvintilio, Slovinac, Dalmatin rodom, a brat rečenoga gori Klaudia. 
. Valerian tretji, Slovinac. 

. Karo, starinom Slovinac. 

. Karino, sin starji Kara cesara. 

. Numerian, sin drugi rečenoga Kara. Svi ovi cesari su bili. 

. Licinio, Dalmatin rodom. 

. Julian Apostata, unuk Konstantina velikoga. 

. Valentinian tretji, Slovinac starinom. 

. Aurelian, od Srima rodom. 


Broj papah slovinskoga naroda. 


Sveti Kajo, papa od kolina Dioklecianova, Dalmatin rodom. Papa 


Sisto peti, od. Boke Kotorske iz Kruševacah, Slovinac Dalmatin, kako 
svidoče njegova pisma, koja se u Vatikanu u Rimu nahode; tko neviruje, 
neka podje štiti. 


Slidi broj od svetih naroda slovinskoga, izvadjen iz knjigah u 


latinski jezik, na svitlost postavljenih po otcu Josipu Bedeko- 


viću, reda sv. Pavla pčrvoga pustinjaka. 


Sveti od kolina Dioklecianova. 


Sveti Kajo, papa i mučenik, primi krunu na 296.!) 
Sveti Gabin, misnik, mučenik, brat sv. Kaja, mučen na 296. 
Sveta Suzana, kći Gabinova, divica i mučenica na 295. 


') Breviar. Rom., Martyrolog. Rom., Petrus de natal. lib. ) Cap. 49. 
9 


— 18 —. 


Sveti Klaudio, stric Dioklecianov, mučenik. 

Sveti Maksim, brat Klaudiov, mučenik. 

Sveta Prepedinja, žena Klaudiova, mučenica. *) 

Sveti Aleksandro, sin Klaudiov, mučenik. 

Sveta Kutia, kći Klaudiova, mučenica. — Svi ovi krunu primiše sa sve- 
tom Suzanom na 295.) 

Sveta Serena, žena Dioklecianova, umri na 294. " 

Sveta Artemia, kći Dioklecianova, mučenica na 308. 

Sveti Jerolim, Dalmatin, veliki naučitelj svete cčrkve, koi. učini žestoku 
pokoru u špilji od Betlema, pak pun svetinje podja na nebesa 420. *) 

Sveti Maksimian , biskup od Ravene, roda slovinskoga, otačbinom I1stri- 
janin.*) e 

Sveti Porfirio, Ilirik Solinjanin iz Dalmacie, biskup od Gaze u Palestini 421.5) 

Sveti Adrian, mučenik, sin Valeria Proba cesara, rodom iz Srima u 
Slavonii. 7) 

Sveti Cirilo i Metodio, biskupi i apostoli naroda slovinskoga, koji Bulga- 
riu, Serbiu, Slavoniu, Bosnu, Dalmaciu, svu Moskoviu, Poloniu, Bo- 
hemiu i Moraviu na poznanje prave vire okrenuše. 5) 

Sveti Venancio, mučenik, biskup od Solina, Dalmatin rodom, 9) 

Sveti Herma, Dalmatin, biskup od Srima. 19%) . 

Sveti mučenici Paulinan, Telo, Aster, Anastasio, Mauro, Septim, Antio- 
kian i Kajan, Dalmatini u Solinu mučeni. 1!) 

Sveti Orso, sin kralja dalmatinskoga, koi bi putnik po svitu za pedip- 
sanje svoga tila, i umri u Italiji kod grada Sabsene pun svetinje i 
dostojanstva. 12) 

Sveti Montinian, mučenik u Srimu. 15) 

Sveti Timoteo, mučenik u Srimu. 14) 


*) Martyrolog. Rom., Petruš de natalib. lib. 3. cap. 186. 

%) Petrus de natal., Martyrolog. Rom., Usvald. etc. 

*) Marian, victor. Aaron Cornel. 

5) Martyrolog. Rom., Fer. in Typographia, Verre Raven. 

$) Martyrolog. Rom., Menolog. Graecor. Metaphras. 

") Martyrolog. Rom., Niceph. in chron., Tomko -de SS. Illyr. 

*) Martyrolog. Rom. in notis Bar. Ioan. de Pessina. Maurus Orb. de Reg. Slav. 
?) Martyrolog. Rom. 

'") Szentivan in dissert. Paralipomenica, catal, 75. 

1") Martyrolog. Rom., Ioan. Tomko in vindic. S. Felicii. pag. 30. 
12) Martyrolog. Usuardi. 

'%) Szentivan loco cit, et indic. Ungar. sanc. 

'") Boland. & Szentiv. cit. et indicia Ungar. sanc, 


— 19 — 


Sveti Maksim, biskup od Ljubljane, mučenik, koi pripovidajući u Bribiru 
viru Isusovu bi kamenovan od nevirnikah na 254. 15) 

Sveti Kvirin, mučenik, biskup od Siska, u riku Savu od nevirnikah utop- 
ljen na 308. 15) 

Sveti Bonifacio, mučenik, biskup bosanski, u Moskoviji radi vire i zakona 
pravoga mučen na 1008. 1") 

Sveti Adalbert, Dalmatin rodom, arcibiskup od Prage u Bohemiji, muče- 
nik. 15) 

Sveti Ivan, izpovidnik i pustinjak, sin Gostomila, kralja dalmatinskoga, 
koi čini sveti život u pustinji 56 godinah, i pun dostojanstva, dili 
se s ovoga svita na bolji. 1) 

Sveti Ladislav, izpovidnik, kralj Slavonie, Kroacie i Dalmacie, koga sestra 
bi žena kralja Demetria, drugačije Zvinimira. Umri na 1095. 2%) 
Sveta Hema, banica od Karintije, Slovinkinja rodom, koja posli velike 
pokore i puna dobrih dilah podje s ovoga svita u slavu nebesku 

na 1045. 21) 

Sveti Adalberto, Ilirik oliti Slovinac, biskup od Koma u Italiji, koi čini 
sveti život i velika čudesa, pak pun dostojanstva podje u slavu 
nebesku. 27) 

Sveti Benedetto, pustinjak, Slovinac Dalmatin rodom, ubijen od lupežah 
na 1012.25) 

Sveta Kunegunda, kralja ungarskoga, dalmatinskoga i hčrvatskoga ime- 
nom Bele kći, koja od kraljah serbskih po ženskoj karvi izlazi, umri 
na 1292. 2%) 

Sveta Jelina Križarica, žena Konstantina Klora, rimskoga cesara, a majka 
velikoga Konstantina cesara, kojega u Nišu .izza Bosne porodi, a ona 
se rodi u Braču, kako mudri svidoče, oli u Bulgariji, kako drugi 
hoće, a u gradu zvanu Sofija. Oli u Braču, oli u Sofiji, slovinskoga 
je naroda i jezika. Umri u Rimu od godinah osamdeset, na -326. 25) 


15) Nicolaus Mozol de sanc. Istriae Joan. Tabler in Epitome cliron. Labacen. 

19) Mart. Rom. Beda, Usuard. Szentivan. 

17) S, Petrus Dam. in vita S. Romuald. Sur. Petrus de natal. 

19) Petrus Vibadeneira in flore sanc. Tom. 2. Mathia Bolucz. in Rosa Bohemica. 
: 19) Nicol. Salius, in Annal. Bohem. Surius, Tomko. 

2% Laurentius Surius. Tomko. Bonfin. dec. 2. lib. 8. 

21) Adalbertus Reiskar in breviar. Histor. Carint. Valvasor, in Annal. Carn. 

22) Ferdin. in Ital. Sac. Tom. 5. col. 242; Valv. lib. 8. pag. 492. 

25) Boland. Tomko. Bonfinius. etc. 

24) Joan. Long. canonic. Cracov.; Vađing. in annal. Nrin. 

25) Tomko pag. 70. Piačević in sua Geogr.; Baron. Cornel. Grajus etc. 


- 


ž 


_ 90 — 


Sveti mučenici Floro i Lovro, Slovinci i meštri od stinah, radi vire Isu- 
sove mučeni. 28) > ' 


PA 


Sveti Anastasio u Solinu radi vire svete posičen. ?7) 

Sveta Bazila, divica i velika božja službenica, koja kod Srima u Sla- 
voniji sveti život provodi, i sveto sverši. 25) 

Sveti Martinian, biskup od Koma, Slovinac. Dili se na nebesa na 628. ??) 


Sveti Marin, djakon i pustinjak, rodom Dalmatin iz grada Raba. Poleti 
u slavu nebesku na 257. 3%) 

Sveti Niceta mučenik , Slovinac, u Bulgariji od nevirnoga kralja Atana- 
rika mučen i na vatri izgoren na 401.2). 

Sveti Salamun, kralj ungarski, pustinjak, koga se tilo nahodi u Poli u 
Istriji cilo. Umri u pustinji na 1077.37) 

Sveti Petronio, biskup bolonjski, Slovinac rodom, od kčrvi Konstantina 
rimskoga cesara. Dili se u slavu nebesku na 425. #5) 


Sveta Placidia, divica, kći Valentiniana tretjega, rimskoga cesara, od je- 
zika i naroda slovinskoga. Bi uhvatjena od Genzerika, kralja vandal- 
skoga, i u Afriku s materom Eudoksiom i sa sestrom Eudociom po- 
vedena, koja divičanstvo uzdčrža, i udaju odbaci čineći sveti život, 
i pokoru čudnovatu, u Veroni podj& s ovoga svita u slavu nebesku.3*) 

Sveta Cirila, divica i mučenica, kći Decia Cesara, Slovinca, i svete Tri- 
fonie cesarice. Bi mučena u Rimu na 270. 5) 


Sveta Natalia, žena svetoga Adriana mučenika, rodom iz Srima u Sla- 
voniji. 28) 


Sveti Bubian, Slovinac iz Siska, biskup od Koma u Italiji, koi pun sve- 
tinje i dobrih dilah podje na nebesa na 591.27) 


. 
i 


) Martyrolog. Rom. Menalog. Graecor. 
27) Martyrolog. Rom. Usuard. Petrus de natal. 1. 7. c. 88. 
?#) Petrus de natal. 1. 11. cult. num. 231. 
*) Ferdinand. Ughellius in Italia sacra. Tom. 5. Valvasor 1. 8. pag. 523. 
%%) Martyrolog. Rom. Fer. in Typograph. Petrus de natal. Mejus vita. Baron. in no- 
tis etc. 
*) Inchoffer in annal. Eccl. Hung. Manzol. in deseript. Istriae. 
*2) Petrus de natal. 1. 9. c. 20, Mart. Rom. Genadius, Ado in chron. 
*%) Martyrolog. Rom. Tomko Petrus de natal. Ferar. in Typograph. 
1) Mart. Rom. Tomko. Usuard. Petrus de natal. 1. 9. c. 118. 
*5) Mart. Rom. Petrus de natal. lib. 1. c. 18. 
*) Ughell. Tom. 5. Italiae Sacrae. Valvas. 1. 8. pag. 567. Vitezović in chron. croat. 
*") Gluvorius in Introduc. Geograph. 1. 4. 6. 1. 


— 9 — 


Sveti Antun, monak i pustinjak, rodom iz Slavonije, medju Dunajem i 
Dravom. Čini puno godinah sveti život u pustinji od Italije skrovito, 

da za njega znati nemogaše nitko do smerti njegove. 35) 
Sveti Savo, biskup od sčrbske zemlje, sin kralja Nemanića, učini pokoru 
: žestoku i umri na 1250. 2) . . 


Slidi broj od blaženih naroda slovinskoga. 


Blažena Margarita divica, kći kralja Bele, rodjena u Klišu u Dalmaciji, koja 
učini pokoru veliku, i dili se s ovoga svita na 1270. Januara na 18. 40) 

Blaženi Karlo Čaky, Demetria bana slovinskoga sin, reda svetoga Domi- 
nika. Čini sveti život puno vrimena, pak se dih u slavu nebesku 
na 1337. Januara na 17.41) 

Blaženih pet mučenikah reda svetoga Franje, u Vidinu gradu bulgarskomu 


mučeni od Šismatikah, oliti smutljivacah na 1356.42) . 
Blažena Gertruda divica, kći kralja Bele i Jeline kćere Uroša, kralja slo- 
vinskoga i sčrbskoga. *%) . 


Blaženi Mauricio Čaky, reda svetoga Dominika, sin bana Demetria, koi 
za veće pedepsanje svoga tila učini veliku pokoru. 4%) 

Blaženi kralj Vladimir, mučen od Bulgarah. 44) . 

Blaženi Jakov, Ilirik, reda sv. Frane, koga tilo i sada se nahodi cilo. 45) 

Blaženi Augustin Gazot, aliti Kažot iz Trogira, biskup od Zagreba. 45) 


Slidi broj velikih slugah božjih od našega slavnoga jezika i 

naroda, koje premida sveta ečrkva nije metnula u broj svetih, 

nj blaženih, da se obćenito i očito štuju od bogoljubnih, poznaje 
jih za velike sluge božje u raju medju svetim' i blaženim. 


Veliki sluga božji Domicio, biskup carigradski, brat Proba cesara, Slovinjana, 
rodom iz Srima u Slavoniji. Podj&e s ovoga svita na bolji 308.*7) 


38) Tomko in Reg. Fecund. Illyricae Sanct. Bombar. pag. 211. 

8%) Sigis. Ferr. in Hi$t. Prov. Hung. ord. Pred. Pater Tim. in synopsi chron. 

*0) Sigis. Ferr. loco cit. Tomko in Fecund. Sanct. Illyricae. 

*9 Wadding. in Annal. min.; Pater Tim. in imagine Hung. 

+?) Ladislaus Turoczy in compend. Hung. lib. 2. num. 11. 

*9) Sigis. Fest. Tomko et Bedeković. 

44) Tomko, Joseph. Bedeković. 

45) Ex chron. Min. Bedeković. , 
+9) Tomko, Bedeković. 

+7) Martyrolog. Rom. Tomko in vita sancti Metrophanj. 


4 


- m ' —_ 22 — 


Bogoljubni sluga božji Probo, biskup carigradski, cesara Proba sinovac, 

“ rodom iz Srima od Slavonije. Umri na 314. %) 

Velečastni sluga božji Petar Ilirik, svete cčrkve kardinal. Cvatiše u sve- 
tinji na 423. ?) 

Veliki sluga božji Glicerio cesar, Dalmatin rodom, koi pod Valentinianom 

 cesarom bi koluneo, a po hotenju vojske .rimske bi učinjen cesar 
na 473.; ali posli godišta njegova vladanja bi od Julia Marcelina, Rim- 
ljanina, s pristolja digntt, i biskup od Solina učinjen na 474., čini 
.svet život i sveto umri. 59) 

Pravovirni sluga božji Miovio, kralj bulgarski, rečeni Bogor. Ovi odbaci 
svitovnje vladanje, učini se redovnik monak, čini sveti život, i podje 
k Bogu uživati njegovo ljce.?!) 

Bogoljubni sluga božji fra. Augustin, od Olova iz Bosne parok, u Iloku 

od dečržave srimske, mučen od Turakah. 

Veliki -ssluga božji fra. Angjeo od Verbose u Bosni, koi učini veliku po- 
koru i čudnovati život. Njegovo se tilo i sada nahodi u Fojnici 
cilo. 5%) e 

Veliki sluga božji Monaldo, Dalmatin, mučenik, reda sv. Frane. Podnesč 
muku na 1332. 55) 

Veliki sluga božji fra. Gčrgur, Dalmatin iz Trogira, reda sv. Frane, od _ 
heretikah posičen na 1370. 5) 

Vazda virni sluga božji fra. Nikola, Dalmatin iz Šibenika, reda sv. Fra- 
ne, od Turakah posičen u Jerusolimu na 1389. 55) 

Sluga bogoljubni Petar, od Slankamena, reda sv. Pavla pčrvoga pusti- 
njaka, koi cvatiše u svetinji na 1490.56) 

Veliki sluga božji Toma Bakač, arcibiskup od Strogona i kardinal svete. 
c&rkve rimske, rodjen u dolnjoj Slavoniji, u mistu zvanu Erd&d,. u 
knežiji valpovskoj. Podjč s ovoga svita na bolji na 1517.57) 


*%) Tomko cit. Niceph. 1. 8. Hist. Joan. Maran. in Thesaur. Paroch. 1. 1. Pianpin. 
lib. de veteribus monument. 

*%) Tomko in vindic. S. Felicis pag. 9. Szentivan cit. Lucius in catal. Episcop. 

*%) Pagius in critica ad Baron. Graveson in Hist. ecel. Tom. 8. pag. 185. 

$/') Ex chron. Min. Bagat. par. 2. 1. 6. e. 8. 

*2) Spodan in Auctario ad Anna). Baronii. Arturus in Mart. Franc. 

59) Ex Annal. Franc. 

*“) Thomas Bozius de sign. ecel. 1. 7. cap. 27. ex Hist. Frane. 

55) Anna]. ord. ejusdem. 

50) De eo Purpura Pannonita. Vitezović in shron. croat. 

*") Pater Timon in Purpura Pannonica. ' 


— 23 — 


Velečastni sluga božji Jure Drašković, biskup zagrebski, posli arcibiskup 
od Kolača (Kalače, Coloce) i kardinal svete cčrkve. Pun dobrote i 
svetinje poleti u slavu nebesku.na 1588. 2%) 

“Veliki sluga božji Ludovik Villaky (Ujlaky =—— Ilok, Iločki), biskup ves- 

.  primski. Od kolina starih banah srimskih porodjen, a posičen od 
heretikah na 1605.) 

Pravovirni sluga božji Nikola Mikulić, rodom iz Siska. Biskup najprij 
zagrebski, pak varadinski. Bi mučen od heretikah na 1610. 6) 
Veliki sluga božji Marko Krizin, u Hčrvatskoj zemlji rodjen, a od here- 

"  tikah mučen na 1619.6!) 

Veliki sluga božji Petar Domitrović, biskup zagrebski, braneći i pripc- 
vidajući zakon božji bl od zločinacah utopljen u jednu jarugu na 
1628. #2) 

Pravovirni sluga božji Ivan Keglević, reda sv. Pavla pčrvoga pustinjaka. 
Dili se na nebesa pun dostojanstva na 1654. 93) 

Veliki sluga božji Nikola Ratkaj, Hčrvatjanin, reda družbe Isusove od 
Indijah Misionar. Dili se s ovoga svita pun dostojanstva na bolji na 
1662. 5) 

Mnogoslavni sluga božji Ivan Ratkaj, reda družbe Isusove, misionar apo- 
stolski u Americi, otrovan od nevirnikah na 1680. %) 

Mnogoslavni sluga božji Martin Borković, Hčrvat, reda sv. Pavla pčrvoga 
pustinjaka, najprij biskup zagrebski, pak arcibiskup od Kolača, 
čini pokorni život i priminu na 1687.) 

Veliki sluga božji fra. Gčrgur Jakšić, reda sv. Frane, od Turakah za- 
radi vire svete posičen u Srimu na 1693. 


55) Pater Franc. Kazzim Hist. Hung. 

59) De eo auctor libri, cui tit. Propugnaculum Reipub. Christianae in Hungaria. 
9) Ladislaus Turoczy in comp. Hung. num. 184. Szentivan cata). 75. 

6!) Ratkaj. Georg. Patačić in gloria collegii Bonon. 

$2) Anna]. ord. ejusdem. 

65) Ex relatione Patrum Lusitanor. societ. Jesu. 

5) De eo liber, cup tit. Undeni Graecenses Academici suo sanguine purpurati. 

65) Reverend. Dom. Thomas Kovačević, Can. Zagr. in opere de Episc. Zagrab. 
66) Maran in Thesaur. Paroch. pag. 478. 


—Au4— 


Pisma o cesaru Konstantinu velikom i njegovoj majci, svetoj 
Jelini Križarici. 


Ako nisi znao do sad, Sveta Jele brez pristanka 
Car Konstantin gdi se rodi, Svoje tilo pedepsaše, 
Stanovito znat' ćeš od sad, Od večera ter do danka 
Da s' u Nišu ovo zgodi. Gorke suze prolivaše. 

U Kraljestvu slovinskomu, . Plače muku božjeg? -sina, 
Blizu Bosne od istoka, U sčrdcu se svomu boli 
Bog darova puku svomu sele, majka Konstantina, 
Vladaoca privisoka. Včle vruće Boga moli, 

Otac mu se Kloro zvaAše, Da joj kaže: gdi biaše 
Cesar rimski plemeniti,  . Od Žudijah križ sakriven, . 
Od Klaudia izlazaše U tamnosti koi staše 
Takvi vitez hrabreniti. Cernom zemljom vas pokriven. 

: Dalmatina Ilirika, Za tu sverhu idje ona 
I rimskoga još cesara, ' U iztočne strane gori 
Koji biše čast i dika > Do Golgote i Siona, 
 Slavnog?' puka srića stara. Da zanj' pita, i da zbori: 

A Jelina Križarica, Kako bi se križ našao 
Konstantina majka biše, Od Žudijah sakriveni; 

Od Rimljanah cesarica, I na svitlost izašao 
Zlatno pero kako piše. Jablan rajski i zeleni. 

Rodom kažu Bulgarkinja, Na včrh gore Kalvarie . 

U Sofi odgojena ; Vele željno kada dodje, 
Drugi, da je Slovinkinja Gdi bi propćt sin Marie, 
Usrid Brača porodjena. Težka bolest na nju dodje. 

Oli Bračka, ol Bulgarka, Kada zemlju ljubit* poče, | 
Kolina je visokoga. ' Gdi Gospodin. propćt biše, 
Bit' nemože to privarka, Same joj se suze toče, 
Naroda je slovinskoga. Od žalosti jedva diše. 

Kako mudri to nas uče: Kada li se biše sita 
Tomko, baron Ferario ; Pokornica naplakala, 

I ostali još ne miče: Od svakoga pita svita, 
Kornelio, ni Grasio, Križ kako bi izkopala? 

Kojim imaš temeljito Lucifera kune, kara, 
Virovati, što ti kažu; Koi ga je zakopao, 

Jer svak' znade stanovito, ' Veli njemu: zmijo stara! 


Ovi ljudi da ne lažu. Od Boga si vas odpao. 


I sakrio kopje bojno, | 
S kojim ti je probodeno 
Serdce tverdo i otrovno, 
Jidovito i pakleno. 
Zaludu si, njemu reče, 
Ti pakleni o vojvoda ! 
Križ zakopa', iz kog? teče 
Plemenita rajska voda. 
Kada će ga pokornica 
Naći Jele Slovinkinja, 
Sasvim da je i grišnica 
Dalmatinka i Bračkinja. 
S dčrveta si privario 
Jadnu Evu, našu mamu, 
S derveta si ponorio 
U paklenu doli jamu. 
S njega ti je odsičena 
.T& ohola glava tvoja, 
I sva sila satčrvena, 
Vira ti je tvčrda moja. 
Po ženi si privario 
Najpčrvoga ti čovika, 
I vas narod oborio, 
Cineć da mu nije lika. 
. Žena će te i dobiti, 
Svu skončati tvoju snagu, 
I svak će se začuditi, 
Što se zgodi takvom' vragu. 
'. Govorenje kad to svčrši, . 
Zapovidi, da se kopa 
Tverda zemlja, i izvrši 
Nje odluka; ter izkopa 
Križ Isusov vele -težki, 
U tamnosti koi stAše, 
I Davidov mač vitežki, 
Kojim glave odsicaše. 


_—_2%5— 


Goliatu velikomu, 
I njegovim još vojnikom: 
Luciferu oholomu | 
Sa svim? svojim' naslidnikom'. 
Junaci se tad vitežki 
Svi podniše kopajući; 
Jer nadjoše križ pritežki, 
Hvale Bogu uzdajući. 
Na ruke ga željno primi 
Sveta Jele Križarica, 
Od veselja ter zanimi 
Svega svita cesarica, 
Gerli njega i celiva, 
Gorko plače i uzdiše, 
Groznim' suzam' njeg*' obliva, 
Ne more se reći više. 
Malo posli progovara 
Isusova naslidnica, 
Ter se s križem razgovara 
Privelika pokornica. 
Rajsko stablo, živa željo! 
Za tobom' sam izčeznula, 
. O kečrvava ti posteljo! 
Ištuć tebe uvehnula. 
Sakrit' mi se nećeš više, 
Ni u zemlju, ni u goru; 
Jer ću tebe čuvat lipše 
U mojemu bilu dvoru. 
Neka rasteš u visinu, . 
Sužam* ću te polivati, 
Govorim ti svu istinu, 
Već u zemlji neć spavati. 
U bostanu serdca Svoga 
Usadit' će Jela tebe, , 
Na tebi će radi Boga 
Križarica propet' sebe. 


Sve izverši, štogod rečč, 
Slavna majka Konstantina, 
Vikovičnju slavu stečč 
Po milosti božjeg' sina, 


— 2%6— 


Ex collectaneis Reverendissimi Domini Simeonis Benigni Epis- 
copi Modrušiensis, qui habuit orationem in sexta sessione Concilii Late- | 
ranensis sub Leone X. anno 1513., evincitur: S. Helenam Constantini M. 
matrem, e Bretanide. Dalmatiae in mari Illyrico insula, quam nunc Bra- 
tiam (Brač) vocamus, ortam esse, quod tabularum Salonitanae Ecclesiae 


documentis ostendit. 


Pisma od četiri sveta imenjaka, 


Y egele ge svita banovine, 
I po svitu visoke planine, | 
Sve pustinje i gore zelene, 
Svako cvitje, ružice rumene. 
Rodiše te četiri jednaka 
U iztoku sveta imenjaka, 
Koji sjaju lipše neg danica, 
Žarko sunce, oli prihodnića. 
Jedan biše cvitu kalopere, 
Po imenu Savo kalugjere, 
Svetac božji od Kalcedonie, 
Palestine i od Sidonije. 
Ogledalo misnikah i djakah; 
Slava, dika svetih pustinjakah ; 
Jere svoje tilo pedepsaše, 
I pokore žestoke činjaše, 
Ter posveti gore i planine, 
I pustinje ravne Palestine, 
Boga moleć, suze prolijući, 
Travu jiduć, a vodu pijući. 
Drugi biše Savo kalugjere, 

Koi suzam* svoje lice pere, 
Slovinskoga roda i plemena, 
AT podavno u stara vrimena. 

Težku Savo pokoru činjaše, 
Nevirnike često obratjaše, 
Muku podni pripovidajući, 
Neznabožce k Bogu okretjući. 


Atanarik, kralj nevirni biše, 
Kada Savu težko izmučiše, 
U riku mu utopiše tilo, 
Braneć Boga sve je ovo bilo. 

Tretji biše Sava kapetane, 

Od vojnikah generale bane, 
Koi zakon božji braniaše, 
Kad u Rimu gradu pribivaše. 


Tad u Rimu neznabožci stahu 
Ter kerštjane težko progonjahu, 
Sveti Savo njima pripovida 
I brez straha viru izpovida. 

Neznabožci podnit' nemogahu, 
Već prid sudcem njega osvadjahu : 
Da nesluša riči cesarove, 

Da neštuje njegove bogove. 


Kada jih je sudac razumio, 
Na muke je Savu postavio, 
Žeže njega ognjenim plamenom, 
A bije ga bičem i kamenom. 
Kazanj pakla oni uzvariše, 
Ter u njega Savu postaviše, 
Svetac božji u paklu se vari, 
Ali zato ništa i nemari. 
Sedamdeset tada nevirnikah 
Dobi krunu svetih mučenikah, 
Kapetana Savu gledajući, 
Gdi po kaznju šeta pivajući. 


—%— 


Neznabožci, koji to gledihu, 
Ljutim bičem -Savu udarahu ; 
Posli nego njega izmučiše, 

U Tever ga riku utopiše. 

Četvčrti je ruža izabrana, 

Od kolina Nemanič Stipana, 
Slovinskoga kralja i cesara, 
Od iztočnih stranah gospodara, 

Po imenu kalugjere Sava, 
Kruna, dika, poštenje i slava 
Slovinskoga puka i naroda, 
Pustinjakah kripostnih vojvoda, 

Koi počč ljubit" Gospodina, 
Mlado dite od malo godinah 
Pokazuje pokorno zlamenje, 
Tlači biser, i drago kamenje; 

Svlači Savo sa zlatom haljine, 
Kalugjerske oblači mantije, 

I ostavlja starca babu svoga 
Rad ljubavi Boga velikoga, 

Tere biži u luge zelene, 

Neka njemu bilo lišće vene, 
Travu jiduć, ladnu vodu pijuć, 
Težkim bičem svoje tilo bijuć. 

Zemlja Savi postirač biaše, 

A vedrim se nebom pokrivaše, 
Boga moli, nikda ne pristaje, 
Svomu tilu pokoja ne daje. 

Vesele se dubrave Jordanske 
I ostale pustinje izvanjske 
Gledajući Ivu kčrstitelja, 
Kako hvali svoga stvoritelja. 

Raduje se još i gora sveta, | 
Kazat' pravo nitko mi nesmeta, 
Gledajući Savu pokornika 
Nemanića božjeg? svetjenika. 

Kako plače i suze proliva, 

Na pokoru grišnike doziva ; 
U pustinji kano sunce sjaje, 
Dobar izgled pokornikom daje. 


Malo vrime postajalo biše, 


Ze biskupa Savu učiniše. 
Posveti ga gčrčki patriarka, 
Viruj pobre! ovo nije varka. 

Po naredbi pape velikoga, 

Svega svita otca duhovnoga, 
Komu Gerci podložni biahu, 
Za glavara tada poznavahu. 

Svoju oblast Savi pokloniše, 

I dčržavu Serbsku podložiše, 
Da obratja i k4ra grišnike, 
Fociane i sve nevirnike. - 

Savo drugi Ilija biaše, | 

. Ljubav božja u njemu goraše; 
Na pokoru svakoga dozivlje, 
Zle proklinje, dobre blagosivlje. 

Zakon brani, puku pripovida, 
Viru svetu Savo izpovida. 
Kada svaka izpunio biše, 
Starešine koja narediše, 

Skid& s glave mitru od bisera, 
Ah moj Bože! čudna kalugjera, 
Svučč s sebe vladičje haljine; 
Pak pobižč gori u planine. 

On ostavi svoje bile dvore, 

Po pustinjam ter čini pokore, 
Suze roni, plače brez pristanka, 
Od večera, ter do bila danka. 

Kada li se naplakao biše, 

Nebesa se njemu otvoriše; 
Bog mu daje krunu od blaženstva 
I pristolje svojega kraljestva. 

Mileševo manastir se zviše, 

Gdi svetoga Savu ukopaše. 
Počč činit" velika čudesa, 
Kad mu duša podje na nebesa. 

Savino se nerazpada tilo, 

Nego posta puno godin cilo, 
I stalo bi do sudnjega danka 
Svega svita zbora i sastanka, 


- 


— 28 — 


Ali božji. nevirnici Turci Da udare slobodno na Turke, 
Smamiše se gorje nego vuci, I junačke okčrvave ruke 
Svetogčrdje težko učiniše, Pod barjakom Save pokornika, 
Sveto tilo na vatru baciše. Nemanića božjeg svetjenika. 

Bčrzo se je Savo osvetio, Vitežki- se oni podnesoše, 
I desnicu svoju posvetio ; Sto hiljadah glavah odsikoše, 
jer podižč ter do malo danah Osvetiše Nemanića tilo, 

| Karavlaha i Karabogdana, Koje skoro biše izgorilo. 


Rad čudesah kalugjera Save 
Slovinske ga sve dčržave slave, 
A najveće Ercega Stipana 
: Svetog? Save banovina zvana, 


Slide kralji slavni, oliti slovinski. 


U isto vrime, u koje svetom cčrkvom vladaše papa Gelasio, a 
iztočnim' stranam' cesar Anastasio, dili se iz gornjih stranah od sivera 
neizbrojeno množtvo naroda slavnoga slovinskoga, oliti iliričkoga (ovako 
se ovi narod tada zovi4še) vlidan od dva sina kralja Svevlada, to jest: 
od Totila oliti Totia i Ostroila. Ovi narod slavni biše se toliko uz- 
množao u rečenim stranam, da jih više gornje zemlje podnositi nemogahu, 
i zato, kakono vrutci vodeni, kada sa svih stranah udare, potapaju polja, 
sela i gradove: tak i ovi narod nagli udarivšj u ravnu Ungariu, svu ju 
u malo danah pritištč, osvoji i pod oblast svoju podloži. Ma ni u tomu 
kraljestvu njihova naglcst smiriti se nemoža; nego hoti napridovati i bolju 

. sriću iskati. Uze dakle Totila polovicu vojske slovinske, s kojom se 
dili put Italije, u koju kada dodje, svu ju brez ikakva miloserdja popali, 
porobi i učini zla, koja se izreći nemogu, prolivši mnogu kščrv kerštjan- 
Sku, i razorivši mnoge gradove do temelja; i ovo su oni Goti, od kojih 
Latini često beside, njihovu opačinu kazivajući. Ali k&erv od njih u Italiji 
prolivena nebi zadovoljna za ugasiti žedju njihovu, nego se diliše iz Ita- 
lije u Siciliju, u komu kraljestvu običajna'zla čineći, opaki život sverši. 
Ostroilo s drugom vojskom otidjea u Dalmaciju, koju u malo vrimena 
osvoji i kralj dalmatinski hoti se zvati. 


-_— 99 
Ostroilo kralj slovinski I. na 492., oli kako drugi hoće na 541. 


Osvojivši Ostroilo Slavoniu, Liku, Kerbavu, Dalmaciu dolnju i 
gornju do Macedonie, okruni se za kralja od rečenih dčržavah, postavivši 
pristolje svoje u Dioklei, i za uzveličati, i razširiti kraljestvo svoje, svu 
vojsku, koju sa sobom imadjaše, pridade u ruke sina svoga Svevlada, 
da s njome otidje u iztočne-strane, i da pod njegovu oblast podloži 
okolo stojeće dčržave. Ma dilivši se Svevlad iz Dalmacie g vojskom, 
udari na njegova otca Ostroila vojska cesara carigradskoga iznenada, 
koga našavši brez pomoćnikah, pogubiše, Dalmaciu porobiše, sva mista 
po Dalmacii osvojiše. 


Svevlad kralj slovinski II. na 550. 


Kako razumi Svevlad smčert otca svoga Ostroila i sva ona, koja 
mu biše cesarova vojska učinila, veoma se raztuži, a još veće razsčrdi, 
pak s velikom hitrostju i naglostju uputi se s vojskom put Dalmacie, 
za osvetiti svoga babu. Ali cesarova vojska znajući jakost, i kripost 
naroda slavnoga, dočekat' ga nesmidč, nego pobiže brez obzira, osta- 
vivši sva ona mista, koja bihu osvojili.  Nenašavši dakle Svevlad , ni- 
koga, tko bi mu na put izaša', priuzč sva mista brez boja. Posli toga 
sidč na pristolje otca svoga u gradu, koi .se zove Dioklea, u deržavi 
prevalitanskoj, gdi pristolje kraljah dalmatinskih biše , Kraljeva posli 
smerti otca svoga dvanaest godištah, u sve vrime od vladanja s Gčrcim 
boj bijući. 


Selimir kralj slovinski III. na 562. 


Okruni se za kralja dalmatinskoga Selimir, sin rečenoga kralja 
Svevlada, koi premda svitlosti svete vire neimadiše, bi nadaren mnozim' 
naravnim' kripostima, to jest, poniznostju, koja ga činjaše od svakoga 
biti poljubljena; milosčrdjem, koje ukazivaše ne samo svojim neznabož- 
cem, da li jošter i kerštjanom, koje neznabožci progonjahu; zašto jih čini 
doći u svoje domove, i mista, iz kojih bihu iztirani od njegova otca, 
didah i šukundidah, koju kripost podiljivaše gospodaru i sluzi, bogatu i 
siromahu jednako, brez ikakva mita i hatara. Prinese svoje pristolje iz 
Dioklee u: grad Skadar. Kraljeva u Dalmacii dvadeset godinah, pak po- 
dje s ovoga svita od svojih podložnikah obžaijen puno. 


_ 30 — 
Vladan kralj slovinski IV. na 582. 
Posli smrti kralja Selimira, gospoda slovinska okruniše za 


kralja njegova sina Vladana, koi u dobroti, poniznosti, pravdi i ljubez- 
ninstvu nadadja otca svoga Selimira, pravdu svakomu čineći, siromahe 


.pomagajući i ljubeći svoje podložnike, k6ćga dobrota bi po svim dčrža- 
vam razglašena, i tako mnogi inostranci čuvši njegovu dobrotu , kakono 


Bugari, koji bihu od istoga jezika, ma ne od istoga kraljestva, svoja 
mista ostaviše, i pod njegovo se krilo utekoše. Ovi kralj prinese svoje 
pristolje u Solin, koi grad u stara vrimena -biaše toliko lip i velik, da 


se nestidjahu u njemu cesari rimski pribivati. Vladajući dakle Vladan 


s kraljestvom slovinskim mnogo godinah u miru, ostavi kraljestvo svomu 
sinu, koi slidi. 


Radimir kralj slovinski V. na 639. 


Premda prošasti kralji slovinski bihu osvojili svu Dalmaciu do 
mora, ništinemanje nike gradove oko mora, kakono: Zadar, Šibenik, 
Trogir, Split i druge po školjim, koji bihu cesaru rimskom? podložni, 
osvojili još nebihu, dok na svit ne izadje Radimir, koi od svoga ditin- 
stva biše začeo u svomu opakomu serdcu uzeti rečene gradove, i pro- 
goniti kerštjane, koji u njima stihu. Stupivši dakle Radimir na vladanje 
slovinsko, dadč naredbu banom i knezovom po svojim dčržavam, da 
skupe vojsku silnu, i da uzimlju rečene gradove kčrštjanske, i da ne 
proste staru ni mladu, koi se bude kerštjanin zvati. Ova prokleta na- 
redba bi od banah bčrzo izpunjena; jer sakupivši vojsku neizbrojenu, 
udariše na rečene gradove, koji premda se vitežki braniše, sa svim tizim 


tolikoj sili odoliti nemogoše ; nego jedan po jedan bi od Radimira osvo- 


jen na silu od vojnikah njegovih, koji kakono vuci kad udare na janjce, 
sve kerštjane, koje u gradovim nohodjahu, nemilo klahu, i svakim" mu- 
kam' mučahu, gradove razoriše a cčrkve i palače popališe. Mnogi kčr- 
štjani progonstvo njihovo pobigoše u špilje planinske, u kojizim pateći 
strah, glad i žedju pomriše; a drugi pobigoše u Italiu za sahranit i svoj 
život i viru katoličansku. Mnogi žive pohvatavši, za sužne obratiše, či- 
neći od njih svaku nepodobštinu tako, da im bolje biše poginuti, nego 
u njihovo sužanstvo upasti, premda bihu od istoga naroda i jezika. U to 
vrime potribno vladaše svetom c&rkvom papa Ivan IV., Dalmatin ro- 
dom, ovi imade veliko miloserdje sverhu svojizih pajzanah, i tako otvorivši 
baznu svete cčrkve, izkupi sve sužnje, koji se u rukuh ovizih neznabo- 
žacah nahodj&hu, primi i namisti one, koji po. svitu bižahu. Posli smčrti 


x 


.— 31 — 


ovoga kralja prokletoga, kraljevaše četiri od istoga kolina, sve opačii 
jedan od drugoga, i zaradi zloće njihove knjige ove, kojim? se služim, 
njihovih imenah ne meću, nego: meću ime petoga, koi slidi, oli biše on 
istoga plemena, oli od drugoga, znati se istinito nemore. 


Svetimir kralj slovinski VI. na 720. 


Svetimir, oli kako drugi hoće Zvonimir, stupivši na vladanje 
glovinsko, nehti u zlu naslidovat' kralje prošaste, zašto tihost i dobrota, 
koja s njime rastiše, čini ga pravo dilovati, podložnike, toliko kerštjane, 
koliko svoje neznabožce ljubiti, i pravdu svakomu činiti. I tako u vrime 
njegovo kerštjani, koji se bihu po planinam, dubravam i špiljam razbigli, 
počeše iz jamah izlaziti, koje kralj ovi primi, pomilova i dadč jim svoja 
o mista, zemlje i kuće, da mogu slobodno stati i svoj zakon. obsluživati. 
U vrime kralja ovoga hoti milosčrdje božje pogledati na ovi narod za- 
slipljehi i u neznabožtvu otvčrdniti, otvorivši njihove oči, da vide svit- 
lost vire prave, nadahnuvši mudroga Konstantina, oliti Cirila, sina Leona 
Carigradjanina, da podje u Bulgariu, i da slovinskomu narodu pripo- 
vida zakon božji: ovi dakle došavši u Bulgariu, obrati na svetu viru 
veći dio puka bulgarskoga, posli toga zazvan bi od pape, da u Rim do- 
dje, i tako putujući k Rimu, valjadiše, da pridje priko Dalmacie. Tako 
hoti Bog milostivi, neka slovinski narod i u Dalmacii poznađe i primi 
zakon Isukerstov, kako i primi po pripovidanju Cirila naučnoga, koga 
riči toliko kripostne bihu, da u malo vrimena ovi otvčrdnuti u nevirnosti 
narod poznade put od spasenja, pošto od istoga kralja bi primljen lipo, 
i poštovan, koga sin Budimir po hotienju dtca svoga primi sveto kčrštje- 
nje i bi na kerštjenju zazvan Svetopelek, to jest: dite sveto. Je li 
se pako kerstio otac njegov Svetimir, nije li? nezna se temeljito. Posli 
toga mudri Ciril prinese u slovinski jezik sve pismo sveto staroga i 
novoga zakona, Kojim se i danas redovnici slovinskoga jezika služe, i 
pošavši do nikoliko vrimena kralj Svetimir oliti Zvonimir s ovoga svita, 
na pristolje njegovo uzadje. 


\ 


Budimir kralj slovinski VII. na 756. 


Obratjenje srićno na viru svetu kralja Budimira i njegovih pod- 
ložnikah, uzrokova veliko veselje svemu kečrštjanluku, navlastito otcu 
ipapi, koi s Cirilom posla tri verstna kardinala, to jest, mudroga Honoria 

dva druga, da ga utverde u zakonu božjemu, da se s njime poraduju, 


_. 39. 


i da ga po običaju rimskomu posvete i okrune. Došavši dakle tri rečena 
kardinala u Diokleu, gdi ovoga. kralja pristolje biše, a drugi govvre u 
Dalmu, koje se misto sada Duvno zove, nemore ge izreći s kojim vese- 
ljem njih kralj Budimir pričeka, s kakvim li poštenjem u grad uvede, 
u komu gradu bi od njih posvetjen, i po običaju latinskomu za kralja 
okrunjen. Posli nego mu kazaše nauk kčsštjanski, posvetiše dva arcibis- 
kupa i mnoge biskupe njima podložne: jednomu zabiližiše pristolje u 
Solinu; a drugomu u Dioklei. Solinskomu podložiše biskupe od Splita, 
. Trogira, Skradina, Zadra, Nina, Raba, Ozera i Velje; a diokletanskomu 
bihu podložni biskupu od Antivara, Budve, Kotora, Dulcinja, Švecia, Šku- 
tari, Drivašta, Poleta, Sorbia, Bosonia, Tribinja i Zakulmia. Izvčršivši 
dakle sva ova rečeni kardinali, vratiše se u Rim, ostavivši mudroga Ci- 
rila i s njime mnoge redovnike, koji imadihu po svim dčržavam slovin- 
skim hoditi, pripovidati i nauk kerštjanski novim kerštjanom kazivati. 
Kralj Budimir razdili kraljestvo slovinsko u mnoge dčržave, oliti bano- 
.vine, u koje postavi bane od svoga kolina, da na misto kraljah vladaju, 
i harače primaju. Kraljeva! je četčrdeset godištah i četiri miseca, pak 
pun dostojanstva podje s ovoga svita na bolji. 


Svetolik kralj slovinski VIII. na 796. 


Posli smerti kralja Budimira bi od dva arcibiskupa i od bis- 
kupah dalmatinskih okrunjen u Dioklei Svetolik, sin njegov; i ovi pod 
krunom nehti se ponositi, ni oholiti, i u izpraznoj slavi ponositi; nego 
kakono pravi naslidnik poniznoga Isusa, ukaza se miran, krotak i poni- 
zan na taj način, da od svakoga bi pohvaljen, štovan i poljubljen ; jer 
svakoga milovaše, pravdu činjaše, nevoljne i uboge pomagaše za najveće. 
Sagradi mnoge manastire, u kojizim redovnici hvaljahu Boga, i kšrštja- ' 
nom novim pripovidAhu. Živi pod krunom dvanaest godinah, pak podja 
S ovoga svita kraljevati na nebesim, ostavivši kruni svitovnju. svomu 
sinu, koi slidi. + 


Vladislav I. kralj slovinski IX. na 808. 


Od zlih roditeljah mnogokrat se poradjaju dobri, a od dobrih 
žli, kako se u kralju ovomu vidi, koi premda od dobra otca biše rodjen; 
.ništanemanje u zloći nadadje mnoge očite grišnike, i "premda njego- 
vih grihah osobitih knjige ne kažu, kojimi se ja služim; ništanema- 
nje ukazuju, da je bio grišnik veliki i opaki; opako je živio, a opako i 


_ 33 — 


sveršio. Zašto Bog pravedni nemogući njegove zloće podnositi, čini ga 
lov loveći po gori u jednu jamu s konjem upasti, u kojoj ga ukopa s ti- 
lom, može biti i s dušom. 


Tomislav, kralj slovinski X. na 812. 


Brat ozgor rečenoga kralja, Tomislav imenom, bi za kralja dal- 
matinskoga od gospode okrunjen, i biskupah posvetjen. Ovi nehti u zloći 
naslidovati brata svoga; nego dobroga otca Svetolika, čineći dila Bogu 
i ljudma včrlo ugodna. Imadč žestok rat s kraljem od Ungarie, koga 
vojska čestokrat u Dalmaciu slazi s odlukom , da ju osvoji; ma od 
kralja Tomislava i njegovih vojnikah bi vazda sramotno iztirana i pod 
sablju slovinsku okrenuta. Kraljeva sedamnaest godinah, ostavivši krunu 
ovomu, koi slidi. — 


e 


Sebeslav, kralj slovinski XI. na 829. 


Sin starji kralja Tomislava, oli kako drugi kažu njegov netjak, 
imenom : Sebeslav, biše uzdignut na pristolje slovinsko; i ovi kralj 
imade rat s Gercim i s Ungarcim; ma na boju vazda biše srićan ; jer 
Gerke izsičč pod gradom Skutari (Skadrom) na taj način, da za njegova života 
već nikada na njega udariti nesmidoše. Ungarci punokrat na njegove dčr- 
žave udaraše, paleći sela i varoše brez ikakva miloserdja; ali kako bi 
začuli, da je Sebeslav na konja uzjašio i protiva se njima uputio, 
koliko da bi nebeski gromovi udarili, toliko ih strah njegova osinja 
biaše; i zato nikada ga dočekati nesmidihu. Imadšč dva sina bliznaca, to 
jest: Razbina i Vladimira, kojizim za dobra života razdili kraljestvo slo- 
vinsko. Razbinu dade sve dolnje strane od morja, a Vladimiru dčržave 
gornje, to jest: Slavoniu, Valakiu, Rasciu i Bosnu; ma do malo vrimena 
sve slovinsko kraljestvo zajedno se složi, kako će se sada viditi. Živi 
Sebeslav pod krunom slovinskom dvadeset ; četiri godišta, ostavivši istu 
krunu sinu Vladimiru. 


Vladimir I., kralj slovinski XII. na 853. 


Budući pošao s ovoga svita Razbin brez poroda, opet se sve 
kraljestvo slovinsko zajedno sdruži i ostadč pod vladanjem jednoga kra- 
lja, to jest: Vladimira, brata Razbinova, i ovi kraljeva dvađeset godinah, 
bijući boj s Gčrcim, koje razbl na mogo mistah. Imadč za ženu kćer 

| ' d 


— 34— 


duke ungarskoga, i to novo prijateljstvo bi uzrok od mira s Ungarcim. 
Ostavi nakon sebe sina Karamijra imenom, i ovoga okruniše za kralja 
slovinskoga. . 


Karamir, kralj slovinski XIII. 


Malo posli, nego se za kralja okruni Karamir, odvčrže se od 
njega sva Hečrvatska zemlja, to jest: Lika, Kerbava i Kotar, dignuvši 
oružje protiva njemu; oli uzrok od toga nemira biše oštro vladanje kra- 
ljevo, oli oholost banah, koji rečenim' dčržavam' vladaše, nehtijući imati 
nada sobom gospodara, nemože se znati, izvan ovo, da Karamir s njima 
boj bijući, izgubi glavu; ma razbi odmetnike težko. 


Tverdoslav, kralj slovinski XIV. 


Od ovoga kralja, koi biše sin rečenoga Karamira, drugo se ne- 
štije, nego da dodjoše k njemu glavari od Kroacie, moleći ga, da im se 
smiluje i prosti zloću, koju bihu učinili protiva otcu njegovu Karamiru, 
ukazujući mu uzdignutja protiva kralju, da nisu mogli podnositi njegovo 
oštro vladanje i nepravedne uredbe, koje im naredjivaše. Kralj Tvčrdo- 
slav budući dobar i milostiv, primi na milosrdje, i imade sve rečene 
dčržave pod svoju zapovid brez muke i boja, koi pošavši s ovoga svita, 
ostavi kraljestvo sinu Tolomiru. 


Tolomir, kralj slovinski XV. 


Ovi kralj biše puno mudar, razuman i dobar, i zato znadč uz- 
dčržati, svoje podložnike u miru i ljubavi, nenahodeći se nitko, tko bi od 
njega zlo rekao, oli pomislio, zašto svakomu pravdu čimjaše , ljubljaše 
svakoga, siromahe tišaše, dajući njima obilate lemozine, pak ostavivši 
vladanje sinu sv6ćmu, počinu u miru. 


Pribislav, kralj slovinski XVI. 


Kralj Pribislav nehti u dobroti naslidovati otca svoga Tolomira ; 
jer budući velik bludnik i pijanac, za obogatiti bludnice, počč svoje pod- 
 ložnike daviti i njihovo siromaštvo na silu uzimati, i zato nanjega svak 


— 35 — 


mčržaše i zlo od njega govoraše, a navlastito Bošnjaci, koga tegoću pod- 
nositi nemogući, odvergoše se od njega, poznajući samia svoga bana 
za glavara i vladaoca od Bosne. Kralj razumivši te glase, veoma se raz- 
sčrdi, pak sakupivši vojsku, otidje na Bošnjake, koji ga s velikom pripra- 
vom dočekaše, njegovu vojsku razbiše, a njemu odsikoše glavu, pak tile- 
sinu, za veću pogčrdu, baciše. u jednu riku. 


Krepimir, kralj slovinski XVII. 


Sin kralja Pribislava, koga Bošnjaci posikoše, imenom Krepimir, 
malo posli nego se okruni za kralja, sakupi vojsku koliko m&žea veću, 
pak s njome se dili protiva banu bosanskomu i njegovim naslidnicim , za 
osvetiti otca svoga, i poniziti oholost bosansku. Udari dakle na bana re- 
čenoga i na vojsku njegovu toliko naglo, da ga pridobi, vojsku njegovu 
izsiče, svu Bosno porobi, popali, gradove osvoji i podloži pod oblast svoju ; 
a one, koji bihu potočnici od smutnje i u dogovoru od uzdignutja pro- 
tiva otcu njegovu, čini nemilom smertju umoriti. Ovi kralj imadiše jednu 
kćer, koju udadč za jednoga Duku od Nimačke zemlje, i ovi biše rodjak 
cesarov. Takodjer imadč i sina, komu ostavi kraljestvo dalmatinsko, 
posli nego kraljeva dvadeset i pet godištah u Dalmacii. 


Svetorad, kralj slovinski XVIII. 


Ovi kralj imade lipo ime; ali dila još lipša, koja odgovoriše 
imenu; jer biše pravedan, dobar i milostiv, i tako činjaše pravdu sva- 
komu, kako Bog zapovida; dobre ljubljaše, a Boga za najveće; siromahe 
pomagaše u njihovim potribam , koji ga za otca dčržahu. Ne imade rata 
ni s kim, zašto uzroka od nemira nedadč nikomu. Ostavi nakon sebe 
Sina, koi stupi na misto njega. 


- 


Radoslav, kralj slevinski XIX. 


» 


Kralj ovi u dobroti nmaslidova dobroga otca Svetorada, bivši u 
njemu pravednost, miloserdje i ljubav, koje kriposti činjahu ga pravim 
putem boditi i kčrštjanski dilovati. U njegovo vrime odvčrže se Lika i 
Kčrbava od njega, i tako, za podložiti rečene dčržave, bi usilovan skupiti voj- 
sku, i poći na odmetnike, koju, kada sakupi, najposli razdili: prid jednom dili 

' “ 


_ 36 — 


se kralj glavom, a prid drugom posla sina Ciaslava, i tako sa svih 
stranah udarivši na odmetnike, lasno jih pridobiše, izgikoše i mnoge za- 
sužnjiše. Ma kralj Radoslav bivši dobar i milostiv, sve sužnje, koje nje- 
gova vojska pohvatala biše, čini pustiti, i poći zdrave i vesele u domove 
svoje, zabranivši vojnikom, da nečine zla nikakva nikomu. Nehti tako 
učiniti sin njegov Ciaslav; zašto sužnje po vojsci razdili, davši im oblast, - 
da jih mogu prodavati, kako Turke sići i svako zlo od njih činiti. Ovu 
stvar kada razumiše oni, koji s kraljem bihu, počeše hvaliti Ciaslava, 
a kuditi njegova otca Radoslava i na njega merziti, pak najposli sva ga 
yojska ostavi i pobiž& k njegovu sinu Ciaslavu, ostavivši svoga kralja 
sama. Videći Ciaslav, da ga sva vojska sluša, ljubi i nasliduje, metni 
se u takvu oholost, da se hoti kraljem imenovati i od svojih vojnikah 
poznavati. Ma ni to mu nebi dosta; nego posla vojnike, da mu otca 
ubiju, oli živa k njemu dovedu. Poznavši kralj Radoslav opaku odluku 


sina svoga, pobiže u planinu, za uteći. progonstvo sina svoga nevirnoga. 


Ali ni tute. mirovat' nemože; jer ga zapaziše i k moru potiraše. Koi, za 
neupasti u ruke svoga progonitelja, k moru pobiže, u more upliva i 
vitežki plivajući na jedan školjić izpliva. Hoti tako srića njegova, da 
blizu toga školjića jedna mala brodica izjedri, koju kada ugleda siromah 
Radoslav, puno se obveseli, pak počč mornare zvati i zaklinjati, da ga 
k sebi primu u lađjicu. Mornari ganuvši se na miloserdje, k sebi ga uzeše, 
i metnuše na pervi kraj Italie, odkolem se dili put Rima, u komu puno 
vrimena živi, kako će se. viditi malo posli; a oni školjić, na koi biše 
izpliva', zazva se ,kamen Radoslavov,“ i tako se zove đo dneva da- 
našnjega. : 


Pisma od Radoslava. 


Još zorica nezabijelila, 

Ni danica pomolila lica, 
Lastavica ptica zapivala, 
Radoslavu kralju pripivala: 

» Ustani se, kralju Radoslave! 
Zlo ga lega", i zoricu zaspa', 
Odbižč te* Lika i Kerbava, 
Ravni Kotar do vode Cetine.“ — 


Kad je kr4lju glase razumio, 


Ciaslava sina dozivao: « 
»Ustani se, moje dite drago, 
Da kupimo vojsku na sve strane. 


Odbižč nas Lika i Kčrbava, 
Plemenita Hčervatska deržava, 
I vas Kotar do vode Cetine, 
Bog će dati, da će dobro: biti.“-— 
Kad je sinak babu. razumio, 
Silenu je vojsku sakupio, 
Mlade pišce i berze konjike, 
Dalmatine po izbor vojnike. 
Lipo ga je babo svitovao: 
»Ciaslave! drago dite moje, 
Uzmi, sinko, polovicu vojske, 
I prid vojskom podji na Harvate. 


—_ 38 — 


Ako tebi Bog i srića dade, 
Da dobiješ, bana Selimira ; 
Nemoj palit' sćlah ni varošah, 
Ni prodavat' sužnje u Latine. 

Ti uzimlji Karbavu i Liku, 
Tvoje majke zavičaj i diku; 
Ja ću sinko Kotar do Cetine; 
Ali neću robiti krajine. 


Odtolem se vojske podigoše, 
Udariše kraljeve borije, 
Pivajući i popivajući, 

Vince pijuć, konje igrajući. 

Jedna vojska oda u Kotare, 

Prid njome je kralju Radoslave ; 
Druga, pobre, podje na Hčrvate, 
Prid-njome je dite Ciaslave. 

Malo vrime postojalo biše, 
Razbi dite bana Selimira, 

I njegovu vojsku svukoliku. 


Pali sela i bile varoše, 
Siče, kolje malo i veliko, 
Sužnje hvata, po vojsci jih dili, 
Nehti slušat" starca babe svoga. 

Kotarci se sami pridadoše, 
Radoslavu kralju pokloniše ; 
Al je njemu loša srića bila, 
Zašto ga je vojska odbignula ; 

Jer jim neda robiti Kotare; 
Ni svlačiti cčrkve ni oltare, 
Ni prodavat sužnje u Latine, 
Ni ljubiti Kotarke divojke. 

A ni to jim dosta nebiaše ; 

. Radoslavu krunu ugrabiše, 
Ciaslava kraljem okruniše, 
Ej neviro! nigdi te nebilo. 

Kad se dite krune dobavilo, 
Pusti mlade po vojsci telale, 
Da telale od jutra do mraka, 
A od mraka do bijela danka: 


e.“ 


»Iko uhvati starca bibu moga, 
OL uhvati, ol? donese glavu, 
Čestita ću njega učiniti, 

Na divanu samnom će siditi.“ 

To razumi sluga Milutine, 

I uzimlje dvanajest delijah, 
Pak otidje u Kotare ravne, 
Radoslavu da odsiče glavu. 

Dozivlje ga Vila posestrima 
S Velebita visoke planine: 
Zlo ga sio, kralju Radoslave! 
Eto na te dvanajest delijah. 

Prid njimi je sluga Milutine, 
Sada će te pogubiti, starče |! 
U zao čas si sina porodio, 
Koi ište rusu glavu tvoju. 

Kad je kr&lju riči razumio, 

On pobiže k moru niz Kotare, 
U sinje je more uplivao, 
Na studenu stinu izplivao. 

Ah moj Bože! čuda velikoga, 
Da je komu pdslušati bilo, 
Kako starac sinka proklinjaše 
Usrid mora, na stini studenoj : 

»Ciaslave! drago dite moje, 
Puno sam te u Boga prosio, 
I Bog mi te darovao biše, 

A sad hoćeš, da pogubiš babu, 

Hodi tamo, drago dite moje, 
Sinje tebe proždiralo more, 
Kakono će proždriti i mene, 
Na kamenu usrid sinja mora. 

Višje tebe sunce pomčrčalo, 
Nad tebom se nebo otvorilo, 
Iz neba te strile udarile, 
Zemljica ti kosti izmećala. 

Ne ostalo od tebe poroda, 

Ne bila ti srića na oružju, 
Ljuba ti se u cčrno zavila, 
Bčrzo tebe poželio babo. 


_— 38 — 


Dalmacijo, veće nerodila Latini su sčrdca milostiva, 
Rujnim vinom, ni bilom pšenicom ; Milostiva i Boga bojeća; 
Jer sin hoće da pogubi babu, Primiše ga u djemiju svoju, 
Svoga babu, kralja Radoslava.“ — Baciše ga u zemlju Latinsku. 
Istom tako starac besideći, Odč starac k Rimu bijelomu, 
I niz obraz suze prolijući, Oženi se Rimkinjom divojkom ; 
Ormanica šajka -izjedrila, Rimkinja mu sina porodila, 
U njoj bihu latinska gospoda. Porodila mlada Petrimira. 
Zaklinje jih starče Radoslave Kada li je dite ponaraslo, 
Nebom, zemljom, suncem i misecom, Oženi se Rimkinjom gospojom ; 
Da ga primu u djemiju svoju, Lipo mu je čedo porodila, 
Da ga metnu u zemlju Latinsku. Pavlimira, kralja slovinskoga. 


Ciaslav, kralj slovinski XX. 


Malo posli, nego se okruni Ciaslav za kralja dalmatinskoga, udari 

silna vojska ungarska na Bosnu, dčržavu njegovu, koju porobi, popali i 
mnogu kčrv proli; ove jadne glase kada Ciaslav razumi, odmah vojsku 
sakupi, s njom hitro podje u Bosnu, u kojoj našavši vojsku ungarsku, 
gčrdito i naglo na nju udari, i sve jih pod sablju okreni. Prid vojskom 
biše včrstan general imenom Kiš, a druzi govore Vladislav, knez 
ungarski; ovoga posičč Tihomil, njegov sluga, koi biše od njega po- 
biga' i kralju se Ciaslavu utekao. Ma tko zlo čini, neka se dobru 
ne nada; a ovo se dogodi kralju Ciaslavu, koi biše svoga otca pro- 
tirao, ugrabivši nepravedno kraljestvo njegovo; jer bšrzo imadč pokaranje 
od gospodina Boga na.način ovi: kada razum) žena gćnerala gori ime- 
. novanoga, da je poginuo od vojnikah kralja dalmatinskoga, .otidja prid 
kralja ungarskoga, kleča prid njim, počč suze prolivati, i moliti ga, da 

joj dade vojsku, i da će ona glavom poći prid vojskom protiva Ciaslavu, 

za osvetiti muža svoga. Kralj na njezine suze smilova se i dadšč joj voj- 

sku, i otidje s njome u Bosnu; ma toliko mudro, da za nju nitko od 

dalmatinske vojske znati nemože. Ciaslav medjuto nebojeći se nikoga, 

provodjaše dobro vrime po planinam i dubravam lov loveći; ali se siro- 

«mah neositjaše, od kuda ga mogaše zmija ujisti, i na njega udariti, kako 
.i udari; jer našavsi ga Ungarci s malo družine u jednoj dubravi, u kojoj 
lovljaše smčrt s4m sebi, na njega udariše, družinu izsikoše, a njega uhva- 

tivši živa, pridaše u ruke jedne žene mnogo razsčrdjene i ožaloštjene, 

koja od jutra do mraka svakim' ga mukam' mučaše. Najprij čini mu uši 

i nos odrizati, pak živa u jednu riku baciti. I tada Dalmacia, izgubivši 


- pa 


— 39 — 


kralja svoga brez poroda, bi od samih banah vladana; ma podnbsč ve- 
liku tugu, žalost i progonstvo, dok opet, svega kralja nestečč. 

Radoslav, otac ovoga kralja nesrićnoga, nahodeći se u Rimu, 
i razumivši zle glase od Ciaslava, da se neutčrne kolino kraljah slovin- 
skih, budući udovac; oženi se jednom vladikom rimskom, s kojom imadč 
sina, imenom Petrislava, koi posli smerti otca svoga uzč rimsku gospoju 
za ženu, i s njome imade Pavlimira. Ovi Pavlimir bi čudnovatom lipotom 
narešen tako, da u njegovo vrime lipši se mladić u Rimu ne nahodjaše, 
i zaradi njegove lipote od Latinah bi prozvan ,bello“, a to će slovinski 
reći: lip. U to isto vrime podjoše Saraceni u Dalmaciu, svu je poro- 
biše , i zla neizrečena učiniše; koje zlo videći gospoda slovinska, želeći 
se od njega osloboditi, počeše medju se zboriti, da kralja učine, koi će 
jih braniti od njihovih neprijateljah; i poznavši, da rečeni Pavlimir, koi 
se u Rimu nahodjaše, biše od kolina kraljah dalmatinskih, poslaše: po 
njega poklisare, moleći ga, da se dostoji doći i njihov kralj biti. Pavlimir 
premda zato nemarAše, sasvim tizim, promišljajući tužno stanje svćga 
naroda, primi molbu njihovu, i uputi se put Dalmacie s pet stotinah svo- 
jizih delijah, koji od njegova dvora bihu, s kojizim' dodje u Tribinj, za 
okruniti se kraljem slovinskim. 


\ 


Pavlimir, kralj slovinski XXI. 


Izreći se nemore, s kolikim veseljem Tribinjani primiše Pavlimira, 
s kolikom li prišom bani, knezovi i ostala gospoda uputiše se put Tri- 
binja, za okruniti, i pozdraviti svoga gospodara; sasvim tizim nadja se 
. jedan ban od Rascie, komu Ljutomir ime biše, ovi niti dodja, niti mu 
se pokloni; nego što je gorje, ma po njega, kako ćemo bšrzo viditi, 
ukaza se kralju očiti protivnik i neprijatelj glavni. Okrunivši dakle slo- 
vinska gospoda svćga kralja Pavlimira s velikim veseljem, vrati se u 
svoje dčržave, primivši od njega naredbe za uzdčržati. kraljestvo potribno. 
Posli toga kralj naredi, da se sagradi ukraj mora jedan grad lip i jaki. 
Kad bi dospiven, zazva se Dubrovnik, cića dubrave, koja ondje rastiaše ; 
i u ovomu gradu zapovidaju vlastela dubrovačka. Dospivši grad rečeni, 
podižč se s vojskom velikom u Rasciu protiva banu Ljutomiru, i našavši 
ga s vojskom kod mista, koje se zove Vaska, udari na njega, vojsku mu 
razbi, a banu glavu odsičč, i za uspomenu od ovoga junačtva, na mistu 
od mejdana sagradi c&rkvu svetoga Petra, i više. cčrkve uzida grad, 
koga zazva svojim priimenkom bello. Osvoji Rasciu svukoliko,:i ponizi 
svoje neprijatelje. Posli toga povrati se u Tribinj, gdi do malo vrimena 
život sverši. 


— 40 —, 


Pisma od Pavlimira. 


Ljuto cvile slovinska gospoda, 
Kako cvile, do neba se čuje, 
Dozivlje jih Vila iz planinah, 
Ter je njima tiho govorila: 

Što cvilite, slovinska gospodo! 
Koja vam je velika nevolja? 
Ali su vas Gerci porobili ? 

Ali vas je kuga pomorila? 

Govore joj slovinska gospoda: 
Muči Vilo! mikom zamuknula, 
Niti su“nas Gerci porobili, 
Niti nas je kuga pomorila; 

Ali nam je cviliti nevolja; 

Jerbo ima trideset godinah, 
Odkada smo kralja izgubili; 
A drugoga nismo učinili. 

Nit' ga, Vilo, okrunit' možemo ; 

. Jer se bani pogodit" nemogu, 
A od kralja roda neimade, 
Koga bismo za kralja obrali. 

Bila Vila njima govorila: 
Nebojte se, slovinska gospodo! 
U Rimu je dite Pavlimire, 

Od kolina kralja siovinskoga. 

U lipoti svakoga nadlazi, 

Još i mlade Rimkinje divojke, 
Jakost, mudrost u njem se nalazi, 
Bit' će dika slovinske gospode. 


Poklisare u Rim odpravite, 
Ter za kralja njega učinite, 
On je unuk starca Radoslava, 
A sinovac kralja Ciaslava. 
Kad gospoda Vilu razumiše, 
Poklisare u Rim odpraviše ; 
Dovedoše mlada Pavlimira, 
U Tribinju njega okruniše. 
Svi dodjoše bani na veselje, 
Svi dodjoše, i pokloniše se ; 
Nehti doći bane Ljutomire, 
Nehti doći, ni pokloniti se. 
To je kralju verlo mučno bilo, 
Silenu je vojsku sakupio, 
Ter otidje gori u Rasciu, 
U dečržavu bana Ljutomira. 
Lipo ga je bane dočekao, 
S trijest hiljad' svojih vitezovah, 
Tu udari konjik na konjika, 
Sve po izbor junak na junaka. 
Tu se težka kčrvca prolivaše, 
Do nebesah jadan glas čujaše: . 
Vriska konjah, a jauk janakah, 
Sve ditićah i mladih momakah. 
Namiri se kralju Pavlimire 
Na mladoga bana Ljutomira, 
Od bedrice ćorde povadiše, 
Ter se britkim' ćordam' udariše. 


Bog pomožč kralju Pavlimiru ; 
Jer je banu glavu odsikao. 
Ovako se svakomu zgodilo! — . 
Gdi nesluša mladji starijega: 


— 41 —. 
- Tješimir, kralj slovinski XXII, 


Posli smčrti Pavlimira kraljica, žena njegova, porodi sina imenom 
Tješimira, koga još u zibci za kralja okruni; ali zaludu, zašto bani ne- 
btiući imati gospodara sverhu sebe, za kralja ga poznati nehtiše, izvitu- 
jući se s ovim razlogom: da se nepristoji slavnomu narodu imati dite brez 
. razuma za kralja svoga, i tako sve dčržave, izvan Tribinja i Dubrovnika, 
od njega se odvergoše. Vidivši dakle kraljica, da na silu nemore učiniti“ 
ništa, imadč veliko usterpljenje, dok neuzdižč Tješimira, koi došavši na 
godišta od ženitbe, čini, da uzme za ženu kćer Cidomira, bana od zemlje 
Hervatske, to jest: od Like, Kčrbave i Kotara. Ova sva tri mista biahu 
tada podložna rečenomu banu. Imadč Tješimir sa svojom zaručnicom dva 
sina, to jest: Prelimira i Krešimira; ovoga mladjega posla didu njegovu 
Cidomiru, banu ozgor rečenomu, moleći ga, da mu pomoć dade, za priuzeti 
dčržave one, koje ga za kralja neće da poznaju. Cidomir prignu se na 
molenje kralja Tješimira, zeta svoga, sakupi vojsku veliku i š njome udari 
na dčržavu bosansku, koju osvoji, prolivši k&rv mnogu, i dada je svomu 
unuku Krešimiru, da š njome vlada i upravlja. Do malo danah podje s 
ovoga svita did njegov Cidomir, i neimadući sinovah, ostavi banovinu 
svomu unuku Krešimiru, koi imadući tolike dčržave pod sobom, učini 
se puno velik i moguć. Kralj Tješimir skupivši vojsku, koliko može veću, 
sa stariim sinom Prelimirom udari na d&ržavu Prevalitansku, pobi se s ba- 
nom od rečene dčržave, pogubi bana, vojsku mu izsiče i svu njegovu 
dčržavu osvoji. U to isto vrime Gerci osvojiše Rasciu, i iztiraše bana od 
Rascie, koi videći, da nije moguć s Gercim boja biti, uteče se kralju 
Tješimiru, i pokloni mu svu svoju banovinu, ako mu je bude baštalo . 
izmaknut' iz rukuh gčrčkih, obećajući se dati mu pomoć, koliko je mo- 
guće. Kralj Tješimir dobrovoljno primi bana od Rascie, ženu, sinove i 
kćeri njegove, davši jim mista i vlada njih, kako jim se pristojaše. Ima- 
diše ovi ban jednu kćer izmedju ostalih toliko lipu, da se izreći nemo- 
gaše, koju ugledavši Pavlimir, sin kralja Tješimira, zaljubi se u nju, i 
uze ju za ženu; pak uzamši vojsku, i bana, tasta svoga, otidje u Rasciu, 
u kojoj sve Gerke izsikavši, osvoji je u malo vrimena, i ostavi tasta 
svćga, da vlada rečenom dčržavom; ma da kralja u napridak on i nje- 
govi sinovi budu poznavati za svoga gospodara, i njemu njegovo odgo- | 
varati. Medjuto pošavši Tješimir s ovoga svita, ostavi kraljestvo sinu 
starijemu. 2 : 


— 42 — 


. Pisma od kralja Tješimira. 


Loji majka sinka malenoga, 
U Tribinju gradu bijelomu, 
Goji ona sivoga sokola, 
Po imenu kralja Tješimira. 
Kad ga majka odgojila biše, 
Izprosi mu gizdavu divojku, 
Lipu kćercu bana Cidomira, 
U Nadinu gradu bijelomu. 
Gizdave mu svate sakupila, 
Sakupila gospodu slovinsku, 
. Od mila je suze prohivala, 
. Ovako je njima govorila: 
Poslušajte, gospodć svatovi! 
Vi po izbor bani i knezovi, 
Kad dodjete u Kotare ravne 
K bijelomu dvoru divojčinu, 
Pazite mi sginka Tješimira, 
Koino je jedinak u majke, 
Zdrava mi ga natrag povratite, 
I divojku mladu dovedite. 
Kotarci su ljudi siloviti, 
Vi nemojte š njima vino piti, 
U vinu jih kažu kavgadžije, 
Kavgadžije, težke mejdandžije. 
Donit' će vam vina trolitnjega, 
I rakije od devet godinah, 
Pazite se bana od Nadina, 
Vi nepijte brez vodice vina. 
Svatovi se na noge skočiše, 
Svoje bčrze konje posidoše, 
Otidjoše Svati po divojku, 
Vukosavu po izbor Kotarku. 
Zdravo svati došli do divojke, 
Do divojke i njezine majke, 
I zdravo se natrag povratiše, 
Vukosavu mladu dovedoše. 


Malo vrime postojalo biše, 

Lip je ona porod porodila, 

Porodila sinka Prelimira, 

I za njime mlada Krešimira. 
Kad li bihu dica ponarasla, 

Bibo im je tiho govorio: 

Sinci moji, dva siva sokola ! 

Poslušajte vašega babajka. 
Ovo ima puno godinicah, 

Odkad mene kraljem učiniše, 

I na glavu krunu postaviše, 

U Tribinju gradu bijelomu. 
Za kralja me bani nepoznaše, 

Nepoznaše, nit' se pokloniše; 

Već vas molim, moji sokolovi, 

Osvetite vašega babajka. 
Krešimire! drago dite moje, 

Nu! osedlaj dobra konja tvoga, 

Ter otidji k banu Cidomiru, 

K didu tvomu, prijatelju momu. 
Ljubi njemu skute i kolina, 

Moli, sinko, bana gospodina, 

Nek ti dade vojsku nebrojenu, 

Ter otidji na Bosnu ponosnu. 
Pogubi mi bana bosanskoga, 

I osvoji otčevu deržavu 

Do Dunaja studene vodice, 

Koja teče posrid Ungarije. 
Prelimire, drago dite moje! 

Nu sakupi mlade Tribinjane, 

Cčrnogorce i sve Hercegovce 

Do Cetine studene vodice: 
Pogubi mi bana od Dulcinja, 

I osvoji otčevu dčržavu 

Sve do ravne zemlje Bulgarije, 

Bulgarije i do Romanije. | 


_ 43 — 


Sinci moji, nebili prokleti, 
Dones'te mi dvi glave junačke: 
Jednu glavu bana dulcinjskoga, 
Drugu glavu bana bosanskoga. 

Nek se sviste po svitu krajine 
Od slovinske zemlje banovine, 
Što će reći kralja neslušati, 
Neslušati, nit se, pokloniti. 

Kada dica babu razumiše, 

Svoje bčrze konje posidoše, 
Prelimire kupi Tribinjane, 
Cčrnogorce i sve Hercegovce. 

Podje s vojskom Dulcinju. bilomu, 
Udari se s banom od Dulcinja; 
Ali banu loša srića biše; 

Jer mu rusu glavu odsikoše, 

Pak otidje s vojskom u Rasciju, 
Da pogubi bana od Rascije, | 

I osvoji otčevu dčržavu 
Sve do ravne zemlje Bulgarije. 


S njim se bane pobit' nesmidjaše, 


Već mu šalje mite i darove, 

I daje mu kćercu za ljubovcu ; 

A on njemu svu Rasciu ravnu. 
Ali mlado dite Krešimire, 

On otidje k banu Cidomiru, 

Ljubi njemu skuta i kolina, 

Ter je njemu tiho govorio: 
»Ah moj dido, bane Cidomire, 

Ovo. ima mnogo godinicah, 

Odkad moga babu okruniše 

U Tribinju gradu bijelomu. 


. Za kralja ga bani nepoznoše, 


* Nepoznaše, nit' se pokloniše ; 
Već te molim, dido! dobro moje, 
Da mi dadeš vojsku nebrojenu. 


Ja ću poći u Bosnu ponosnu, 
Pogubit' ću bana Selimira; " 
Osvojit' ću otčevu deržavu 
Do Dunaja vodice studene.“ 

Štogod pita dite Krešimire, 
Štogod pita, to mu bane daje: 
Dade njemu vojsku nebrojenu, 
Podje s njome na Bosnu ponosnu. 


Dočeka ga bane Selimire 
Niže Jajca, nasrid polja ravna, 
Tu se bojna kopja položiše, 
I svijetle ćorde povadiše ; 


Tu udari junak na junaka, 

Ter se biše od jutra do mraka; 
Al je. banu loša srića bila, 
Njegova je vojska izginula. .| 

S4m utečč bane Selimire, 
S4m. utečč u luge zelene, 
A nebi ga ni on utekao, 
Veće ga je mčrkla noć otela. 
Posli toga boja žestokoga 
Svu je ravnu Bosnu osvojio 
Do Dunaja studene vodice, 
Koja teče posrid Ungarije. 


Onda bilo, sad se spominjalo. 
* Tko me čuje, na čast neka mu je. 


Prelimir, kralj slovinški XXIII. 


Budući Prelimir sabljom u ruci osvojio mnoge dčržave slovinske, 
svi bani, knezovii gospoda ostala, za pokloniti se njemu, dodjoše, spoznavši 
ga za svoga kralja naravnoga. Ovi kralj imadč četiri sina, to jest: Hva- 
limira, Boleslava, Dragislava i Svevlada, i bojeći se, da posli 


— 4 — 


smerti njegove nebude medju sinovim nemir i nesklad, za dobra života raz- 
dili njima kraljestvo na četvero i svakomu sinu dada svoj dio. Živi godi- 
nah mnogo i dočeka velike starosti, vidivši unuke sinovah svojizih. 

Krešimir, brat njegov, imađa jednoga sina, imenom Stipana, i ovi 
Stipan izvan sinovah zakonitih imadč sa svojom bludnicom jednoga sina 
naravnoga, to jest: kopilana, imenom Legleta. I ovi, kad narasta, pobižč 
iz Bosne u Tribinj k Boleslavu “svomu rodjaku; jčr nebivši sin zakoniti 
Duke Stipana, biše od svoje bratje zlo gledan i progniat. Boleslav ga lipo 
primi i čini ga oženiti s jednom lipom gospojom, kojoj ime biše Lorica, 
i s ovom Loricom imadč sedam sinovah, svih sedam žestokih lavah. Sinovi 
dakle kralja Prelimira vladahu njegovim kraljestvom , svaki u deržavi 
svojoj; ma opako vladaše, opako im se i dogodi; zašto narod i gospoda 
slovinska nemogući podnositi njihova ostra, nepravedna i ohola načina 
od vladanja, odlučiše pogubiti njih i dicu svukoliku njihovu. I kako odlu- 
čiše , tako učiniše, nagovorivši gori rečenoga Legleta kopilana i sinove 
njegove, da otidju potajno po svim dčržavam, u kojizim ova bratja vla- 
dahu, i da nagovaraju puke proti njimam, za izkoreniti njih i dicu nji- 
hovu, i to sve bi učinjeno u jedan dan odredjeni od rečenoga kopilana 
i sinovah njegovih. Pobivši sve sinove kralja Prelimira i svu dicu nji- 
hovu, što se godir mužka nahodjaše, izvan što po milosti božjoj uteče 
jedno dite mužko, komu Silvestar ime biše, s materom svojom u Dubrov- 
nik, i ovi posli nikoliko godinah bi za kralja dalmatinskoga, kako ćemo 
viditi sada. 


*a 


, 


Silvestar, kralj slovinski XXIV. 


Pobivši rečeni mulan sve sinove kralja Prelimira, učini se kra- 
ljem od rečenih dčržavah. Ma Bog svemogući, koi neostavlja zločince 
nepokarane, hoti pokarati rečenoga ubojicu, njegove sinove i sve ostale, 
koji su bili dionici od njihove smčrti, poslavši na nje žestoku kugu, koja * 
Jih pomori svekolike, da neosta ni jedan. Ovo pokaranje videći puk slo- . 
vinski i poznavši, da ih Bog kara zaradi ubojstva, koje bihu učinili, ubo- 
jaše se veoma, pak učinivši viće, odrediše zvati Silvestra, koi s mate- 
rom biše utekao u Dubrovnik, da ga za kralja okrune, i tako učiniše. 
Kralj ovi puno dobar biše i Boga bojeć; kraljeva u miru, ni s kim rata 
. neimađući i ostavi nakon sebe sina, koga Dalmatini za svoga kralja 
okruniše, n 


— 45 — 
Tudjimir, kralj slovinski XXV. 


Kralj ovi neimadč rata ni s kim, i zato se od njega drugo nekaže, 
nego da je metnit za kralja dalmatinskoga, i da je svojim podložnikom 
dobar i pravedan bio, koga sin, posli njegove smerti , stade za kralja 

slovinskoga. 


o 


. Hvalimir, kralj slovinski XXVI. 


+ Tri sina imade kralj ovi: Petrislava, Dragimira i Miro- 
slava, i zašto sva tri jednako ljubljaše, nehti, da ostane kraljestvo na 
jednomu; nego ga razdili na troje, davši svakomu sinu svoju dčržavu, da 
njome vlada i upravlja, nepoznajući nad sobom gospodara nikakva. Dogodi 
se potli toga razdilenja, da zaželi Miroslav pohoditi brata svoga Petri- 
slava i tako hotijući izpuniti želju svoju, uputi se priko skadarskoga 
jezera u jednoj malenoj ladjici. Ma udarivši na njega vitar i zlo vrime 
iznenada, utopi se sa svim', koji š njime bialiu, i pošavši s .ovoga svita 
brez poroda, njegov brat Petrislav imada daržavu njegovu. Ovi Petrislav 
imade sina Vladimira imenom, koi bi okrunjen za kralja slovinskoga. 


Vladimir HI., kralj slovinski XXVI na 1006. 


Izvan čudnovate lipote tilesne, kojom naresi narav kralja ovoga, 
biše narešen od Boga svim' kripostimam duhovnim" tako, da u ljubavi, 
dobroti i svakomu dilovanju kerštjanskomu neimade sebi prilična. Do 
nikoliko vrimena kralj bulgarski, Samuel imenom, učini protiva njemu 
rat, i došavši s jednom silnom vojskom, udari na Vladimira, i na deržave 
njegove. Ma videći Vladimir, da se protiva tolikoj sili opriti nemože, 
nesmideč ga dočekati, ni pobit' se š njime; nego s ono malo vojske, što 
s sobom imadiše, pobiže u planinu, u kojoj nahodeći se ninoge zmije 
puno ljute, počeše klati vojsku njegovu, koje zlo videći Vladimir, izmoli 
u gospodina Boga, đa nikoga u napridak ujisti nemogu. I tako u rečenoj 
planini ni sada zmije nekolju nikoga (?) po dostojanstvu kralja Vladimira, 
. velikoga sluge božjega. Videći dakle Samuel, kralj bulgarski, da mu u 
planini nahuditi nemogaše, poče ga moliti, da sadje s njime besiditi od 


stvarih od kraljestva njegova, lažući mu i dajući tvčrdu viru i Boga ; 


jamca, da će se s njime pomiriti, i da mu- neće učiniti zla nikakva. Vla. 
dimir budući pun dobrote, neznađući, što će rcći nevira, ni privara, salje 
s planine, koga Samuel imavši u rukuh, svezana posla ga u Bulgariu i 


a 


, — 46 — 
čini ga postaviti u tamnicu; pak porobivši svu gornju Dalmaciu povrati 
se u kraljestvo svoje s jednim množtvom robja, koje biše zarobio. Ovi 
kralj imadiše kćer, Kosaru imenom, i ova biše verlo dobra i Boga bojeća, 
(_čineći mnogu ljubav siromahom, navlastito sužnjem u tamnici, koje često 
pohodjaše, dileći im lemozine mnoge i odiću njihovu perući, i svaku lju- 
i bav pokazujući. Čineći dakle Kosara običajna dobra sužnjem u tamnici, 
dogodi se, da ugleda u jednoj mračnoj tamnici siromaha Vladimira, kralja 
dalmatinskoga, mladića puno lipa, pristala i ponizna, koga dobro razgle-. 
davši ulizč joj u volju, i zaželi ga imati za svoga zaručnika. Vrativši se 
dakle k dvoru svomu, uliz& prid otca Samuela, kleče na kolina i počč 
ga moliti, da joj Vladimira daruje za svoga zaručnika. Premda sčrdce 
Samuelovo biše vazda tvardo, ljuto i nemilostivo , navlastito prama suž- 
njem; ništanemanje, zašto Kosgaru všle ljubljaše, dopusti joj milost, koju 
željaše, i tako udilj čini izvesti Vladimira iz tamnice, obuče ga u kralj- 
ske haljine, povrati mu sve deržave, koje biše nepravedno oteo, čini ga 
vinčati s Kosarom i posla ga vesela, u kraljestvo svoje. Ma posli niko- 
liko vrimena umri Samuel, tast njegov, i stade za kralja bulgarskoga Ra- 
domir, sin Samuelov, koi učini rat protiva Basiliju, cesaru carigrad- 
. skomu, koga vojsku na puno mistah izsičč, dčržave porobi i popali sve 
do Carigrada. Videći cesar Basilio, da ga nemože pridobiti i bojeći se,“ 
da mu Carigrada neosvoji, iskaše sve načine, kako bi ga pogubio, i nahodi 
način ovi: šalje mudre poklisare podmuče k rodjaku kralja Radomira, 
(komu Vladislav ime biše, moleći ga, da po koi način smakne kralja Rado- 
o( mira, obećavši mu dati kraljestvo od Bulgarie, i tako lipo znadoše rečeni 
poklisari reći i nagovoriti, da se ovi nevirnik prignu učiniti sve ono, što 
željahu poklisari rečeni. I tako otišavši jedan put u lov kralj Radomir, 
otidje s njime i prokleti Vladislav, rodjak njegov, koga u gori, našavši 
lipu prigodu, posiče, za imati kraljestvo njegovo. Ma bojeći se Vladimira, 
kralja dalmatinskoga, koi biše zet kralja Radomira, namisli na privari ubiti 
i njega, i za izvčršiti opaku misa' svoju, posla poklisare kralju Vladimiru, 
da se dostoji doći na medjaš od Bulgarie, za zboriti s Vlađislavom, novim 
kraljem od Bulgarie, od stvarih koristnih, za živiti u skladu i miru. Vla- 
dimir poznajući zloću opakoga Vladislava, da o neviri nastoji, odgovori 
poklisarom, da na sastanak doći neće; jerse boji privare kralja bulgar- 
skoga, koi je njegova šuru, a svćga rodjaka pogubio, i njegovo kraljestvo 
nepošteno ugrabio. Videći prokleti Vladislav, da ga po ovomu putu ne- 
možč privariti, ište načine druge, za imati ga u ruke, nahodi dva hri- 
' štjanska biskupa, vladike, oliti patriarke, u zakonu i dilim sebi prilične, 
i kaza im svu paklenu odluku svoju, pak uzamši križ, dada im ga u 
ruke i reče:.Otidjite k Vladimiru, pokažite mu križ ovi i recite, da sam 


47 — 


se na njemu zakleo, da mu neću nikakve privare učiniti. Ovi naslidnici 
Focia nevirnoga učiniše, što im njihov kralj naredi, i došayši prid Vla- 
dimira, prikazaše mu križ kralja bulgarskoga i zakletvu, koju biše na 
križu učinio. Scineći siromah Vladimir, da misnici, a navlastito biskupi, 


lagati neznadu, uputi se s njima put medjaša bulgarskoga, na koi došavši, | 


uvedoše ga u jednu cčrkvu, u kojoj bihu vojnici kralja bulgarskoga, od 
istoga odredjeni, da ga u njoj ubiju, kako i ubiše. A misto, gdi ga ubiše, 
zove se Preslava, u komu mistu učini mnoga čudesa njegovo tilo 
sveto; ali nebi dostojno, da u njemu pribiva ovo blago nebesko ; zato biše 
od kraljice Kosare prinešeno u Krean, gdi ovoga svetoga kralja biaše 
pristolje i bi ukopano u cčrkvi blažene Gospe, gdi se i sada cilo nahodi, 
čineći čudesa mnoga. Kraljica Kosara ulizč u manastir, učinivši se kalu- 
djerica, gdi živi i umri sveto. Prokleti Vladislav ubojica, posli kako po- 


gubi ovoga slugu božjega, udilj počč uzimati mista i gradove njegove, i 


nahodeći se jednu večer pod gradom Dračom, šoga biše obsidnuo, za ve- 
čerom ugleda svetoga Vladimira s mačem u ruci, i težko se pristra- 
šivši, poče zvati vojnike, da ga dodju pomoći; ali prija, nego dodjoše, 


nadjoše ga mertva. 2 UREE 
koDoone \ | 


1 


Pisma od kralja Vladimira. 


| POZA e 
(orko! cvili! sužanj. Vladimire | Al si čuo, moj sužnju nevoljni! 
U' tamnici kralja bulgarskoga, Da s udaje virna ljuba tvoja, 
Gorko cvili, danak proklinjaše, Ter proklinje danke i godine, 
U koi se na svit porodio. I staricu jadnu majku tvoju. 
Scini jadan, da nečuje nitko ; Govori joj sužanj Vladimire: 
AT! to: čuje Kosara divojka, Prodji me se, Bulgarko divojko ! 
Lipa kćerca kralja bulgarskoga, Nije meni žao zavičaja, 
Koi biše roda slovinskoga. Niti mi je omilila majka, 
Pita njega Kosara divojka: Nit' je meni gladak dodijao, 
Što je tebi, moj sužnju nevoljni ! Ni tamnica jadna kuća moja, 
Ali ti je majka omilila, Ni na noguh negve do kolinah, 
Ali ti je žao zavičaja? Ni na rukuh težke lisičine, 
Ali ti je gl4dak dodijao ? Nit' s* udaje virna ljuba moja; 
A!' tamnica jadna kuća tvoja? Jer se dosad nisam oženio, 
.AlP'na noguh negve do kolinah? Niti ću se jadan oženiti; 


Al na rukuh težke lisičine? Jerbo ću ti bčrzo poginuti 


> 


>. um 


— 48 — 

U tamnici kralja bulgarskoga Pak uliz& u dvore bijele, 
Samuela, da ga Bog ubio! Ljubi babi skuta i kolina, 
Na viri je mene privario, 


Noge mu je suzam' oblivala, 
U tamnicu tamnu postavio. Ovako je-b&bi govorila: 
Još mu veli Kosara divojka: Daruj meni sužnja Vladimira, 
Ta reci mi, moj sužnju nevoljni, Za mojega virna zaručnika, 
Od kuda si? od koje li zemlje? A tako ti svitle krune tvoje, 
Od koga li roda i plemena ? ' I tako ti sinka Radomira. 
Govori joj dite Vladimire: Čini mi se, moj mili babajko, 
Ja sam sužanj od Hercegovine, Da će biti roda gospodskoga, 
* Dvorio sam kralja slovinskoga Dvorio je kralja slovinskoga, 
U Tribinju gradu bijelomu. Lipo zbori, ponizno govori. 
Što me pitaš za rod i za pleme, | Oprosti ga iz tamnice, babo! 
I to ću ti poviditi pravo: A tako ti serdca konja tvoga, 
Ja sam, seko, roda gospedskoga ; 


I tako ti britke ćorde tvoje; 
Al' sam sužanj kralja bulgarskoga. Jer je lipo momče Hercegovče. 
U mene je blago nebrojeno, Na to se je kralju nasmijao, 
Moja bi me izkupila majka ; > Kosari je tiho govorio: 
Al' me kralju neda na odkupe Nije ono momče Hercegovče ; 
Nego ište rusu glavu moju. Već je ono kralju Vladimire. 
Tišila ga Kosara divojka: 


Ja nemogu drugo učiniti, 
. Nemoj cvilit', moj sužnju nevoljni ! Valja mi ga tebi darovati, 
Ja sam kćerca kralja bulgarskoga . Sva je tvoja slika i prilika, 
Samuela, gospodara tvoga. 


| Slavi njega Kerbava i Lika. 
Razplitat' ću žute kose moje, Kad razumi Kosara divojka, 
Ljubit' ću mu skuta i kolina, 


Da će biti kraljica -slovinska, 
Noge ću mu suzam' polivati, Od dragosti suze prolivaše, 
Živim ću ga Bogom zaklinjati, Svomu babi ruke celivaše. 
Da te pusti iz tamnice tamne, Od tamnice ključe uzimala, 
I pošalje staroj majci tvojoj, 


Tamnici je vrata otvoraja, 
.Nek se tvoja obveseli majka, 
Kad ugleda Vladimira sinka. 


Vladimira sužnja dozivaše, 
Pak odšeta bilu dvoru svomu, 


Ter ovako njemu govoraše: 


Ustani se, kralju Vladimire | 
Ter se sama sobom razgovara: Ter otari gorke suze tvoje, 
»Što sam godir vidila junakah Evo tebe zaručnica zove, 
Slovinskoga roda i plemena, Lipa kćerca kralja bulgarskoga. 
Ja nevidih lipšega junaka, Kad je sužanj riči razumio, 
* Ni lipšega, ni pristaliega, Niz obraz je suzam' oborio, 
Nit' ga može poroditi majka, Blagoslivlje Kosaru divojka 
Qd mladoga sužnja Vladimira.“ — 


Veće, nego svoju milu majku. 


Pak izadjč iz tamnice tamne, 
I otidje k dvoru divojčinu. 
- Lipo ga je taste dočekao, 
Za zdravlje se s njime upitao. 
Zove k sebi bugarske terzije, 
Da mu kroje sa zlatom haljine. 
 Oblači ga u skerlet i zlato, 
Sinu sužanj kano sunce žarko. 
Plemenit je sobet učinio, 
Gospodu je na sobet sazvao, “ 
Vinča njega s Kosarom divojkom, 
Povrati mu krunu i kraljestvo. 
Tu veselje veliko biaše, 
Nemože se, pobre, reći više : 
U dvoru su bubnji i svirale; 


A prid dvorom divno kolo igra. | 


U kolu su Bugarke divojke, 
Kolo vodi seka Kosarina, 
Lipe ona pisme izvodila, 
Svaku pismu sćki pripivala. 


49 — 


Da je komu pogledati bilo 
Samuela, kralja bugarskoga, 

\ Kako svoga zeta celivaše, 
Celivaše i blagoslivljaše: 


»Hodi s Bogom, drago dite moje, 
Na putu ti dobra srića bila! 
Puno sam ti, sinko, sagrišio, 

I staricu majku razcvilio 


Dčržeći te u tamnici tamnoj, . 
Moreći te i žedjom i gladom, 
Uzmi, sinko, zaručnicu tvoju, 
Povedi je k bilu dvoru tvomu. 


Pozdravi mi slovinsku gospodu, 
I staricu milu majku tvoju, 

. Kojuno sam verlo uvridio, 
Brezzakonje svako učinio. , 


Svim delijam pisma na poštenje, 
Bog nam dao zdravlje i veselje! 


Dragimir kralj slovinski XXVIII. 


Kako razumi Dragimir. strica, kralja Vladimira, zle glase od si- 
novca svćga, koi brez dice podj& s ovoga svita, skupi vojsku, koliko može , 
veću, pak se čini okruniti i poznati za kralja dalmatinskoga. Posli niko- 
liko danah dili se s vojskom put Kotora; jer Kotorani nehtihu ga po- 
znavati za kralja. Došavši dakle u Buku od Kotora, bi od Kotoranah s 
velikim poštenjem , pripravom i veseljem pričekan i na čašt zazvan; ma: 
ta priprava, čast i veselje bi velika privara, kojom Kotorani pogubiše 
siromaha Dragimira; zašto u najvećemu veselju od časti, i razgovora uda- 
riše na njega, koi braneći se vitežki, ubiže u cčrkvu svetoga Gabriela; 
ali pi u cčrkvi ostati nemože; jer Kotorani skočivši na pokrov od cčrkve, 
kupu skidoše i u cčrkvi, ga ubiše. Tada cesar Vasilija nebojeći se nikoga, 
osvoji Bulgariu, Rasciu, Bosnu: i Dalmaciu. Ma za malo rečene dčržave 
uzdčrža; zašto žena kralja Dragimira, a kćer bana od Rascie bivši sbabna, 
porodi sina, komu postavi ime Dobroslav, i ovi, kada dodjč na vili 
šta od razuma, bi okrunjen za kralja slovinskoga, kako će se sada viditi. 


Na _—————geeeseoogai 
bj 4 
. 4 


— 50 — 
Dobroslav I[., kralj slovinski XXIX. 


Budući cesar Basilio posli smerti kraljah dalmatinskih ugrabio 
. sve dčržave slovinske, postavi po svim d&ržavam i gradovim svoje Gčrke 
za vladaoce, i svoju vojsku za čuvaoce od rečenih mistah i gradovah, 
. koje počeše zlo vladati, nepravde činiti, nove harače nametjati, i radi 
toga počeše ih puci zlo gledati, i iskati svake načine, kako bi ih iztirali, 
i od njihova se jarma oslobodili. Videći Dobroslav, sin kralja Dragimira, 
koi se sim od kraljeva kolina nahodjaše tada, zlu volju puka svoga 
prama. Gčrkom, poče ga sloboditi i nagovarati, da se digne protiva cesa- 
rovcem, i da skine težki jaram s vrata, koga nositi nije moguće, i tako 
.po svim deržavam skrovito idjaše, puke nagovarajući, da se skoče u dan 
i uru od njega odredjenu, i da sve Gčrke pod sablju okrenu. Toliko 
mudro Dobroslav znade ponukovat' i nagovoriti pik, da ga svak posluša 
i učini ono, što naredjivaše, pogubivši istoga dneva, ure i časa po svim 
dčržavam, mistim i gradovim sve Gerke, koji se nahodjahu u kraljestvu 
slovinskomu.. Posli toga s velikim veseljem okruniše za kralja Dobro- 
slava, koi njih oslobodi od neprijateljah svojih. Ma kada razumi česar 
sva ona zla, koja mu biše učinio Dobroslav, žestoko se razserdi, pak 
sakupivši jednu silnu vojsku, udari na Dobroslava, koi ga s vojskom ve- 
selo dočeka, na njegovu vojsku naglo udari, i sve ih pod sablju okreni. 
Opet drugi, i tretjiput hoti cesar sriću kušati; ali mu se vazda dogodi, 
kako i pčrviput, i što je gorje po njega, udari Dobroslav s vojskom sil- 
nom na zemlju Gerčku, koju popali i porobi svekoliko do vratah cari- 
gradskih , i razširi medjaše svojega kraljestva čak do rike Bause, gdi 
sagradi jedan tvčrdi kasteo, i postavi u njega vojnike, da čuvaju medjaše 
od neprijateljah. Ovi kralj imadući pod sobom Bulgariu, Rasciu, Slavoniu, 
«Bosnu, Liku, Kčrbavu i svu Dalmaciu gornju i dolnju, učini se toliko 
velik, da se nijednoga kralja nebojaše. Imadišč pet sinovah, to jest: Mi- 
haila, Gojislava, Saganca, Radoslava i Prelimira. Pošavši 
dakle s ovoga svita Dobroslav, sinovi njegovi razdiliše kraljestvo na petero, 
učinivši se svaki u svojoj dčržavi vlastiti poglavica, oliti đuka. Gojislav 
imade Tribinj i sve okoliše njegove, koi nahodeći se bolestan na svojoj 
. postelji u rečenomu gradu bi od Tribinjanah, svojih podložnikah, ubijen s 
bratom svojim Prelimirom, i tada Tribinjani učiniše za svoga bana je- : 
dnoga kneza tribinjskoga, koi se zvaše Đonadek; ali za malo to jadno 
. gospodstvo uživa; jer kako za rečeno ubojstvo razumiše tri brata njihova, 
to jest: Mihailo, Radoslav 'i Saganče, skupivši vojsku, udariše 
na Tribinj , koga osvojiše berzo, i poraziše sve ubojice bratje svoje. Do- 
nadeka, bana nesrićnoga, živa uhvativši, svakim" mukam' mučiše, doklem 


— Bi — 


ga kakono zločinca neumoriše. U to isto vrime podje s ovoga svita kra- 
ljica mati njihova, koja svim kraljestvom vladaše, i tako bi za kralja okru- > 
njen najstarji sin njezin s dopuštenjem ostale bratje, koji se hotiše 


kralju podložiti. 


Pisma od kralja Dobroslava. 


| oš Zorica nezabijelila, 
Dobroslava majka dozivala: 
»Dobroslave, drago dite moje! 
Nu poslušaj nauk majke tvoje: 

Ovo ima mnogo godinicah, 

Od kad su ti babu pogubili, 
Dragimira zaručnika moga, 
U Kotoru gradu bijelomu.. 

Kad je čuo cesar Vasilija, 

Da je tebi babo poginuo, —* 
Silenu je vojsku sakupio, 
I kraljestvo tvoje ugrabio. 

Ja sam tebe, sinko, odgojila, 
Odgojila tugom i čemerom 
Krijući te po gori zelenoj, 
Da te nebi Gčrci umorili ; 

A sad mi je tužba dodijala | 
Od mojega jadnoga narođa, 
Da nemože globe podnositi, 

. Ni harače Gerkom pripraviti ; 

Uzmi, sinko, orjanske haljine, 


I na ruku persten od zlamenja, 


Na komu je alem kamen dragi, 
Na kamenu ime babe tvoga, 
Ter otidji od grada do grada, 
.Ni koga sritneš, ili stigneš, 
Oli starca, ol? deliju mlada “ 
Od slavnoga roda i plemena, 
Pozdravljaj ga, drago dite moje, 
I pokazuj pčrsten od zlamenja 
Dragimira starca babe tvoga, 
Na komu je alem kamen dragi. 


Tko god bude roda slovinskoga, * 
Svak će tebe, sinko, zagčrliti, 
I za svoga kralja pozdraviti ; 
Al se pazi.gerčkih vitezovah.“ 
Dobroslav je majku poslušao, 
Na se metje orjanske haljine, 
I na ruku persten od zlamenja, 
Dragimira starca babe svoga, 
Pak otidja od grada do grada, 
Ni koga srita, ili stiza 
. Slovinskoga roda i plemena, 
. Kazuje mu kraljevo zlamenje. 
Ali njemu dobra srića biše, 
Slovinski ga narod naslidjaše, ' 
Po gradovim Gerke izsikoše, 
I za kralja njega okruniše. 
Veseli se malo i veliko ; 
Ali neće Sava kalugjere; 
Veće njima tiho govoraše: 
»A jadno vam to veselje vaše! — 
Kad začuje cesar Vasilija, 
Kogano smo do skoro dvorili, 
Da je njemu vojska izsičena, 
Dobroslavu kruna povratjena, 
Sakupit' će Gčrke i Latine, 
Udarit' će Gerci od iztoka, 
A Latini od sunca zapada, 
I to će se zgodit' iz nenada. 
Pogubit' će kralja Dobroslava, 
Osvojit' će dčržave slovinske, 
Žive će nas na mihe derati, 


I nemilom smčrtju umoriti.“ — 
' sk _ 


\ 


52 — 


Vele njemu slovinska gospoda: 
»Muč'! neluduj Sava kaludjere, 
'Da bi došle iz gorice vile, 
Naperile svoje ljute strile, 

Sve aždaje od zemlje Arapske, 

I svi zmaji od svita Afrike; 
Nebi nami. mogli odoliti, 
Ni protiva nami bojak biti ; 

Kamo li će cesar Vasilija, 

I njegovi Gerci vitezovi ; 
I prija su s nami bojak bili; 
A1. nas nisu nigda pridobili, 

Nego jednom, i to na privari ; 
AP evo ti viru zadajemo, 

Da nas više neće privariti, 
Sve ćemo ih pod mač okrenuti.“ 


> Istom oni tako besideći, 


Viknu vila s visokih planinah, 

Ter dozivlje kralja Dobroslava: 

,Zle ti pisme, a gorji ti tanci, 
_Eto na te Gerci od iztoka, 

Prid njima je cesar Vasilija; 

A Latini od sunca zapada, 

Prid njima je rimski generale. 
Da ti znadeš, kralju Dobroslave! 

Što govori cesar Vasilio: 

Da će ti se umećati glavom, 

Nasrid bila grada Carigrada.“ 
Dobroslave vili odgovara, 


Ter se s njome lipo prigovara: 


»Kad bi, Vilo, na pasiju bilo, 
Nebi bilo u gori vukovah. 


Što se hvali cegar Vasilija, 

Da će mi se umećati glavom 
Usrid bila grada Carigrada, 
To se može lasno dogoditi. 

AP mu reci, bila Vilo moja, 

Da i moja umi sići ćorda. 
Ako ga je rodila Gečrkinja;' 

A mene je slovinska gospoja.“ 

Vila njemu_tiho odgovara, ' 
Dobroslava iz gorice k&ra: 
»Zla ti hvala, a gore uzdanje, 
Nuder! kupi vojsku na sve strane ; 

Jer bi prija zvizde pribrojio, 
Nego vojsku cara Vasilije. 
Koliko je polje Drinopolje, 
Svega su ga Gerci pritisnuli : 

Konj do konja, junak do junaka, 
A barjaci kano i oblaci; 
Nečekaj ga nasrid polja ravna, 
Već ga čekaj u gori zelenoj.“ — 

Dobroslav je Vilu poslušao, 
Silenu je vojsku- sakupio, 

. Pak otidje u goru zelenu, 

Ter zasida drume po gorici. 

U gori je Gčrke dočekao, 

«Iz busije na nje udario, 
Dobroslavu srića priskočila, 
Njegova je vojska zadobila. 

K Carigradu Gčrke potiraše, 
Sikoše ih nediljicu danah; 
S4m uteče cesar Vasilija, 

Sam utečč, vesela mu majka! 


Onda bilo, sad se spominjalo ; 
A mi, družbo, zdravo i veselo! 


ri " " te , = 


—53— 
Mihajlo kralj slovinski XXX. 


Ovi kralj sedam sinovah imadiše: Vladimira, Prijaslava, 
Sergia, Deriu, Gabriela, Miroslava i Bodina. Ove sinove veće 
. ljubeći Mihajlo, nego korist od svoga kraljestva; raždili im kraljestvo na sed- 
mero ; davši svakomu svoju dčržavu, da njome vlada i upravlja. Ali jer jih. 
puno biše, za namiriti svekolike podpuno, ote dčržavu bratu svomu Radoslavu 
priko zakletve, i dadč je svomu sinu Vladimiru. Malo posli te nepravde umri 
mu žena perva i uzč drugu, rodicu cesara carigradskoga, s kojom imadč če- 
tiri sina, to jest: Dobroslava, Prijaslava, Nicefora f Todora. 
Dogodi se _ malo posli smutnja u kraljestvu njegovu, to jest: u Rascii, 
i Bulgarii; zašto bani ovizih deržavah -nehtijući imati svčrhu sebe gospo- 
dara, učiniše se gospodari vlastiti, nepoznajući Mihajla za kralja, niti mu 
hotihu dati ono, što mu se pristojaše. Zato kralj Mihajlo skupi vojsku i 
prid njom posla dva sina svoja, to jest: Prijaslava i Bodina. Ovi budući 
došli s vojskom u Rasciu i Bulgariu, učiniše zla neizbrojena, dok rečene 
dčržave neosvojiše i pod oblast kralja Mihajla podložiše, koi imadući re- 
čene dčržave, dada ih svojizim sinovom: Prijaslavu Rasciu, a Bodinu Bul- 
gariu. Ma Bodin, videći se gospodarom jednoga kraljestva, metni se u 
veliku oholost i nebi mu zadosta kraljem zvati se, nego se uslobodi 
cesarom od. istočnih stranah imenovati. Koju oholost cesar carigradski 
podnositi nemogući, sakupi . vojsku veliku, s kojom udari na Bulgariu; 
budući i Bodin sakupio svoje Bulgare, izadje prama vojsci cesarovoj i 
gdi se sritoše, tu se žestoko udariše. Ali Bog pravedni hoti pokarati oho- 
lost Bodinovu; zašto bi u pomoći cesarovcem, koji vojsku Bodinovu izsi- 
koše, a njega živa uhvativši, povedoše u Carigrad, a odonlem u Antio- 
kiu, gdi ga postaviše u jednu mračnu tamnicu, neka može plakati opa- 
čine svoje. Pokara Bog i Mihajla kralja, koi sinove veće nego Boga ljub- 
ljaše; zašto jih, pria nego umri, vidi svekolike mertve, izvan Bodina, koi 
se nahodjaše u tamnici cesarovoj; posli njih podje i on s ovoga svita, pun 
tuge i žalosti, na koga misto stupi Radoslav, brat njegov, komu Mihajlo 
biše oteo dčržave, za namiriti svoga sina Vladimira. 


e 


Radoslav drugi, kralj slovinski XXXI. 


Budući Radoslav pun dobrote i milosčrdja prama svojim pod- 
ložnikom , a navlastito proti onizim, koji od kčrvi njegove bihu, nemo- 
gući podniti , da itko od njegovih pati zlo ikakvo, i znadući, da Bodin, 
sinovac njegov, nahodjaše se u veliku sužanstvu u Antiokii, mišljaše brez 


_— 54 — 


pristanka naći način, kako bi ga oslobodio, i nahoci način ovi: Imadiše 
u dvoru svomu delijah slobodnih: i mudrih, koje ponukova, da otidju u 
Antiokiu, i da izmaknu Bodina iz tamnice. Ovi budući od velike slobo- 


. štine, mudrosti i jakosti, obetjaše se učiniti, što im kralj naredjivaše, i tako 


u haljinam prosjačkim odoše od mista do mista do Antiokie, u koju bu- 
dući došli, izpitaše i izvidiše, u kojoj se tamnici Bodin nahodjaše, koga 
ob noć, sasvimtim da nad njim velika straža biše, izmakoše iz tamnice 
i dovedoše s velikim veseljem k Radoslavu, stricu njegovu. Nije moguće 
izkazati, koliko veselje i radost imadč Radoslav, kada:-ga ugleda; da li 
njegovo veselje okrenut" će se bčrzo u plač i žalost, kako će se sada 
viditi, Primi ga dakle dobri stric veselo, zagčrli, poljubi i proplaka sverhu 
njega; posli toga lipo ga izpokoji i dada mu Budvu s&4 svom. deržavom 


. njegovom. Ali tke nepoznanu čini dobro, dube sebi greb, kako se dogodi 


i Radoslavu; jer sinovac njegov Bodin, videći se u sloboštini i moguć- 
stvu veliku, sakupi vojsku, koliko možč većju, pak s njome udari na 
zemlje strica svoga. Ma Radoslav budući dobar i milostiv,. voli ostati brez- 
krune, nego viditi, gdi se proliva kčrv ljudska. Ostavi dakle grad, u komu 
pribivaše, i pobiže u Tribinj, gdi do malo danah život sverši, budući sta? 
njegov opaki sinovac Bodin za kralja od Dalmacie. Imadč Radoslav osam 
sinovah: Branislava, Gradislava, Gojislava, Dobroslava, Hva- 
limira, Stanislava, Kociaparu i Pinezeka. Ovi se bihu razter- 
kali po kraljestvu tamo amo, od progonstva i straha. Bodinova. 


Pisma od Radoslava i Bodina. 


Kukala je ččrna kukavica 


Usrid zime, kad joj nije vrime. 


Nije ono ččrna kukavica; 
Već je ono Jacinta gospoja, 
Vima ljuba kralja bulgarskoga, 
Koga bihu Gerci uhvatili, 

U tamnicu tamnu postavili, 


Ter ga more i gladom, i žedjom. 


Suze roni, bilu knjigu piše, 
Nepiše je gčrčki, ni latinski; 
Već je piše sermski i slovinski, 
Ter je šalje kralju Radoslavu: 


»Radoslave, mili gospodare ! 
Oli neznaš, ol' nehaješ za me. 
Sinovca ti Gerei uhvatiše, 
U tamnicu tamnu postaviše. 
Trikrat sam ga zlatom izmirila, 
Ne bih li ga jadna odkupila; 
Al ga cesar neda na odkupe, 
“Već ga mori i gladom, i žedjom. 
A jutros mi bila knjiga dodje, 
Da će njega berzo pogubiti, 
Mene jadnu ljubu razcviliti, 
Kojano sam skoro dovedena. 


— 55 — 


Već te molim, svitla kruno: moja, 
Napiši mi listak knjige bile, 
Ter je šalji gorčkomu cesaru, 
Od iztočnih stranah gospodaru: 

Neka pusti sužnja iz: tamnice, 
Druga moga, a sinovca tvoga, ' 
Dat' ću njemu blago nebrojeno, 
Sitni biser, i drago kamenje.“ 

Kada kralju bila knjiga dodje, 
Knjigu štije, a suze proliva, 
Pak napisa listak knjige bile, 
Ter je šalje kruni cesarovoj: 

»E) Cesare, svitla kruno moja! 
Pošalji mi sinovca Bodina, 
Koga dčržiš u tamnici. tamnoj, 
Ter ga moriš i žedjom, i gladom. 

Dat ću tebi blago nebrojeno, 

I još k tomu alem kamen dragi, 
Koi valja grada Carigrada, 

I p6 ravne zemlje Romanije.“ 

Njemu cesar knjigu odpisuje: 
»nNebudali, kralju Radoslave! 
Nebih tvoga pustio sinovca 
Za -tri bila grada Carigrada ; 

Ni za svitlu krunu Mogolovu, 
Koja valja mojega cesarstva, 


Ni za ćordu kralja Aleksandra, . 


Koja sjaje kano sunce žarko. 

-Viče zemlja Gčrčka i Latinska 
Na Bodina, sinovca tvojega ; 
Jer neosta sela ni varoša, 
“Koga nije _Bodin- porobio. 

Htijaše se jadan 'okruniti, 
Usrid bila grada Carigrada; 
Htijaše mi krunu ugrabiti, 
Na glavu je svoju postaviti ; 

Al evo ti tvčrdu viru dajem, 

. Još i jamca Boga velikoga, 
Da ću prija glavu izgubiti; 
Nego živa Bodina pustiti“ — 


Štije knjigu starče Radoslave, 
Knjigu štije, a suze proliva, 
Po imehu sluge dozivaše, 

_ Ter ovako njima govoraše: 

»Koi bi se od vas junak naša', 
Da otidje priko Gerčke zemlje, 
Do tamnice sinovca mojega, 
Nesrićnoga kralja bulgarskoga, 

Ter otvori vrata od tamnice, 

I izvede sužnja nevoljnoga, 
Dao bih mu kćercu za ljubovcu, 
I još ktomu blago nebrojeno.“ — 

Svi juhaci k zemlji pogledaše, 
Pogledaše i pokloniše se; 

Ali nehti dite Dragomire, 

Već je kralju tiho govorio: 
»Ja ću poći priko Gčrčke zemlje, 
I dovest ću sinovca tvojega. 
Pak .pokroji do zemlje mantije, 

Ter se čini cčrnim kalugjerom, 

I otidje od grada do grada: 
Izpovida, gerčki pripovida, 
Boga moli, poje liturgiju, 
Travu jide, hladnu vodu pije. 

Kad je doša' tamnici na vrata, 
Pita njega straža od tamnice: 
» Odkuda si, svetče duhovniče ? 
Odkuda li? od koje li zemlje“ 

A on njemu tiho odgovara : 

»Ja sam rodom od Stambula grada, | 
Evo ima devet godin' danah, | 
Od kada sam u gori zelenoj. 

Travu jidem, hladnu vodu pijem, 
Težkim bičem moje tilo bijem, 
Suze ronim od jutra do mraka, 
I od mraka do bijela danka. 

A sad ima nediljica danah, 

Od kada sam čudan sanak snio; 
Sanak snio, u sanku vidio: . 
Da umire kralju Bugarine: 

LJ 


U nevolji, u tamnici tamnoj; | 
On umire od glada i žedje, 
I brez sluge, i brez svećenika, 
I brez-brata, i brez prijatelja. 
Već te molim, dragi prijatelju! 
Pusti mene u tamnicu tamnu, 
Da pokripim sužnja nevoljnoga, 
Koi će se noćas prestaviti.“ 
Privarl se straža od tamnice, 
Privari se, ujidč ga zmija. 
Otvori mu vrata od tamnice, 
Da _pokripi sužnja do zorice. 
Kad ulize u tamnicu tamnu, 
Božju mu je pomoć nazivao, 
Bile mu je ruke oprostio, 
Bile ruke, i bijele noge. 
Izvede ga iz tamnice tamne, 
Pak podiže od zemlje mantije, 
Britke se je ćorde dobavio, 
Od tamnice stražu pogubio. 
Pobigoše goricom zelenom 
Priko zemlje gčrčke i latinske, 
 Pivajući i popivajući; 
Utekoše, vesela im majka! 


Veseli se malo i veliko, 

A najveće kralju Radoslave 
I Jacinta ljuba Bodinova, 
Koja biše skoro dovedena. 

Lipo ga je striko darovao: 
Darova mu dva grada bijela, 
Blizu ravne zemlje Romanije; 
Ali -ge je bčrzo pokajao ; 

Jer neprodja ni godina danah, 

OP godina, oli polovina, 
Skupi vojsku Bodin, dite mlado, 
Ter otimlje stričeve dčržave. 

Radoslav mu. bilu knjigu piše, 
Ovako je njemu besidio: 

»što sam tebi, sinko, sagrišio, 
Ter ti išteš rusu glavu moju? 

Ej Bodine! drago dite moje, 
Kamo vira? kamo 1 duša tvoja ? 
Kamo suze? kamo ljubav moja ? 
U za? čas te striko pričekao. “ — 

Zato Bodin i nehaje ništa; - . 
Već mu ot& krumu i kraljestvo. 
Pogubi: mu dva sinka malena 
U Tribinju gradu bijelomu. 


Ej :neviro, nigdi te nebilo! 
Varlo ti si svuda urodila! 


* 


Bodin, kralj slovinski XXXI. 


Opaki ovi_kralj, budući ugrabio nepravedno kraljestvo strica 
svoga, nastojaše pobiti sve sinove njegove, i zaradi te sverhe, sakupivši 
vojsku, otidč na Tribinj, koga budući osvojio, uhvati dva rodjaka 
svoja, Branislava i Gradislava, kojizim, po nagovoru proklete žene 
svoje, čini očito glave odsići. I to isto nastojaše učiniti ostaloj bratji 
njegovoj; ali mu nemožč na ruku izaći; jer bihu pobigli u Carigrad, i 
utekli se pod krilo cesarovo. U to isto vrime bani od Rascije i: od Bosne - 
bihu se odvčrgli od njega, i zato odč s vojskom u Rasciju, pobi se s 
banom; ali ga dobi, i svu mu Rasciu osvoji, koju budući osvojio, dad& 
ju Bolkanu i knezu Marku, svojizim virnim dvoranom, s ugovorom i za- 


Pad 


— 57 — 


kletvom, da mu imadu uvik virni biti, i njegovo odgovarati. I vrativši 
se Bodin s vojskom iz Rascije, udari na bana bosanskoga, koga iztira iz 
Bosne i svu njegovu osvoji dčržavu, pak je dadč knezu Stipanu pod zakle- 
tvom, da će mu vazda viran i podložan biti. Kraljeva dvadeset i šest 
godištah, pak podje s ovoga svita Bogu ođ svojih dilah razlog dati. 


Dobroslav H., kralj slovinski XXXIII. 


Mihajlo, najstarii sin Bodinov, nastojaše s pomoćju matere svoje 
Jacinte stupiti na vladanje slovinsko: ma gospoda i puk, radi zloće opake 
matere njegove. Jacinte, nedadč mu tu želju izpuniti, nego za kralja okru- 
niše Dobroslava, najvećega plemića slovinskoga; ma se bčrzo pokajaše ; 
jer kako: se Dobroslav krune dobavi, hoti u opačinam naslidovati Bodina, 
ukazujući se nepravedan, nemilostiv, oštar, usilnik i progonitelj svojih 
podložnikah, koga zloću puci, ni vlastela dalmatinska podnositi nemogući, 
poslaše u Carigrad poklisare, da privedu sinove dobroga Radoslava, koji 
bihu od Bodina prognati nepravedno, za učiniti kraljem jednoga od njih. 
8 oblastju dakle cesarevom dodjoše u Drač. Gojislav, Kocioparo, i ostala 
bratja njihova, gdi ih gospoda slovinska dočekaše, vojsku sakupiše po 
.Ssvim mistim i d&ržavam, kojizim dad& pomoć najveću veliki knez, oliti 
ban od Rascije, imenom Bolkan, i diliše se s vojskom protiva kralju Do- 
broslavu, i budući' ga našli s njegovom vojskom pod gradom, koi se zove 
Dioklea, udariše na njega, vojsku mu izsikoše, a njega živa uhvativši, 
povedoše u Rasciu, i staviše ga u tamnicu. Posli toga svadi se Kocio- 
paro s banom od Rascije Bolkanom, s kojizim boj bijući, glavu izgubi. 
Ostala bratja razjagmiše dčržave slovinske, pak se počeše medju se klati 
i biti, koju smutnju gospoda dalmatinska podniti nemogući, njih bacivši, 
učiniše za kralja ovoga, koi slidi. 


. Vladimir IflI., kralj slovinski XXXIV. 


Ovoga Kralja otac biaše Vladimir, sin kralja Mihajla, gori imenova- 
noga, i ovi u dobroti mnoge prošaste nadadja, biše milostiv puno, navla- 
stito na svoju rodbinu. Radi toga sve rodjake, bratučede, sinovce i ostale 
od njegove kčrvi, koji se bihu «raztčrkali po svitu od progonstva kraljah 
prošastih, čini skupiti, i k sebi privesti, koje kakogo otac milostivi za- 
gčrli, i svakomu se ravan ukaza, davši im gospodstva, kako mu se pristojaše. 
Uzč za ženu kćer Bolkana ili Belkana, velikoga kneza od Rascije; ali 


P4 


— 98 — 


za malo s njome kraljeva; jer budući: u dvoru njegovu Jacinta, žena Bo- 
dinova, nagovori slugu Vladimirova, da otruje kralja svoga, obećajući mu 
mnogo blago, i to bi od:nevirnoga sluge učinjeno. Vladimir nahodeći se 
još u životu, počč potanko iziskivati, tko mu biše dao otrove, i nadje se, 
da je dala rečena Jacinta, koja bi na sud privedena; ali se toliko znade 
pravdati, zaklinjati i suze lažljive prolivati, da joj kralj, gledajući suze 
njezine, i slušajući zakletve, virova brez svake sumnje. Ma što je gore, 
uzmetnu svoje prokleto dilo na siromaha Dobroslava, kralja gori imeno- 
vanoga, koga iz tamnice biše izveo dobri Vladimir, i priveo k sebi, nadje 
ova prokleta duša krive svidoke, koji svidočiše, da ga je ovi nesrićni 
Dobroslav otrova', i tako bi odsudjeno, da: mu se oči izvade, i onaki 
slip u manastir metne. Sva ova zla učini Jacinta, za metnuti na pristolje 
sina, koji slidi, 


Jure, kralj slovinski XXXV. 


Sin kralja Bodina, Jure imenom, s pomoćju svoje opake majke 
Jacinte, oliti Jakvinte, kako druzi meću, učini se kraljem dalmatinskim. 
Ovi po nagovaranju svoje matere i babe metnu svu pomnju, da pobije 
sinove Branislava, a unuke dobroga kralja Radoslava, kei bi prognšt 'od 
Bodina svoga sinovca, kako smo gori rekli. Ali mu ta opaka odluka nebi 
izpunjena; zašto oni znadući, što im se imadiše zgoditi, pobigoše u Drač, 
u kojemu gradu zapovidaše njihov stric Gojislav. Ništa manje, uhvativši 
jednega, imenom Grubišu, postavi ga u tamnicu, u grad Skadar, pak sku- 
pivši vojsku, otidje protiva Gojislavu , stricu rečene bratje; jer ih biaše 
k sebi primio. Ma Gojislavu i sinovcem njegovim priskoči dobra srića; zašto 
mu posla cesar: vojsku, i pred njome verstna generala, Gojilojana imenom. 
Ovi general razbi Juru, kralja dalmatinskoga, i vojsku njegovu; pak osvoji 
grad Skadar, u komu našavši Grubišu, sinovca Gojislavina; u tamnici, iz- 
vede ga iz tamnice, i okruni ga za kralja slovinskoga. 


Grubiša, kralj slovinski XXXVI. 


Budući razumio kralj Jure, da su Gerci i gospoda dalmatinska 
Grubišu za kralja okrunili, veoma se pristraši, pak pobižč u Rasciju. Ma 
njegova opaka majka Jacinta uteći nemože; jer ju uhvatiše, i u Carigrad 
u sužanstvo odvedoše, gdi tugujući, opaki život sverši. Posli toga uzdčrža 
Grubiša kraljestvo sedam godinah u veliku skladu, miru i ljubavi. Ali 
Jure, koi vazda o nemiru i neviri nastoja, nedadč mu u miru svoje danke 


— 59 — 


svčršiti; zašto, kada vidi svoju prigodu, sakupi silnu vojsku svojizih Ras- 
cianah, i udari na dčržave kralja Grubiše, koi po isti način, sakupivši 
vojsku, koliko može veću. izadja .suproć.Juri, i budući se srili, žestoko 
se pobiše. Ali taka bi srića Jurina, a nesrića Grubišina, da ovi u boju 
pogibe, a Jure drugiput za: kralja slovinskoga stade. 


—o—o—.d—-a 


Jure drugiput, kralj slovinski XXXVII. 


Promišljajući Jure kralj, da još bihu ostala tri brata Grubišina, 
to jest: Predisna, Dragilo i Dragina, koji se bihu razbigli od progonstva 
Jurina po dalekim dčržavam, bižeći od nemila do nedraga, gdi će glavi 
misto naći, i znajući, da mu mogu s vrimenom nahuditi, kraljestvo oteti, | 
i brata Grubišu osvetiti, a navlastito Dragina, zapovidnika od Rascie, 
koja se biše jurve od Jure odcipila, i Dragina za svoga bana spoznala. 
Iskaše dakle kralj Jure svake načine, kako bi rečenu bratju pogubio: 
ma ga naći nebi moguće, nego hoti se s njima pomiriti, i lipo, premda 


. priko serdca živiti, dajući im tvčrdu viru, i Boga jamca, da im učiniti zla neće | 


nikakva; pače, da će im dati banovine u kraljestvu svomu. Čuvši dakle 
rečena bratja toliku žestoku zakletvu, dodjoše k njemu, koje kralj lipo 
dočeka, primi, i dadč im sve ono, što biše obećao, navlastito Dragilu, 
koi svojim vojnicim osvoji Onogoštu i Podgorje,- podloživši rečena mista, 
i druga mnoga pod oblast kralja Jurja. Videći kralj, da je Dragilo njemu 
viran, i na vojsci puno srićan, posla ga prid vojskom u Rasciu, koja se 
jurve od kralja biše odvargla, i drugoga gospodara obrala. Dakle, bu- 
dući -došaQ Dragilo u Rasciqu, u malo je danah osvoji, činivši Rasciane 
poznati Jurja za svoga gospodara; ma tolika srića Dragilina i bratje 
njegove nebi njima koristna; zašto budući od svojih vojnikah, i od svega 
puka slovinskoga puno proslavljeni i pohvaljeni, tolika slava, i pohvala kralju 
Juri biše včrlo mučna, i zato postavi u svoje serdce, rečenu bratju, i sinove 
njihove pobiti. Uhvativši dakle Dragila, koga puci najveće slavljahu, po- 
stavi ga u tamnicu, poslavši svoje vojnike virne, da uhvate i ostale. Ali oni 
budući razumili, što se dogodi Dragilu,-pobigoše u Drač, oni i sinovi 
njihovi. Sinovi Dragini bihu ovi: Parves, Grubeša, Neman i Širak; ostale 
znati nemogu; jer jih knjige nekažu. Ma srića njihova hoti; jer se. na- 
bodjaše blizu Drača vojska cesarova, prid kojom general biše jedan ve- 


. liki vitez, imenom Perigordo. Ovi videći opačine, koje kralj Jure činjaše, 


i kako svoju rodbinu brez nikakva uzroka progonjaše i smicaše, ganu . 
se na miloserdje, ter jih poče braniti. I tako dilivši se prid vojskom, 
udari na njegove dšaržave, koje porobi, popali i mnogu kerv proli. Ima- 


— 60 — < 


diše odluku, kralja Juru oli pogubiti, oli iz kraljestva iztirati; ali mu 
dodje zapovid od cesara, đa se vrati s vojskom u Carigrad, i tako uči- 
niti nemože, što biše namislio. Poznavši kralj Jure, da mu ovo zlo' biše 
rečeni kapitan učinio, zaradi Dragila i bratje njegove, hoti se osvetiti 
na jadnom Dragilu, koga u tamnici dčržaše, izvadivši oči njegove, neka 
nevidi sunca, ni miseca, pak s vojskom dili se put Drača, obside ga, i 
počč biti, za imati u ruke Dragina, brata njegova i sinove njihove. Ma 
cesar carigradski ganuvši se na miloserdje, posla im vojsku na pomoć, 


koja ob noć iz nenada udari na Jurja i na vojsku njegovu, vojsku mu 


izsikoše, a on utečč; ma zaludu; jer će bčrzo glavu izgubiti. 


Dragina, kralj slovinski XXXVIII. 


Budući poznali gospoda i puk slovinski, da Dragina biše u boju 
srićan, puno kripostan i slobodan, a u vladanju mudar, pravedan i dobar 
za kralja ga obraše i okruniše; na koga okrunjenje dodjoše bani i kne- 
zovi sa svih stranah, i bihu najpčrvi Kotorani, koji takovo poštenje svomu 
kralju učiniše. Sa svim tizim još se nahodjahu niki, koji se na kralja 
Jurja obzirahu, i ovi nehtijahu poznati Dragine za kralja, nego se zatvo- 
riše zajedno s Jurom, svojim kraljem u jedan grad, koi.se zove Obleo. 
Ma za malo bi njihovo stanje u gradu rečenomu; zašto Dragina otida- s 
vojskom podanj', uza ga na sramotu, (i.uhvatiši Juru, posla ga svezana 
u Carigrad, gdi u tamnici tugujući i plačući život svčrši, kako mu i 
mater Jacinta, iliti Jaquinta, kako hoće niki. Kraljeva Dragina godištah 


jedanaest, i ostavi posli sebe tri sina: Radoslava, Ivaniša i Vladimira. 


Radoslav IIf., kralj. slovinski XXXIX. 


Radoslav, posli smrti otca svoga Dragine, uzč blaga dosta, i 
prikaza ga na dar cesaru Emanuel u, moleći ga, da mu bude dobar pomoćnik 
u njegovim potribam. Cesar primi blago dobrovoljno, zahvali mu, i obeća 
se, biti mu vazda u pomoći. Do malo vrimena udari na njega Deša, 
sin Uroša, bana od Rascie, koi mu osvoji mnogo mistah. Cesar Emanuel 


.nehti mu tada pomoći dati; jer željaše, da se ova dva poglavice slovin- 
.ske biju medju se, i da bijući se skonča kraljestvo slovinsko, za moći 


ga lašnje poda se metnuti. Ban Deša s pomoćju bana bosanskoga uzč 
Radoslavu i bratji njegovoj, Ivanišu i Vladimiru, Zentu, i sve okoliše nji- 
hove, tako, da ne osta Radoslavu drugo, nego Kotor. Koju stvar videći 


I 7 / 


— 61 — 


Emanuel, i bojeći se, da se Deša neučini velik, posla vojsku na pomoć 
Radoslavu , s kojom udarivši na vojsku Dešinu, razbije, i povrati Zentu 
Radoslavu, pak se s vojskom vrati natrag, ostavivši ova dva poglavice 
u veliku nemiru, da se kolju i biju medju se, neka jih pria nestane, da 
je njemu bolje. Ovi Deša bise dobar katolik; jer cčrkvu rimsku puno 
štovaše i branjaše, čineći redovniko m svaku ljubav, što više mogaše, i 
zato godišta Gosp. 1151. darova Mlit, više Dubrovnika, koludrom Sv. 
Benedikta, to jest: Fra-Martinu i Fra-Ivanu, u komu školju i sada se 
nahode redovnici Sv. Benedikta. Umri u Tribinju, koga biše oteo Rado- 
slavu, ostavivši nakon sebe tri sina, to jest: Miroslava, Nemanu, oliti Ne- 
manju i Konstantina. Ovi mladići bihu puno kripostni, pametni i Boga 
bojeći, koji skupivši vojsku, otidjoše protiva Radoslavu, koga na toliko 
mistah razbiše, i uzeše mu sve dčržave njegove, tako da bi usilovan s 
bratom svojim Ivanišem bižati u Dubrovnik, i učiniti se od kralja slovinskoga 
knez od Kotora, poznavajući Dešine sinove za svoje gospodare. Posli toga oti- 
djoše u Rasciu protiva Vladimiru, tretjemu bratu kralja Radoslava, koga 


bihu Rasciani uzeli za svoga bana, i.budući ga našli pod gradom, koi 


se zove Pristina, s njime se pobiše; ali vojska nesrićnoga Vladimira bi 
razbijena, i izsičena pod rečenim gradom. I tada učiniše zakon, da se 
kralji rascianski budu u napridak kruniti u. Pristini, gdi je mejdan bio. 
Tada osta Neman za gospodara od Rascie, i hoti se zvati veliki župan 
od Rascie. Bratja njegova, Miroslav i Konstantin, vratiše se u svoje der- 
žave; ma do malo vrimena pošavši oba brez poroda s ovoga svita, ostada 
Neman gospodar i vladalac od svih deržavah slovinskih, koi nakon sebe 
ostavi dva sina: Tihomila i Simeona. Tihomil podje brez poroda s ovoga 
svita, ostavivši svomu bratu' Simeonu slovinske deržave. 


Simeon, kralj. slovinski XL. 


Budući se Simeon oženio s kćerjom cesara Aleksia, razširi s po- 
moćju tasta dčržave svoje, osvojivši mnoge slovinske banovine, i zato 
na 1200 okruni se za kralja slovinskoga, hotijući se imenovati, zvati i 
poznavati kraljem od Serbie, Rascie, Tribunie, Zakulmie, Dioklee i sve 


Dalmacie, i bi oh pčrvi, koi se imenova kraljem od Sčrbie. Imade Si- . 


meon tri sina: Stipana, Vukšu i Sabu. Ovi, budući dobar i pametan, po- 
gerdivši svit, ostavi svoje kraljestvo sinu Stipanu, a on ulize u manastir, 
u komu čineći pokoru, sveto umri. Sin njegov Saba hoti naslidovati otca 
svoga, i tako ostavivši sSvit, ulize i on u manastir, sveto živi, sveto i 
umri, koga Sčrbijani. i danas zovu , Svete Savo.“ 


Ld 


— 62 — 


Stipan L, kralj slovinski XLI. 


Gospoda sloviaska okruniše s velikim veseljem Stipana, sina Si- | 


meonova, za kralja od slovinskih deržavah, i kako se okruni, podje s 
vojskom na Petra velikoga, kneza od Hercegovine , pobi se s njime, i 
budući razbio vojsku njegovu, osvoji svu Hercegovinu, i dada je svomu 


sinu najmladjemu Radoslavu, a šuri, Andrii imenom, darova Popovo i > 


Ston. Ma bčržo podja s ovoga svita Radoslav, i tako osta sva Hercego- 
vina pod oblastju rečenoga Anđrie, šure Stipana kralja. Živi Stipan u 
miru s Garcim svega Svoga vrimena, pak svšršivši život, ostavi kralje- 
stvo sinu, koi slidi. 


Stipan I. Nemanja, kralj slovinski XLII. 


Ovi kralj na kerštenju bi imenovan Neman, oliti Nemanja; ali 
kada ga posveti i okruni za kralja patriarka rascianski, hoti, da se zove 
Stipan, i tako naredi, da se svi kralji serbianski u napridak imadu zvati 
Stipani. Posli kako se okruni Stipan za kralja slovinskoga, učiniše Gerci, 
Bulgari i Ungarci rat protiva njemu. Ali Stipan bi puno srićan: zašto 
svoje neprijatelje ponizi, i mnoga im mista osvoji. Imadč rat s banicom 
od Srima, koja se Urica zvaše; i ova biše od kolina kraljah ungarskih ; 
ma kralj Stipan razbivši vojsku.njezinu , osvoji svu banovinu srimsku, a 
ona jedva utečč. Urica hotijući opet sriću kušati, sakupi Ungarce, i oti- 
dje s vojskom priuzeti svoju dčržavu; ma pobivši se s vojsk6ćm Stipa- 


novom, bi od njegovih vojnikah živa uhvatjena, a vojska pod sablju okre- 


nita. Posli smčrti njegove sin starii za kralja bi okrunjen. , 


4 


Pisma od kralja Stipana Nemanje. 


Pi 


Razboli se Nemanjić Stipane, AT su tebi Gerci dodijali ? 

Od jada se na ćordu naslanja. Ali su te bani odbignuli ? 

Ne boluje od težke bolesti, Ali te je zabflila glava 

Već od tuge, jada i žalosti. Od groznice, bola velikoga?“ 
Vele njemu gospoda slovinska : Odgovara Nemanjić Stipane: 

Sto je tebi, svitla kruno naša ? »Prodj'te me se, slovinska gospodo! 
Ali ti je sinak poginuo, Niti mi je sinak poginuo, 


Bojak bijuć u zemlji magjarskoj? | “ — Bojak bijuć u zemlji magjarskoj, 


e 


Nit: su meni Gerci dodijali, 

Niti su me bani odbignuli, 
Niti me je glava zabolila 
Od groznice, bola velikoga. 

Ali mi je bolovat nevolja, 

Čini mi se, priboliti neću: 
Do tri kralja na me udaraše, 
Udaraše,. al' me nedobiše: 

Kralj ungarski, gčrčki i bulgarski 
Puno litah samnom bojak biše, 
Bojak biše, i pomiriše se, - 

I lipe mi dare prikazaše. 

Ali nehti mlada udovica 
Magjarkinja, od :Srima banica, 
Nehti doći, ni pokloniti se, 
Mito poslat", ni pomiriti se: 

Nego pali sela i varoše, 

I otimlje moje banovine ;: 
Još mi ona bilu knjigu piše, 


U knjizi me na mejdan pozivlje. 


To su, Bani! ljute rane 'moje, 
Od kojizih priboliti neću. 
I onda bi jadan pribolio, 
Kada bi ju živu uhvatio.“ 
* Njemu vele slovinska gospoda: 
»Bre! neboj se, svitla kruno naša, 
Silnu ćemo vojsku sakupiti, 
I banicu živu uhvatiti. 
Da bi bila iz gorice Vila, 
Oli zmija iz primorskih stinah, 
< Kakvih imaš u vojsci delijah, 
Oni će ju lasno uhvatiti.“ — 
Pak se skaču na noge junačke, 
Sakupiše vojsku n:brojenu, 
Otidjoše k ravnoj Ungarii; 
Prid njima je Nemanja Stipane. 
Dočeka jih banica Urica 
Nasrid ravna polja od Srijema, 
Konja igra kano pašalija, 
Ćordu paše kano Magjarija. 


63 — 


Gledao je Nemanjić Stipane, 
Gledao je, ter je besidio : > 
»Odkad sam se od majke rodio, 
I na bedru ćordu pripasao, 

Ja nevidih boljega konjika, 

Ni lipšega u vojsci vojnika, 
Od Urice mlade udovice, 
Koja mene na mejdan pozivlje. 


Već vas molim, mila bratjo moja! 
Ako nami Bog i srića dade, 
DA njezinu vojsku dobijemo, 
Radite je živu uhvatiti. 

Tko uhvati mlađu udovicu, 
Magjarkinju od Srima banicu, 
Dat' ću njemu srimsku banovinu, 


. "Još i moju kćercu za ljubovcu.“ 


Kad vojnici kralja razumiše, 
, Demiškinje ćorde povadiše, 
* Položiše svoja kopja bojna, 
Poletiše niz to polje ravno. 

Tu se težka kčrvca prolivaše! 
Težka kčrvca konjska i junačka! 
Tu se biše pol bijela danka; 
Al se nezna, čiji mejdan biše. 

Kada li je po podnevu bilo, 

Na Stipanu mejdan ostanuo: 
Njegova je vojska pridobila ; 
Baničina težko izginula. 

Kad to vidi Urica Magjarka, 
Biži jadna niz to polje ravno. 
Za njom terčć kraljeve delije, 
Nebi li je živu uhvatili. 


Al je nebi vile dostignule; 


Kamo li će kraljeve delije: 

U. vodu je s konjem udarila, 

Na šarcu-je konju izplivala, 
Pak pobiže priko Ungarije, 

I uteče, ve$ela joj majka! 


—64— 
Stipan II., kralj slovinski XLII. 


Kralj Stipan na vojsci srićan biše; zašto budući protiva njemu 
došla vojska gčerčka, i prid vojskom Ivan duka od Drača, za osvojiti 
Zentu, i ostale dčržave njegove, kralj Stipan nehti se poplašiti, nego 
slobodno na njega udarivši, uhvati ga živa, a vojsku mu izsiče. Ma po 
molbi cesara gčrčkoga, koi biše rodjak duke Ivana, pusti ga zdrava poći 
kući svojoj. Posli toga učini mir s cesarom, i s ostalim kraljim oko sebe, 
pak dovede meštre od Nimačke zemlje, da kopaju i razstavljaju rudu 
zlatnu i srebernu, kojom njegovo kraljestvo obilovaše puno. I tako 
do malo vrimena učini se mnogo bogat, i obilat u srebru i zlatu. Uze 
za ženu kćer kralja francezskoga, kojoj Jelina ime biše. Ova izvan čud- 
novate lipote tilesne, kojom je narav naresi, bi.od Boga narešena 
mnogim kripostima duhovnim , a navlastito miloserdjem, koje pokazivaše 
potribnim. Sagradi mnoge manastire, i učini neizrečena dobra u Dal- 
maciji. S ovom kraljicom Stipan, oliti po kčrštenju Uroš, imade četiri 
sina: Dragutina, Predeslava, Milutina i Stipana. I ovi Dragutin ugrabivši 
kraljestvo otcu svomu, posla ga pria vrimena s ovoga svita. 


s 


. . Pisma od Stipana Nemanjića. 


Yiai čudo! i nagledaj ga se, 
Gdi se klanja misecu danica, 
Žarku suncu zvizda priodnica, 
U Tribinju gradu bijelomu. 

Nije ono misec, ni danica, ' 

Nit je sunce, nit je priodnica: 

- Već je ono sloviriska kraljica, 
Po imenu Jelina gospoja. 

Lipa kćerca kralja francezskoga, 
A ljubovca Nemanjić Stipana. 
Prid Stipana često dolažaše, 
Tere njemu tiho govoraše: 

»Svitla kruno, Nemanjić Stipane! 
Eto vidim, da si ostario, 
Izbrojio danke i godine 
Kraljujući i bojak bijući. 


Nuder uzmi knjige, i tespije, 
Moli Boga, plači tvoje grihe,- 
I okruni sina starijega, 
Po imenu mlada Milutina.“ — 
Kad je Stipe riči razumio, > 
Jelinu je ljubu poslušao: 
Pak dozivlje mlada Milutina, 
Ter_je njemu tiho besidio: 
»Milutine, drago dite moje! | 
Evo sam ti, sinko, ostario, 
Nemogu ti više vojevati, 
Ni slovinskim kraljestvom vladati. 
Kada dodje svetac Jurjev danak, 
Sakupit' ću slovinsku gospodu, 
I sazvat' ću moje svetjenike, . 
Isusove virne naslidnike. 


— 65 — 


Za kralja ću tebe okruniti, 
I na glavu krunu postaviti. 
Brani, sinko, slovinsko kraljestvo' 
Svitlom ćordom i desnicom rukom. 
Malo vrime postojalo biše ; 
Ali idje momče od Mostara, 
Suze roni, na zemljicu pada, 
Ter govori Nemanjić Stipanu: 
»Rad bih tebi bolji glas doniti; 
Al nemogu, već kako je pravo. 
Eto na te jedna silna vojska, 
Prid njome je dite Dragutine. 
Bile će ti dvore upaliti, | 
A tebe će, starče, pogubiti, 
I tvojega sinka Milutina, 
Koga misliš bčrzo okruniti.“ — 


Kad je Stipe riči razumio, 
Jelini je ljubi govorio: 
»Kamo tvoji posti i zaviti? 
U za? čas ga sinka porodila! 


| Kamo li ti bili manastiri? 


Kojeno si truđdno sagradila? ' 

Kamo li ti tvoje zadužbine, 

Kojeno si po svitu činila? 
Kamo li ti suze i molenja, 

Kojeno si Bogu prikazala, 

Da ti dade sinka Dragutina? 

U za' čas ga babo odgojio!“ —. 
Milutina sinka dozivaše, 

Ter ovako njemu govoraše: 

»Biži, sinko, u zemlju magjarsku, 

Bratac ište rusu glavu tvoju.“ 


To izusti, dušicu izpusti 


Na kriocu svoje zaručnice, 
Zaručnice Jeline kraljice. 
Nemanjiću! pokojna ti duša. 


Uroš Dragutin, kralj slovinski XLIV. 


Dragutin, sin starii Stipanov, nehti imati uzterpljenja čekati, dok mu 
otac podje s ovoga svita, za imati kraljestvo njegovo, nego pobigavši od 
. njega, sakupi vojsku, ter na silu ugrabi otcu svomu kraljestvo. Drugi 
govore, da Dragutin nebiše sin najstarii, nego sridnji kralja Stipana, i 
zato znadući, da se njemu po zakonu kraljestvo nepristoji, hoti ga 
silom posidovati. Ma do malo vrimena poznajući zle, koje biše učinio, 
poslavši starca otca pria vrimena puna tuge i žalosti s ovoga svita, pokaja 
se, ulizč u manastir, i učini se fratar, ostavivši kraljestvo bratu, koi slidi. 


Uroš Milutin, kralj slovinski XLV. 


Dila, koja Milutin, oliti Uroš činjaše, ukazuju njegovu dobrotu, . 
pravednost, i ljubav, koju imadiše pram Bogu, i iskernjemu sv6mu, četčr- 
deset i osam manastirah od svojih vlastitih dob4rah čini sagraditi, izvan 

4) 


— 66 — 


ostalih ljubeznivih dilah, koja u kraljestvu, i izvan kraljestva učini, kako 
se vidi u cčrkvi svetoga Nikole od Bara, u kojoj sagradi oltar od 
mramora, i na njemu stoje napisane ove riči u jezik latinski: ,Urosius 
Rex Rasciae, et Diocleae, Albaniae, Bulgariae, ac totius 
Maritimae de culfo Adriae; et maris, usque ad flumen 
Danubiimagni,praesens opus altaris etc.“ t.j. Uroš (tako se Milu- 
tin zvaše) kralj od Rascie i Dioklee, Albanie, Bulgarie, i od svih stranah 
primorskih, od mora adrianskoga do rike velikoga Dunaja ovo dilo učini.“ 
Tako videći ljudi njegova dobra činjenja, za sveta ga dčržahu, pače govo- 
riše, da njegovo tilo i sada se cilo nahodi u cerkvi svete Sofije u Cari- 
gradu. Ali niki kažu od njega dobar početak, a svčrhu malo dobru; jer 
mu se nebašta uzdčržati u čistoći, kako se pristoji slugam božjim. Go- 
vori se, da je imao pet žćnah jednu za drugom, i peta biše kćer cesara 
carigradskoga imenom Simodina, i ova nebudući još dorasla, učini je 
za uvik neplodnu. Imade tri sina, dva zakonita, tojest: Vladislava i Kon- 
stantina, a jednoga naravnoga, oliti kopilana, Stipana imenom. Tretji brat 
kralja Milutina, imenom Predislav, bi učinjen za arci-biskupa od Serbie; 
i tako posli smerti njegove sin najstarii bi okrunjen za kralja slovinskoga. 


—— ——> 
Vladislav lf., Uroš, kralj slovinski XLVI. 


Ovi kralj biše nemiran u svomu kraljestvu; zašto brat njegov Kon- 
stantin hotiući kraljevati, pol kraljestva odcipi, i za sobom povede, bi- 
jući se s Vladislavom, kako s najvećjim neprijateljem ; ali bivši Vladislav 
njegovu vojsku razbio, a njega živa uhvatio, čini ga svakim? mukam' mu- 
čiti, najprij ga propč na križ, pak razpila po poli, koje dilo nemilostivo 
bi svoj gospodi slovinskoj i svemu puku včrlo mčrzko, i nepodobno, i 
radi toga svak na njega mčrž&še; baciti ga s pristolja nastojaše, kako 
mu se i dogodi; jer ga gospoda s pristolja baciše, a postaviše krunu na 
glavu Stipanovu. 


Stipan IV., Uroš, kralj slovinski XLVII. 


Imadući Vladislav, ozgor rečeni, nikoliko vojske, koja ga naslidjaše, 
i za njega svoju karv proliti željaše, nastojaše pogubiti Stipana novoga 
kralja: ma budući u Stipana puno veće vojske, pridobi vojsku nesrit- 
noga Vladislava, a njega živa uhvati, koga Stipan nehti mučiti, ni pogu- 
biti, kako muči on svoga brata Konstantina. Sa svim tizim postavi nad 


, > —67 — 


bjim stražu, da ne uteče. Ali Vladislav, videći, da je krunu izgubio, davši 
se po tuzi, podje s ovoga svita. Kralj Stipan znadući otca svoga 
Milutina dobrotu, hoti ga u dobroti naslidovati, čineći pravdu svakomu 
brez nikakva mita, ukazujući se miran, dobar, i ljubezniv svakomu. Ma 
sa svim tizim dobrom nedadoše mu u miru sveršiti život, zašto nje- 
gov sin, za imati kraljestvo, postavi ga u tamnicu, i u njoj ga čini 
zadaviti. i | 


Stipan V., Uroš, kralj slovinski XLVIII. 


Na 1331. oli, kako boće niki, na 1333 pogubi Stipan, sin najstarii, 
svoga otca Stipana, za imati njegovo kraljestvo. Ma jest od potribe znati 
uzrok i način od zla ovoga, i zato valja kazati vas dogadjaj. Kralj ovi 
imadiše jednu kćer, koju udada za kralja bulgarskoga; kralj bulgarski 
dčrža ju godinu, malo više danah, pak posli nego s njome .dite imadč, 
posla ju k otcu sv6mu, a drugu uzč za ženu. Ovo nepošteno dilo kralj 
Stipan podniti nemogući, skupi. vojsku koliko moža većju, i prid. njom 
posla svoga sina najstariega Stipana protiva sv6mu zetu, kralju od 
Bulgarije, koi s vojskom izašavši protiva Stipanu svćmu šuri, udari 
na njega; ali se namiri na merkoga vuka, koi mu svojom rukom glavu 
odsičč, i svu njegovu daržavu porobi. Posli ovoga junačtva, videći ge 
Stipan zapovidnikom od toliko velike vojske, a s druge strane bojeći se, 
da posli smertl otca svoga izadje za kralja brat mladji po nastojanju 
cesara carigradskoga, ujca njegova; jer bihu od dvi matere, a od jednoga 
otca. Bojeći se dakle Stipan, da će posli biti privaren, i imadući svu 
jakost od kraljestva u ruci svojoj, čini postaviti otca u tamnicu, i u njoj 
ga zadaviti. I premda tako opako biše uziša' na kraljestvo, ništane- 
mavje imadjaše mnoge kriposti, i izvčrstnosti naravske, koje ga činjahu 
od svakoga biti poljubljena i štovana, činjaše lemozinu toliko veliku, da 
se izreći nemogaše, i zaradi toga imada ovo lipo ime: ,Stipan Le- 
mozinar.“ Na boju biše mnogo srićan ; jer sad s Gercim, sad s Ungar- 
cim, i s Turcim boj bijući, vazda se nadje slavodobitnik, razbivši nji- 
hove vojske, i osvojivši mnoge dčržave. Ivan Paleolog, cesar carigradski, 
hotiući razširiti svoje cesarstvo, boj bijući s ovizim kraljem, nadje se u 
tišnjemu ; zašto mu kralj Stipan osvoji svukoliku Romaniu, i sva gčrčka 
mista do Negroponta. Po isti način osvojivši svukoliku Albaniu, koju biše 
cesar podložio, učini se gospodar od svih“ mistah od Epira. Ludovik, 
kralj ungarski, učini rat protiva njemu; ali mu neizadje, kako biše namis- 
lio; jer mu se kralj Stipan toliko jako opri, da mu nedadč pedalj mista, 
. oliti zemlje svoje. I tada kod Dunaja, gdi se sastaje s Savom, uzida jedan 


sd 


_ 688 — 


kašteo, koga zazva Biograd, i to biše godišta Gosp. 1343. Nehtijući Her- 
cegovci s mirom stati od njegovih mejašah, udari na Stipana, bana od 
Bosne i Hercegovine, koga budući dobio, i iz Bosne iztira', osvoji svu 
Bosnu i Hercegovinu, i tako na sve strane ponizivši svoje neprijatelje, 
učini se mnogo velik i strahovit svojizim protivnikom, a Gčrcim za naj- 
veće. Vidivši se dakle gospodarom od tolikih daržavah, dodje mu u pa- 
met, da se zove: ,)Imperator Romanorum et Serbiorum.“ I za- 
radi te sverhe čini doći k sebi sve bane, principe, knezove, arci-biskupe, 
barone, i svu gospodu od slovinskoga kraljestva, kojizim naredi, da ga u 
napridak imadu zvati i poznavati za cesara rimskoga i serbskoga. I tada 
učini nove oficiale, i sve ono, što se pristoji jednomu cesaru: a tituo, 
oliti ime od kralja dad& Urošu, sinu stariemu, pak do malo danah bi 
naskočen od jedne žestoke febre (zimljice, groznice), od koje i umri godišta 
Gosp. 1354., ostavivši krunu svćmu sinu, koi slidi. 


Pisma od ženitbe kralja bulgarskoga. 


Kad se ženi kralju Bugarine, | Koja cvili kano ljuta zmija, 
Na daleko prosio divojku, Ter proklinje danke i godine, 
Lipu kćercu Urošić Stipana, I staricu milu majku svoju, 
Prosio je, i dadeše mu je. Koja ju je za Bugara dala. 
Povede ju k dvoru bielomu, Bulgarin je glava ponosita, 
I derža ju godinicu danah; Nepoznaje Boga, ni zakona, 
A kad mu je čedo porodila, Ni u Rimu papu velikoga, 
Posla ljubu staroj majci svojoj. Već se klanja suncu i misecu.“ 
Kad to vidi Urošić Stipane, Kad je Stipe babu razumio, 
To je njemu včrlo mučno bilo: Podjasvojskom u zemlju bulgarsku, 
Silenu je vojsku sakupio, , Lipo ga je zete dočekao, 
Ter je šalje u zemlju Bulgarsku, Silnom vojskom nasrid Bulgarie. 
Prid njom šalje Stipu dite mlado, Tu udari konjik na konjika, 
Ter je njemu tiho besidio: Sve po izbor junak na junaka, 
.»Podji, sinko, u zemlju Bulgarsku, Ljuti zmaji na mčrkoga vuka, 
“Pogubi mi kralja Bugarina. . Baš na zeta Urošić Stipana. 
I porobi njegovo kraljestvo, Tu se bojnim kopjem udariše ; 
Sve izsici malo i veliko, Ali Stipi dobra srića biše, 
I osveti dragu kćercu moju, Bugarina kopjem udario, 


Kćercu moju, a sestricu- tvoju, | S cernom ga je zemljom sastavio. 


__— 69 — 


Svu njegovu vojsku izsikoše, 
Bulgariu ravnu porobiše, 
Osvetiše kćercu Stipanovu, 

I zdravo se natrag povratiše. 
Kad su bili na polje tribinjsko, 
Onde Stipe divan učinio, 
Gospodu je na divan sazvao, 
Ter je njima tiho besidio: 

»Znate li vi, moji vitezovi! 
Generali, bani i knezovi! 
Kapitani i mladi serdari! 

I ostala po izbor gospodo! 

Da je meni babo ostario, 

Od starosti vojevat' nemože, ' 
Nuder! moga bibu pogubite, 
I za kralja mene okrunite. 

Ja pogubih zmaja ognjenoga, 
Zeta moga, kralja bulgarskoga, 
Na ćordi se meni srića kaže, 
Pogubit' ću kralja ungarskoga. 


Predobit' ću silnoga cesara, 
Od iztočnih stranah gospodara, 
Virujte mi, slovinska gospodo! 


Desnica je moja od mejdana.“— , 


Kad gospoda njega razumiše, 
Babajka mu starca uhvatiše, 
U tamnici njega zadaviše, 

Ej neviro, nigdi te nebilo! 

Pucalo bi dčrvlje i kamenje 
Slušajući ljubu Stipanovu, 
Kako cvili i suze proliva, 
Ljuto cvili, Stipana doziva: 

»Ej Stipane! ljute rane moje, 
Koi mnoge glave odsicAše, 
Tvoje glave neodsiče nitko, 
Nego Stipe, drago dite moje, 

Koino ti desno krilo biše, , 

U za' čas ga porodila majka! 
Koga nije, da kruha nejide, 
A mi, držubo, zdravo i veselo ! — 


Uroš, kralj slovinski XLIX. 


Kralji, koji izlaziše od ovoga kolina, izvan vlastitoga imena, koje 
na kčrštenju primljihu, zvahu se Uroši, zarad Uroša, bana od Rascie, 
od koga ovi kralji početak imadoše; i ovo je najposlidnji kralj od ovoga 
kolina, koi se hoti poznavati za cesara, kakono mu i otac; ali neumidući 
se vladati na oni način, kako se vladaše Stipan, otac njegov, izgubi ce- 
sarstvo, kraljevstvo i život isti na ovi način, kako slidi. Uzdiže, ma po 
se u za' čas tri plemića, koji bihu sinovi Mrnjavca iz Hercegovine, od 
koga plemena jesu Mernjavci u Opancim više Zadvarja. Ime ovizih mla- 
dićah bihu: Vukašin, otac Kraljevića Marka, Gojko i Ulješa; ma biahu 
siromašni i ubozi puno. Ove dakle Uroš uzdižč na veliko gospodstvo, 
učinivši Vukašina banom od Pristine, a Ulješu od sve Romanie i ove 
zazva despote, a to će naški reći: vladaoce ili principe; jer despot nije 
od kuće priimenak, nego rič gčrčka, što zlamenuje: poglavica, vladaoc. 
Bi cesar Uroš puno putah od svojih priateljah ponukovan, da malo čini 
poniziti rečenu bratju, koji se bihu posilili tako, da Uroša malo za kralja 
i poznavahu. I tako običaju svi oni, koji su od hčrdjava roda, kad se 


# 


| 


— 70 -— 


na gospodstvo uzdignu. Ma Uroš.nesrićni nehti svojih prijateljah svit 
primiti, ni rečenu bratju poniziti, nego što je neprilično i pomisliti, učini 
za. kralja slovinskoga Vukašina, i čini, da se okruni u Pristini, gdi se 
kralji od Rascie krunjahu cineći, da će mu kao cesaru biti podložan. 
Videći bani, knezovi i ostala gospoda jednoga siromaha prosjaka uzdig- 
nuta na toliko pristolje, nemože se izreći, kolika žalost, kolika li smutnja 
bi medju njima. Počeše tada grabiti mista, sela, gradove i dčržave, kako ' 
koi mogaše veće s mogujstvom svojim ugrabiti; čineći se vlastiti gospodari, 
svaki od svoga sela, grada ili dčržave: Vukašin imadč Pristinu i svu 
dčržavu od Pristine: Ulješa, brat njegov, svu Romaniu do Salonika: knez 
Lazar sa svojim zetom Vukom Brankovićem imadč dčržavu kralja Stipana, 
to jest sva ona mista, koja medjaše s Dunajem. Sinovi Balšini, to jest: 
Stražimir, Jure i Balša, uzeše svu Zentu gornju i dolnju, tja do Albanie. 
I tako do desetak godinah sve kraljestvo Uroševo bi od banah ugrab- 
ljeno na taj način, da nesrićni Uroš osta brez cesarstva, brez kraljestva, 
brez banovine i brez knežtva, videći svoga slugu za gospodara i ubojicu 
svoga, komu biše život podao. 


Pisma od Vukašina I[., kralja Uroša. 


Loji majka tri sina nejaka, Namira ih namirila biše 
U Lovreću niže Opanakah: Na Uroša kralja slovinskoga, 
Jednom ime Ulješa biaše; Uroš biše sčrdca milostiva, “ 
A drugi se Gojko zoviaše. Milostiva i bogabojeća. 
Tretji biše dite Vukašine, Prima dicu u dvore bijele, 
Baš babajko Kraljevića Marka. Ter jim kroji skčrletne haljine, 
Bihu dica roda gospodskoga, Da s gospođom mogu vino piti, 
- Gospodskoga, ali ubogoga. Po divanu zajedno šetati. 
Babo im se Mšrnjavac zoviše, | Još mu ni to dosta nebiaše, 
On starinom Hercegovac biše, . Već im daje svoje banovine: 
Od Lovreća grada bieloga, Vukašinu pol Serbie ravne, 
Odonlem je pleme Kraljevića. A Ulješi lipu Romaniju. - 
Majka sinke trudno odgojila, To je banom včrlo mučno bilo, 
Odgojila tugom i čemerom. Ter se skaču na noge junačke, 
Kada li su dica ponarasla, Pak otimlju sela i varoše, 


Dobra im je srića pristupila. I gradove od Sčrbije ravne. 


— 7171 — 


Osta Uroš brez kraljestva sv6ga, 
Brez kraljestva i brez banovine, 
Neka kuka kano kukavica, 
Suze roni kano udovica. 

Starac Uroš često uzdisaše, 

Vukašinu tiho govoraše : 
»Ja sam tebe, sinko, uzvisio, 
> Na pristolje moje postavio. 
Primi mene u dvore bijele, 
I nosi mi urmet i poštenje, 
Spomeni se, drago dite moje, 
Dobra moga i ubožtva tvoga. 
Vukašin se na njeg' izdiraše, 
Ter serdito starcu besidjaše: 
pizvadit' ću cčine oči tvoje, 
I dat' ću ti gusle javorove! 
Ter otidji od grada do grada, 


Da neumreš od žedje i glada, 
Jati nedam sa mnom blagovati, 
Ni u dvoru momu pribivati.“ 


Kad je starac riči razumio, 
Vukašinu tiho govorio: 


»Nije zmija zmiju prevarila, 
Što Vukašin Uroša Stipana.“— 
Na se meće orjanske haljine, 


I uzimlje gusle javorove, 


Odč proseć od grada do grada, 


K Vukašinu često dolažaše, 


Miloserdje od njega prošaše ; 
Al Vukašin za Boga neznade, 
Već ga bije težkim buzdohanom. 
Kako ga je jednom udario, 
S ečrnom ga je zemljom sastavio.— 
Malo vrime postojalo biše, 
Od iztoka Turci udariše, 
Udariše na Serbiu ravnu, 
Na dčržavu kralja Vukašina ; 
Svu njegovu vojsku izsikoše, 
I Sčrbiu zemlju osvojiše. 
S4m uteče kralju Vukašine! 
Udja gorom, vesela mu majka! 
Zaludu je i on utekao ; 
Jer bižeći goricom zelenom 
Pogubi ga sluga Nikolica, 
Odnesa mu krunu i kolajnu, 
Koja biše od suhoga zlata, 
Nakitjena pridragim kamenjem. 
Božja pravda tako hotijaše, 
Da mu sluga odsiječe glavu ; 
Jer on biše pogubio kralja 
Urošića, svćga gospodara. 
Evo, pobre, pleme Kraljevića 
Od Mčrnjavca staroga plemića, 
I sada se to pleme nalazi, 
U Lovreću izpod Studenacah, 


Od nemila, pobre, do nedraga. 
| Po imenu Mernjavac Ilija, 
Koino je na glasu delija. 
Vijali se svioni barjaci, 
Nek' su zdravi Mčrnjavčevi janjci! 


—N— 
Vakašin, kralj slovinski L. 


Izgubivši kralj Uroš svojom budalaštinom sve dčržave slovinske, 
za priživiti koi dan, bi usilovan uteći se kralju Vukašinu, da ga do 
smerti prihrani; ma videći se od njega zlo gledan, a gore štovan, pobiže 
od Vukašina ka knezu Lazaru, koi gore ga štujući, i gledajući od Vuka- 
šina, nesmiri se ni kod Lazara, nego se vrati opet k Vukašinu. Ali videći 
se od Vukašinovih slugah porugan i pogčrdjen svaki dan, odluči bižati 
u Dubrovnik. Koja odluka bivši prikazana Vukašinu od jednoga sluge, 
razserdi se veoma, pak uzamši buzdohan udari ga u glavu, i čini ga 
pasti mčrtva na zemlju. Kraljeva Vukašin šest godištah; jer mu Turci 
veće kraljevati, ni živiti nedadoše. Učinivši protiva njemu Suleman L rat, 
i budući udario na mejaše od Sarbie, bi od Vukašina i vojske njegove 
razbijen jako; ma vlaška lakomost izgubi vojsku, kralja i kraljestvo slo- 
vinsko ; jer nehtiše tirati nepriatelje, ni sići, koliko mogahu, nego jih pu- 
stivši s mirom bižati, počeše sadirati haljine s Turakah mčrtvih, pak 
napertjeni robe svakojake, pivajući i popivajući povratiše se natrag. Vi- 
deći Turci, da jih nitko netira, vratiše se slebodno natrag za njima u 
potiru, koje budući dostignuli, zapovčrnuše sići, i natiravši jih na jednu 
riku, što utečč od sablje, ono neutečč od rike. Dva brata nesrićna: 
Vukašin i Ulješa u riku uplivaše, Ulješa se utopi, a Vukašin izpliva, ma 
zaludu; jer njegov sluga, Nikola Narseović imenom, za imati kolajnu od 
zlata, na kojoj bihu dragi kameni, koju Vukašin na vratu. nošaše, povadivši 
sablju, odsiče mu glavu, i dogodi se ovako: Bižeći priko gore Vukašin, 
ugleda. jedan studenčić vode, i budući ožednio, moli ga, da mu zahiti vode ; 
ali nebudući poslušan od rečenoga sluge, sadje s konja, i prigne se piti, 
tada Nikola Narseović izvadivši sablju, odsiče mu glavu, odnese kolajnu, 
a konja, i što na njemu biše, odvede. Pogibč dakle kralj Vukašin godi- 
šta Gosp. 1371., ostavivši četiri sina nakon sebe“ Marka, Andriaša, Iva- 
niša i Mitra._I ovo je oni Marko Kraljević, koga Hrištjani za velika . 
dčrže i od njega svakojake pisme izvode, koi želeći imati dčržave otca 
svoga, nemože učiniti drugo, nego podložit" se caru i davat mu harač. 
Ma Ivaniš, nemogući više podnositi globe turske, ostavivši svoju dčr- 
žavu, pobižč u Zentu k sinovom Balšinim,, koji ga lipo primiše, davši 
mu on'liko zemlje, koliko mu bi zadosta pošteno živiti. Marko s bratjom 
davaše Turkom harače, i kad bi godir car na vojsku pošao protiva 
k6mu kralju oli banu, valjadiše, da i Marko idje njemu na pomoć s svo- 
jim" Serbianim. I &ako bijući se jedan put car Bajazet s banom od Va- 
lakie, komu Mirče ime biše, u tomu boju nahodeći se i Marko, pogiba 
od rečenoga bana, kod vode Marice, primivši jednu strilu u gerlo. Mitar 


— 13 — 


pogiba od Turakah. Andriaš, brat četvčrti i zadnji, ostadč na vladanju od 
Serbie, ma caru bi podložan; i ovi imade sina, imenom Dominik Momčilo. 
Momčilo imadč sina Koja imenom, i ovi biše princip od dčržave Mu- 
žanske. Imad& Momčilo i kćer jednu, Jelinu imenom, koja se udadč za 
hercega Stipana, duku od sv. Sabe, to jest, Hercegovine. — Budući | 


dospili kralji od Sčrbie i Rascie; (jer posli Vukgšina sve ove dčržave 


padoše pod Turčina, poznajući ga za gospodara poglavitoga, dajući mu 
harač i na pomoć hiljadu vojnikah), sada ćemo besiditi od njezinih ba- 
nićah, koji premda caru bihu podložni, vladaše ovim' dčržavam', noseći 
ime despot, i to hoće reći ban, oliti poglavica, kako smo gori rekli. 


Lazar Grebljanović, despot, oliti poglavica od Rascie. 


Knez Lazar biše sin Pribića Grebljanovića, plemića slovinskoga, 
i ova kuća bi vazda poznana od kraljah dalmatinskih, a od kralja Sti- 
pana i njegova sina Uroša sasvim uzvišena. Ovi dakle Lazar posli smerti 
kralja Vukašina i njegovih sinovah: Marka, Ivaniša, Andriaša i Mitra, 
posidova veći dio od kraljestva Vukašinova, to jest: Pristinu, u komu 
gradu kralji stihu; Novo Berdo i mnoga mista od Rascie. Imadiše knez 
Lazar četiri kćeri, to jest Jelinu, koja se udad& za Juru Čarnoevića, 
principa od Zente i Cčrne Gore; Milicu, i ova se udad& za cara Bajazeta; 
Vukosavu, koja podjč za Miloša Obilića iz Noga Pazara; i Mariu, koja 
bi žena Vuka Brankovića; a niki kažu, da je imao i petu kćer, imenom 
Despinu, i ova se udadč za Susmana, principa od Moldavie. Sastavši se 
dakle zajedno tri od ovizih sestarah, to jest: žena Brankovića, Obilića 
i Čarnoevića, počč svaka svoga muža hvaliti u ime junačtva, navlastito 
Vukosava, uzdižući svoga muža Miloša Obilića do nebesah, govoreći, da 
je bolji junak od Vuka 'Brankovića. Maria, žena Vukova, nemogući pod- 
niti tolike hvale, dadč jaku zaušnicu Vukosavi, koja oda plačući k Mi- 
lošu, sv6mu mužu, tužeći se na Mariu, da joj biše dala zaušnicu, da je 
muža hvalila, a Miloša pogerdjivala, i da bi jedva Vuk Branković dočekao, 
da ga Miloš na mejdan zazovne. Sve ove i druge laži, budući Milošu 


od žene Vukosave prikazane, bihu uzrok od-velike smutnje; jer Miloš 


otidje naći Vuka Brankovića, koga našavši, svakim rugom naruži. Ovu 
sramotu nemogući Vuk podniti, zazva Miloša na mejdan. I tako osedlavši 
kouje, izadjoše na misto od mejdana, na komu žestoko se pobiše; ali 
Miloš baci s konja Vuka Brankovića, koga mogaše pogubiti; ali nehti, 
neka samo poznade, da je Miloš bolji junak od Vuka Brankovića. Od 
onoga vrimena Vuk nemogiše čuti, ni viditi Miloša, misleći obdan i ob- 
noć, kako bi se osvetio. Malo posli toga vrimena, nehtijući knez Lazar, 


— T4 — 
despot oliti princip od Rascie, poznavati cara Murata za svoga gospodara, 
ni davati mu ono, što biše ugovoreno; zaradi toga Murat sakupi vojsku 
heizbrojenu, i on isti prid vojskom oda protiva rečenomu Lazaru, principu od 
Rascie. Koi, čuvši za Murata i vojsku njegovu, izadja s trieset hiljadah svo- 
jizih verstnih vojnikah protiva njemu, budući s njime i dva zeta njegova 
Miloš Obilić i Vuk Branković. Ma Branković noseći veliku nenavidnost i 
serditost protiva Milošu, poče prid Lazarom zlo od njega govoriti i lagati, 
da Miloš s Turcim ima prijateljstvo, i da radi o izdaji. Laž ovu pri- 
mivši Lazar za istinu, imada uztčrpljenje do večere, a kada bi vrime od 
večere, sazva svu gospodu na sobet, pak posli nego blagovaše, učini im 
jednu prediku od Makabea ovako: ,Gospodo slovinska, vitezovi 
nepridobiveni, plemići od starine, kruno i diko našega 
slavnoga naroda! Evo se je sila Turska protiva nami sa- 


kupila, da nas kakono more oceansko proždre i našu! 
slavu u ništo obrati. Spomenite se, što učini Juda Maka-- 


bej, koi smalo vojske svu silu svojih nepriateljah u ništo 
obrati; zašto Bog izraelski, vojvoda njihov budući, za 
nje boj bijaše i njihove nepriajtelje predobivaše. Tako i 
mi istoga Boga za našega vojvodu imadući, premda nas 
je malo, a Turakah puno, s pomoćju našega Boga dobit 
ćemo nepriatelje istoga Boga.“ Posli toga uzč času vina, pak je 
prikaza svomu zetu Milošu Obiliću, ovako mu govoreći: ,Uzmi, zete 
Milošu! ovu kupu vina, i popij je u zdravlje moje, zaradi 
ljubavi, koju ti nosim, premda ti ne nosiš meni;jer si 
me namislio sjutra izdati, kao Juda svoga Meštra.“ — Ne- 
može se izreći, koliku žalost tada imada siromah Miloš, htijaše se prav- 
dati ; ali mu Lazar govoriti nedadš, nego ga čini sisti, is mirom blagovati. 
Sva Gospoda odoše spavati, ma Milošu san na oči neće; jer biše pun 
tuge i žalosti, znajući, da ga prava potvoraju, koi, kako zora zabili, uz- 
jahavši na konja, da ga nitko nevidi, i otidje u vojsku tursku. U koju 
budući došao, poče moliti stražane, da ga puste k caru, s kojizim ima- 
djaše od stvarih vrlo potribitih govoriti. Stražani taku prišu razumivši, 
i poznajući, da Miloš Obilić, koga se sva turska zemlja boj&še, ima- 
diše veliku potribu s njime besiditi, pustiše ga pod čador carev ulizti, 
i s carem besiditi. Ali Miloš neće besidah, nego klekavši, da poljubi ruke 
ćareve, izvadi nož i zadi ga u sčrdce cara Murata, posičč vezira i one, 
koji bihu pod čadorom, pak učini juriš, da uteče; ma od vojske careve 
bi vas na sablje raznesen. I to sve biše opravio Vuk Branković.— Knez 
oliti despot Lazar: nenašavši sjutra dan siromaha Miloša, čini brez nika- 
kve sumlje, da je otišao u vojsku carevu, za izdati ga, ništanemanje 


m... aa đa 


_t5— 


neizgubi slobod, nego učinivši prediku kratku, ma plačnu, udari na Turke, 
koji nemogući odoliti sablji slavnih vitezovah Lazarevih, pleća okrenuvši, 
natrag pobigoše: ali budući ih zatekla jedna rika, kod nje se opriše toliko 
jako, da natrag potiraše. vojsku kneza Lazara, koi bižeći na konju, upada 
u jednu jamu, on i njegov konj, i tute glavu izgubi. A niki govore, da 
ga živa uhvatiše i za sužnja zarobiše, i tada mu bi kazano, kako cara 
ubi pod čadorom njegov zet Miloš Obilić. Ovi se boj učini na Kosovu 
polju god. Gosp. na 1889., posli koga Vuk Branković imada polovicu dčr- 
žave Lazara Grebljanovića, a polovinu Lazarova žena Milica i sinovi nje- 
zini, to jest: Stipar i Vuk. Itako ove dvi kuće svim kraljestvom vladaše, 
ma s ovim ugovorom: da caru svakp godište imađu po toliko jaspre 
dati, i na pomoć hiljađu vojnikah, .kad god car zaište. Ma do malo vrimena 
svadi se Milica, žena Lazarova, sa svojizim zetom Brankovićem; jer bu- 
dući opak, sve o neviri nastojaše, da joj izmakne i ono, što nebiše iz- 
makao. I tako Milica nemogući njegova aramzadluka podnositi uteče se 
caru, od koga bi primljena lipo, i pomilovana, a zet njezin pokaran ; jer 
mu car uzč sva mista, koja posidovaše i dada ih Milici, i sinovim nje- 
zinim, ostavivši Vuku + sinovim njegovim : Gčrguru, Juri i Lazaru toliko 
samo zemlje, koliko im mogaše biti dosta, :da od glada nepomru. Ma 
do malo vrimena Vuk Branković imadš svu svoju dčržavu, budući cara 
jaspram' podmitio. I tiko ove dvi kuće vazda bijAhu u nemiru medju 
sobom, što car i željaše ; jer da su skladno živili, nebi njemu harača davali-— 
Posli toga car Bajazet učini rat protiva Tamerlanu, caru od Babilonie, i 
tako valjadiše, da i ove poglavice, oliti principi s hiljadu svojih vojnikah 
idju na pomoć Bajazetu, i tako se uputiše dva sina Lazarova, to jest: 
Stipan i Vuk, i dva sina Vuka Brankovića, to jest: Gergur i Jure prid 
hiljadu svojizih Rascianah, po izbor delijah.  Pobivši se dakle Bajazet s 
Tamerlanom, carom od Babilonije, bi njegova vojska razbijena, a on živ 
uhvatjen, i u gabiju od gvoždja postavljen, iz koje, kada Tamerlan ručaše, 
oli večeraše, valjadiše kao jedan ćuk da gleđa. Ma nemogući više pod- 
nositi takvu sramotu, poča glavom udarati o gvozdenu gabiju, i tako 
razbivši glavu, život svarši; posli koga bi učinjen za cara Murat veliki, 
od koga ćemo malo posli besiditi. Bi u istom boju uhvatjen Gčrgur, sin 
Vuka Brankovića, a njegov brat Jure, i dva ujca, sinovi kneza Lazara, 
to jest: Stipan i Vuk, pošteno utekoše. Ma Stipan, sin rečenoga kneza 
Lazara Grebljanovića, budući se: po putu svadio s svojim netjakom Jurom 
Brankovićem , došavši u Carigrad, čini ga metnuti u tamnicu. Ali do 
nikoliko vrimena, budući se oslobodio iz tamnice, podjč prid cara i prid 
njinr mnogo zla rečč protiva svomu ujeu. Car želeći, da nije na svitu 
jednoga, -ni drugoga, dadč mu vojsku, da idje protiva knezu Stipanu, koi 


— 768 — 


budući doša' u Rasciu, učini zla dosta, i našavši Vuka, ujca svoga, prid 
vojskom, pobi se s njime, i razbi ga na 1402. Ali s druge strane dole- 
tivši Stipan, brat njegov, s vojnićim svojim", udari na Turke i na svoga ne- 
tjaka Juru Brankovića, koje pridobivši, pod sablju okreni. I tako medju ujcim 
Grebljanovićim i medju netjacim Brankovićim, slideći rat i nemir, sve 
kraljestvo od Rascie biše se razrušilo, i u ništo okrenulo. Ma što je još 
nepodobnie: zavadiše se rečena bratja Grebljanovići, to jest: Stipan i 
.Vuk. Ovi Vuk imada:pomoć od cara, takodjer i od svoga netjaka Jurja 
Brankovića, koi ulizavši s jednom silnom vojskom turskom u Rasciu 
. protiva bratu Stipanu: 1409., porobi i popali sva mista od Rascie, u kojoj 
sedam misecih vojska prista, čineći zla neizbrojena. Za stati u miru, va- 
ljadiše, da Stipan dade Vuku bratu polovinu dčržave. Ali do malo vri- 
mena Vuk se svadi s carem, i s njime boj. bijući, od Turakah pogibš, 
takodjer i njegovi netjaci Brankovići. — Gergur, koi se biše iz sužanj- 
stva oslobodio i odkupio, i Lazar, brat njegov. Ostada dakle na vladanju 
sam Stipan Grebljanović, i njegov netjak Jure Branković, koji videći, da 
se je kraljestvo od Rascie razasulo i skončalo zaradi nemira ovih dviuh 
kućah, pomiriše se, i sjediniše zajedno, dajući caru sve ono, što je ugo- 


voreno od njihovih otacah. Ma Stipan Grebljanović umri od kaplje na 


1421. i tako Jure Branković, netjak mjegov osta za vladaoca, despota 
oliti poglavicu od svega kraljestva. I ovde dospr vladanje kuće velikoga 
kneza Lazara Grebljanovića. 


Pisma od Miloša Obilića i Vuka Brankovića. 


Lipe ti su rumene ružice Na daleko Jelinu udaje, 
U bijelu dvoru Lazarovu, Za plemića i gospodičića: 
Nitko nezna, koja biše lipša, Po imenu Čarnoević Jurja, 
Koja viša, koja I rumenija. Koi biše od Zente vojvoda. 

Nisu ono ružice rumene; Malo vrime postojalo biše, 
Već su ono kćeri Lazarove, Tri sestrice majku pohodiše ; 

. Od Sčrbije ravne gospodara, Nepohodi Milica carica; 
Od starine viteza i bana. Jer joj neda care Bajazete. 

. Lazar kćerce za gospodu daje: Sestrice se lipo pozdravljale ; 

. Vukosavu Miloš Obiliću ; Al se one bčrzo zavadiše, 

Maru daje Vuku Brankoviću ; Hvaleć svaka svoga zaručnika, 


A Milicu caru Bajazetu. . U bijelu dvoru Lazarovu. 


—_ 1 


Veli ljuba Čarnoević Jurja, 

Po imenu Jelina gospoja: 

Nije majka rodila viteza, 

Što je majka Čarnoević Jurja. 
“ Govorila ljuba Brankovića: 

Nije majka rodila plemića, 

Ni junaka, ni gospodičića, 

Što je majka Vuka Brankovića, 
Smijala se ljuba Miloševa, 

Po imenu mlada Vukosava, 

Smijala se, ter je besidila: 

»Neludujte jadne seke moje! 
Nehval'te mi Vuka Brankovića, 
. Koi nije na glasu delija, 

Nit' mi hval'te Čarnoević Jurja; 

Junak nije, nit je od junaka: 
Već hvalite Miloš Obilića, 

Od Pazara Novoga plemića, 

Koino je junak od junakah, 

Porodi ga Hercegovka majka.“ 
Razsčrdi se ljuba Brankovića, 

Vukosavu rukom udaraše ; 

Kako ju je lahko udarila, 

Iz nosa joj kčrvca izvirala. 
Skočila se mlada Vukosava, 

Oda cvileć k dvoru bijelomu, 

Miloša je plačuć dozivala, 

Ter je njemu tiho govorila: 
»Da ti znadeš, mili gospodare! 

Što govori ljuba Brankovića, 

Da ti nisi plemić od plemića, 

Nego hčrdja od hčrdjakovića. 
Još se hvali ljuba Brankovića: 

Da ti nesmiš na mejdan izići 

Brankoviću, njenu gospodaru ; 

Zašto nisi desnom rukom junak.“ 
To Milošu puno mučno biše, 

Ter se skače na noge junačke, 

I posidč konja od mejdana, 

Pak dozivlje Vuka Brankovića : 


»Prijatelju, Vuče Brankoviću! 
Ako te je porodila majka, 
Izadji mi na mejdan junački, 
Da vidimo, tko je bolji junak.“ 

Inako se Vuku nemogaše, 

Već posida konja od mejdana, 
Pak izadje na to polje ravno, 
Gdi biaše misto od mejdana. 

Tu se s bojnim? kopjim udariše ; 
Al' se bojna kopja polomiše. 
Od bedrice ćorde povadiše, 

I ćorde se britke izlomiše. 

Udriše se težkim' buzdohanim: 
Buzdohanom perje politaše, 
Milošu je srića priskočila, 

Baci s konja Vuka Brankovića. 

Govori mu Miloš Obiliću: 

»Sad se hvali, Vuče Brankoviću! 
Pohvali se virnoj ljubi svojoj, 
Da ti nesmim na mejdan izaći. 

Mogu li te, Vuče, pogubiti? 
Tvoju ljubu u cčrno zaviti? 
Ali neću; jer smo prijatelji, 
Podji s Bogom, nehvali se više!“ 

Malo vrime postojalo biše, 

Na Lazara Turci udariše, 
Prid njima je Murat Sulemane, 
Robi, pali sela i gradove. 

Lazaru se ino nemogaše, | 
Nego kupi vojsku na sve strane 
Zove k sebi Vuka Brankovića, 
I deliju Miloš Obilića. 

Gospodski je sobet učinio, 
Gospodu je na sobet pozvao; | 
A kada se vinca ponapiše, 
Gospodi je svojoj bisidio : 

»Poslušajte, moji vitezovi, 

Vi po izbor bani i knezovi! 
Sjutra ćemo udriti na Turke, 
Slušat' ćemo Miloš Obilića; 


p 


— 78 — 


Jer je Miloš na glasu delija; | 
Boje ga se Turci i kerštjani ; 
On će biti prid vojskom vojvoda, 
A za njime Brankoviću Vuče.“ 

To je Vuku včrlo mučno bilo; 
Jer Miloša vidit" nemogiše, 
Lazara je na dvor izvodio, 
Skrovito je njemu govorio: 

A neznaš li, mili gospodare ? 
Zaluda si vojsku sakupio, 
Izdat će je Miloš Obiliću, 
Turke brani, o neviri radi.“ 

Muči Lazar, negovori ništa; 

A kada je za večerom bilo, 
Zlatnom čašom Lazar napijaše, 
Suze roni, tiho besidjaše: 

»Ni u zdravlje cara, ni cesara, 
Već u moga zeta Obilića, 

Koi me je izdat" namislio, 
Kano Juda svoga stvoritelja.“ 

Zaklinje se Miloš Obiliću, ' 
Zaklinje se Bogom gospodarom, 
Da izdaje neće učiniti, 

O neviri nigda pomisliti. 


e 
Pak se skače na noge junačke, 
Ter ulize pod čaddre bile, 
Do pol noći suze prolivAše, 
Qd pol noći Boga vapijaše. 
Kada li je zora zabilila, 
I danica lice pomolila, 
On posidč dobra konja svoga, 
Pak otidje u carevu vojsku. 
Moli Miloš careve delije: 
»Pustite me k caru pod čadore, 
Izdat ću mu vojsku Lazarovu, 
A. Lazara živa uhvatiti.“ 
Obiliću Turci virovaše: 
Ter prid cara njega dovedoše. 
Kleča Miloš na zemljicu cčrnu, 
Ljubi caru skuta i kolina. 
Svoga se je noža dobavio, 
Murata je u sčrdce udrio; 
Pak povadi sablju od bedrice, 
Siče Miloš paše i vezire; 
Al i njemu loša srića biše; 
Jer ga Turci na sablje razniše. 
Što učini, Vuče Brankoviću! 
Što učini ? da od Boga nadješ! 


Jure Branković, poglavica od Rascie. 


Ovi se poglavica pojunači, nehtijući caru Muratu harač platiti 
za nikoliko godinah, zarad toga sakupi Murat vojsku veliku, i uputi se 
s vojskom protiva njemu. Ali Jure nebudući serdca vitežkoga, s njime 
se pobiti nesmida, nego poslavši mu velike darove, počč ga miriti i mo- 
liti, da se vrati s vojskom natrag, i za umoliti ga lašnje, sve mu pro- 
šaste prikaza harače. Murat na sve darove, molbu i harače; prikazane od 
Jurja, prignuti se nehti, dok mu neobeća kćer Mariu za ženu, koju Jure, 
što nebi ima', dobrovoljno dade, cineći, da radi toga rodstva i prijatelj- 
stva, kuća njegova ima biti uvik: srićna, čestita i mirna s kućom Otma- 
novića. Ali siromah neznadiše, da u mački ni u Turčinu vire nije, kako 
nebi ni u Muratu; jer neprodjoše ni tri godišta posli novoga prijatelj- 
stva, da Murat sakupivši silnu vojsku, udari na kraljestvo tasta svoga 


— m — 


na 1439.— Videći Jure potribu, u kojoj se nahodjaše, i promišljajući nevirnost 
. tursku, uzč ženu svoju, sina Lazara i ostalu familiu, pak pobiže u Un- 
gariu k Albertu, kralju od Ungarie, ostavivši u Samandrii dva sina svoja, 
Gergura i Stipana, da rečeni grad, koliko je moguće, brane od Turakah. 
Došavši dakle Turci pod Samandriu, grad veliki, sa svih ga stranah ob- 
sidoše i biše. Gergur, koliko može, toliko ga brani ; ali videći, da ga obra- 
niti nemogaše, pridadč grad caru šuri svomu. Murat dade svomu šuri 
Gerguru, takodjer i Stipanu svu Rasciu, da su oni od nje zapovidnici ; 
ali povrativši se natrag, nehti jih ostaviti u Rascii, nego jih poveda u 
Carigrad s sobom, da pribivaju u dvoru njegovu, dok se nepomiri s kraljem 


ungarskim ; jer tada biše rat medju Muratom i Albertom, kraljem od | 


Ungarie. Do nikoliko vrimena bi prikazano Muratu, da Gergur i Stipan, 
šure njegove, dokazuju otcu svomu i kralju ungarskomu sve stvari, 
koje se čine.u Carigradu. Bi li to istina, nebi li, car ge veoma 
razserdi na rečene šure svoje, pak zapovidi, da se gvoždjem vrućim 
oslipe oči njibove. I to bi opravljeno, ma tako potajno, da zato njihov 
otac neznad& nigda, dok se po njegovoj molbi nepomiri kralj Alberto, koj 
biše Turkom svu oholost slomio, s carom Muratom, koi imadući ono, što 
željaše, posla slipe šure k otcu njihovu Jurju. Nemože se izkazati tuga 
ni žalost, koju podnese princip Juraj, videći tako nemilostivo nagerdjene 
sinove svoje od Murata, zeta nevirnoga, i premda.mu prokleti zet bijaše 
toliko zlo učinio, nehti se osvetjivati, kako mogaše s pomoćju kralja un- 
garskoga, koi imadč včrstna generala prid vojskom, to jest, velikoga 
viteza vojvodu Janka, a s druge strane snažnoga i nepridobivenoga Juru 
Kastriota, priimenkom Skenderbega, koji bi ga u svako vrime branili i 
pomogli; nego u svako vrime ukaza se turski pomoćnik, a kčrštjanski 
protivnik, kako ćemo sada viditi. 


Jure, poglavica od Rascie, dadš caru pomoć protiva kralju 
ungarskomu. 


Budući se opet zavadio kralj ungarski s carem Muratom, i že- 
leći Jure Kastriot, princip od Albanie, dati mu pomoć, bi potribito, da 
pridje priko dčržave Jurja Brankovića, tasta Muratova, koi veće dobra 
želeći Turkom, nego kčrštjanom, nedadš mu prići priko svoje zemlje, i 
sastat? se s vojvodom Jankom. Videći Skenderbeg, oliti Jure Kastriot tu 
veliku opačinu rečenoga poglavice, razserdi se na njega žestoko, pak uli- 
zavši na sramotu u Rasciu, poče gore, nego Turke robiti i paliti sela 
i varoše; ma nemože imati sriće, da se sastane s vojvodom Jankom » jer 


mu bihu puti zapričeni; nego porobivši Rasciane, rečene Hrištjane, vrati 
se natrag. Videći Jure Branković zlo, koje mu. biše Skenderbeg učinio, 
otidje caru, zetu svojemu, i počč se prid njime derati i na Juru Sken- 
derbega tužbu činiti, ove muriči govoreći: ,Svega svita, od iztoka 
do zapada Gospodaru i moj Care! premda sam nedostojni 
vaš sluga, zete privisoki! ja zaradi ljubavi, koju k tebi 
nosim i tvojoj kruni neumarloj, nedadoh proći priko zem- 
lje moje Juri Skenderbegu, tvomu smščrtnomu dušmaninu, 
da se sdruži s vojvodom Jankom, generalom od sve ungar- 
ske vojske, ni da udre na mejaše tvoje; radi togaSkender- 
beg tvoje krune nepridobivene, i mene, sluge tvoga, očiti 
dušmanin, porobi svu zemlju moju, i popali sela i varoše 
brez milosčrdja; zato dakle, privisoki Sultanu, sad je vri- 
me, da osvetiši mene i sebe, udri ti s vojskom od iztoka, 
aja ću od sivera, da onoga neprijatelja izkorenimo do te- 
melja. Obeća se car Murat poslati vojsku na Jurja Kastriota, poglavicu 
od Albanie, kako željaše Jure Branković, poglavica od Rascie; ma Murat 
poznajući tko je, i što je Jure Kastriot, rečeni Skenderbeg, na njega tada 
vojsku poslati nesmida. Vojvoda Janko, koi biše silni junak i poglavica 
od sve vojske ungarske, dili se prid vojskom protiva Muratu i udri na 
mejaše njegove; ma budući mu protiva ne samo Turci, nego li jošter i 
prineip od Rascie, rečeni gori Jure Branković, bi od obadvajuh sa svih 
stranah naskočen, i tako svu vojsku izgubi. 


- 


Lazar Branković, poglavica od Rascie. 


Od ovoga poglavice neštije se drugo, nego da je otrova' u salati 
mater svoju Iloinu, za moći slobodnie na svoj način živiti i kraljestvo 
od Rascie razsuti, kako i razsu, čineći dilo Bogu i ljudem merzko ; jer 
budući se po svemu kraljestvu očitovalo nepodobno dilo, koje biše učinio, 
svak na njega meržaše, zlo govoraše od njega, i smčrt mu željaše. La- 
zar poznajući zlo, koje biše učinio, i slušajući ono., što se od njega go- 
vori, a svčrhu svega čuvši, da mu car zet priti, da će ga s vladanja 
dignuti, zašto je .svoju majku, a njegovu punicu otrova', upada u toliko : 
neveselje i žalost, na taj način, da do malo danah pun grizodušja podje 
brez poroda s ovoga svita.— Malo posli toga car osvoji svu Rasciu, u 
kojoj zapovidahu Turci i danas. Sada dakle budući u vladanju ova kuća 
dospila, a Rascia od Turakah osvojena, od nje više govoriti neima ko- 
ristL nego prilazim na Zentu, i poglavice njezine. 


81 — 
Slide principi oliti poglavice od Zente. 


Zenta jest dčržava lipa u Dalmacii gornjoj; ali je sada podložna 
caru; od iztoka medjaši s Albaniom, od zapada s Cčrnom Gorom; a od 
pol dneva s Bukom od Kotora. U sebi uzdčrži mnoga sela, varoše i ka- 
stela, takodjer i tvčrdi grad Skadar, u komu niki kralji dalmatinski pri- 
bivahu. Od ove dčržave bi gospodar Balša Carnoević, knez i plemić 
od starine, koi biše od cesara Stipana i njegova sina Uroša puno uzvišen 
i uzdignut na veliko vladanje. Imadč- ovi poglavica tri sina: Straši- 
mira, Juru i Balšu, koji posli smerti otca svoga osvojiše mnoga . 
mista, to jest Zentu gornju, koja nebiše podložna oicu njihovu, mnoga 
mista i gradove u Rascii, od kojih tada Turci bihu gospodari i većji dio 
od Albanie. Po isti način u Romanji osvojiše mnoge gradove i mista; 
ma Balša, oli kako ga niki zovu, Bulša, bijući boj s Turcim kod rike 
Vojuše, i vitežki se podnoseći, pogibe na 1383. Takodjer i bratja njegova 
Strašimir i Jure, budući pošli s ovoga svita, osta za vladaoca od 
Žente ovi, koi slidi. - 


Jure [., princip od Zente. 


Sin ozgor rečenoga Strašimira imenom Jure, stada za vladaoca 
od Zente, koi za imati većju snagu i jakost, biti boj s Turcim i sa ostalim 
svojim protivnicim, uza za ženu kćer Lazara Grebljanovića, poglavice od . 
Rascie. Ali. godišta Gospodinova, 1386. diže se protiva njemu toliko 
velika vojska turska, da niti mu tast Lazar smid& pomoći dati, niti on 
bi včrstan rečenu vojsku dočekati; nego uzamši mnogo blago, prikaza ga 
caru, moleći ga i miteć, da vojsku čini vratiti natrag, i toliko se umidč 
vladati kod cara, da od istoga imadč pomilovanje i mir, koi željaše. Ma 
do malo danah posli toga mira podje s ovoga svita, i stadč za vladaoca 
ovi, koi slidi. 


Balša, princip od Zente. 


: Imadiše rečeni ozgor Jura tri sina: Gojka, Ivaniša i Balšu; 

ma budući Gojko i Ivaniš još za živa otca pošli s ovoga svita, go- 

spodarstvo od Zente na Balši ostadč. Budući otac ovoga poglavice prodao 

gospodi mletačkoj Skadar i ono, što je bližje grada; ovi skupivši vojsku 

odč na grad, i osvoji ga; ma kastela osvojiti nemožč. Gospoda mletačka 
: 6 


— 82 — 


razserdivši se na njega jako, sakupiše vojsku, pak otidjoše pod rečeni 
grad, koga biše, i do malo danah osvojiše. Ali jim nebi to dosta; nego 
udarivši na ostala mista, kaštele i gradove od Zente, sve jih osvojiše ; 
ter jedva Balša utečč i glavu odnese: i tako tirajući lisicu, iztira vuka, 
ostavši i bez dčržave i bez gospodstva. Ma godišta Gosp. 1423. opet se 
Balša opomenuvši, svu svoju priuzč dčržavu s pomoćju svojih prijate- 
ljah; ali siromah nebi ni u tomu srićan, zašto republika mletačka saku- 
pivši jaku vojsku, udari na Zentu, i svu je u malo vrimena podloži poda 
se. Balša malo posli toga, veće od tuge, nego od bolesti podje s ovoga 
svita, gdi biaše zaslužio, na 1421. 


PJ 


a. 


. Jure Ill., princip od Zente. 


Sin kneza Lazara, principa od Rascie, budući ujac Balšin, ne- 
može podniti, da Mletčani gospodaruju u dčržavi svoga netjaka, koi ostavi 
posli sebe jednoga sina imenom Jurja, i zato sakupivši vojsku koliko može 
veću, otidje u Zentu, koje osvoji većji dio, i darova sva mista, što osvojio 

- biše, Juri unuku svomu na 1425. Mletčanom neosta drugo; nego Skadar, 

. Dulcinj i Budva. Na ovomu poglavici budući svčršilo vladanje od kuće 
Carnoevića, kneza i principa od Zente; zato prelazim u Bosnu, gdi će biti 
govorenje od vladaocah bosanških. 


Pa 


Slide principi, oliti poglavice bosanske. 


Bosna bi od Orosia zazvana Dardania, od druzih Mezia 
gornja biše imenovana, a bi rečena Bosna od rike, koja se zove Bos- 
ona, koja izlazi izpod Digmana planine u polju nižje Sarajeva. Narod 
slovinski, koi sada u njoj pribiva, prija staše u kraljestva od Tracie, 
i ovi puk stojeći u Tracii činjaiše žestoke rate protiva svim svojim ne- 
prijateljem, a navlastito protiva Rimljanom u vrime Oktaviana cesara 
rimskoga. Ma budući od Bulgarah iztirani iz Tracie, dodjoše u Bosnu, 
iz koje iztiravši narod, koi u njoj biše, u njoj počeše pribivati. Ovo 
kraljestvo iz početka bi vladano od kraljah dalmatinskih, kako i ostali 
vas narod slovinski, posli toga od banah, oliti dukah hčrvatskih. Drug- 
da posebi imadihu Bane; drugda zajedno st&hu s Rascianim, to jest: 
podložni bihu kraljem od Rascie; a najposli bihu vladani od svojih vla- 
- stitih kraljah, i ovo kraljestvo uzdčrži pod sobom dukat svetoga Sabe, 
to jest: Ercegovinu. 


—_83— 


. Ali pria nego počmemo besiditi od vlastitih, iliti naravnih kra- - 
ljah bosanskih, potribito je znati dogadjaje, koji se pria dogodiše. Bu- 
dući Krešimir IL, kralj hervatski i bosanski, pošao s ovoga svita brez 
sinovah, kći njegova jedina, koja nakon njega ostada, udadč se za kralja 
ungarskoga, i zaradi toga kralji ungarski, koji od ove kraljice izadjoše, 
hotili su biti gospodari od Bosne, i od sve Hčrvatske zemlje. -Ma Boš- 
njaci nektiše jih nikada za gospodare poznavati; nego svoje bane vlada- 
oce od kraljestva bosanskoga poznavahu. Ali budući Kulin, ban bosan- 
ski, pošao s ovoga svita, a Bošnjaci nemogući se pogoditi o bana, ostada 
Bosna brez svoga glavara; što videći kralj ungarski puno se obveseli, 
pak sakupi vojsku, posla ju na Bosnu i prid njom posla jednoga verst- 
na generala od naroda nimačkoga, imenom Kotromana Ivana, komu 
dada naredbu: da Svu Bosnu osvoji, i pod oblast kralja ungarskoga pod- 
loži. Kotroman našavši Bosnu brez svoga poglavice, i udarivši iz ne- 
nada, svu je do malo danah osvoji. Videći kralj toliko junačtvo Kotro- 
manovo, i poznajući njegovu virnost, učini Kotromana banom od sve 
Bosne, i njegove, koji od njega budu izaći, za uvik. I tako sinovi i 
unuci ovoga bana vladahu Bosnom puno vrimena, pod imenom najprie 
od banah, pak najposli od kraljab, kako ćemo viditi posli. Ma godišta 
gosp. 1310. biše za bana Stipan Kotromanović, praunuk ozgor rečenoga 
bana Kotromana; i ovi ban ostavi tri sina posli sebe: Stipana, Nino- 
slava, i Vladislava, koji mladići lipo se ljubljahu, življihu medju 
se u takvoj ljubavi i skladu, da se bolje nemogaše. Videći Bošnjaci takvi 
sklad i ljubav medju rečenom bratjom, uzbojaše se, da jim ne dignu 
njihovih privilegijah, i ne ukin4 zakone stare, od njihovih starih banah 
učinjene, i tako složivši ge puk i gospoda bosanska, odlučiše pobiti rečenu 
bratju, ali srića njihova biše; jer jim ta opaka odluka bi očitovana, i 
tako imadoše vrime uteći iz Bosne u druga mista: Stipan u Dubrovnik, | 
a Ninoslav i Vladislav u zemlju Hčrvatsku, takodjer i njihova. jedina . 
sestra imenom Danica imadč sriću uteći u Rim, gdi čineći mnoga da- 
bra dila, podja s ovoga svita na bolji, i biše joj upisano na grebu u latin- 
ski jezik: ,hic jacet Diana Illyrica.“ —Slovinski: Ovde pribiva 
Danica slovinska, oliti bosanska. 

Ma do malo vrimena vlastela dubrovačka metnuše se, za umi- 
riti rečenu bratju s Bošnjacim, i toliko mudro umidoše govoriti, i dilo- 
vati kod gospode bosanske, da jih činiše opet u Bosnu doći, koje Boš- 
njaci s veseljem, i velikom radostju primiše, poznavši Stipana za svoga 
bana, oliti duku od Bosne, i ovi posli toga podloži svu Ercegovinu, koja 
se biše odvčrgla po sebi stati, pod oblast svoju. Umri Stipan godišta 
gosp. 1317. brez sinovah, na koga misto stado Tvardko , sinovac njegov. 


— 84 — 


Pisma od Kotromanovića. 


Tri su bora uporeda rasla, =, Viće čine tri mila brajena, 
Medju njimam jela tankovita. Tri brajena Kotromanovića, 
.Nisu ono tri bora zelena, 


Usrid Jajca grada bijeloga, 
| Nit' je ono jela tankovita, : Često sbore, ovako govore: 
Već 'su ono tri mila brajena, pUdat' ćemo Danicu divojku 
Tri brajena Kotromanovića, | Za mladoga kralja ungarskoga, 
I Danica njihova sestrica, Krunit' ćemo brata Vladislava, 
Usrid Jajca grada odgojena. Usrid Jajca grada bijeloga. 
Tri se bratca lipo milovaše, Skupit' čemo ungarske katane, 
I zajedno skladno pribivaše, | Izsić' ćemo bosansku gospodu ; 
Gledale jih iz gorice vile, . Otet' ćemo polja i livade, 
Gledale su, ter su besidile: I gospodska sela i varoše.“ 
»Iko bi onu bratju zavadio! | Kada oni vilu razumiše, 
Zavadio ili pogubio! 


Sve se skače malo i veliko, 
Njegova bi bila banovina Svoje berze konje posidoše, 
. Od Dunaja do sinjega mora.“ K Jajcu građu hitro poletiše, 
To je čula vila Slovinkinja, Da pogube tri mila brajena, 
Ter je njima tiho besidila: Tri brajena Kotromanovića , 
»Dajte meni lipu banovinu I Danicu bosansku divojku, 
Od Dunaja do sinjega mora Koja biše skoro izprošena. 

Ja ću onu bratju zavaditi, Ali njima Bog i srića dade, 
Zavaditi, oli pogubiti.“ Dokaza im Bogom pobratime , 
Pak poleti. k Jajcu bijelomu , . Pobigoše Kotromanovići, 

Ter nahodi tri mila brajena. Utekoše, vesela jim majka! — 
Metje na nje težke magjinluke, Dva odoše k banu od Karlovca, 
Ne bi li jih vila zavadila. 


X Stipe dite k' gradu Dubrovniku, 
* Magjinluci kripost izgubiše, A Danica k' Rimu bijelomu, 

Tri se bratca nigda nesvadiše. Ter pohodi cerkve i oltare. 
Kad viđila vila Slovinkinja, ' 


Da nemože bratje zavaditi; 


Al je malo vrime postojalo, 
Leti ona gori na planinu, 


Razboli se Danica divojka, 
Od groznice bola velikoga, 
Pak zavika s visokih planinah. Od bolesti prebolit' nemožč. 
Viče tanko; ali glasovito, Latini je lipo ukopaše, 
Ter dozivlje po Bosni gospodu: I na grobu pismo učiniše: 
»2Žlo vam jutro, bosanska gospodo! 


pOvde leži Danica bosanska, 
o, AP neznate, ali nehajete, 


Od slavnoga narodadivojka.“ 


— 8 — 


. Koga nije, da kruha nejide, 
A mi pobre! da se veselimo, pa 
Sve u strahu Boga velikoga. 


o 


Tvardko I. Kotromanović, kralj bosanski. 


Neimajući sina rečeni ban Stipan, koi bi za bana stao, zato 
imadući dva sinovca: Tvardka, i Vukića, koji bihu sinovi Vladislava, 
brata Stipanova, bi potribito učiniti jednoga od njih za bana, i budući 
Tvardko stariiebrat, gospoda bosanska učiniše za svoga bana Tvardka, 
.koga do malo vrimena okruniše za kralja bosankoga, kako ćemo sada 
viditi. Biše dakle Tvardko mladić od dvaest i dva godišta, naučan, 
mudar, dobar, i svim Bošnjakom puno ugodan. Budući se udala kći 
njegova strica Stipana za Ludovika Kralja ungarskoga, Tvardko ban, 
njezin rodjak, dili se put Ungarie, za pozdraviti svoju rodicu, i pokloniti 
se zetu Ludoviku, koi ga lipo i veselo primi, i svaku mu čast, i pošte- 
nje učini. Ma kada se htiaše diliti, uzdčrža ga kralj silom, i nehti ga 
pustiti, dok mu ne obeća dčržavu Ercegovačku, koju, nemogući se dru- 
gačie osloboditi, valjadiše dati, i tada ga pusti poći k domu svomu. Do- 
šavši dakle Tvardko u Bosnu, poče vladati s velikom mudrostju, i lju- 
bavju; ma imadući veliku potribu poći k kralju Ludoviku, i s njime be- 
siditi od stvarih potribitih, i koristnih, dili se opet put Ungarije, osta- 
vivši svoju mater na vladanju od Bosne. Bošnjaci nemogući podniti, da 
jim žena zapovida ni za vele, ni za malo, digoše se protiva njoj, iztiraše 
ju iz Bosne, i poslaše u Neretvu, neka, buduć onde nezdrav, prija vri- ' 
mena umre, — a Vukića, mladjega brata, za bana od Bosne učiniše. Ma 
“azumivši Tvardko nepoštenje, koje mu bi od Bošnjakah učinjeno, povrati 
se s velikom hitrostju iz Ungarie, i imađući pomoć od svojih prijateljah, 
odluči boj biti s svojim bratom Vukićem, koi poznavši slabost svoju, i 
nemogućstvo, u komu se nahodjaše, izadje ponizno pred brata svoga 
Tvardka, i počč ga moliti, da mu oprosti, obećajući se, da će mu vazda 
biti viran, i podložan; koju poniznost videći, i molbu slušajući Tvardko, 
ukaza se bratu miloserdan, oprostivši mu sve zlo, koje mu biše opravio. 
Ali s vojskom otidja tirati svoje neprijatelje, to jest one, koji se ne- 
htijahu predati, ni za bana njega poznati, koje do malo vrimena, osvojivši 
svu Bosnu i još druga mista okolo stojeća, ponizi, i pokara tako, da ga 
svak? za svoga vladaoca i gospodara poznadč.  Videći dakle Tvardko, da 
ga Bog i srića pomagiše, i da na sve strane dobivaše, čini se okrunit, 
i kralj od Bosne i Rascie zvati na 1376., na komu okrunjenju zazva se 


— 86 — 


kralj Stipan. Malo posli nego se okruni rečeni Tvardko, kralj ungarski, 
zet njegav, podje s ovoga svita, i tada sva Ungaria biše u velikoj smut- 
nji, kojim dogadjajem kralj Tvardko osvoji svu Ercegovinu, Kotor, i 
druga mnoga ipista, kralju ungarskomu podložna. U to isto vrime sa- 
gradi u Neretvi, više Opuzena, jedan kašteo, koga zazva Barštanik, i zi- 
dovi ovoga kaštela viđe se i danas. U Buci od Kotora sagradi kašteo, 
i zazva se: Kašteo novi. Posli toga život svčrši na 1391., ostavivši 
posli sebe jednoga kopilana, a drugi govore, da biše podmetak, komu 
ime biše Tvardko, i ovi stadč za kralja. 


Tvardko ff. Kotromanović, kralj bosanski II. 


Ovi Tvardko, premda nebiše pravi sin kralja gori imenovanoga, 
okruni se za kralja bosanskoga, da li ga za malo vrimena uživa, zašto 
Ostoja Kristić, plemić bosanski, ustad& protiva njemu ukazujući gospodi 
bosanskoj, da on: nemože kralj biti, budući da nije sin ni zakoniti, ni 
naravni kralja Tvardka; nego da je sin podmetniti njegov. I tako Boš- 
-njaci Ostoju Kristića za kralja okruniše; a Tvardka baciše. Ali se Tvardko 
uteče caru, od koga imade pomoć, i čini ga imati jedan dobar dio 
kraljestva. 


Ostoja Kristić, kralj bosanski Ili. 


Budući Ostoja diga' s kraljestva rečenoga Tvardka, osta on za 
kralja, i učini rat protiva Dubrovčanom, koji u ono vrime bivši puno 
snažni, malo jim nahudi; pače veće sebi, nego njima; jer vojske bo? 
sanske puno veće izgibč, nego dubrovačke; i tako bi potribito, da pita 
mir. od dubrovačke gospode. Ostoja kralj biše prieko načina užgan u 
bludnosti, i zato nepraštjaše ženam, divojkam, ni udovieam, čineći silu 
najvećjim gospojam bosanskim. Koje nepodobštine gospoda bosanska 
podniti nemogući, skočiše protiva njemu, razstaviše ga s krunom, i 
s kraljevstvom, učinivši za kralja ovoga, koi slidi. | 


: . Stipan Jablanović, kralj bosanski IV. 


Videći se Ostoja digntt s kraljestva, uteče se k' caru, kazavši 
mu progonstvo, koje biše podnio od Bošnjakah; ali mu nekti kazati ne- 


_87— 


čistoću svoju, koja bi uzrok od njegova zla. Car ga posluša, i dad& mu 
vojsku jaku, da s njome udre na Bosnu, da svu popali, porobi, i izsiče 
svoje protivnike; ali hoti imati u tutii Radivoja, njegova sina. Imadući 
dakle vojsku tursku, uliz&e s njome u Bosnu; ma neučini onliko, koliko 
biše namislio: zašto Jablanović srite ga s vojskom, a biše mu u pomoći 
i Tvardko ozgor rečeni; udriše se žestoko, proli se kerv velika i s jedne 
i s druge strane, niti se moža poznati, čiji mejdan biše. I tako se met- 
nuše mnoga gospoda, za pomiriti ove poglavice, pak najposli pomiriše se 
S ovim ugovorom: da sva tri, to jest: Ostoja Kristić, Tvardko Kotroma- 
nović, i Stipan Jablanović, dok budu živi, imadu jednako Bosnom vla- 
dati, i jednako ime nositi, to jest, sva tri se kralji zvati. I to biše uči- 
njeno na 1412; ma pošavši s ovoga svita Stipan Jablanović brez poroda, 
nebudući se nigda ženio, pak malo posli i Ostoja na 1435., gstadč sam 
Tvardko na vladanju od sve Bosne drugi put. 


Pisma od Ostoje Kristića, i Stipana Jablanovića. 


a 


Ljuto cvile bosanske divojke, 
Ter proklinju Kristića Ostoju: 
»Bog ubio Kristića Ostoju 
Slavne Bosne kralja zulumčara!— 


Jer neosta pod vincem divojka, 
Ni u Bosni mlada udovica, 
Koju nije Kristić obljubio, 
Kralj od Bosne, da ga bor ubio!“ 

Kad to čuše bosanska gospoda, 
To je njima včrlo mučno bilo, 
Medju se su viće učinili, 

Da pogube Kristića Ostoju, 

A _okrune Jablanović-Stipu, 
Koino je plemić od starine. 
Što- sboriše, ono učiniše, 

Stipu kneza kraljem učiniše. 

Kad je Kristić glase, razumio, 
Skočio se na konjica svoga, 
Pak pobižč priko Bosne ravne, 
Utečč se. caru čestitomu. 


Ljubi caru ruke i kolina, 
Gorko plače, suzice proliva , 
Ter je njemu tiho besidio: 
»sud mi čini, Care Gospodine! 


Bošnjaci mi krunu ugrabiše, 
A drugoga kralja okruniše, 
Po imenu Jablanović-Stipu, 
Slugu moga, dušmanina tvoga. 
Već te molim, mili Gospodine! 
Da mi dadeš silnu vojsku tvoju: 
Sto hiljadah mladih Janjičarah, 
Triest hiljada po izbor konjikah. 


Osvojit' ću svu Bosnu ponosnu, 
Pogubit' ću bosansku gospodu, 
Stipana ću živa uhvatiti, 

I Ružicu ljubu Stipanovu. 

Ljubit' ću ju nasrid Carigrada, 
Baš na oči Jablana Stipana.“ 
Na to se je care nasmijao! 
Ter je njemu tiho govorio: 


_— 88 — 


Dat' ću tebi silnu vojsku moju, 
Ter otidji na Bosnu ponosnu, 
A ti meni sina u tutiju, 

Po ,imenu mlada Radivoja.,, 
Al' se njemu ino nemogaše, 
Već mu daje sina Radivoja; 
A car njemu vojsku nebrojenu, 
Mlade pišce, i berze konjike. 
Digoše se svioni barjaci, 
Udariše careve borije, 
Otidjoše priko Romanie, 
Ulizoše. u Sčrbiu ravnu. 

Malo vrime postojalo biše, 

Glas dopada kralju bosanskomu : 
»Zlo ga sio, Jablanović-Stipe! 
Eto na te silna turska vojska. 

Prid njome je Kristiću Ostoja, 
Uzet' će ti krunu i kraljestvo, 
I. Ružicu, virnu ljubu tvoju, 
Ljubit' će ju nasrid“ Carigrada. 

Kad je Stipe riči razumio, 

Silenu je vojsku sakupio, 
Mlade pišce, i berze konjike, 
Od kraljestva po izbor vojnike. 
Al je malo vrime postojalo, 
Na Stipana Turci udariše, 
Robe, pale sela i varoše, 
Što je staro, pod sablju okretju ; 
Što je ml4do, vode u sužanstvo. 


Na Turke je Stipe udario, 

Tu se težka kčrvca prolivaše, 
Do nebesah jadan glas čujaše, 
Vriska konjah, a jauk junakah. 

Bojak biše od jutra do mraka, 

I od mraka do bijela danka. 
S obi strane mnogi izgiboše, 
AL se nezna, čiji mejdan biše. 

Kad vidio Jablanović-Stipe! 

On napisa listak knjige bile, 
Ter je šalje u vojsku carevu, 
A na ruke Kristića Ostoje! 

U knjizi je Stipe besidio: 
»Spomeni se, Kristiću Ostoja ! 
Spomeni se jadne duše tvoje 
I pričiste vire Isusove. 

Koga robiš, neg? iraju svoju; 
Koga sičeš, nego bratju tvoju. 
Hodi jadan! da se pomirimo, 
Počastimo, i još pobratimo.“ 

Kad je Kristić knjigu razgledao, 
Od mila je suze prolivao, 
Posla Turke k' caru čestitomu, 
A on oda k Stipi pobratimu. 

Kano bratja lipo skladovaše, 

I bosanskim kraljestvom vladaše. 
Što je kiša, to je jela viša, 
Što je suša, to je zelenija. 


Svim junakom pisma na poštenje, . 
Od Boga im bilo oproštenje. 


Tvardko HI. Kotromanović, kralj bosanski V. . 


Nahodeći se Radivoj, sin Ostoje Kristića kod cara u tutii, kako 
smo gori rekli, i čuvši, dasu Tvardka za kralja učinili, razsčrdi se težko, 
pak imavši od cara vojsku veliku, uputi se s njome put Bosne, za ugra- 
biti kraljestvo bosansko. Ali kralj Tvardko znadući za tu pripravu, sku- 
pi vojske koliko moža veće, izadje suproć Radivoju, i vojsci njegovoj, i 


— 89 — 


budući se pobio s Turcim, razbi, i izsičč toliko, da malo koi uteča, iz- 
van siromaha Radivoja, koi pobižč u Dubrovnik, gdi prista za niko vri- 
me. Ma po molbi vlastele dubrovačke, i s dopuštenjem kralja Tvardka, 
vrati se u Bosnu, i bi od kralja lipo primljen, i pomilovan; jer mu 
dada toliko sćlah i zemlje, da mogAše pošteno živiti, i s gospodom bo- 
sanskom šetati. Posli toga umri kralj Tvardko na 14438. brez sinovah, 
i bi učinjen za kralja ovi, koi slidi. 


Toma Kristić, kralj bosanski VI. 


Posli smčrti Tvardkove bi okrunjen za kralja bosanskoga Toma 
Kristić, sin Pavla Kristića, bosanskoga plemića, i ovi kralj, premda je 
vazda slidio i štovao zakon Isukčrstov, ništanemanje nebiše se još 
kčrstio; zato posli nego se učini kraljem, kersti ga Ivan Karvajal, kar- 
dinal rimski, i bi imenovan na kerštjenju Stipan, i tako se svi kralji bo- 
sanski zvahu. Cesari egiptjanski zvahu se Farauni i. 0. Posli toga 
uzč za ženu Katarinu, kćer Hercega Stipana, Duke svetoga Sabe. I bu- 
dući ovi kralj mudar, i dobar, za ukazati se pravi katolik, čini sve Ma- 
nikee iztirati iz svoga kraljestva, to jest one, koji nehtiše pravu viru za- 
gčrliti, ali se mnozi utekoše k Stipanu Hercegu, koi biše njihov branitelj; 
i ovo se dogodi godišta Gosp. 1450. Dogodi se posli toga, da car Me- 


med II. hoti pod mfičem uhoditi Bosnu, i po njoj gradove u haljinam 


kaludjerskim, za izviditi, kako bi lašnje osvojio, i budući došao u Jajce 
s istom svrhom, bi poznat od jednoga Jajčanina, koi se zvaše Gojak, 
i tako uhvativši ga, kralju Stipanu dovedoše. Stipan imadući ga pogu- 
biti, ili najmanje postaviti u tamnicu, nehti, nego ga počasti, darova, i 
s njime se pobrati, i posla ga vesela poći kući svojoj. Ovu stvar ra- 
zumivši Matiaš, kralj ungarski, razsčrdi se žestoko protiva Stipanu, i 
iskaše sve načine, kako bi ga smakao. Najposli nadjč način ovi: piše 
knjigu potajnu njegovu sinu naravnomu, to jest kopilanu, imenom Sti- 
panu, takodjer i Radivoju, bratu kralja Stipana, da zadave rečenoga kra- 
lja, i obeća svakomu ponase, da će ga učiniti kraljem od Bosne. Ova 
dakle dva opaka složivši se zajedno, nadjoše način, ter ga jednu noć 
udaviše, i razglasiše, da je umro od bolesti naravne, koju Stipan često 
terpljaše. Bi za puno vrimena virovano, da je kralj od svoje umra', dok 
tu naglu sčmrt neočitova jedan sluga rečenoga Radivoje, koje zlo pri- 
veliko kada razumi kraljica Katarina, puno se smuti, i ožalosti, pak za . 
osvetiti svoga muža, oznani Memeda, pobratima kralja Stipana zadav- 
ljenoga, moleći ga, da sakupi vojsku, i da osveti svoga pobratima, koga 


2 _9— 


udaviše, govori Katarina: ,ne za drugo; nego jer tebe pusti 


živa poći u kraljestvo tvoje.“ Car ovo čuvši, posla vojsku na 


Bosnu, koja porobivši ju, i napčrtivši se blaga, vrati se natrag, ostavivši 
Katarinu veće smutjenu, 4 ožalostjenu, neg je pria bila, koja kada vidi, 
da za nju nije drugoga vladanja, ni kraljestva, pobižč .u Rim, u komu 
gradu sveti život provede, čineći pokoru žestoku za svoje grihe, dileći 
lemozine ubogim, i dilujućt sva ona dila, koja ju blaženu učmiše. Umri 
godišta Gosp. 1476. i bi ukopana u cčrkvi od Aračeli, reda svetoga Frane 
male bratje. Na njezinu grebu štiju se ove riči: ,Ovde pribiva Kata- 
orina,kći hercega Stipana, žena Stipana kralja bosanskoga.“ 


EPe<a-re € un Raa 


Stephani Thomae 
Regis Bosnae ultimi. ' 
Nos Stephanug Thomas Dei Gratia Rasciae, Serviae, Bosnensium, sive Ilyricorum, 


Primordiae partium Dalmatiae, & Corbaviae_ Rex etc. Memoriae_ mandamus vigore 
praesentium significantes omnibus, quibus expedit ete. 


Convenientibus in pago-nostro Gonjitz in generali nostra con- 
gregatione fidelibus nostris universis Praelatis, Baronibus, Vajvodis, ac 
Proceribus electisque omnium Comitatuum Regni nostri Nobilibus, qui- 
buscunque tractantibus de his, quae ad utilitatem, et tranquillitatem 
sunt Regni, et nostri Status, quibus diutius laborantibus, et conserva- 
tionem Regni respicientibus, idem antedicti Proceres inter alias eorum 
laudabiles ordinationes exhibuerunt, et praesentaverunt certos articulos, 
nempe infrascriptos, humiliter supplicantes, ut eosdem articulos confir- 
mare dignaremur. Quorum quidem articulus talis est: 

Primus. Ne Manichei nova templa construerent; nec vetera cojla- 
bentia restaurarent. 

Secundus. Quod bona data Ecclesiis non auferantur. 

Tertius. Si quis extracto gladio occiderit hominem, Regali Judicio 
tradatur in carcerem et omnia sua bona dividantur in duas partes, 
una Regali Fisco vendicetur, et alia filiis, seu cognatis vel paren- 
tibus jugulati. | 


U 


: _ 9 — 

Quartus. Quod Consiliarii, Secretarii, Vajvodae, et Comites sedis 
Regiae, post adhibitionem solemniter Regi praestent juramentum. | 

Quintus. Quod Herceg sancti Sabbae sit illegitimus, nisi per Regem 
Rasciae, Bosniae, seu Illyriae eligatur, et post electionem praestet 
juramentum Regiae Majestati; si autem non praestito juramento 
officium exercere praesumeret, eum- Majestas Regia puniat. 

Sextus. Quod incestuosi, et corruptores consanguinearum  suarum 
poena capitali puniantur. 

Septimus. Quod traditores castrorum, vel suorum Dominorum po& 
na infidelitatis, pari modo cusores falsarii monetarum puniantur. — 

In cujus rei memoriam firmitatemque perpetuam constitutiones 
ipsas in praesentem libellum conscriptas, et positas, de Dominorum, Prae- 
latorum, Vajvodarum, et Nobilium, ac totius Regni voluntate, et consilio 
communi nostri sigilli appensione communiri fecimus. 

Datum Gonjitzii per manus Reverendi Patris in Christo Domini 
Vilemiri Vladmirović Episcopi Creseviensis, et Narentinarum Ecelesia- 
rum Graecanici ritus, Aulae nostrae Secretarii, et Graecanicarum lite- 
rarum, ac legum Doctoris dilecti, et fidelis nostri. Anno Salvatoris 
1436. In festo sancti Joannis Baptistae, Regni vero nostri tertio. 

Praesentibus Venerabilibus in Christo Patribus, et Dominis Tho- 
ma Episcopo Farensi, Apostolicae sedis Legato. — .Theophano, Diocleae 
seu Pechineae Patriarcha nostri Regni Rasciae Graecanici ritus. Maximo, 
Serviae_ Metropolitano Graecanici ritus. Joanne, Mazuae Metropolitano 
Graecanici ritus. Theodoro, Paugna Metropolitano Graecanici ritus, cae- 
terisque Dominis ac Vladicis nostri Regni de ritu Graecorum. Item 
Reverendis in Christo ac charissimis Patribus ordinis s. Francisci: Eu- 
genio Summa, partium nostri Regni, Rasciae Nuntio, et Commissario Apo- 
stolico, ac Generali Inquisitore.  Michaele, Jadrense Vicario Bosnae fra- 
trum praedicti ordinis. Item Spectantibus, ac Magnificis: Stephano Her- 
ceg sancti Sabbae cum filiis suis. Radivoj, charissimo nostro fratre ute- 
rino, et Bano Jajce. Radivoj Vladmirović, Comite et Judice  Curiae 
nostrae. Stephano Vladković, Consiliario nostro, ac Ussorae Bano. Joan- 
ne Kovačić, Vajvođa partium nostrarum Dalmatiae. Petro Paulović, Vaj- 
voda Glasinci, et Dapiferarum nostrarum  Magistro. Paulo Kubretić, 
Vojvoda Zvornikii, Magistro Pincernarum. Nicolao Altomanović, Vojvoda 
Valjevi, et Praefecto partium Regni nostri Serviae.  Valemiro Jamome- 
tović Vojvoda, et Praefecto Regni nostri Rasciae, et aliis quam pluri- 
mis Regni nostri Vojvodis, Vojvodatus tenentibus, et honores. 


_ 99. 


Pisma od Stipana Kristića i njegovih svatovah. 


Od kada je Lika i Kčrbava, 

Slavna Bosna, vitežka dčržava, 

I od kad je ravna Ungaria, 

Dalmacia, i s njom Bulgaria, 
Nisu lipši svati sakupljeni , 

Ni plemići lipši sastavljeni ;' 
eŠto su svati kralja bosanskoga, 
> Po imenu Kristića Stipana. — ' 
I njegove lipe zaručnice, 
= Dievojke Kate Hercegovke, 
Koja biše skoro izprošena, 

Od velika roda i plemena.: 


. Lipa kćerca Hercega Stipana, 
. Slavna sada Katarina zvana, 
Koje tilo u Rimu pribiva, 
A dušica u miru počiva. 
Gizdave je svate sakupio, 
Sve po izbor bane i knezove, 
Berze konje prija nesedlane, 
A delije mlade neženjene. 
Od Dunaja vojevodu Janka, 
I sinovca Kraljevića Marka, 
Komu ime Momčilo biaše, 
Na boju se dobro ponosAše. 
Od Pazara kneza Obilića, 
A od Jajca Vuka Brankovića, 
* Od Kosova polja Sitničića, 
Od Konjica Luku Senčevića. 
Od Neretve Jablanović-Radu , 
Neka idje po divojku' mladu; 
Od Bobovca kneza Aljinića, 
Od Serbije Altomanovića ; 
Od Cetine kneza Kosovića, 
Od starine bana i plemića ; 
A od Bosne Kotromanovića, 
Od Jugova polja Jugovića, 
Od Mostara Biložijevića. 


Od Neretve Vladmirović-kneza, 
Radivoja po izbor viteza, 
Od Mostara mlada Nemanića, 
A od Broćna Petra Orlovića. 


Od Perasta Šestokrilovića, 

Od Primorja včrstnoga Kačića, 
Ungarskoga po izbor plemića, 
I od Broćna Aračinovića. 

Još od Klisa Kružić-Petra bana, 
Mlada bana od primorskih stranah ; 
A od Muća bana Neorića, 
Zagorskoga po izbor plemića. 


Od Kotora Biloperjevića, 
Od Bobovca kneza Bjelanića, 
Od Popova Bogašinovića, 
Od Blagaja: Bogostinovića. 
Od Epira Kastriotić-Bana, 
Od gospode ruža izabrana, 
Od Popova zove Pavlovića, 


'Od Lievna Kositerovića. 


Od Sčrbije Debelić- Novaka, 
Od Zagorja Divojević Marka, 
Od Omiša kneza Deskovića ; 
A od Livna mlada Draškovića. 
Od Vinjana Križića viteza, 
I Rupčića od Mostara kneža, 
Od Zagorja dva mlada plemića, 
Baš Bibića i Mirilovića. 
Zove Stipe i Dobretovića 
Od Bobovca Frankopanovića, 
Od Mostara dva mlada plemića, 
Kopjevića i Krešeevića. 
Ligničića izpod Šibemika 
Pivaj pobre! junačka je dika. 
Od Mostara zove Jeličića, 
A od Foče Bana Lubkovića. 


— 98 — 


Od Olova kneza Grubišića, 
Od Neretve mutne Grubkovića, 
Od Utova Gizdelinovića, 
Od Mostara mlada Ilinića. 
Od Travnika zove Pokrajčića, 
Od Čitluka Parmezanovića, 
> Od Ogorja kneza Rajkovića, 
Od Neretve mutne Grubkovića. 
Od Zažabja dva mlada plemića, 
Tvardkovića i Novakovića, 
Od Buškoga blata Sestričića, 
Od Sutinske kneza Ždralovića. 
Stankovića izpod Vučevice, ' 
I Šubića izpod Ostarvice. 
Šubić biše od Bribira kneže, 
Od koga se sokolić izleže. 
Sivi soko Zrinoviću bane, 
Koi Turkom dadč ljute rane, 
Poznaje se, da je iz Kotora, 
Ljuta zmija i delija stara. 
Od Posušja zove Kutlovića, 
Od Primorja kneza Kostanića, 
Od Vavkova Dobrašinovića, 
A od Broćna mlada Knezovića. 
Na pir zove dva gospodičića: 
Vojkovića, i Vojnovića, 
Od Zažabja kneza Žarkovića, 
Od Popova mlada Melinića, 
Dielovića od Neretve mutne, 
Gdi se legu plemenite utve; 
Od Zvornika grada Morovića, 
Od Lievna kneza Vukovića. 


Od Podhumja zove Bergeljića; 
A od Rame Jovana Kopčića, 
I Cerića od Bošne ponosne, 
> Jovinića od Hercegovine. 


Na pir zove Martinuševića, 
Od Lievna kneza Masnovića, 
Od Posušja Radu Lovretića, 
Od Zažabja mlada Mernarića. 
Od Blagaja Zlatonosovića , 
A od Raška Matievkovića, 
Još i mlada Ugrinović bana, 
U Čikojli od Ključica grada. 


Zove Stipe Sokolović kneza, 
Sarajskoga po izbor viteza, 
Još od Bosne dva gospodičića, 
Tešepčića, i Tičinovića. 

Od Čitluka dva Sagrilovića,. 

Od Blagaja dva Zvizdoevića,, 
Od Imote Sladojević kneza, 
Od Poljica Sudića viteza. 


Zoviaše dva gospodičića: 
Ljubetića i Marulovića, 
I mladoga Čarnoević bana, 
Od Gorice cerne gospodara: 


Od Kotora dva mlada plemića: 
Palikuću i Predoevića, 
Još slovinske gospode imade, 
Koje neću imenovat' ovde. 
Duga pisma u vinu sramota; 
Vince pili, vazda zdravo bili! — 


Stipan Kristić, kralj bosanski VII. i najposlidnji. 


Kopilan kralja Stipana, koi se istim imenom zvaše, bi obran i 
okrunjen za kralja bosanskoga. Ali kčrv otčeva nedadč mu za dugo 


kraljevati. 


Nehti Stipan dati caru harač, kako obećao biše u potribi 


- 


— 94 — 


svojoj; zato car udari s* jednom neizbrojenom vojskom na Bosnu, i u 
osam danah osvoji sedamdeset gradovah, i kaštelah, i uhvativši kralja 
Stipana na viri sa svom gospodom bosanskom, koji bihu došli pod grad 
Jajce, privareni od cara, da će im potverditi privilegia, i-u miru pustit? 
živit'; ma kralja Stipana i Radivoja, strica njegova čini na mih odriti, a 
devet hiljadah plemićah, gospode, i oficialah čini posići na 1463. i ovde 
dospiva kraljestvo bosansko do dneva današnjega od nevirnih Turakah 
pritisnuto, i ugrabljeno na privari. 


Pisma od Stipana Tomaševića, oliti Kristića, kralja bosanskoga. 


Još nij' zore, ni bijela danka, 

Ni danica pomolila zdrakah, 
* Uranio Tomašević Stipe, 
Rano rani, bilu knjigu piše; 

Ne piše je c&rnim- murećepom ; 
Već je piše kčrvcom iz obraza, 
Ter je šalje bosanskoj gospodi, 
Sve po izbor banom i knezovom: 

»Neka znate, moji vitezovi! 
Vladaoci, bani, i knezovi! 
Koluneli i vi generali! - 
Kapitani i mladi serdari! 

Da je dobro od nas odstupilo, 

Vedro se je nebo pomutilo, 
Žarko nam je sunce pomčrčalo, 
Sinje se je morje uzbunilo. 

Munja siva od sunca iztoka, 
Neda meni otvoriti oka, 

Leti zmaje od iztočnih stranah, 
Udarit' će na kralja Stipana. 

Što se vedro nebo pomutilo, 

Ter je svoje lice izgubilo; 
Ono plače sva zemljica Gčrčka, 
Vojska ju je pritisnula turska. 

Sto P je žarko sunce pomčrčalo , 
Ono care osvoji Carigrad, 

I pogubi gerčkoga cesara, 

Od iztočnijh stranah gospodara. 


Što I se sinje uzbunilo more, 

Ter proliva do gore valove: 

To se straši krajina primorska, 

I do Rima sva zemlja latinska. 
Što li munja siva iz oblaka, 

Od večera ter do bila danka: 

To mi priti care siloviti, 

Da će mene bčrzo pogubiti.. 
Nuder dakle moji vitezovi, , 

Vi plemići, bani, i knezovi! 

Sakupite vojsku na sve strane, 

Da čekamo cara silenoga. 
Prijatelju, Kosarić-Stipane! 

Od starine plemiću i bane, 

Slavni Duka od. Hercegovine, 

Od Pazara do vode Cetine. 
Sakupider tvoje Hercegovce, 

I prid njimam do tri sina tvoja, 

Tri plemića, tri siva sokola, 

Hodi s vojskom na polje Kosovo. 
Ah moj ujče, Jablanović-Rade! 

Krilo moje i od Jajca bane, 

Nu podigni prid vojskom barjake, 
Na Kosovu da sičemo Turke. 
Od Primorja Staniću Stipane! 

Od starine vojvoda i bane, 

Verzi na se krilo sokolovo, 

Hodi s vojskom na polje Kosovo. 


— 95 .— 


Krilo moje, Tomanović bane! 
Kipi bane tvoje vitezove, 


Hodi s vojskom na polje Kosovo, * 


Onde ćemo cara dočekati. 


Desna ruko, Kovačiću Pere! 


Od Pounja vojvoda i kneže, 
«Ti si Petre od. štarine junak, 
Kupi vojsku, dodji na Kosovo. 
Mčrki vuče, Grabljanović kneže, 
Od Lievna bane i viteže! 
Sakupider po izbor junake, 
Mlade pišce, i berze konjike: 
Hodi s vojskom na polje Kosovo, 
I podigni prid vojskom barjake, 
Onde ćemo cara dočekati, 
I na njega skladno udariti. 
Svitli kneže, Vladmirović-Rade! 
Sva te Bosna do Kotora znade: 
Da si sudac u dvoru mojemu, 
Nu pokupi tvoje vitezove: 
Mostarane i Počiteljane, 
Gabeljane još i Ljubušane, 
Ti prid njimam podigni barjake, 
Da sičemo po Kosovu Turke. 
Sivi orle, Micinović-kneže! 
Ako tebe moja ljubav steže, 
Nu sakupi tvoje vitezove, 
Poteži se na Kosovo polje. 
Virna slugo, Kubretiću Pave! 
Sivi orle, iz gorice lave, 
Poznaje te Kčrbava i Lika, 
Za vojvodu od grada Zvornika. 
Kupi, kneže, pišce i konjike, 


I prid njimam podigni barjake, 


Hodi s.vojskom na polje Kosovo, 
Da čekamo cara čestitoga. : 


Krilo desno, Škatiću Ivane! 
Nu sakupi tvoje vitezove, 
Hodi s njimam na Kosovo polje, 
Da sičemo careve delije. 
VladislaveVukiću viteže, 
Od Rascie vojvoda i kneže! 
Sve sakupi malo i veliko, 
Zmija zvižde, udarit će na me. 
O Dejane Altomanoviću! 
Vladaoče i gospodičiću, 
Od Serbie vojvoda i bane, 
Sabljo moja, zlatni buzdovane ! 
Verzi na se perje sokolovo, 
Kupi vojsku, hodi na Kosovo, 
Onde ćemo cara dočekati, 
S njim ćemo se, bane, ogledati. 


|. Slugo moja, Veseličić-Vuksa! 


Viadaoče od Herceg-novoga , 
Sakupider kotorsku krajinu, 
Hodi s vojskom na polje Kosovo. 

Markomiru Branković-vojvoda ! 
Tebe hvale bani i gospoda, 
Nad vojskom si ober-kapitane, 
Nu sakupi vojsku na sve strane. 

Da čekamo cara silenoga, 

Na Kosovu polju širokomu, 
Valja da se ondje sastanemo, 
I na njega skladno udarimo. 

Dospivajuć pozdravljam vas lipo, | 
Sve zagerljam malo i veliko, 
Najprij tebe, Herceže Stipane! 
Pak ostale knezove i bane. 

Bi pisana u gradu mojemu, 
Gdino sidim na stolcu zlatnomu, 
Na hiljadu četiri stotine, 

Na petdeset i devet godinah. 


Ova pisma bi izvadjena iz knjige latinske, koju gospodi pisa 


rečeni kralj Stipan i počimlje ovako : 


t | — 96 — 


Epistola 
Regis Bosniae, 


(Qua  Magaates Regni ad bellum contra Turcas invitabat. 
In nomine $$. S. et individuae Trinitatis. 
Sstephanus Tomašević 


Dei Gratia Rasciae, Serviae, Bosnensium, seu IJliricorum, Primordiae, seu Maritimae, 
partium Dalmatiae, et Corbaviae Rex etc. 

Universis nostris Fidelibus Dominis Praelatis, Baronibus, Ma- 
gvatibus, Comitibus, Vojvodis, Vice-Comitibus, Generalibus, Tribunis, 
Centurionibus, Nobilibus, juratis civibus, et alterius. cujuscunque status 
et conditionis sub nostra ditione constitutis, et existentibus salutem, et 
. gratiam nostram etc. 

Notum indicamus unicuique pio Christiano, quo vulnere sauciata 
sit Christianitas hac nostra tempestate a perfidis illis Mahumetanis: 
quapropter meditatio cordis nostri assidua ad id summopere invigilat, et 
intendit, ut hostes Christi nominis, quibus tot insidiig, atque damnis 
lacessita sit fides nostra, et jam vicinum Mahumetum eorum Imperato- 
rem, qui infidelium et paganorum coadunatione multiplicata, ruinam, et 
exterminium firma intentione minatur, procul a nostrae regionis finibus 
ut arceamus, ne pedes pagani ad nostra limina ponantur, nec hoc re- 
gnum ex improvisa paganorum invasione, et regnicolarum inadvertentia in 
lacrimabilem  casum involvatur, penitusque dirimatur; quemadmodum 
superioribus temporibus, et in proximis diebus evolutis, exemplari intuitu 
aliis nationibus per eundem Imperatorem Turcarum illatum fuisse jam 
experti sumus. Et quis Christi fidelis, et fervidus orthodoxae fidei 
amator lacrimas continere poterit, considerando urbis Constantinopoli- 
tanae direptionem ? Ea propter praenominati fideles nostri Barones, 
Praelati, Nobiles, Vojvodae, et Proceres Regni, inprimis et nominatim : 

Stephanus Kosarić noster fidelis Herceg S. Sabbae cum fifiis 
et verillis. 

Radivoj Jablanović, charissimus Patruus noster, Banus Jajce. 

Stephanus Stanić Vojvoda Primordiae seu maritimae cum verillo. 

Momčilus Tomanović Ussorae: Banus cum vexillis. 

Petrus Kovačić Vojvoda Pounga cum vexillo. . 

Vuk Grebljanović, Comes Livna et Vojvoda Prustii cum vexillis. 

Radivoj Vladmirović Comes, et Judex_Curiae nostrae»cum vexillo. 

Vojvoda Mičinović cum vexillo. 


Vukić Misirković cum fratribus suis et vexillo. 

Paulus Kubretić, Vajvoda Zvornik et Massuae cum filiis e$ vexillis. 

Vajvoda Joannes Skatić cum vexillo. 

Vladislaus Vukić, Vajvoda et Praefectus  Rasciae cum  filiis 
et. vexillis. 

Dean Altomanović, Praefectus Serviae, et super mineralia Refe- 
rendariorum nostrorum Magister cum vexillis. ' 

Vuksa Veseličić, Vajvoda Novi castri prope Rasurium, Praefectuš 
partium maritimarum cum vexillo. 

Markomir Branković, Vajvoda Podvignja, et Tribunorum nostrorum 
supremus Magister cum Tribunis et Centurionibus.  Electis nobis homi- 
nibus singulorum Comitatuum ejusdem Regni nostriin campo Kossovino, 
hoc mense Junio congregati super eo generaliter huic Draconi occurrere 
debemus, ne venenum super nos evomat. Datum Pristinae die 3. Junij 
Anno Domini 1459, 


Hujus epistolae apogrdphon in conventu S. Spiritus Foinicae 
Fratrum minorum observantium S. Francisci, Provinciae_ Bosnae Argen- 
tinae conservatur, quod fideliter extrahi curavit Pater Marianus Lekušić 
Provinciae Secretarius admodum Reverendi Patris Augustini a Salinis 
die 8. Dec. 1724. 


- Slide poglavice od Bulgarie. 


Bulgari, kako i ostali vas narod slovinski, izadjoše iz velike 
Škandinavie na 666., koji, budući junaći, vitezovi, i slavodobitnici, vazda 
na boj pripravni bihu, i zato, kada izadjoše iz Skandinavie, udariše na 
cesara carigradskoga Konstantina IV., koga vojsku razbiše, izsikoše, i 
osvojiše svukoliku Bulgariu, boj bijući s neprijateljim na sve strane, a 
najveće s Gčrcim. Poglavica pčrvi, kei Skandinaviu ostavi, a Bulgariu 
osvoji, jest ovi, koi slidi.. ' 


Obrat, poglavica od Bulgarie. 


Ovi poglavica, kako smo rekli, uzč kraljestvo od Bulgarie, koje 
prija biše podložno cesarom carigradskim, i doklemgodir živi, s Gercim 
brez prestanka rat čini. Imadiše pet sinovah, kojizim na smčrti ostavi 
on naredbu: da vazda budu:zajedno sti&ti, i skladovati, i da 


nikomu nigda nebudu podložni, to jest, da se ne puste vladati 
) 7 - 


_— 98 — 

od inostranacah. Ali posli smerti njegove. zajedno malo stahu; jer 
stariji poče vladati sim, kako mu se i pristojaše, i tako se ostali raz- 
terkaše po drugim kraljevinam. Od ovoga dakle, koi slidi, govoriti imamo. 


Butaja, poglavica bulgarksi. 


Princip ovi, oliti poglavica bulgarski, učini težak rat protiva Ju- 
stinianu, gčrčkomu cesaru, koga vojsku na toliko mistah razbi i izsičč. 
Ma videći cesar Justinian, da ga srića nenasliduje; nego da mu se pro- 
tivna ukazuje, zapita mir u principa Butaje, i nadje ga kod njega. Koi 
vladajući niko vrime, i vitežki se podnoseći, dili se s ovoga svita (bu- 
dući neznabožac) na gorji. | 


Terbelo , poglavica bulgaaski. 


, Poglavica ovi biše puno mudar, slobodan i kripostan na oružju, 
koi kako stadč za vladaoca od Bulgarie, učini zakon, da tko bi ubio, 
-ukra', puteni grih učinio, ili kakvu drugu nepodobštinu dilovao, ima mu 
se odmah glava odsići, i biše on pčrvi, koi takvi zakon Bulgarom po- 
stavi. I ovi poglavica dade pomoć cesaru Justinijanu tretjemu, koi biše 
od Assimara iztiran iz Carigrada, i iz svega cesarstva. Terbelo dakle 
odč s vojskom pod Carigrad, osvoji ga, i predad& rečenomu cesaru virno. 
Drugi put budući došli. Arapi iz arabske zemlje pod Carigrad, da ga. 
osvoje, u vrime Leona cara, i bivši se razterkali po svoj gerčkoj 
zemlji do medjašah buigarskih, robeći, paleći, i smičući Gčrke brez 
svakoga miloserdja; zato razumivši ovi poglavica, da su udrili i na nje- 
gove medjaše, skoči se, i ode s vojskom protiva njima, udari na Arape, 
i posičč jih triest i dvi hiljade. Princip ovi puno srićan biše; jer po 
milosti božjoj poznadč pravi zakon, i pokersti se sa svim kraljestvom 
Svojizim, i za veću poniznost baci kraljestvo sinu stariemu, i učini se 
Fratar; ma pria nego ga ostavi, učini sa sinom ovi ugovor: ,da nejma 
nigda vire Isusove odbaciti, i da u viri njegovoj ima svoj 
puk uzderžati, i toga neobsluživši, da on ima habet osta- 
viti, i vladanje preuzeti.“ — Sve ovo bi od gospode bulgarske lipo 
primljeno, i podpisano. Ma do malo vrimena videći, da sin njegov met- 
. nuvši pod noge rečeni ugovor i obećanje, nastojaše odvratiti vas puk 
od prave vire i zakona; zato izašavši iz reda, uzč vladanje od Bulgarie, 
uhvati sina odmetnika, čini mu «izvaditi oči, pak mu rečč ove riči: ,Ka- 


“. 


— 99 — 


ko si izgubio. oči duhovne, da ne vidiš svitlosti svete, 
onako si izgubio i oči tilesne, neka ne vidiš svitlosti 
sunca, ni miseca“ — Posli toga dozva prida se sina mladje- 
ga, pak mu poče govoriti: ,Ti imaš vladati kraljestvom od 
Bulgarie, i imaš uzdčržat sebe i sve kraljestvo u zakonu 
pravomu, koga smo skoro poznali i zagerlili; pazi dakle 
dobro, da se tkogod od tvojih podložnikah po tvojoj ne- 
pomlji neizgubi, i ako sve ovo neobslužiš, neću ti oči 
izvaditi; ma ću ti ja mojom rukom glavu odsići.“ — To re- 
kavši, povrati se u manastir, u komu živi i svčrši život sveto. 
Malo posli, pošavši i njegov sin s ovoga svita, Bulgari uzvisiše ovoga, 
koi slidi, učinivši ga kraljem od Bulgarie. 


Jasen, veliki kralj od Bulgarie I. 


U “vrime Leona carigradskoga cesara dodje kralj arapski 
s jednom neizbrojenom vojskom protiva njemu, udari na njegove der- 
žave, i otč mu Mediu i Armeniu. Nahodeći se Leon u tolikoj po- 
tribi, uteče. se Jasenu, poglavici bulgarskomu, moleći ga, da mu s voj- 
skom na pomoć dodje. Jasen ganuvši se na miloserdje, sakupi svoje 
Bulgare, i otidje s njimam u Armeniu, gdi našavši arapsku vojsku, udari 
na nju, koju razbi, i izsičč tako, da se više nesmidoše kušati Arapi ce- 
sarove dčržave robiti, pak oslobodivši Mediu i Armeniu od rečenih zlo- 
činacah, vrati se s vojskom natrag. Leon poznajući dobro, što mu 


/ 


biše Jasen .učinio, dada mu tituo, oliti ime od kralja, koje ime prošaste . 


poglavice bulgarske imati nemogoše. 


Dobre, kralj bulgarski lI. 


Posli smerti Jasenove bi okrunjen za kralja bulgarskoga Dobre, 
koi imada rat s cesarom gčrčkim, puno putah dobi cesara, ali puno krat 
bi od njega i dobiven, i zato Bulgari, koji se bihu naučili vazda dobi- 
vati, a nigda gubiti, počeše Dobru zlo gledati, i nenaviditi, cineći, da 
od kralja u boju izlazi vazda srića i nesrića.  Hotijući se dakle Dobre 
pomiriti s cesarom, Bulgari nedadoše ni progovoriti; jer se njimam či- 
njaše velika sramota pitati mira i od koga; ma nastojeći kralj o miru, 
bi od Bulgarah ubijen sa svim' onizim', koji bihu od njegova roda i 


plemena, učinivši 'za kralja ovoga, koi slidi. , 


— 100 — 


Teleutio, kralj bulgarski Ili. 


Ovi kralj biše mladić od triest godinah, kada stupi na kraljestvo 
bulgarsko. Ma u vojevanju biše nesrićan puno; jer pobivši se s cesa- 
rovom vojskom na polju, koje'se zove Anhialo, bi njegova vojska 
razbijena, i izsičena, da se broja nezna; a mnogi takodjer za roba od- 
vedeni. Koje zlo videći Bulgarini, koji bihu od sablje gčrčke utekli. 
cineći, da je od toga zla uzrok kralj, skočiše se kano pomamljeni, pak 
ubiše svoga bralja Teleutia, a drugoga okruniše. 


—— 


Sabin, kralj buigarski IV. 


Videći Sabin, kralj bulgarski, da cesarova vojska srićna biše, a 
bulgarska nesrićna, i da pod vladanjem prošastoga kralja bihu Bulgari 
preko načina izsičeni, uzboja se težko, i tako rata: zametnuti s cesarom 
nesmide; nego od njega počč mir pitati.  Videćr Bulgari ovo dilo po- 
nizno, koje: Sabin činjaše, i cineći, da je to njihova velika sramota, i 
, pogerda, namisliše ubiti i njega, koi poznavši njihovu opaku odluku, po- 
biže u jedan grad, koi se zove Mešembria, i u njemu život sahrani ; 
ma Bulgari okruniše za kralja ovoga, koi slidi. 


Pagan, kralj bulgarski V. 


Ovi kralj biše nesrićan, kakono i prošasti, zašto cesarova voj- 
ska udarivši na Bulgariu, svu je porobi, i dosta zla učini, nemogući joj 
kralj Pagan odoliti, ni zla nikakva učiniti. Radi toga cineći Bulgari, 
da je od svega zla njihova kralj uzrok, njega s pristolja digoše, a dru- 
goga učiniše. 


m anna 


Telerik, kralj bugarski Vi. 


Posli nego Bulgari skidoše s pristolja rečenoga ozgor kralja, 
okruniše jednoga včrstna viteza, i vojnika, komu ime biše Tele- 
rik. Ovi se jako opri protiva vojsci cesarovoj tako, da Gčrci ništa 
nemogahu nahuditi Bulgarom u njegovo vrime. Najposli pomiri se 
s cesarom; ma s ovim ugovorom: da Bulgari ne imadu u napridak .ro- 
biti Romanie, ni Gerci zemlju bulgarsku. Ali sasvim da se tako Tele- 


m. 


o eo 


— 101 — 


rik dobro podnos&še, gospoda bulgarska naučna često kralje prominjivati, 
odlučiše ubiti i njega. Ma bi mu t&4 zla odluka prikazana od njegovih 
prijateljah, i tako imadč vrime uteći u Carigrad, gdi bi primljen od 
cesara Leona Kopronima s velikim veseljem, koi ga učini vlasteli- 
nom carigradskim, davši mu za ženu svoju rodicu, imenom Irenu. Učini 
se kerstjanin, živi i umri kerstjanski. 


Kardan, kralj bulgarski VII. 


Starac od sedamdeset godinah, imenom Kardan, plemić bul- 
garski, vitez i vojnik na glasu, bi od Bulgarah za kralja obran, i okru- 
njen, koi budući se uzdigao, i ostario u boju, brez boja umriti stidjaše 
se, i zato, kako se okruni, učini rat protiva cesaru Konstantinu šestomu, 
koga vojsku na puno mistah razbi, i izsičč, njegove glavare pohvata žive. 
Posli toga pun danah ostavi krunu ovomu, koi slidi. 


Oruu, kralj bulgarski VIII. 


Kralj ovi biše žestok puno, i na vojsci srićan; jer vazda dobivaše, 
a njega dobiti nemožč nitko. Porobi i popali Traciu svukoliku, osvoji 
Sardiku, i posiče šest hiljaldah Gčrkah. Malo posli uhvativši živa cesara 
Nicefora, čini mu glavu odsići, i postavit" ju na višala, za izgled ce- 
sarovacah, s koje kada meso opadč, uzč gornju lupinju, načini od nje 
čašu, kojom, za veću gčrčku pogščrdu, na sobetim vino pijaše, i gospodi 
nazdravljaše. Obsida grad Mesembriu, i do malo ga danah osvoji.  Po- 
sli toga otidje pod grad, koi se zove Andrinopolje, pod kojim ostavivši 


« nikoliko vojske, on se s ostalom dili put Carigrada, i počč ga biti sa svih 


stranah; ali premda biše došao do vratah zlatnih, nemožč ga uzeti; 
nego ga ostavi, i vrati se natrag s vojskom k rečenomu gradu Andri- 
nopolju, na koga onakvi serdit udarivši, na silu ga osvoji, i sve kerštjane, 
koje neposiče, one za sužnje poveda u Bulgariu, medju kojim" bi zarob- 
ljen Manuel, biskup od rečenoga grada. Bi zarobljen tada i veliki 
Bazilio zajedno s otcem, i materom, koi posli, nego se oslobodi su- 
žanstva, izadje za cesara carigradskoga. Ma rečenoga biskupa Manu- 
ela biše providio Bog Bulgarom za pripovidaoca, i njihova spasitelja; 
jer budući upali u nevirnost po njegovu, i ostalih sužanjah pripovidanju, 
okrenuše se mnozi na viru katoličansku. :Malo posli toga podje Orun 
s ovoga svita, i bi okrunjen ovi, koi slidi. 


— 102 — 


Pisma od Oruna i Nicefora. 


Mvalio se cegsar Niceforo, 

. U bijelu gradu Carigradu: 
»sakupit' ću silnu vojsku moju 
Od iztoka lipo do zapada. 

Porobit' ću ravnu Bulgariu, 
Pogubit' ću kralja bulgarskoga, 
Majku ću mu konjem pogaziti, 
A ljubovcu za roba odvesti. 

Zašto više živiti nemogu 
Od Oruna kralja bulgarskoga, 
Traciu je ravnu osvojio, | 
I Sardiku blizu Carigrada. 

Još se hvali Orun zmija ljuta: 

Da će odsić rusu glavu moju 
I siditi na pristolju momu, 
Da će sudit' kano cesar sudi. 

Nuder dakle, po izbor gospodo! 
Sakupite Gerke vitezove, 

I zovite.k sebi Persiana, 
Još silnoga cara Tatarana. 


Otić ćemo u zemlju bulgarsku, 
Palit ćemo sela i gradove, 
Izsić ćemo malo i veliko, 

I Oruna kralja ohologa. 

Puno mi je Orun nahudio, 
Vojsku mi je pod mač okrenuo, 
Generale moje pohvatao, 

U tamnicu tamnu postavio. 

Ako mi ga uhvatiti Bog da, 
Gola ću ga po vojsci voditi, 
Živa ću ga na mihe derati, 
Njegove se “kervce napojiti.“ 

Kada bani njega razumiše, 
Berzo silnu vojsku sakupiše, 
Još na pomoć zovu Perziana, 
I silnoga cara Tatarana. 


Oda vojska k ravnoj Bulgari, 
Prid njome je kruna cesarova; 
Ali njemu loša srića biše, 
Udri Orun iz gore zelene 


> Kano vuče u biele ovce, 


Sivi sok6 u bile golube, 

Sve izsičč, nitko neutečč. 

Kamo hvala grčkoga cesara ?— 
Nicefora živa uhvatiše; 

Al mu bčrzo glavu odsikoše, 

Ter je meću gradu na bedene, 

Ej cesare! pokojna ti duša! — 
Na gčrčku je zemlju udario, 

Gradove je mnoge osvojio, 

Pak otidje k bilu Carigradu, 

Ter ga bije sa četiri strane. 
Bio ga je godinicu danah; 

Al Carigrad osvojit" nemožč. 

Dižč vojsku izpod Carigrada, 

Pak otidje u zemlju bulgarsku. 
Kad je doša' k dvoru bielomu , - 
Zove Orun mlade kujundžije, 
Mudre meštre od zemlje latinske, 
Ter je njima tiho govorio: 
pOkujte mi glavu cesarovu, 

Ol' u zlato tri krat prilivano, 

Ol' u srebro s zlatom izmišano ; 

I okujte alem kamen .dragi, 

Koi sjaje kano sunce žarko. 
Kada budem činiti sobete, 

Ja ću njome rujno vino piti, 

I gospodi mojoj napijati, 

Sve u zdravlje krune cesarove.“ 
Kujundžije njega poslušaše, 

I u srebro glavu okovaše, 

Često Orun s njome napijaše, 

Nicefora starca spominjaše. 


— 103 — 


Tko me čuje, na čast neka mu je, 
Njemu pisma, meni čaša vina! 


Murtag, kralj bulgarski IX. 


Ovi: kralj biše brat Orunov, koi videći, da se svaki dan po to- 
liko Bulgarah na viru svetu okretje, po pripovidanju Manuela. biskupa i 
ostalih sužanjah, od Oruna, brata njegova zarobljeni, razserdi se težko, i 
dozva prida se Manuela biskupa s ostalom družinom njegovom, pak jim 
rečč ove riči: ,Oli se odrecite zakona vašega, ter zakon bul- 
garski zagečrlite, oli ću vas svekolike nemilom smečertju 
umoriti.“ Nektiući oni pogani zakon primiti, ni svoga se zakona odverći, . 
bihu od ovoga kralja na svake muke metjani i umoreni zarad vire Isu- 
sove. Ništanemanje bi ovi zločesti kralj prosvitljen od Boga tako, da 
poznavši viru pravu, kčrsti se on, i sve kraljestvo njegovo. Ma posli 
smčrti njegove iztiraše Bulgari sve misnike latinske, a primiše kaludjere 
gčrčke, i zagerliše šismu njihovu. . 


Šimun Labaš, kralj bulgarski X. 


Učini kralj ovi rat protiva Konstantinu sedmomu, i sakapivši 
vojsku veliku, otidje s njome pod Carigrad za osvojit' ga; ma premda 
čestokrat juriš činjaše na grad, osvojit" ga nemože; jer se vitežki gra- 
djani branjahu, i tako ostavivši ga, vrati se natrag, pak udari na Traciu, 
dčržavu gčrčku, i puno u njoj zla učini; medjuto sakupi cesar vojsku 
neizbrojenu, i posla prid njom jednoga včrstnoga viteza, komu ime biše 


.Foka, protiva kralju Šimunu, i našavši ga s vojskom na jednomu polju 
- pripravna za pobiti se s njime, udari na njega tako naglo, da mu vojsku 


razbi, i mnoge izsiča. Ma budući Foka ožednio tirajući Bulgare, i na- 
šavši vodu, s&4dje s konja, da se napije, i to bi njegova velika nesrića; 
jer konj pobižč brez gospodara u vojsku gčrčku, koga kada ugledaše 


“ Grci, cineći, da je njihov genera? poginuo od Bulgarah, toliko se pri- 


strašiše, da počeše natrag bižati, koju stvar Vvideći Bulgari, koji prid 
Gercim bižahu, oslobodivši se, okrenuše se natrag, potiraše vojsku ce-.: 
sarovu, i toliko jih izsikoše, da se ni broja neznadiše, a siromah Foka 
jedva uteča, i glavu odnese. Posli toga vojska bulgarska porobi svu 
Traciu i Macedoniu, popalivši sela i varoše brez milosčrdja. Kralj Šimun 
od febre (groznice) naskočen, podja s ovoga svita. 


— 104 — 
Petar, I. kralj od Bulgatie XI. 


U vrime kralja ovoga, koi biše Bin Šimuna gori imenovana, bi 
velik glad u Bulgarii, i zato se puno strašaše, bojeći se, da s ovizim 
dogadjajem na Bulgariu ne udre cesar, i da gladne ljude našavši ne . 
budu včrstni s njime se pobiti, i tako posla k cesaru svoje poklisare , 
za utvčrditi mir s njime, s kojizim, za veću tverdjav od mira, hoti se 
sprijateljiti pitajući kćercu njegovu za svoju zaručnicu, s kojom imadša 
dva sina, to jest Boriša, i Romana, i ovi starii bi Škrunjen, posli smerti 
otca svoga, za kralja bulgarskoga. 


Borisko, kralj bulgarski. 


. Malo posli nego se Borisko za kralja okruni, udariše Ungarci 
na njegovo kraljestvo. Videći se Borisko od tolike vojske stisnut, i 
nahodeći se u velikoj potribi, uteče se cesaru Niceforu, svomu didu po 
materi, moleći ga, da mu pomoć dade; ali mu odgovori cesar, da ga 
pomoći nemože, noseći razlog ovi, da se nebi rad omraziti s kraljem 
ungarskim. Videći Borisko, da mu od cesara pomoći neima, što s molbom, 
što s mitom pomiri se s kraljem od Ungarie; ma gore bi po cesara; jer 
Ungarci ostavivši Bulgariu, udariše na dčržave cesarove robeći, paleći, i 
svako zlo čineći. Kada cesar razumi ovo zlo nenadnje, posla poklisare 
svomu unuku, kralju od Bulgarie, moleći ga, da mu idje na pomoć; ma 
Borisko spominjući se, što mu biše cesar odgovorio u njegovoj potribi, 
reče poklisarom ove riči: ,Kažite cesaru, vašemu gospodaru, a 
momu didu, da ja nemogu uvriditi kralja ungarskoga, s 
kojim sam se skoro pomirio, zato ja pomoći dati nemogu 
. nipošto.“ — I tako se Borisko berzo osveti; ma ova osveta bi njemu i 
svemu kraljestvu puno štetna; jer cesar na njega se razsčrdivši, nagovori 
Svetoslava, poglavicu od Rascie, da skupi vojsku, i na njega udari. 
Svetoslav budući bčrz na zlo, skupivši vojsku, oda u Bulgariu, uze mnoge 
gradove, i učini zla mnoga. Osvojio bi i svu Bulgariju, da nebude do 
malo danah pošao cesar s ovoga svita, koi mu pomoć davaše; jer budući 
učinjen za cesara Ivan Zimisia, i videći zlo, koje Svetislav u Bulgarii 
činjaše, i da to njegovo toliko junačtvo nemože biti koristno Gčrkom; nego 
s vrimenom štetno, skupi vojsku, podja na njega, iztira ga iz Bulgarie, i po- 
.vrati sva mista, koja biše-osvojio kralju bulgarskomu, koga vazda bra- 
njaše od njegovih protivnikah, učinivši ga velikim meštrom od svoga ce- 
sarstva; ma budući se obukao na rimsku, i putujući u takvim haljinam 


> - 
.. 


— 105 — 


priko Bulgarie, cineći niki Bulgari, da je Rimljanin, naskočiše na njega, 
i ubiše svoga kralja. 


Seleuća, kralj bulgarski XII. 


Kralj Seleuća biše vitez, i vojnik na glasu, i ovi'-sakupivši voj- 
sku, osvoji Zagorje, Topljicu, i Sardiku, razširivši kraljestvo svoje veće, 
nego nijedan od kraljih prošastih, koi vratjajući se slavodobitnik u Bul- 
gariu, po putu umri. 


Subotin, kralj bulgarski XIV. 


Ovi kralj neučini velike stvari, koja bi se imala biližiti, zašto 
je svega svoga života u miru bio, neimadući rata ni s kim. Ma posli 
njegove smčrti cesar carigradski osvoji svu Bulgariu; ali je malo uživa; 
jer se Bulgari od njega odvčrgoše, i kralja, koi slidi, učiniše. 


Samuel, kralj bulgarski XV. 


Bi obran za kralja bulgarskoga Samuel u vrime cesara Basilia, 
i ovi oslobodi Bulgariu od progonstva gčrčkoga. Biše na vojsci srićan ; 
jer punokrat pobivši se s vojskom rečenoga cesara Basilia ostade sla- 
vodobitnik; porobi gerčku zemlju, i osvoji mnoga mista i gradove. Učini 
rat protiva Vladimiru dalmatinskomu, i živa ga na privari uhvati, i svu 
gornju Dalmaciu porobi. Malo posli toga opet cesar Basilio vojsku sa- 
kupi, i prid njom posla na Bulgare jednoga pametna, i vele kripostna 
na boju glavara, imenom Nicefora, koi ode s vojskom naći kralja Samu- 
ela s odlukom: da se:s njimee pobije, i našavši ga ukraj jedne rike, gdi 
se biše s vojskom utaborio, udari obnoć na njega iz nenada, razbi i 
izsiče, imalo tko i uteče. Kralju Samuelu, i sinu njegovu Radomiru srića 
velika priskoči; jer se sakriše medju mčrtva tilesa, koji kad vidiše svoje 
vrime, izkopavši se izpod tilesah, od planine do planine bižeći, dodjoše 
trudni i žalostni u Bulgariu. Cesarova vojska, izvan onizih, koje posiče, 
petnaest hiljadah živih uhvati, i k Carigradu povedč, kojim Basilio čini 
obe oči povaditi izvan jednomu samu, komu samo jedno oko izvadi, 
i posla ga nakazna u Bulgariu, da kaže kralju Samuelu nemilostivo 
dilo, koje biše učinio. Kralj ga videći nagčrdjena, i razumivši što, s ostalim 


— 106 — 


dogodi, poblidi i izadje izvan sebe, pak povrativši se u se, zapita vode, 
koju kada popi, padč mčrtav na zemlju. 


: Pisma od Basilia Cesara, 


Vojsku kupi cesar Basilio 
Po svoj zemlji garčkoj i latinskoj, 
Kupio je godinicu danah. 
Kada li je sakupio biše, 

Zove k sebi bana Nicefora, 
Ter je njemu tiho besidio: 
nNicefore! virna slugo moja, 
Eto tebi silna vojska moja, 


Ter otidji s vojskom na Bulgare, 
I izsici malo i veliko, 
Uhvati mi živa Samuela, 
I njegova sina Radomira, 


OL. uhvati, ol donesi glavu, 
Metnut' ću ju gradu na bedene, 
. Neka reče, tko mimo nje prodje: 
» Ono li je silni Bulgarine, 
Koi Gčrke pod mač okretjaše, 
I varoše ognjem sažigaše, 
Koi mene na mejdan pozivlje, 
Na privari gradove uzimlje? — 
Sva je gčrčka zemlja porobljena, 
Od Bulgarah, da-ih bor ubio! 
Junačke je k&rvce napojena ; 
Jer je moja vojska izsičena. 
Osveti me, virna slugo moja! 
A1 se pazi kralja Samuela, 
Nemoj na njeg" obdan udarati ; 
Jer će tvoju vojsku pridobiti.“ 
Kad je bane riči razumio, 
Pokloni se do zemljice carne, 
Pak otidje s vojskom na Bugare ; 
“Obnoć idje, a obdan počiva. 


Ili koga srita', ili stiza , 
On svakoga za Bugare pita; 
Namira ga namirila biše 
Na Todora sužnja bulgarskoga, 
Ter je njemu tiho besidio: 
»Reci meni, moj sužnju nevoljni ! 
Umiš li mi kazat" za Bugare, 
Injihova kralja Samuela“? — 


Ali mu je Todor besidio: 
»Daj timeni tri sta žutih duk4t", 
sa ću tebi kazat za Bugare, 
Moreš na nje noćas udariti. 


Bugari su kod rike Čelinke, 
Vino piju,- kano vuci viju, 
U kolu su od jutra do mraka, 
Neboje se Gerkah, ni Turakah.“ 


..Kad je njega bane razumio, 


Mašio se u žep od dolame, 
Ter izvadi tri sta žutih dukat', 
Pak jih daje sužnju nevoljnomu. 


Kada li je sunce počinulo, 


Podižč se goricom zelenom, 
I ulizč u zemlju bulgarsku, 
Pria zore k ladnoj vodi dodje. 


I nahodi bugarske delije, 
Gdi spavaju kano i poklani, 
Tu se hladne vodice napiše, 
Na Bugare mačem udariše. 
Dvajest hiljad' vojske izsikoše, 
. Malo manje živih .uhvatiše, 
Ter jih vode bilu Carigradu, 
Pak jim crne oči povadiše. 


— 107 — . 


Kad je čuo kralju Samuele, 
Da su njima oči povadjene, 
Od žalosti k crnoj zemlji pade, 
K zemlji padč, Bogu dušu dada. 


a 


Radomir, kralj bulgarski XVI. - 


Ostad& nakon Samuela kralja njegov sin Radomir, oliti Roman, 
i ovi imadč krunu od Bulgarie, bi na oružju kripostan, slobodan, i u 
vojsci srićan.  Porobi gčrčku zemlju, koja blizu Bulgarie biše, i razbi 
na puno mistah vojnike cesarove. Malo vrimena kraljeva; jer po nago- 
voru cesarovu bi od sv6ga nevirnoga sestrića Vladislava ubijen u lovu, 
za imati kraljestvo bulgarsko. Ovoga Vladislava biaše oslobodio Radomir, 
kada kralj Samuel, otac njegov, čini pogubiti svu bratju njegovu; jer ga- 
nuvši se na miloserdje, izmoli mu od otca život, a sam sebi smčrt. 


Vladislav, kralj bulgarski XVII. 


Ovo je sin Attona kneza i plemića bulgarskoga, a sestrić kra- 
lja Radomira, i ovi s nevirom imad& kraljestvo rodjaka svoga, ubivši 
ga u lovu, kako smo gori rekli. Pogubi po isti način i Vladimira kralja 
dalmatinskoga, šuru rečenoga Radomira, na tverdoj viri. Ma nahodeći se 
s vojskom pod Dračom, koga biše obsidnuo, od angela božjega u prilici 
Vladimira, oli kako: drugi kažu, od istoga Vladimira smert made. Ostavši 
dakle Bulgaria brez vladaoca, bi do malo danah posidovana od cesara 
Basilia, pod kojim i ostalim? posli njega, podnesč pokoru trideset i pet 
godinah. Posli toga uteče iz Carigrada jedan sužanj Bulgarin, koi se 
zvaše Doljanin, i to se dogodi u vrime Mihovila Paflagona, 
cesara carigradskoga. Rečeni Doljanin kada dodje u Bulgariu, poče se 
kazivati, i hvaliti, da je brat kralja Vladislava, premda biše sin jednoga 
kozara. Bulgari dčržeći tu stvar za istinu, i želeći se osloboditi od 
progonstva gčrčkoga, digoše oružje protiva njima, i učiniše za kralja 
rečenoga Doljanina. 


Doljanin, kralj bulgarski XVIII. 


Nekti ovi kralj providiti dobro vrime, kako običaju mnoge po- 
glavice ovoga svita, nego sakupivši vojsku otidjč pod Durac, koga do 


— 108 — 


malo danah osvoji. Posli toga udari s vojskom na gčrčku zemlju, uzč 


grad Napoli, i svu dčržavu njegovu. Nahodjaše se u to vrime u Ca- 
“rigradu brat pravi kralja Vladislava, a sin kneza Attona, ozgor rečenoga, 


zarobljen od vojnikah cesarovih, koi kada razumi, da Doljanin pod nje- 
govo ime biše se kraljem učinio, nadjč način, utečč iz Carigrada, i po- 
biže u Bulgariu, u koju došavši, kaza gospodi sve bilige, da je on pravi 


brat kralja Vladislava, koi pogibč pod Dračom; koja stvar budući očito 


poznana od gospode bulgarske, Doljaninu oči izvadiše, a njega za kralja 
okruniše, i biše mu ime Alusian, 


Alusian, kralj bulgarski XIX. 


Poznajući Alusian, da sa Bulgari naučni kralje promenjivati, uz- 
boja se, da i njega ne smaknu; zato ostavivši kraljestvo, pobižč u Cari- 
grad, i predadč svu Bulgariu .cesaru. Ma ne prodje godina danah, da . 
jedan od velike gospode bulgarske, imenom Nedriegrio, podbuni vas 


. puk protiva cesaru, koi po njegovu nastojanju ubiše vice-cesara, to jest 


vladaoca gerčkoga, koi na misto cesara svćm Bulgariom vladaše. Pobiše 
takodjer i sve vojnike gčrčke, koji se po gradovim, i kastelim naho- 
djahu. Ma do malo danah bi on ubijen od svojizih Bulgarah, sideći za 
stolom u najvećjemu veselju i semluku, i tako opet sve kraljestvo pada 
pod cesara na 1175. Ali pod njegovom oblastju nesta veće od deset 
godištah ; jer se nadjoše dva brata plemića bulgarska, to jest Petar i 
Jasen, koji otišavši od mista do mista, probudiše svu Bulgariu protiva 
cesaru, i tada bi okrunjen ovi, koi slidi. a 


Petar 1., kralj bulgarski XX. 


Kad razumi cesar, da su se Bulgari odvčrgli od njega, i za 
kralja okrunili rečenoga Petra, razserdi se žestoko, pak sakupi silnu 
vojsku, i otidje protiva njemu, koi ga s vojskom izadje sristi, i gdi se 
sritoše, tu se udariše; ma vojska Petrova bi razbijena, i sva Bulgaria 
porobljena od cesarovacah, Videći Petar, da sim nemože učiniti ništa, 
uteče se poglavici od Valakie, i od njega imade jednu strahovitu voj- 
sku, koi sdruživši se s Bulgari, udariše na vojsku cesarovu tako naglo, 


, da ju pridobiše, i većji dio izsikoše, jedva cesar Aleksio život sahranivši. 


Posli toga toliko se Bulgari učiniše strahoviti cesaru, i njegovim vojni- 
kom, da se strašahu od njihova osinja, i dčrhtiku, kad bi čuli njihovo 


— 109 — 


ime spomenuti.  Videći dakle cesar Aleksio, da ga srića neslidi, nego 
ga ostavlja, gubeći na svakomu mistu, počč od Bulgarah mir pitati. Ma 
Bulgari nektiše Gčrkom mira dati. Aleksio tada bi usilovan skupiti voj- 
sku, koliko igda može većju, 'i poći protiva Petru, koi ga veselo dočeka, 
na njega udari, wjsku mu razbi, i priko načina izsičč, u komu boju 
pogibč i siromah Aleksio. Od toga vrimena nesmidoše nikada oružja 
dignuti protiva Bulgarom, doklemgodir Petar vladiše. Dogodi se malo 
posli, da niki plemić bulgarski imenom Ivanko, posičč Jasena, brata 
kralja Petra, zašto Jasen nastojaše pogubit' i njega. Takodjer i kralj 
Petar bi na privari od jednoga Bulgarina ubijen. I tako kraljestvo od 
Bulgarie ostada na tretjemu bratu, koi slidi. 


Ivan, kralj bulgarski XXI. 


Ovi kralj nebiše manji neprijatelj gčrčki, nego bratja njegova 
Petar i Jasen; jer puno putah pobi se s vojskom cesarovom, i svaki put 
nju dobi, osvojivši dva grada velika, to jest: Konstanciu, i Varu. Ma 
zašto se gradjani nektiše pridati; nego jih na silu pridobiše, čini svakim" 


 mukam' mučiti, žive jih u zemlju zakopavaše, i na mihe deraše. Videći 


dakle cesar, da mu nemože ništa nahuditi, zapita u njega mir, i imad& 
ga; i tako Gerci i Bulgari počeše medju se lipo živiti, i ljubiti se ka- 
kono bratja. Ali do malo vrimena udariše Latini na Carigrad, i uzeše 
ga silom, učinivši za cesara od iztočnih stranah Baldovina. Mnogi 
Gerci pobigoše iz Carigrada i iz ostalih gradovah u Bulgariu; i utekoše 
se kralju Ivanu, od“ koga bihu lipo primljeni, i namištjeni: Koju stvar | 
videći cesar Baldovin razserdi se na kralja Wwana, i posla mu četiri po- 
klisara, da mu od strane njegove zapovide i naviste, da rečene Gčrke 
iztira iz kraljestva svoga. Ma kralj Ivan nebojeći se ni malo cesara 
Baldovina, ne samo nehti jih iz svoga kraljestva, nego sjedinivši se 
s Gercim, izadje s vojskom napolje, i poče robiti zemlju cesarovu, koi 
sakupivši vojsku, koliko može većju, izadje suproć njemu, i našavši ga 
pod gradom Andrinopoli, udari na njega; ma u za' čas po se; jer Bul- 
gari dobiše, vojsku mu izsikoše, a njega živa uhvatiše, i nemilo umoriše. 
Posli toga boja žestokoga osvojiše Tracin do Salonika, razoriše do te- 
melja mnoge gradove, i učiniše toliko zlo u svemu cesarstvu, da se iz- 
kazati nemože. Učiniše posli smerti Baldovinove Gčrci cesara imenom 


. Todora Lasciari, i ovi cesar toliku vojsku sakupi protiva Bulgarom, 


da se tolika nije nikada skupila prošastih vrimenah. Za koju vojsku 


. čuvši kralj Ivan, veoma se uzboja, pak. posla poklisare, da ga mole za 


* 


— 110 — 


mir; i lasno ga umoliše; jer i on, poznajući junačtvo, i slobod Bulga- 
rah, bojaše se na nje udariti, i tako se pomiriše; ma s ovim ugovorom : 
da mu ima povratiti sve dčržave, koje mu biše osvojio. Ivan malo po- 
sli toga mira podje. s ovoga svita brez poroda. 


ho 


Mirče, kralj bulgarski XXII. 
Posli smčrti Ivanove obraše Bulgari za kralja njegova zeta Mirču, 


koi ukazujući se mlohav i strašiv na vojsci, Bulgari ga baciše s vla- 
danja, i učiniše ovoga, koi slidi. 


. Konstantin Zeko, kralj bulgarski XXIII. 


Kralj ovi učini mir s cesarom Todorom, i za većju tverdjav od 
mira, zapita kćer njegovu za svoju ženu, kojoj biše ime Todora, i tu 


milost imadč od cesara. Malo posli toga prijateljstva podje Todor s. 


ovoga svita, i tako Miovio Paleolog ugrabi gčrčko carstvo, i za 
većju osvetu Todorovu čini izvaditi oči Ivanu sinu njegovu, koi biše 
brat žene kralja bulgarskoga Konstantina. Takvu opačinu čuvši Todora 
sestra njegova, počč plačući moliti muža Konstantina, da osveti svoga 
šuru, na koje plač, molbu i suze prignu se Konstantin, i sakupivši vojsku 
udari na medjaše cesarove, porobi Traciu na taj način, da ostadč svakolika 
pusta. U to isto vrime umri Todora, žena Konstantinova, koje smert bi 
puno draga Miovilu cesaru, zašto znađijaše, da će se lašnje pomiriti s Kon- 
stantinom, kako i pomiri, obećavši mu za ženu kćer Euloge sestre svoje, 
kojoj biše ime Maria; s njome _se Konstantin vinča, i učini mir s ce- 
sarom. Posli toga jedan Bulgarin, čoban, pun vražtva, a veće junačtva, 
imenom Lahan, sakupivši čobane, i od svake verste ljude, koji se mo- 
gahu opačii u ono vrime naći, odvčrže se s njima u pustahije, i poče či- 
niti zla mnoga, robeći sela i varoše, komu svaki dan to veće vojske 
dolazaše tako, da do malo vrimena učinivši vojsku, udari na kralja Kon- 
stantina, vojsku mu razbi, njega pogubi, a kraljicu Mariu uzč sebi za 
ženu, i tako ugrabivši silom sve kraljestvo, poče se zvati kralj od Bul- 
garie. Ovo veliko zlo promišljajući cesar i bojeći se, da se ta krupa na 
njegovo cesarstvo ne prospe, čini dozvati prida se jednoga mladića Bu- 
garina, koi biše sin poglavice Jasena, a sinovac kralja Petra gori 
imenovanoga, i koi se nahodjaše u dvoru cesarovu, Ivan imenom. Ovi 


— 111 — 


mladić došavši prid cesara, imade od njega veliko pomilovanje, to jest, 
dade mu za ženu svoju kćer, Nereu imenom, pak mu: rečč ove riči: 
» Uzmi vojsku moju, ter prid njom podji u Bulgariu,smakni, 
ili iztiraj onoga kozara, i lupeža, koino je tvoje kra- 
ljestvo lupežkim načinom ugrabio, pak ti vladaj, i kra- 
ljuj.“ — Ivan uzamši vojsku cesarovu, s njome se uputi put Bulgarie, i u 
malo je vrimena svu podloži pod oblast' svoju; jer ga Bulgari veselo 
pričekaše, i sami se brez boja njemu podložiše. Ma Lahana kozara 
neuhvati; jer biše pobigao k Nogri kralju tatarskomu, moleći ga, da mu 
dade vojsku na pomoć; ali od istoga Nogre smert imade, i tako osta 
Ivan za kralja. 


om 


Ivan Jasen, kralj bulgarski XXIV. 


Ovi kralj biše dobar, miran, i priprostit, koga dobrota velika 
bi uzrok od njegova iztiranja i dignutja s kraljestva; jer Terter snažni 
vitez bulgarski, budući se oženio sestrom ovoga kralja, i poznajući nje- 
govu priprostitost, metnu se u veliku oholost, i poče misliti, kako bi 
kraljestvo imao; najposli nahodi način'ovi: poče zloglasiti kralja, šuru 
svoga, da je budala, strašivica, i za kralja nepodoban, i tako ga zlo- 


.glaseći, okrenu svu gospodu i vojsku protiva njemu, koi videći, da će 


poginuti, uzamši sve svoje blago i zlato, pobižč u Carigrad, u komu“ 
mirujući život sverši, stavši za kralja njegov nevirni zet. 


. Terter, kralj bulgarski XXV. 


- Veliko veselje bi, kad se Terter za kralja okruni; ali budući 
kraljestvo nepravedno osvojio, za malo ga uživa, i sve njegovo veselje 
okrenu se u plač; jer kralj tatarski, Nogra imenom, s velikom vojskom | 
ulize u Bulgafiu, a Terter poznajući, da ga vojska i mnoga gospoda 
zlo gledahtt zarad neharna dila, koje biše učinio prama svomu šuri do- 
bromu, nesmid& prid vojskom izaći protiva Tatarinu; nego-pobiže u 
Andrinopolje, gdi veće od tuge i grizodušja, nego od bolesti život svčrši. 
Ma Bulgari, premda bihu brez vladaoca, uzdajući se u vitežka serdca 
svoja, udariše na Tatare, mnoge izsikoše, a ostali pobigoše. 


4 


i 


— 112 — 
Svetislav, kralj buigarski XXVI. 


Budući ostala Bulgaria brez kralja, i hotiući gospoda okruniti 
jednoga od knezovah velikih, biku ponukovani od cesara, da oberu Mi- 
ovila sina kralja Konstantina ozgor 'rečenoga, i njegove žene Marie, 
koju biše uzeo silom za ženu gori imenovani kozar, i koja se nahodjaše 
u Carigradu zajedno s Miovilom svojim sinom, i obeća im cesar biti 
velik prijatelj, i pomoćnik u svako vrime. Ma gospoda bulgarska ne- 
slušajući cesara, učiniše za kralja najvećjega izmedju njih plemića, pu- 
no mudra, razumna, i na boju kripostna, koi uza za ženu Teodoru kćer 
Miovila cesara. ' 

Malo posli toga, nahodeći se cesar u velikoj potribi, to jest, nad- 
skočen od neprijateljah posla mu Svetislav na pomoć dvadeset hiljadah 
konjikah, i šest hiljadah pišacah, a prid njima Mazzukata, kripostna i 
verstna viteza, i plemića, i ovi se podnesč vitežki na vojsci, razbivši na 
puno mistah cesarove protivnike. Ma vratjajući se veseli natrag, doče- 
kaše jih neprijatelji medju jednim' planinam' u tisnim klancim, i na nje 
iz busije udarivši, razbiše jih i izsikoše, malo koi i utečč. Ovi jadni do- 
gadjaj kad Bulgari razumiše, počeše zlo govoriti od svoga kralja Sveti- 
slava, da je kriv, i uzrok od smerti tolikih vojnikah, i glavarah, koji 
bihu izginuli. Svetislavu bi prikazano, da je od te smutnje i buke, koja 
sve to veće rastijaše u puku, uzrok Joakim patriarka. Premda 
mu lažno biše prikazano, čini ga uhvatiti, i baciti niz jedne stine visoke, 
i tako pravedan glavu izgubi. Ovu nemilu smčrt patriarke Joakima 
kada Bulgari razumiše, uhvatiše Svetislava, ter ga nemilom smčrtju umoriše. 


= 


Miovio, kralj bulgarski XXVII. 


' Sin kralja Konstantina, od koga smo govorili, Miovio imenom, 
bi za kralja okrunjen, koi skupivši vojsku veliku, od& s njome u Italiu, 
.iučini puno zla u njoj. Ma budući mu dali mnogo blago, povrati se 
natrag, i udari s vojskom na Sčrbiu; ali pobivši se s njima, izgubi voj- 
sku, a o primivši mnoge rane, četvčrti dan podj& s ovoga svita. 


Aleksandro, kralj bulgarski XXVI. 


Kralj ovi biše rodjak, oliti stričević kralja Svetislava, koi kako 
za kralja stada, učini rat protiva cesaru Ivanu Kantakuzenu, porobi 


m. 


— 118 —. 


mnoga mista, i osvoji sve do grada Andrinopolja. Cesar Ivan posla 
vojsku protiva njemu; ali ga s vojskom dočeka Aleksandro, pobi se 
s cesarom, i razbi vojsku njegovu. Posli toga boja pomiriše se, i spri- 
jateljiše, davši mu cesar Ivan svoju kćer za ženu, s kojom imadša dva 
sina, Stražimira i Ivana. Ma budući mu umčrla pčrva žena, oženi 
se drugi put Žudinjkinjom, koja otrova svoga pastorka Ivana. Bojeći se 
Aleksandro, da neotruje i Stražimira, posla ga u Vidin, davši mu rečeni 
grad, i njegove okoliše za banovinu. Umri posli toga kralj Aleksandro 
godišta Gosp. 1363. ostavivši nakon sebe tri sina od Žudinjkinje, tako- 
djer i jednu kćer, koju dada za ženu caru Muratu; sin najstarii od Žu- 
dinke bi učinjen za kralja. | 


Šišman, kralj bulgarski XXIX. 


Ovi kralj imadč težak rat s Stražimirom bratom svojim po ot- 
cu; jer sakupivši vojsku, posla ju u banovinu Stražimirovu, i prid njom 
posla svoga brata Asenjiu, koga dočekavši Stražimir, s velikom naglostju 
udari na njega, vojsku mu razbi, i izsičč žestoko, u komu boju pogibe 
i Asenjia brat njegov. Videći brat njegov Šišman, da mu učiniti nemore 
ništa, uteče se Muratu, zetu svomu, pitajući od njega pomoć, i dada mu 
vojsku veliku, koja složivši se s Bulgarim, otidje pod Vidin, u komu 
gradu Stražimir pribivaše. Vidin biše puno vrimena; ma osvojit ga 
nemogući, digoše se izpod njega, i otidjoše u Valakiu, koju počeše ro- 
biti, i mnoga zla činiti. Ali poglavica od Valakie skupivši vojsku, udari 
na Turke, i razbi jih jako. Šišman kralj videći, da nije včrstan biti 
boja s bratom, uteče se opet Muratu, koi videći lipu prigodu, za osvo- 
jiti svu Bulgariu, i pod oblast ju svoju okrenuti, skupi vojsku koliko 
može većju, i poznavši, da su dva rečena brata vojske pogubili, a hazne 


. izharčili bijući se medju se, udari na jednoga i drugoga, kraljestvo im 


otč, a njima život uza; i tada do dneva današnjega osta Bulgaria pod 
Turčinom. Evo moj Štioče! kud se okrend slava bulgarska,i 
ostalih kraljah slovinskih; nesklad i nemir medju bra- 
tjom bi kuće Otmanovića uzvišenje, a slavnih kraljah 
skončanje. Nać ćeš u ovim knjižicam, da su Bulgari puno putah 
jedan grad uzimali, i deržave osvojivali, nemoj se tomu čuditi, zašto su 
ista mista opet gubili, oli kad bi se s cesarim mirili, iste gradove i 
mista povratjali, kako se i sada čini. 


— 1ll4 — | 
Slidi kratko govorenje od poglavicah harvatskih,: i krajnskih. 


Harvatsko kraljestvo uzdčržaše pod sobom mnoge deržave, to jest: 
Karniu, Karintiu, Štiriu, Liku, K&rbavu, i svu odolnju Dalmaciu od Istrie | 
do Cetine. I sve ove dčržave bihu vladane od banah oliti dukah har- 
vatskih, koji se mnogokrat kralji zoviahu, budući puno putah bili ne 
samo od rečenih banovinah gospodari, nego li jošter i od sve Bosne do 
vode Dunaja; i svi oni, koji bihu njima podložni, zovu se Harvati, za- | 
rad zemlje Kroacie, oliti Harvatie, i zaradi njezinih banah, od kojih 
imam u kratko besiditi. Pčrvi dakle duka, oliti ban harvatski biše: | 

1. Porin, i ovi osvoji Liku i Kerbavu, iztiravsi stare pribi- 
vaoce, koji onde hihu, premda od istoga ježika i naroda slovinskoga 
bihu, kakono i Porin. 

2. Porga, sin Porinov, i ovi poznadč zakon pravi; jer se kersti 
s podložnicim svojim. o 

3. Tomislav, koi imade rat s republikom mletačkom. 

4. Tarpimir, i ovi neimajući rata ni s kim, od njega se vele 
stvarih i ne piše. | 

5. Onuslav, ovi učini rat protiva Duždu mletačkomu, i porobi | 
Kaorle blizu Mletakah; ma slano plati. 

“6. Demogoj, koi živi i umri boj bijući s republikom mletačkom. 

7. Iniko, i ovi odč s vojskom u Istriu, porobi je, i učini do- 
sta zla u njoj; ma bi iztiran iz Istrie od Badoara, dužda mletačkoga. 

8. Sedeslav. Ovi iztiravši sinove prošastoga vladaoca s pomoć- 
ju Basilia cesara, učini se kraljem harvatskim; ma od ovoga, koi slidi, 
bi ubijen pria godine danah svoga vladanja. 

9. Branimir. Ovi bi od pape Ivana osmoga pohvaljen, u knjizi, 
koju mu piše, da je ostavio nevirnost gčrčku, u koju biše upao, i da je 
pozna' papu za vikara Isusova. 

10. Mučimir, od koga se neštije zlo, ni dobro. - 

11. Miroslav. U vrime ovoga poglavice dodje Šimun kralj 
bulgarski s vojskom“ velikom, da porobi zemlju harvatsku; ma zlo ob- 
verši; jer njegova vojska od Harvatah bi izsičena svakolika. Malo posli 
odoše Harvati u Bulgariu, i porobiše ju. 

| 12. Krešimir; i ovi imade dva sina, to jest: .Krešimira, i Dar- 


\ 


žislava, i ovi mladji ugrabi kraljestvo stariemu bratu. | p 
13. Daržislav. Ovi bi pšrvi; koi se s dopuštjenjem cesara Ba- 
silia imenova, i zazva kraljem od Kroacie i Dalmacie. ( 


14. Krešimir drugi. I ovi izmedju svih kraljah i banah 
harvatskih bi najvećji u jakosti, i mogućstvu. Imadč sina Stipana, i 
oženi ga s kćerom Dužda mletačkoga, kojoj Ičela ime biše. 


— 115 — 


15. Slavić. Koliko otac ovoga kralja biše srićan, toliko on bi 
nesrićan; jer nebiše dobro ni sio na pristolje svoje, od jednoga veli- 
koga kneza bi postavljen u tamnicu, u kojoj život svrši; zašto li, ka- 
ko li? znati ja nemogu. 

16. Zvonimir, drugim imenom Demetrio. Ovi bi od pape 
poznan za kralja, i s velikim veseljem posvetjen, i okrunjen, zašto vi- 
težki branjaše svetu cerkvu rimsku. Ovi kralj imadč za ženu sestru 
sv. Ladislava, kralja ungarskoga; i neimajući sina zakonitoga, izvan jed- 
noga naravnoga, oliti kopilana, Stipana imenom. Ovi bi učinjen za kralja 
harvatskoga, koi od gospode harvatske bi zlo gledan, a malo od koga 
za kralja poznan; jer nebiše sin zakoniti kralja Zvonimira. I tako u 
vrime njegovo bi velika smutnja medju gospodom, hotijući se svaki za 
kralja učiniti. Žena Zvonimirova pobiže u Ungariu' k bratu svomu sv. 
Ladislavu, i pokloni mu kraljestvo harvatsko, budući ga njoj ostavio na 
smerti njezin muž Zvonimir. Ladislav skupivši vojsku, uputi se k zemlji 
Harvatskoj.  Videći gospoda zlo, koje mogaše sliditi, izabraše dvanaest . 
najboljih knezovah, medju kojim? se nahodjaše verstni knez Juran Kačić, 
zapitaše mir, i primiše za kralja sinovca svetoga Ladislava, koga biše 
«doveo s sobom iz Ungarie, a Stipana kopilana baciše na 1091. I ovi 
kralj novi zvaše se Almo. — Bilo je i drugih banah harvatskih, koji 
ge ovde: nespominju, za neuzmnožati više govorenja. Ovo je dakle 
zadosta, što smo dosada besidili; ako li tko želi znati više, neka se 
muči ištući starih podčrtinah; ali mi se čini, da će se malo okoristiti, 
Kakono i ja. 


Slidi čudnovati život, i vitežka vojevanja Jure Kastriotića, 
rečenoga Skenderbega, s različitim pismam', koje su iz Sa- 
greda, Barlezia, i Giammarie Brešanina izvadjene. 

Rodi se Jure na 1404. 


Otac Jure Kastriotića zva&še. se Ivan, ban, princip i poglavica od 
Arbanie, u kojoj poglaviti gradovi jesu ovi: Kroja, Svetigrad, Ska- 
dar, Drač, Ales, Drivast, Bar, Ozinj, Valona, Biograd 
Arbanski,i ostali mnogi kastelići, i gradići mali. Skadar se talianski 
zove Skutari; Drač Durazzo; Bar Antivari, a Ozinj Dulcinjo. 

U stara vrimena Kastriotići. bihu imenovani kralji; jer pod svoju 
oblast imadihu svu Arbađiu gornju i dolnju: ali budući se niki gradovi 
odcipili, i vlastite bane za svoje vladaoce uzeli, izgubiše ime od kraljah, 
ter se počeše bani zvati. Ddržava dakle Kastriotića . jest jedan dio od 


— 116 — 

Arbanie, koja u stara vrimena gvaše se dčržava slovinska, i ova jest 
lipa, ravna, i puno plodna; a diči se s jednom rikom glasovitom, koja 
priko nje teče, imenom Drina. 
Otac Jure Kastriotića biše pravi štovaoc svete matere cčrkve, 
koi žestok rat imadč s Memedom pčrvim, protiva njemu vojeva, i svoju 
banovinu obrani. Ali posli smčrti Memedove od njegova sina Murata 
bi težko naskočen, i nemogući se više braniti, bi usilovan davati mu harače, 
i sve sinove u tutiu. 

Žena njegova zviše se Vojsava, kći bana oliti poglavice bulgar-- 
skoga, koja imade s Ivanom četiri sina: Reposia, Stanišu, Konstantina, i 
Juru, od koga će biti naše govorenje. Imade Vojsava i pet kćerih: 
Maru, Jelu, Angeliu, Vlajku i Mamicu. Vojsava noseći Juru u svojoj utrobi, 
imade san ovi: Da je porodila jednoga zmaja, koga glava u carevu 
zemlju dopiraše, ter žive proždiraše Turke; rep udaraše u more, a kril- 
mi svu Arbaniu pokrivaše. A kada se pak porodi, ugledaše se na njemu 
dva čudna zlamenja, to jest, na glavi kruna, a na ruci desnoj sablja. 

Nemogući dalje Ivan odoliti naglosti Muratovoj, ni s njime boja 
biti, bi usilovan izvan harača dati mu sva četiri sina u tutiu, za nepu- 
stiti svoju banovinu, i sve svoje podložnike pod oblast poganika. Murat 
priko zakletve sve jih čini poturčiti, nadivši im imena turska, a Juri 
postaviše ime Skenderbeg, koi imadjaše osam godištah, kada ga k caru 
u Jedrenu dovedoše, i bi izmedju ostale bratje od Murata lipo gledan, 
štovan, i pohvaljen; jer se vidjahu u njegovu kipu zlamenja: od velike. 
mudrosti, jakosti, i vitežtva, koje kriposti pokaza, kada dodja na godišta 
od razuma i snage. ' 


= 


Počimlju junačtva Jure Kastriotića. 


Carigrada u ona vrimena još nebiše car osvojio, nego u Jedreni 
pribivaše, u koi grad dodje na službu Muratovu jedan Tatarin mnogo 
snažan, velik i silovit, ne za drugo, nego za ukazat' caru svoju snagu i 
junačtvo, pod kojim se puno dičaše, i zvaše :se nepredobitni. Ovi dakle 
nepredobitnik Tatarin često krat zaziviše na mejdan koga mu drago od 
vojske careve; ali se nenadje nitko od sve vojske turske, koi bi mu smio 
izaći na rečeni mejdan rad jakosti, veličine, i sloboda, koga imadiše. 
Skenderbeg nemogući toliku oholost ni hvalu podnositi, izadje mu na mej- 
dan i na mejdanu odsiče mu glavu. Nahodeći se jedan put u Brusi s Muratom 
i vojskom njegovom na 1429. dodjoše- iz vojske persianske dva Turčina 
puno snažna, slobodna i strahovita; jedan se zvaše Zampša, a drugi 


— 1l7 — 


Jain, koj na puno mistah mejdan odnosiše, i ovi počeše zvati u vojsku 
carevu, da bi im tkogod izašao na mejdan; ali se nenadja od sve vojske 
careve jedan, koi bi to poštenje sebi"i caru Muratu učinio, izvan Jure 
Kastriotića, koi izadje na mejdan jednomu, i težko ga rani. Videći mu 
drug, da će poginuti, doleti na konju, ter ga obleti s jedne strane jedan, 
a.s druge drugi: ali Jure jednomu i drugomu odsiče glavu. Videći 


Murat njegovo junačtvo, sriću, 


i sloboštinu učini ga Alajbegom, pak do 


malo vrimena i pašom nada tri hiljade vojske. 


Slidi pisma od gori rečenih mejdanah. 


(ODakada su silne mejdanžije 
Postanule u zemlji carevoj, 
Nebiaše žeštjega junaka 
Od Alije Deli-Tatarina. 

On svakoga na mejdan zoviše; 
AP mu nitko izać' nesmijaše, 
Nego jedno momče golobrado, 
Po imenu Skenderbeže Jure. 

Tiho mu je Jure besidio: 
nsedlaj konja, silni mejdandžija! 
Pozivljem te na -mejdan junački 
Niže grada nasrid polja ravna. 

Neka gleda Murat-Sulemane, 

I njegove mlade sultanije 
Iz Jedrene grada bijeloga, 
Gdi se bije orle i sokole. 

Tvoja mi je sila dodijala, 

I izprazna slava omerznula ; 
Ako jesi junak od krajine, 
Sedlaj konja, da se ogledamo!“ 

Kad je Ale njega razumio, 

Juriši je tiho govorio: 
»Oli si se, momče, pomamilo, 
Oli ti je život omčrznuo. 

Tko je godir samnom bojak bio, 
Već se nije k majci povrafio, 
Nećeš ni ti, vira ti je mnja!“ 
To govori, na konja se skače, 


Ter otidje niz to polje ravno, 


A za njime Kastriotić Jure. 

Gleda' ga je care gospodare 

I njegove mlade sultanije, 
Iz Jedrene grada bijeloga “ 

Gledao je, ter je besidio, 

Gdi ga sluša malo i veliko: 

»skenderbeže, samovoljo moja! 
Ludo ti ćeš izgubiti glavu 

Bojak bijuć s Alom-Tatarinom, 

Veće neg' je u godini danah 

Tatarin je odnio mejdanah.“ 
Kad su bili nasrid polja ravna, 

Mejdandžije konje razigraše, 

Kada li se blizu sastadoše, 

S britkimi se sabljam' udariše ; 
Ali pusta glava Aliina 

Ugleda se na zemljici cernoj. 

Začudi se sva vojska careva, 

A najveće Murat-Sulemane. 
Kad zamahnu Kastriotić Jure, 

Kad zamahni, kadl? odsiče glavu ? 

Bčrže mu je glavu odsikao, 

Nego bi ga munja ošinula. 
Malo toga vrime postajalo, 

AP to idu dva zmaja ognjena 

Iz daleka od Persie ravne, 

Jain jedno, a Zampša je drugo. 


— 118 — 


Viču oni od jutra do mraka, 
Može li se koi junak naći 
Od sve vojske cara čestitoga, 
Da nam idje na mejdan junački? 
Sve delije k zemlji pogledaše ; 
Ali nehti Kastriotić Jure; 
Već se skače na konja golema, 
. Ter izlazi na mejdan junački. 
Govori mu Murat _.pootčime: 
»Ne hod' tamo, drago dite moje! 
Već se prodji Ala i mejdana; 
Jer ćeš ludo izgubiti glavu.“ 
Ponizno mu Jure odgovara: 
»Nebrini se, care pootčime! 
Desnica je moja od mejdana, 
 Pogubit' ću i dva Persijana.“ 
Pak zavika iza svega glasa, 


\ 


Ter dozivlje dva Turčina mlada, 


Mejdandžije od Persie ravne, 
Obadva vas na mejdan pozivljem. 


Čudila se dva Turčina mlada, 
Što govori Kastristić Jure. 
Persianski Turci govor&hu, 
Kretju glavom, ter mu se rugihu: 

»Čudne sile, strašne mejdandžije ! 
Koi po dva na mejdan pozivlje, 
Ludo momče nezna što govori, 

Nije pria na mejdanu bio.“ — 

Pak se skoči jedan na konjica, 
Po imenu Jain mejdandžija, 
Ter poleti niz to polje ravno, 
Da pogubi Kastriotić Jurja, 

Ali njemu loša srića biše; 

Jer ga ljute rane dopadoše ; 

A kad vidi Zampša pobratime, 
Da će njemu pobre poginuti, 
Udri konja čizmam' i mamuzam', 

Ter doleti kano soko! sivi, 
Skenderbegu da odsiče glavu. 
U za' čas je po se doletio ; 


Jere mu je glavu odsikao, 


I njegovu Jain pobratimu. 
Veseli se sva vojska careva, 
A najveće Murat pootčime. 


Na 1432. podje s ovoga svita Ivan Kastriotić, otac Jure Sken- 
derbega, koga smčrt puno obveseli Murata, za moći lašnje ugrabiti nje- 
govu dčržavu, kako .i: ugrabi na privari, i na tverdoj viri, po običaju 
turskomu. Kako dakle Murat razumi, da je ban Ivan priminuo, posla 
pašu Sabeliju s mnogom vojskom u Arbaniu, koju našavši brez vojnikah, 
osvoji brez muke, i brez kčrvi, postavivši u Kroju grad poglaviti, i u 
ostale gradove svoje zapovidnike i vojnike. Ali bojeći se Murat, da mu 
koi od sinovah Ivanovih nepriuzme banovinu, sve jih čini potajno otro- 
vati, izvan sama Skenderbega, brata najmladjega, koga miudrost sahrani 
mu život; jer puno kr4t' izkušavan od Murata, bi li pošao u Arbaniu, na 
svoju banovinu, dad&č mu odgovor, da on drugoga otca nepoznaje, nego 
Murata, i da bi pria glavu izgubio, nego bi ga ostavio. Ma jedno go- 
voriše, a drugo u serdcu mišljaše, ištući sve načine, kako bi utekao, i 
svoju priuzeo banovinu, kako i utečč, .na način, koi će se viditi u 
ovoj pismi. | 


| Lai 


Slidi pisma od svih stvarih, gori imenovanih. 


Šanak snila Vojsava kraljica, 
Vima ljuba kralja od Epira, 
Po imenu Ive Kastriota , 
Sanak snila, u sanku vidila: 

Da je ljuta zmaja porodila, 
Krila su mu Epir pokrivala, 
K Carigradu glava dopirala, 
Koja žive Turke proždiraše. 


Kada li se od sna probudila, 
U njojzi je čedo proplakalo, 
Suzicam' je lice oblivala, 
Ivanu je sanak povidala. 


Kad je Ivan ljubu razumio, 
Lipo joj je sanak tolmačio: 
nSto si, ljubo, u sanku vidila, 
Da si ljuta zmaja porodila, 

To ćeš rodit golema junaka, 
Koino će caru dodijati. 

Što li krilim' Epir pokrivaše, 
To će branit? .sve kraljestvo naše. 

Što j' u tebi čedo proplakalo: 
Nejako će biti odvedeno, 

Za njime ćeš suze prolivati ; 
Ali će ge dite izbaviti. 


Još neprodje nediljia d4nah, 


Porodila Vojsava kraljica — 

Lipo čedo, pria nevidjeno; 

Zlamenito, pria nerodjeno. 
Na čelu mu od krune zlamenje, 


A na ruci od brietke ćorde. 
Čudila se epirska gospoda 


= Gledajući po njemu zlamenja. . 


Majka čini veliko veselje, 
Svoga sihka šalje na kerštenje. 
Lipo mu je-ime postavila, * 
Lipo ime, Jure dite mlado. 


Kada li je dite ponaraslo, | 
Vojsavi je loša srića bila: 
Arbaniu Turci porobiše, 

Od Ivana harač zapitaše, ' 

I četiri u tutiju sina, 

Reposija pčrvorodjenoga, 
Konstantina, i Savišu mlada, 
Juru dite, sinka najmladjega. 

Ivanu se drugo nemogaše ; 
Jer mu biše Murat dodijao; 
Već mu daje blago nebrojeno, 
I četiri u tutiju sina. 

Za njima je majka izlazila, 
Sva u cerno biše obučena, 
Od žalosti kose razplitala, 
Bilo lišće suzam' oblivala. | 


Da je komu poslušati bilo, 
Kako cvili Jure dite mlado? 

 0Hvataše se majci o gerjocu, 
Suze roneć majci govoraše: 


, Ostaj s Bogom, mila majko moja! 
Vidiš li me, vidim li te veće, 
I hvala ti na mliku bilomu, 
Kojim si me, majko, zadojila. 


Majka sinka lipo celivaše, 


Suze roni, ter mu govoraše: 
»Hodi s Bogom, drago dite moje, 
Nepriverni svete vire tvoje!“ — 


To izusti, na zemljicu pade, 


A Turci joj sinke povedoše 
Priko ravne zemlje Arbanije, . 
Sva četiri caru darovaše. 


Kad je care Juru razgledao, : 
Zlamenje je na njem ugledao: 
Britku sablju na desnici ruci, 
Svitlu krunu na glavi junačkoj. 


a 


— 120 — 


Goji njega u dvoru bilomu, 
Kada li je dite ponaraslo, 
Nebijaše takoga junaka 
U Turčina, ni u Kaurina. 

On na mejdan često izlazaše, 
Na mejdanu glave odsicaše, 
Po vas dan se džilitaše s Turcim, 
Ter jih često s konja obaraše. 

Maleno je vrime postajalo, 

Majka njemu bilu knjigu piše: 
Da mu biše babo priminuo 
U Krojanu gradu bielomu. 

Turci njemu oteše kraljestvo, 
Osta jadna Vojsava kraljica 
I brez kralja, i brez kraljevine, 
Brez gospodstva, i brez banovine. 

Mislio je Kastriotić Jure, 

Kako bi se caru izmakao? 
Siroticu majku pohodio ? 
I svoje se krune dobavio? 

Ali mu je srića priskočila: 
Udariše ungarske katane, . 
Porobiše careve dčržave, 

Prid njima je vojvoda Janko. 

Kad je Murat glase razumio, 
Silenu je vojsku sakupio, 

Pak je daje Kastriotić-Jurju, 
Ter je njemu care besidio: 

» Yirna slugo, Kastriotić Jure! 
Štogod imam u dvoru junakah, 
Mladih pašah, agah, i spahijah, 

“Nada tebe neimam junaka, 

Koi će mi prid vojskom izaći, 

* I pobit se s vojevodom Jankom. 
Pridajem ti silnu vojsku moju, 
I mojega ćatu velikoga. 

Spomeni se, drago dite moje, 

Da sam tebe za sina uzeo, 
U mojemu dvoru odgojio, 
| I za pašu tebe učinio. 


$ 


A kad sam te, sinko, poturčio, 
Lipo sam ti postavio ime, 
Lipo ime, dite Skenderbeže, 


To će reći: snažni Aleksandro.“ | 


Kad je Juro njega razumio, 
Pokloni se do zemljice cčrne, 
I podiže Turke vitezove 
Priko ravne zemlje Romanie. 
Bčrzo Jure k sčrbskoj zemlji dodje, 
Na polju je tabor učinio; 
Iz tabora bilu knjigu piše, 
Ter je šalje vojevodi Janku. 
»Kaurine od Sibinja Janko! 
Ja imadem i za dvoje vojske, 
Sjutra ćemo na te udariti; 
. Al' se nemoj, pobro, poplašiti. 
Spomeni se, Sibinjanin-Janko! 
Da mi jednu viru virujemo. 
Kada sjutra u boju budemo, 
Pridat' ču ti svu vojsku carevu. 
Ja sam sužanj Murat-Sulemana, 
«X A sinak sam Ive Kastriota, 
Pokojnoga kralja od: Epira, 
Koino je skoro priminuo. 
Murat mi je oteo otčinstvo, 
Majka moja u nevolji cvili, 
Rad bi moju majku pohoditi, 
I otčinstvo moje prigledati.“ 
Kad je sjutra jutro osvanulo, 
Na Ungarce Turci udariše. 
Kad se poče kčrvca prolivati, 
Poče Jure natrag uzmicati. 
Kad vidiše age i spahije, 
Da Kastriot natrag uzmicaše, 
Koi nije nigda uzmicao, 
Pobigoše natrag brez obzira. 
Tad Ungarci sablje povadise, 
Svoja bojna kopja položiše, 
Dobrim konjem pustiše diždume, 
Svu carevu vojsku izsikoše. 


s“ 


—i1— 


A _kad vidi Kastriotić Jure, 
Dobavi se ćate velikoga, 
Nad njime je sablju izvadio, 
Ter je njemu Jure besidio: 
»Udilj piši listak knjige bile, 
Napiši je od strane careve, 
I šalji je krojskom*' kapetanu, 
Nek mi dade Kroju u Epiru. 
Ako li je napisati nećeš ? 
Evo tebi tvčrdu viru dajem, 
Odsić ću ti rusu glavu tvoju, 
I dat' ću ju vojevodi Janku.“ — 
Na ino se ćati nemogaše; 
Već napisa listak knjige bile. 
Kad se Jure knjige dobavio, 
Čatinu je glavu odsikao, 
Pak otidja k ravnoj Arbanii, 
I s njime je trista Arbanasah, 
Sve plemićah, i gospodičićah, 
* Vitezovah pria neženjenih. 
Kad je doša' u Kroju bijelu, 
Daje knjigu krojskom' kapetanu. 
Knjigu štije krojski kapetane, 
Knjigu štije, a suze proliva. 


Ali mu se ino nemogfiše ; 

Već mu daje ključe bila grada, 
Poznaje ga, da je poglavica 
Od sve ravne zemlje Arbanije. 

Kad se Jure ključa dobavio, 
Družini je svojoj govorio: 
»Družinice, mila bratjo moja! 
Naoštrite svitle sablje vaše. 

A kad bude noćas u po'noći, 
Što nadjete, da je sunetjeno, 
Ter se neće kčrstom prikerstiti, 
Izsicite malo i veliko. 

Jedva oni noćce dočekaše, 
Svoje britke sablje naostriše; 
A kada je u ponoći bilo, 

. Izsikoše malo i veliko. 

Kada li je danak osvanuo, 
Ori Jure visoke munare, 
Tere zidje cčrkve i o'tare, 
Uzč krunu starca babe svoga. 

Svu osvoji ravnu Arbaniju, 
Štogod nadje, da je sunetjeno, 
Sve izsičč malo i veliko, 

Pak pohodi milu majku svoju. 


Nije zmija zmiju privarila, 


Što Skenderbeg Murat-Sulemana. | 


Slide rati Jure Kastriotića, i cara Murata, na 1443. 


Bčrzo bi Muratu prikazano dilo Jure Kastriotića, i zato s veli- 
kom pritnjom i seržbom posla protiva njemu Ali-Pašu samo s četčrdeset 
hiljadah konjikah. Razumivši ban Jure, kolika vojska prama njemu 
idjaše, skupi i on vojske petnaest hiljadah, osam hiljadah konjikah, a 
ostalo pišacah. Mogaše i veću vojsku skupiti s pomoćju banah, koji mu 
se bihu zakleli davati u svako vrime pomoć; ali mu se vidi toliko za 


dosta, za slomiti tursku silu s.pomoćju Gospodina, i svojih virnih Ar" 


banasah; a uzdaše se u mudrost i jakost glavarah, navlastito sinovca 
Ameže. Ovomu ime 'bi od Turakah postavljeno; jer se je rodio u tur- 
skoj zemlji od bule i od otca poturčenjaka, brata Jurina, a kako mu 


i 


— 122 — 


. ime nadiše kada se pokersti, knjige nekažu. Uzdaše se takodjer izmedju 
ostalih u virnost i snagu kapitana Mojsije, koga drugojačie zvahu Musa 
Arbanasin; u kneza Vranjanina, koi bi rodom iz Vrane od Kotora i u 
ostale mnoge oficire, ter se uputi prama vojsci turskoj, kako će se u 


ovoj pismi viditi. 


Slidi pisma od ovoga boja. 


Tar viče od jutra do mraka, 
U bijelu gradu Carigradu: 
»Iko je godir od stola careva, 
Da se sjutra na divanu nadje. 


Kad je sjutra jutro osvanulo, 
Skupiše se na divan gospoda: 
Mlade paše, age, i spahije, 
Tiho im je care besidio: 


»Poslušajte paše i kadije, 
I ostale age i spahije! 
Bojak bismo s kraljem od Epira, 
Bojak bismo i pridobismo ga. 
Dade meni po' kraljestva svoga, 
I četiri u tutiju sina, 
I još meni davaše harače, 
Da mu svitle neotimljem krune. 


Kad li umri od Epira kralju, 
Dozvao sam ja njegova sina, 
Po imenu Juru Kastriota, 
Kogano sam lipo milovao. 


Davah njemu krunu od Epira, 
Koju mu je babo uzdčržao, 
Da kraljuje, i da harač daje, 
Kako mu je i ćako davao. 

Nehti Jure uzeti kraljestva; 
Već se meni zakič na ćitapu, 
Da on mene neće ostaviti ; 
Nego kčrvcu za mene proliti. 


Ja virovah onoj zmiji ljutoj, 
I odhranih zmaja u nidarcu; 
A sad me je Jure odbignuo, 
Muhameda svetca pogerdio. 


Poslah njega k ravnoj Ungarii, 
Da boj bije s Sibinjanin-Jankom ; 
A1 nevirni Kastriotić Jure 
Svu izdada silnu vojsku moju, 


I pogubi pašu kapetana, 
I mojega ćatu velikoga, 
Samo s dvajest hiljadah vojnikah, 
Pak pobiže k ravnoj Arbanii. 


Uzč tvardu Kroju na privari, 
I posičč krojskog' kapetana. 
Uzč krunu starca babe svoga, 
I podloži njegovo kraljestvo. 


Štogod nadja, da je sunetjeno, 
Po Epiru i okolo njega, 
Ter se nehti karstom prikerstiti, 
Sve izsiče, nitko neutečč. 


A ni to mu dosta mebiaše ; 
Već ulizč u kraljestvo naše, 
Robi, pali, sela i varoše, 
Siče, kolje malo i veliko. - 

A sad mi je tužba dodijala, 
Da vojnika nejma na krajini, 
Koga Jure nije pogubio, 
Pogubio, oli zarobio. 


— 123 — 


Da se bila dvora nebijeli, 
Koga nije ognjem opalio, - 
Da neimade majke, ni ljubovce, 
Koja nije u cčrno zavita. 
O gospodo Paše, i Kadije, 
I ostale Age i Spahije! 
Nije IP koga porodila majka, 
Da otidje do Epira ravna, 
I osveti kčrvcu prolivenu, 
Čiste vire svetca Muhameda, 
Da pogubi Juru Kastriota, 
Koi mi je puno dodijao. 
Tko pogubi onu zmiju ljutu, 
I pogubi, il' dovede živa, 
. Čestita ću njega učiniti, 
Od Epira krunu darovati.“ — 
Umukoše paše i kadije, 
> Iostale age, i spahije, 
A veziri k zemlji pogledaše; | 
Ali nehti silni Ali-Paša; 
Već je caru tiho odgovara: 
pEvo care! desna ruka moja, 
I u ruci britka sablja ova, 
Kojano je kčrvce napojena. 
A tako se moje nenapila, 
Ona hoće osvetiti tebe, 
I pogubit Juru Kastriota, 
Kogano si sintkom odgojio.“ — 
Kad je care njega razumio, 
Silenu je vojsku sakupio, 
Sve konjikah po izbor delijah, 
Silne vojske četer'est hiljadah. 
Razviše se svioni barjaci, 
Udariše careve borije, 
Ode vojska k ravnoj Arbanii, 
Prid njome je silni Ali-Paša. 
Malo vrime postojalo biše, 
Glas dopad& Juri Kastriotu, 
Da na njega idje Ali-Paša, 
Kupi Jure vojsku po Epiru. 


Osam hilj4d" silenih konjikah, 

. Sedam hilj4d' po izbor vojnikah. 
Usve vojske petnajest hiljadah; 
Ali je to ognja žestokoga. | 

Pod Krojom je vojsku pribrojio, 
Pak je svojoj družbi govorio: 
»Da idemo, mila bratjo moja, 
Pozdraviti silnog? Ali-Pašu. 


“Nemojte se, bratjo, poplašiti, 


Što je veće vojske u Turakah, 
Oni slave svoga Muhameda, 
A mi lipo ime Isusovo.“ — . 
Kada Jure svčrši govorenje, 
Učini se veliko zlamenje : 
Svi konjici konje posidoše, 
Britke sablje pišci pripasaše. 
Razviše se svileni barjaci, 
Udariše bubnji i svirale. 
U vojsci se činjaše veselje, 
Oko' vojske tuge i žalosti. 
Plaču majke jedine sinove, 
Plaču ljube svoje zaručnike, 
. Mala dica, majke gledajući, 
Plaču seke milu bratju svoju. 
Svojoj bratji pute priticaše, 
Priticaše, ter jih celivaše, 
Hvatajući konje za diždume, 
Nebi li se koi povratio. 
Majke svoje skiduju gjerdane, 
A ljubovce zlatne pčrstenove. 
Dijevojke vince pozlatjene, 
Ter zavite metju na oltare. 
Uz oltare ruke razpinjale, 
Da bi majke sinke pričekale ; 
A ljubovce svoje zaručnike, 
I sestrice milu bratju svoju. 
Odtolem se vojska podignula, 
I otidje suproć Ali-Paši. 
Kad su bili na polje Dibrensko, 
Onde jih je noćca dostignula. 


— 14 — 


Tute oni pobiše barjake, 
I po polju bile čadorove. 
Kad je sjutra danak osvanuo, 
Počč Jure razredjivat' vojsku. 


Blizu polja gusta gora biše, 
U toj gori postavlja busije, 
Tri hiljade silenih konjikah, 
Prid njima je Amedža vojvoda. 


Amedži je Jure govorio: 
»Ej sinovče, drago dite moje! 
Postoj, sinko, u gori zelenoj, 
. Derži tvoju na okupu vojsku ; 
Ali nemoj pria udarati, 
Neg?' se počme kčrvca prolivati ; 
Kad ugledaš dvi vojske ognjene, 
I barjake turske i kaurske, 


Ti ćeš iza iz gore zelene, 

Na Turke ćeš juriš učiniti. 

Pristrašit' ćeš svu vojsku carevu, 

Ter ćemo ju pod mač okrenuti.“ 
Amedža je njega poslušao, 

I otidja u goru zelenu. 

AP to idje silni Ali-Paša; 

A kad' ga je Jure ugledao , 


Na polju je vojsku <razredio: 
Od konjikah krila učinio, 
28 krila je pišce postavio, 
Medju krila Jure ulizao. 
Oko' njega pišci i konjici, 
Izza sebe stražu ostavio, 
Sve konjikah dvanajest stotinah, 
Prid njima je bane Vranjanine, 
Koi biše junak od starine. 


Vranjaninu Jure govorio ; ' 
»Derži, bane, na okupu vojsku ; 
Ali nemoj pria udariti, 

 Neg' udari iz gore busija. 


A kad udre iz gore Amedža, 
Ja ću vojsci Krila razmaknuti, 
Tvojsj družbi pute otvoriti, 
Nek udare čili na umorne. 


Malo vrime postojalo biše, 
Dada Jure od boja zlamenje: 
Tu se dobri konji razigraše, 
Udariše bubnji i svirale. . 


Tu se britke sablje povadiše, 
A bojna se kopja položiše. 
Tu udari konjik na konjika, 
Tu se poča kčrvca prolivati. 

Kada vidi Amedža vojvoda, 
Da se silne vojske udariše, 
Iz potajnih udari busijah, 
Kano vuče iz gore zelene. 


Tri hiljade kopja položiše, 
Tri hiljade sablje povadiše, 
Učiniše juriš izza-zada, 
Siku jadne Turke iz nenada. 
Kud Amedža s vojskom dopiraše, 
Na alaje Turke razganjaše. 
Ta nenadnja iz gore busija 
Strah zadadšč svoj vojsci carevoj. 


Kad to vidi Kastriotić Jure, 
Svojoj vojsci krila razmaknuo , 
Vranjaninu pute otvorio, 

Pak udriše čili na wWnorne. 


Tu se težka kervca prolivaše, 
Do neba se jadan glas čujaše 
Od velike jeke i jauka. e 
Turci zovu svetca Muhameda, 

A kerštjani ime Isusovo. 


U tri ure boja žestokoga 
Padč mertvih silenih Turakah 
Dvajest i dvi hiljade konjikah, 
Dvi hiljade osta u sužanjstvu. 


— 125 — 


+ 


Od vojnikah Kastriotić Jurja Osta Jure s vojskom na mejdanu 
Padč mertvih piš4e' i konjikah Dok: turačku pokupi odoru, , 
Dvi stotine i dvajest junakah ; . I dok rane zavije junakom, 
Toliko ih ranjenih bijaše. Pak otidje na turske medjaše. 

Kada vidi silni Ali-Paša, 

Da su njemu Turci izginuli , Svu je tursku zemlju porobio, 
Skupi ono zdravih i ranjenih, I zdravo se natrag povratio. 
Pak pobižč k bilu Carigradu Nije majka rodila junaka, 

Brez barjakah i brez čadorovah. Što je majka Skenderbega Jurja. 


Pisma, kako kralj ungarski pisa knjigu Juri Kastriotiću, na 


1443. 

Kralj ungarski bilu knjigu piše Prid vojskom je Sibinjanin-Janko, 
U Budimu gradu bijelomu, Sva je tvoja slika i prilika. 
Ter je šalje Skenderbegu Banu, Želi Janko tebe pozdraviti, 
Skenderije zemlje gospodaru. | I s tobom se lipo pobratiti.“ 

U knjizi je njega pozdravljao, Kad je Jure knjigu progledao, 

I ovako njemu govorio: Berzo vojsku biše sakupio 
»Čuo jesam, Arbanase bane! “. Arbanasah dvanajest hiljadah ; 
Da si silni vitez na krajini, Ali je to ognja žestokoga. 

Ništa gorji od Vojvode Janka, Pak otidje priko Skenderije, 

Da te nitko pridobit' nemože, I povedč sinovca svojega, 
Još ni zmija Otmanović cate, Koinp je sokol na krajini, 
Koi otč svita banovine. Po imenu Amedžu vojvodu. 

A evo sam vojsku sakupio, I povede od Dibre viteza, 
Ugričiće od zemlje uugarske, Od starine plemića i kneza, 

I gospodu od zemlje poljačke, | Po imenu Mojsiju vojvodu, 
Karavlahah i Karabogdanah. Sarbski pobre, Musu Arbanasa. 

Kipi i ti tvoje_vitezove = Kad su bili blizu serbske zemlje, 
Po Epiru i okolo njega, - | Skenderbegu bila knjiga dodje 
Da tiramo cara silenoga Od viteza Jure Brankovića; 

Iz Jedrene grada bijeloga. A prid vojskom Vukojević bane. 

Čekat ću te, Arbanase bane! U knjizi je njemu govorio: 

Blizu Varne nasrid polja ravna » Vrat se natrag, Kastriotić bane, 
S osamdeset hiljadah junakah, Skenderije ravne gospodare! 


“Sve ditićah i mladih momakah.: Nije puta priko zemlje moje. 


— 126 — 


Evo tebi tverdu viru dajem, 
Da ću pria glavu izgubiti, - 
Neg' te pustit priko sarbske zemlje, 
Pomoć dati Sibinjanin-Janku. 
Svi su tebi puti zapričeni, 
Sa svih stranah klanjci zatvorerii. 
Nećeš, bane, Janka ni viditi, 


Kamo li ćeš njemu pomoć dati.“ | 


Moli njega Kastriotić bane, 
Da ga pusti priko zemlje svoje ; 
Al ga bane umolit' nemože ; 
Jer Branković za Boga neznade. 
Čeka? ga je Sibinjanin-Janko 
. Niže Varne nasrid polja ravna, 
Gdi bijaše misto od mejdana, 
. Čeka' ga je tri nedilje danah. 
Maleno je vrime postojalo, 
AP to idje Murat care silni 
S dvi sta hilj4d? svojizih junakah, 
S sobom vodi dvi sta lumbaradah. 
Ravno polje Turci pritiskoše, 
Konj do konja, junak do junaka, 
Bio čador jedan do drugoga, 
A barjaci kano i oblaci. 
Kad je Janko Turke ugledao, 
Govorio kralju ungarskomu: 
» Vladislave! svitla kruno moja, 
Sjutra valja udarit? na Turke. 
Evo tebi planina visoka, | 
U planini dubrava zelena, 
Silne vojske četčrjest hiljadah 
Ugričićah i mladih Poljakah. 
Kod. planine čini meterize ; - 
Ali nemoj iž nje izlaziti ; 
Ako bi me_potirali Turci, 
Neka mogu u meteriz doći. 
Nemoj, kralju, učiniti drugo, 
Tvoje vojske neizgubi ludo. 
Slušaj starca vojevodu Janka, 
Ako želiš dobiti Murata. 


Kada li je danak osvanuo, 

Lipo Janko vojsku razredio. 

Uzč vojske čeičrjest hiljadah, 

Pak izadje na to polje ravno. 
Od konjikah krila učinio, 

Na desno je krilo postavio 

Vitezove od zemlje Poljačke, 

I katane od zemlje Ungarske. 
A na livo postavio biše | 

Karavlaha i Karabogdana 

I junake od Erdelja ravna, 

A. prid njima vojevoda Janko. 
Na desno je krilo udario 

Karač-paša od Azije ravne, 

Junak, pobre, na silna junaka ; 

Ali Janko bolji junak biše, 
Jer pridobi pašu od Azije, 

Ter ga tira uz to polje ravno; 

Ali paša nije utekao, 

Janko mu je glavu odsikao. 
Mnogi s pašom izgiboše Turci, 

Od Azije po izbor konjici, 

Za dvadeset, i veće hiljadah 

Osta mertvih carevih delijah. 
Kad vidiše gospoda ungarska, 

Kako Janko Turke razgonjaše, 

I ruse jim glave 'odsicaše, 

To je njima i pomučno bilo, 
Serdito su kralju besidili: 

»Sto smo došli, svitla kruno naša? 

Al smo došli gledat" iz tabora 

Kano ćuci iz gore zelene, | 
Kako siče sablja Jankulova? 

Cini jadan vojevoda Janko: 

Da neima na svitu junaka 

Izvan starca Sibinjanin-Janka. 
Tko je godir serdca junačkoga, 

Nek*' se skače na konja viteza, 

Da tiramo cara silenoga 

Do Jedrene grada bijeloga. - 


— 127 — 


Kralj ungarski samosvitan biše, I biskupi od zemlje -ungarske, 
Mlado momče puno silovito, Svi principi deržave poljačke. 
Nehti slušat' Sibinjanin-Janka ; Sam uteče vojevoda Janko 
Već se skače na konja golema, - Priko zemlje bana Brankovića. 

Pak poleti niz to polje ravno, Zaludu je i on utekao; 

A za njime sva vojska ungarska. Uhvati ga Jure Brankoviću, 

Na carev je dundar udario; . Postavi ga u tamnicu tamnu, 

u je ži njim konjic po deno, Ter ga mori i žedjom i gladom. 
zemlju je s njime udario. Barzo se i ' 

Pritčrčaše Turci Janjičari, I len "sakupio vojska. 
Vladislavu glavu odsikoše, Jurinu je porobio zemlju 
Na bojno je natakoše kopje, I varoše ognjem sažega0. 


Svoj ungarskoj pokazaše vojsci. 
Mžrtva glava kralja Vladislava 
Strah zadade svoj vojsci ungarskoj. 
Svoja bila pleća okrenuše, 
Ter uz polje ravno pobigoše, 


Kad razumi Kastriotić bane, 

“ Da su kralja pogubili Turci, 
Cvili bane od jutra do mraka, 
Niti jide, nit' se razgovara. 


A za njima careve delije, Kada li je danak osvanuo, 
Tiraše jih do vode Dunaja, Na serbsku je zemlju udario, 

. Sikoše jih od po'dne do mraka, Ognjem pali sela, i varoše, 
Sve izgibe, malo tko utečč. Siče, kolje malo i veliko. 

Tu gospoda mnoga izgiboše, Pak se vrati k ravnoj Arbanii 
Koji kralja na zlo nametnuše ; Suze roneć, ovako govoreć: 
Tu pogibč mladjan kardinale, nSto učini, Jure Brankoviću, 
Po imenu mudri Cesarine. Od starine nevirno kolino!“ — 


Razbi Jure Kastriotić Feres-pašu, na 1445. 


Kako se povrati Kastriotić iz zemlje serbske, ulize samo s tri 
hiljade Arbanasah u deržavu Tursku, i mnoga zla Turkom učini, poro- 
bivši mnogi vilajet, opalivši varoše, zarobivši, i izsikavši mnogu čeljad 
tursku, i zaplinivši neizbrojenu životinu, s velikim veseljem povrati se 
natrag. Murat, za imati ga živa u ruke, dade naredbu Feres-paši od 
Macedonije, da skrovito udari na njega, i da ga radi živa uhvatiti, Fe- 
res-paša znadući, da se Jure nahodi na medjašu turskomu samo s tri 
hiljade vojske, odluči s malom vojskom na njega skrovito udariti; ,i ta- 
ko uzč samo devet hiljadah vojnikah, kako jedni pišu, oli petnaest hi- 
ljadah, kako Barlezio kaže, ter se uputi, za naći Kastriotića, i na njega 


— 128 — 


udariti iznenada; ma Kastriotić znadući njegovu odluku, pripravu, i pu- 
tovanje, dočeka ga u jednoj dolini, koja se Mokra zove, udari na njega 
iz busije, ter izsiče Turke, malo koi i uteče, u komu boju pogibš isti 
Feres-paša; živih Turakah hiljadu uhvatiše, i zdravi se natrag povratiše. 


Razbi Kastriotić i pašu Mustapu, na 1446. 


Kada Murat razumi, što se dogodi od Feres-paše, i vojske nje- 
gove, sčrdit i ožaloštjen, zapovidi Mustap-paši, da s vojskom otidje u 
Arbaniu, da je svu porobi, i učini zlo, koje može veće. Mustapa uzamši 
vojske petnaest hiljadah, ulizč u Arbaniju gornju i poče robiti vilajet 
brez miloserdja. Ali od Kastriotića bi razbijen, koga vojske posičč pet 
hiljadah po svidočbi Barlezia. Mnogo veće bi ranjenih, i puno zasuž- 
njenih. ': Oda posli toga boja s vojskom u tursku zemlju, ter je porobi, 


i dosta suž&nj' zasužnji, i plina zaplini. 


D 


———r—— 


. Slidi pisma od rečenih dogadjajah. 


Corko cvile Turci krajišnici 

- Prid kolinom cara čestitoga. 
»sultan-care! živit" nemožemo 
Od zuluma Skenderbega Jurja. 

Opali nam sela i,varoše, - 

Zarobi nam žene i sinove, 
Odagna nam konje i volove. 
I zaplini naše bile ovce.“ — 

Kad je care tužbu razumio, 
Bijelu je knjigu napisao, 

- Ter je šalje virnom' sluzi svomu, 
Feres-paši od Macedonije. 

U knjizi je njemu besidio: 
»Feres-paša, virna slugo naša! 
Uzmi vojske koliko ti drago, 
Te porobi zemlju Arbaniu. 

I uhvati živa Skenderbega, 

Koi mi je puno dodijao 
Paleć moje bijele varoše, 
I vodeći sužnje u kaure. 


Nać' ćeš njega na medjašu momu 
S tri hiljade svojih Arbanasah. 
Nemoj obdan na njeg' udarati, 
Nego obnoć, virna slugo moja.“ 

Kad je. paša knjigu razgledao, 
Bčrzo vojsku biše sakupio, 
Ter otidje naći Skenderbega. 
Obnoć idje, a obdan počiva. 

Cini jadan Turčin Feres-paša, 
Da će udrit na njeg' iznenada ; 
Ali Jure mudra zmija biše, 
Za njegove pute znadijaše. 

Dočeka ga u gori zelenoj, 

A u Mokri planini visokoj. 
Iz busije udari na Turke, 
Sve izsiče, malo tko uteče. 

Još i paši glavu odsikoše, 
Pogubi ga Skenderbeže bane; 
A hiljadu živih uhvatiše, 


Ter jih vode k Krojanu bilomu. 


f 


=a 


— 129 — 


Kad je Murat glase razumio, 
Da je njemu vojska izginula, 
Od žalosti rusu bradu guli, 
Gorko cvili, i suze proliva. 

Kada li se naplakao biše, 
Serdito je Murat govorio: 
»Aranzado, Skenderbeže Jure! 
Oli glava moja, oli tvoja. 

O gospodo paše, i -veziri! 

Nije 1 koga porodila majka, 
Da pogubi Arbanasa bana; 
OL pogubi, ol' dovede živa? 

Tko osveti Feres-pašu moga, 

I delije moje izsičene ; 

Vezirom ću njega učiniti 

Nad svim? pašam', agam',ispahijam.“ 

Sva gospoda mukom zamukoše ; 
Ali nehti sileni Mustapa; 

Već zagčrtje svoje bile ruke, 
I junačke zasukuje berke, 

Pak govori. caru čestitomu: | 
»Daj mi vojske petnajest hljadah ; . 
A evo ti tverdu viru dajem, 
Porobit" ću zemlju Arbaniju, 

Dovest' ću ti živa Skenderbega, 
Ol dovesti, ol doniti glavu, 
Kapetana Musu Arbanasa, 

I Amedžu sinovca njegova.“ 


Govori mu Murat care silni: 
»Poslušaj me, virna slugo moja! 
* Ako misliš Epir porobiti, 
Skenderbega živa uhvatiti, 
Uzmi vojske petdeset hiljadah; 
Jer ti neznaš, što su Arbanasi, 
Udarit' će jedan na stotinu, 
A Skenderbeg hoće na hiljadu.“ 
Na to se je paša nasmijao, 
Muratu je tiho govorio: 
»Evo tebi tvardu viru dajem, 
Na mejdan ću zazvat! Skenderbega, 
Odsić ću mu glavu na mejdanu, 
Neka vide Turci i Kauri, 
Kako siče sablja Mustapina.“ 
To govori al' Boga nemoli; 
Već se skoči na konja viteza, 
I poveda svoju silnu vojsku, 
Ter otidje k ravnoj Arbaniji, 
Da pogubi Skenderbega bana. 


* AL je njemu loša srića bila: 


Dočeka ga Arbanase bane 
Na medjašu cara čestitoga, 
U busiji, u gori zelenoj. 

Iz busije udari na Turke, 
Ter jih siče po gori zelertvj, 
Pet hiljadah. glavah odsikoše, 
Malo manje živih uhvatiše. 


Al utečč hvalislav Mustapa 
I brez puške, i brez sablje britke, 
Brez saruka i samur-kalpaka. 
Ej Mustapo! kamo tvoja hvala? 


Pisma od ženitbe i udaje Mamice, sestre Kastriotića. 


Kada Jure seku udavaAše, 
Po imenu Mamicu divojku, 
Za Topića bana i viteza 
Od lijepe zemlje Arbanije, 


Gospodski je sobet učinio  * 


U svojemu dvoru bijelomu. 

Gospodu je na sobet sazvao 

Sve po izbor bane i knezove. 
9 


Kada li se vinca ponapiše, 
Dva se bana ljuto zavadiše: 
Jedan biše bane Zakarija, 
X. A drugi je Dukadjin Aleksa. 
Svadiše se dva bana mladjana 
O Jerinu lipotu divojku, 
Lipu kćercu bana Dušmanića, 
Kojoj nebi slike ni prilike 
U svoj zemlji grčkoj ni slovinskoj. 

Govorio Dukadjinoviću : 

»serina je moja dijevojka, 
Ona se je meni obećala 
Evo ima godina dan&kah.“ 

Ali veli Zakarija bane: 

»Evo ima tri godine danah, 
Da Jerinu jesam izprosio, 
Izprosio i pčrstenovao. 

Ako 1 ti je što pomučno pobre, 
A ti hodi, da se ogledamo: 
Dilit' ćemo sriću i divojku 
S britkom sabljom i desnicom 

: rukom.“ 


130 — 


To govoreć na konja se skače, 
Pak izadje na to polje ravno ; 
A za njime Dukadjine bane, “ 
Ter se bojnim kopjim udariše. 


Zakarija bolji junak biše, 
Težko rani Dukadjinovića ; 
Pak povadi britku sablju svoju, 
Da odsiče Dukadjinu glavu. 


Al' ga ot& Skenderbeže bane, 
I delija Vranjanine kneže, 
Evo, pobre, rata i gorega, 
Pobiše se momci i junaci. 


Svaki braneć svoga gospodara, 
Jedan drugog? i kolje i para: 
Osta mčrtvih na polju delijah 
.Od stotine manje ni jednoga. 


Vranjanina rane dopadoše, 
I Juricu Vladenića kneza, 
Mireć momke Dukadjinovića, 
"I mladoga Zakarije bana. 


Pisi od rata Jure Kastriotića, i republike mletačke, koi se 
učini na 14417. 


Rano rani Zakarija bane, 
Ter govori staroj majci svojej: 
» Ostaj s Bogom, mila majko moja! 
Evo idem do divojke moje.“ 
Majka njemu besidila biše: 
»Nehod* tamo, drago dite moje! 
Dukadjin je davno pribolio, 
Koi ište rusu glavu tvoju. 
Zasist' će fi u gori zelenoj, 
Udarit će na te iznenada, 
Ter će tebe, sinko, pogubiti, 
Mene tvoju majku razcviliti.“ 


- 


Zakarija majke neslušaše; 
Već otidje k dvoru divojčinu. 
Zdravo bane do divojke dodje, 
I zdravo se natrag povratio. 
Kad ulizč u luge zelene, 
Loša mu je doskočila srića: 
.Dočeka ga Dukadjine bane 
U busiji, u gori zelenoj. 
Iz busije udari potajne, 
Ter pogubi Zakariju bana, 
I njegova Bogom pobratima, 
Po imenu Carnoević-Pavla. 


— 181 — 


Osta jadna ljuba Dušmanića, 
Po imenu Božica banica, 
Kukajući kano kukavica, 
A privčrtjuć kano lastavica; 
I brez sinka, i brez zaručnika, 
U Dainu gradu bijelomu ; 
AL evo ti rata žestokoga! 
Knjigu piše dužde Mletčanine, 
Ter je šalje od Skadra gospodi, 
Ovako je njima besidio: 
»Kako bilu knjigu razgledate, 
. Od Daina ključe zapitajte. 
Postavite moje vitezove, 
Neka"“brane Dain na krajini; 
Jere ga je meni darovala 
Udovica neboga Božica.“ 
Kad gospoda knjigu proučiše, - 
Od Daina ključe zapitaše, 
Postaviše u grad vitezove, 


Sve vojnike dužda mletačkoga. 


Kad je Jure glase razumio, 
To je njemu puno .žao bilo, 
Skupi vojske trinajest biljadah, 
Ter otidje k Dainu bilomu. 
Sa svih ga je stranah obsidnuo, 
Pak ga bije silenim' topovim. 
Knjigu piše mladjan kapetane 
Iz Daina grada bijeloga, 
Ter je šalje duždu mletačkomu. 
U knjizi je duždu besidio: 
* Kapi vojsku, mili gospodare! 
I šalji je na pomoć Dainu, 
Kogano je Jure obsidnuo 
Ovo ima tri nedilje danah, 


Ter ga bije ognjenim" topovi, - 


Juriš čini, lagum podkopaje.“ | 

Kad je dužde knjigu progledao, 
Skupi: vojske petnajest hiljadah, 
Ter je šalje na pomoć Dainu, 
I prid njome Jurić generala. 


Jurić biše roda janačkoga, 
Mlado momče puno ponosito, 
Družini je svojoj besidio: 
»Poslušajte mila bratjo moja! 

Na glasu je Skenderbeže bane, 
Da je silni junak na krajini ; 
Al u njemu neima junačtva, 
Neg'? izdaje i turske privare. 

Nejma Jufe od boja zanata, 
Ne diluje dilo od junaka; 
Već se skita po gori zelenoj, 
Ter zasida kano pustahija. 


Evo vami tvčrdu viru dajem, 


Kad ugleda moju silnu vojsku 
Aramija Skenderbeže bane, 
Pobignut' će natrag brez obzira.“ 
Nehvali se Skenderbeže bane ; 
Već ponizno svituje vojnike, 
Ovako je Jure besidio: 
»Arbanasi, moji vitezovi! 
Idje na nas vojska principova, 
Prid njome je Jurić generale, 
Valja danas s njome bojak biti, 
I junačku sriću prokušati. 
Nije ovo bojak biti s Turcim ; 
Većs Latinimmudrim'Talijancim, 
I s Harvatim na glasu konjicim, 
Koji će nam puno dodijati. 
Poslušaj me, Musa kapetane! 
Ti ćeš udrit s vojskom na Latine, 
Ja ću s. mojim krilom udariti 
Na konjike, mlade Dalmatine. 
Ti viteže, Vranjanine kneže! 
Udarit' ćeš s pišcim: i konjicim 
Na vas dundar dužda mletačkoga, 
U komu su mladi Arbanasi. 
Al! vas molim, mila bratjo moja, 
Nerodjena, kano i rodjena, 
Kad duždevu vojsku razbijete, 
Pustite je zdravu i veselu 
- Pobignuti Skadru bijelomu. 


— 132 — 


Nisu Turci, nego bratja vaša, 
Koji jednu viru virujemo, 

Nit' je lipo, niti je pošteno, 
Da njihovu kervcu prolijemo.“ 

Pak podiže svoje vitezove, 

- Deset hiljad? piš4c' i konjikah 
Tri hiljade ostalih vojnikah 
Pod Dainom gradom na krajini. 

Maleno je postajalo vrime, 
Sritoše se dvi vojske ognjene, 
Sritoše se, ter se udariše 
Cernim prahom, i težkim olovom. 

Udri Musa na Latine mlade; 

Ali brane kano vitezovi: ' 
A Skenderbeg udri na Harvate; 


Al jih s mista pomistit? nemože. 


Vranjanin je s vojskom udario 
Na vas tabor dužda mletačkoga; 
Al' u njemu junakah nebiše, 
Neg' čobanah, i mladih težakah 


U 


Od lijepe zemlje Arbanije, 
Koji nisu boja ni vidili; 
Kamo li su glave odsicali, 
Pobigoše s glavom brez obzira. 
Ostadoše Harvati junaci, 
I Latini mladi Talianci, 
Bojak bijuć od jutra do podne 
Nasrid polja blizu Skadra grada. 
Zdravo došli Skadru bijelomu 
Bojak bijuć, natrag uzmičući. 
Osta mčrtvih nasrid polja ravna 
Dvi hiljade duždevih delijah. 
Hiljadu ih živih uhvatiše, 
I Dainu gradu povedoše ; 
Al je Jure sčrdca milostiva, 
Sve jih pusti k dvoru bijelomu. 
Osta mertvih Jurinih delijah 
Tri stotine mladih Arban&sah, 
Sedamdeset još suviše biše 
Mertvih ljudih, Barlezio piše. 


Mustapa, drugi put razbijen od Jure Kastriotića, na 1448. 


Želeći Mustapa osvetiti pčrvu sramotu, i znadući, da je Jure u 
veliku ratu s Mletčanim, poče moliti Murata, da mu dopusti poći s voj- 
skom na Kastriotića zemlju. Murat. znadući koja aždaja biše Jure, na 
njega se izpriči; ali budući mu posli toga došla knjiga od nike gospode 
skadarske, u kojoj ga ponukuju, da im pošalje vojsku na pomoć pro- 
tiva Kastriotiću, i da će udariti -na njega s jedne strane oni, a s druge 
Turci, ter da će ga prilasno slomiti, i njegovu svu osvojiti d&ržavu. Mu- 
rat se prigni, videći tako lipu prigodu, i dade oblast Mustapi, da izpuni 
sve ono, što u sardeu željaše. Mustapa uza vojske petnajest hiljadah, 
toliko se njemu vidjaše zadost, cineći da se je Jure Kastriotić skon- 
čao, bijući se s Mletčanim. Ulizč dakle u Arbaniju na 1448, ter poći se- 
bice robiti, i sela paliti. Ali budući Kastriotiću svaka očitovana, ostavi 
pod Dainom svoga sinovca Amedžu, a on se samo sa šest hiljadah uputi 
naći Mustapu, koga našavši na polju, zazvanu Orunić, blizu se istoga 
umeterizi za pobit' se s njime. Ma prije nego se udariše vojske, izadje 
na konju jedan Turčin.puno snažan i slobodan, imenom Karagus-Alija, 


— 133 — 


ter počč zvati na mejdan najboljega junaka od vojske Kastriotića, i nadje 
se jedan včrstan plemić i vitez, imenom Pava' Manes, koi skoči na 
konja, udari ga kopjem, baci ga na zemlju, odsiče mu glavu, i donese 
ju u Jurinu vojsku, vodeći za sobom turskoga hata, i što na njemu 
biše. Sva vojska bana Jure učini veliko veselje, kada se Pava' Manes 
s glavom turskom na kopju povrati zdrav u vojsku. A Jure mu darova 
jedno lipo i obilato selo u svojoj dčržavi, takodjer jednu haljinu, u ko- 
joj nebiše manje zlata, nego svile. Do malo pak vrimena vojske se 
pobiše ; ma Turci smeteni i pristrašeni počeše bižati. Paša videći, što 
se čini samo s dvi hiljade konjikah, pobižč natrag: ma budući se. noć 
uhvatila, izgubi put, ter zadje u jednu dolinu, ne daleko od mista, na 
komu se.bihu pobili, i cineći, da je slobodan od vojske Jurine, hoti u 
rečenoj dolini tu noć pribivati, i sa svojizim konjicim počinuti. Ma za 
nje znadući Kastriotić, zorom rano svejih pohvata genera! Musa, i svim, 
izvan paše i velike gospode, čini glave odsići. 


Slidi pisma od rečenoga boja. 


Knjigu piše momče samouče, »Mustap-paša, virna slugo naša! 
Po imenu Skadranin Bariša, Uzmi vojske, koliko ti drago, 
Ter je šalje u Jedrenu bilu, Ter otidji s vojskom na Skendera, 
A na ruke Murat-Sulemana. Nać' ćeš njega pod Dainom gradom. 

U knjizi je njemu besidio: Neplaši se, moj sivi sokole! 
»sad je vrime, moj čestiti Care, Jurina je vojska izginula 
Da osvetiš tvoje vitezove, Bojak bijuć s duždom od Mletakah, 
Koje-no je Jure pogubio. Evo ima godina danakah.“ 

Nahodi se pod Dainom gradom, Kad je njega paša razumio, 
Koga-no je davno obsidnuo, Jedva toga biše dočekao, 
Njegova je vojska izginula Silenu je vojsku podigao 
Bojak bijuć s duždevim? delijam'. Na Skendera bana od Krojana. 

A neće mu dobra pomoć doći; Svu porobi ravnu Skenderiju 

Jer su njega bani odbignuli, Do Krojana grada bijeloga; 
Sad je vrime, moj čestiti Care, AP je malo vrime postajalo, 
Da osvojiš Jurinu dčržavu.“ Glas dopadč od Krojana banu: 

Knjigu štije Murat-Sulemane, »Zlo ga sio i vino popio! 

Štije knjigu, a na nju se smije. Arbaniju Turci porobiše, 
Mustapu je pašu dozivao, Ognjem pale bijele varoše, 


Ter je njemu care besidio: .  Zapliniše ovce i čobane.“ 


— 134 — | | 


Kad je bane glase razumio, 
Skočio se na noge vitežke, 

. Ter izbire po vojsci junake, 
Šest hiljadah najboljih konjikah, 

Ter otidja priko Arbanije, 
Oli koga srita, oli stiza, 

On svakoga za Mustapu pita, 
I njegove Turke vitezove. 
Kad je doša' k polju Oruniću, 

Onde nadja silnoga Mustapu, 

Blizu paše penje čadorove 

Nasrid ravna polja Orunića. 
Govorili Turci vitezovi: . 

»Mili Bože, mahnita junaka! 

Ludo će ti izgubiti glavu! | 


5 malo vojske s nami bojak bijuć. 


Još ti, pobre, jedno čudo kažem: 
Idje vitez iz vojske pašine, 
Po imenu Karaguš-Alija ; 
A na hatu konju velikomu, 
Ter zavika iza svega glasa: . 
»se li koga porodila majka 
U toj vojsci bana Skenderbega, 
Da m' izadje na mejdan junački?“ 
To je čuo vitez od krajine, 
Po imenu Manešević Pavle, 


Ter se -skače na konja golema, - 


Pak poleti kano soko? sivi. 
Prama njemu Karakuš-Alija, 
 Manešu je Ale besidio: 
»Dčrži me se, neznana delijo, 
Više pasa u sčrdce junačko.“ 
Veli njemu Manešević Pavle: 
» Dčrži me se, turski mejdandžia! 
Višje berka u čelo junačko.“ 
To rekoše, konje razigraše. 


Promišljajuć vlastela mletačka, i Jure Kastriotić veselje, koje 
činjahu Turci zaradi njihova nesklada i rata, koi bi medju njima, navla- 
stito kada razumiše, daje vojska mletačka razbila Amedžu, sinovca Jurina, . 
i mnogu mu vojsku izsikla onda, kad se ban Jure s Turcim bijaše na 


Mejdandžije kopja položiše, 
Udriše se nasrid polja ravna. 
Karakušu loša srića biše, 
Udari ga Manešević Pavle. 

Gdino reče, u čelo junačko, 
Rusu mu je glavu odsikao , | 
Darova je banu Skenderbegu, 

I njegova kata velikoga. | 
A on njemu selo na krajini, 
I kolajnu od suhoga zlata, 
Još i lipu divan-kabanicu, 
I pravo je, jer je zadobio. 
Maleno je vrime postajalo, 
Dadč Jure od boja zlamenje, 
Vitezovi konje razigraše, “ 
Ter na Turke skladno udariše. | 

Svaki siče koi koga može: 
Skender bane ni broja se nezna. 
Kuda godir Jure dopiraše, 

Na alaje Turke razgonjaše. 

Kad' li vidi hvalislav Mustapa, 

Da nemože s banom bojak.biti, 

Biži jadan u goru zelenu 

.S dvi hiljade svojizih konjikah. 
Zaludu je i on utekao: 

Živa ga je Musa uhvatio 

U dolini blizu Orunića, - 

Ter ga vodi k dvoru bijelomu. 
Sve ostale pogubio biše; 

Barlezio i Sagredo piše. 

Osta mertvih silenih Turakah 

Deset hiljad' po izbor junakah. 
Vesele se oorli i. gavrani, 

Lisičine još i mčrki vuci; 

Jer se lipa nahraniše mesa 

Na ravnomu polju Oruniću. 


— 135 — 


Oruniću, gori rečenomu, pomiriše se lipo, i zakleše, da će u svakoj po- 
tribi jedan drugoga pomagati. Jure ostavi Dain i dadč ga Mletčanom, a 
oni njemu drugu dečržavu, i učiniše ga vlastelinom mletačkim. I to se 
dogodi godišta Gosp. 1448.“ | 


Murat ožaloštjen puno, i razsčrdjen idje s vojskom na Sken- 
| = derbega na 1449. 


Poznajući Murat zlo, koje primi od Kastriotića, dozva prida ge 


vezira velikoga, i ostale vićnike dvora svoga, ter jim počč ovako govo- 


riti: ,Do, sada nisam mogao uložiti svu snagu moju, za slomiti oholost 
pnevirnoga Jure Kastriota, budući imao dosta činjenja i muke boj bijući 
»S vojvodom Jankom; ma sada, budući se s njime pomirio, svu moju 
»snagu i vojsku mislim okrenuti protiva onoj haranzadi, od pustahijah 
nharambaši. Znam, da će mi se narugati svita poglavice, gdi jedan go- 
»Spodar od svita sa svom jakostju idje protiva jednomu baniću, koi se 
»Skita od planine do planine, za uteći seržbu moju; ali nemogući ga 
»na drugi način dobiti, potribito je, da ja glavom idjem na njega sa svom 
gvojskom, koju imadem. I zato dajem naredbu, da se po svim mojim 


,dčržavam vojske kupe; ma tako skrovito i potajno, da oni hajduk ne- - 


»može doći u poznanje od takve priprave.“ 

Veliki vezir primivši rečenu naredbu, izvčrši s velikom pomnjom 
sve ono, što mu bi zapovidjeno od Murata, sto i petdeset hiljadah voj- 
ske sakupivši, devetdeset hiljadah konjikah, a ostalo pišacah. Koju voj- 
sku budući Murat svojim' očima vidio ,' razredi i namisti svaka, kako 
sliditi imadu, i dižč se put Svetigrada. Ma prija nego se on dili, hoti, da 
se bčrzokonjici na nikoliko danah nadju pod Svetigradom, neka mogu 
zatvoriti pite, da Kastriotić niodkuda nemože dati gradu pomoći; ma se 
privari ; jer Jure znadući za tursku.misao i pripravu, Svetigrad bi obilno 
providjen hranom i vojskom. Ukaza se dakle pod gradom četerdeset 
hiljadah konjikah, koga sa svih stranah obkružiše. 

Malo posli ukaza se Murat sa svom vojskom na 1449. i obsida 
Svetigrad, koga jakost, i tvčrdoću razgledavši, uzboja se, da ga na silu 
osvojiti nije moguće, i zato posla dva gospodičića kapetanu od grada, 
Petru Perlatu imenom, da ga ponukuje, neka mu na lipe grad pridade, 
ako misli koi dan poživiti, i damu od strane careve obeća mnogo blago, 
i veliko gospodstvo. Sve to prikazaše Petru kapetanu rečena gospoda; ma 
od Petra i Svetigradjanah bihu usilovani mučati, i udilj se izpod grada 
diliti. Ponizno poklisari počeše jih moliti, da se dostoje slišati nikoliko 


po | 


: — 186 —, 


besidah, koje od strane careve imadihu njima prikazati; vojnici nehtijahu 
“slušati; ali po dopuštenju kapetanovu imadoše sriću za kazati ono, što u sčrd- 
cu mišljahu reći, i počeše govoriti ove riči: ,Poslušajte, Svetigradjani, mi- 
lostivo ponukovanje našega čestitoga cara, koi želeći vam sahranjenje ži- 


vota i svako dobro, lipo vas pozdravlja, i kakono otac ljubeznivi sve vas 


ponukuje, da uzmete, što se vašega nahodi, i da mu na dobru volju, brez 


boja, kervi, i vaše velike štete grad pridate. Ako li biste pak hotili pod 


njegovim barjakom vojevati, bit' ćete puno srićni i čestiti: drugojačie 
pak učinivši, nemojte se serditi na ono, što vam se po svakoj pravdi do- 
goditi ima.“ — Na njihovo dugo i složno govorenje Petar drugo neod- 
govori; nego da se brez njihova zla imađu udilj izpod grada diliti. 


Murat počč grad biti. 


Murat razserdjen puno, nemogući grada na privari imati, za- 
povidi: da se bije s topovim. I tako bihu izvedena dva najvećja topa na 
jednu glavicu, ter ga počeše biti, i u malo d&nah probiše beden od grada 
toliko široko, da bi mogla kola kroz proboj proći. Videći Murat, da se 
grad mogaše s jurišem osvojiti, dada naredbu, da se čini juriš. Turci 
izveršiše zapovid carevu, ter zorom rano na gr4d udariše, jedni noseći 
grede, daske; maškline, motike, i poluge, oliti ćuskije, a drugi skale, oliti 


listve, ter jih sa. svih str4nah uz grad prisloniše, i uza nje uzlazeći na 


bedene od grada sabljom u ruci skak&hu. Ma koliko jih uzlažaše, onoliko 
. jih sunovratice na zemlju padaše, koji brez glave, koji brez ruke, koji brez 
noguh. Na puno mifstah nemogući listve podniti tegoću od Tur4kah, pod 
njima pukoše, ter se s njima niz planinu zakotčrljaše. Bihu Turci nači- 
nili od grćdah i saratičah nike kastele, i kule uz bedene grada, koje jad- 


nim gradjanom težak strah zadadoše. Ali gradjani s vrilim paklom, ka- > 


tranom i uljem rečene kule polijući berza sažegoše, i s velikim kame- 
njem grede izlomiše. Tri debela sata juriš činiše Turci, a i veće bi, da 
ban Jure nebude udario na turske čadorove i konjike, koji bihu na polju. 
Gledajući dakle Turci izpod grada, kako Arbanasi siku konjike po po- 
lju, bihu usilovani grad ostaviti, dat* jim sa svom vojskom pomoć. Ostadč 
. mertvih Tur&kah na jurišu pervomu oko? tri hiljade, izvan onizih, koji 
na polju od Arbanasah posičeni bihu. Svetigradjanah pogiba četčrdeset ; 
a sto ih ranjenih ostad&. Posli toga juriša Turci za nikoliko dćnah po- 
činuše, ma topovi nepristaše nigda gr4d biti. 


— 1387 — 


Ban Kastriotić opet čini juriš na Turke. 


e 


o Videći Kastriotić s jedne visoke planine, kako se Turci' bihu raz- . 
pustili, i tamo amo po polju brez svakoga straha razterkali, namisli ob- 
noć udariti na nje; i našavši jednu noć lipu prigodu, što biše namislio, 
ono učini; ali mu neizadje sve onako, kako biše namislio; jer budući 
turske straže zaćutile jeku konjikah, i herzanje konjah, zavikaše: ,Sken- 
derbeg, Skenderbeg na nas!“ Kastriotić premda biše poznao, da su ga 
Turci podpazili, nehti se vratiti natrag; nego “hitro udari na čadore 
azianske, i sve Turke, koje nadje, pokla, i izsičč. Iz dundara Muratova 

dodje Azianom pomoć; ali se Jure nepoplaši ; nego s njima vitežki pobi, . 
i mnoge sa svojim Arbanasim odsiče glave. 


Murat ožaloštjen. 


Gledajući paše i veziri Murata puno smutjena, i ožaloštjena, 
iskahu svake načine za razveseliti ga, i zaradi te svčrhe tri puta jedan 
dan juriš činiše na gr&4d; ali se svaki put povratiše s velikom njihovom 
štetom izpod gr4da. Murat još većma ožaloštjen, dozva svu gospodu prida 
se, ter jim ovako govoriti poče: ,Jeda smo, o vitezovi moji! došli u Ar- 
baniu, da zakopamo svu slavu našu, naših šukundidah, i ot4cah? Jesmo 
li mi oni isti, koji dobismo kralje od Persije i Azije, koji pogubismo Vla- , 
uša kralja od Ungarie? Sada nemožemo dobiti jednoga banića, moga 
slugu odmetnika? Neostaše kralji, koje neporazismo; kraljevine, koje ne- 
podložismo; gradovi, koje.neosvojismo: a sada vidim, da se jedan: koko- 


. šinjak od lupeža uzidan, na jednoj glavici ruga našoj sili, snazi, i slavi. 


Što se ovo čini? Kakvi su ovo puti, kakva li je to srića moja? Sada 
dakle, moji nepridobitni kapetani, vladaoci i vitezovi, ako me ljubite, uka- 
žite ljubav vašu, sjutra rano na grad udarivši, osvojite ga, i osvetite 
Vas, i mene, vašega gospodara. 


Dilo vitežko, koje učini Jure Kastrioticć. 


Prija nego Turci na grad udariše, dad&č Murat naredbu Feres- 
paši: da čuva kanal samo s dvanajest tisućah konjikah, i šest tisućah 
pišacah, bojeći se Skenderbega. Feris-paša dobrovoljno primi naredbu, 
još od više pohvali se, da će ga zazvat' na mejdan, ako bi se po srići 
ukazao. Ma neprodje vele vrimena, Jure udari na Turke. Spominjući se 


Pod 


— 138 — 


Ferig-paša ričih, koje biše caru rekao, zazva Juru na mejdan; ma po se 
ne u dobar čas; jer mu Kastriotić u jedan krat glavu odsičč. Turci videči 
* što se od paše dogodi, pobigoše natrag, a za njima Arbanasi, ter jih si- 
koše do čadora careva. Car videći što se čini na polju od njegovih voj- 
nikah, dižč svu vojsku izpod grada, za dati njima pomoć. Pogibč tada 
na polju Turakah, kako Barlezio svidoči, četiri hiljade. 


e Murat pristrašen. 


Murat, gledajući kčrvave od grada zidove, mčrtve oko grada 
Turke, veliko množtvo ranjenikah, koga brez rukuh, koga brez noguh, i 
slušajući njihova j&čanja, plač, i jauk; a navlastito promišljajući zlo, 
koje mu Skenderbeg učini pogubivši Feris-pašu, i mnoge s njime, zanimi 
od velike žalosti, uzderhta se, i pristraši jako. Budući se pak u se po- 
vratio, uzdahni, ter počč svit od vezirah i pašah iskati, što se imadiše 
učiniti. Jedni mu rekoše: da se dili izpod grada, i porobi svu Arbaniu; 
drugi, da se Svetigrad ostavi, a Kroju obgidne; a tretji: da se idje tirati 
Skenderbeg. Nijedan ovi svit nebi primljen od Murata; nego hoti: oli da 
se uzme na silu Svetigrad, oli s velikim mitom, ili kakvom čudnovatom 
privarom, kako se i dogodi na ovi-način, koi slidi. 


Jedan Hristjanin, Dibrež rodom, veleznan i vragometan, za 
imati blago, izdadč Svetigrad. 


Obećiva Murat kapetanu od Svetigrada mnogo blago, veliko go- 
: spodstvo, zemlje, i mnoga druga dobra, takodjer i svim vojnikom od 
grada, ako mu grad pridadu. Ma Petar kapetan, i njegovi vojnici dadoše 
caru oštre odgovore, kako i vazda. Sa svim tim nadj& se jedan prokleti 
Juda od gornje Dibre, koi za imati jaspre, nadjč način za pridati ga 
Muratu. Ali za doći u poznanje ovoga dogodjaja potribito je ukazati, 
od koliko se včrstah nahodjaše ljudih u Svetigradu: Bihu dakle u njem 
vojnici od dva naroda, jezika i bogoštovstva, jedni bihu Arbanasi, ro- 
djeni u Svetigradu, pravovirni štovaoci i podložnici svete cčrkve rimske. 
Drugi bihu Dibreži, poslani od Kastriotića gradu na pomoć, i ovizih bi 
dvojinom veće nego gradjanah. : Bihu jezika i naroda slovinskoga, a 
slidjenja u zakonu gčrčkoga, iliti hristjanskoga. Dvi su Dibre: jedna se 
zove do'nja, u kojoj se poradjahu junaci puno snažni, slobodni, i kri- 
postni na oružju, s kojim'no se Kastriotić najveće služiše u svakoj 
potribi njegovoj; i ova je Dibra ravna, lipa, i puno plodna. Druga je 


t 


-— 139 — 


gornja, koja medjaši s Macedoniom, i Bulgariom, i u njoj se nahođe 
planine velike, ma plodne, i obilate, u kojoj tada pribivahu silni junaci 
od jezika i naroda bulgarskoga, koi jezik od starine jest slovinski, i 
obe ove daržave bihu podložne Juri Kastriotiću od starine. 
kle rečeni Dibreži jedne i druge dčržave upali u mnoga pomanjkanja 
gčrčka, virujući u različita bajanja i gatanja, izmedju kojih dčržahu 
ovu za najvećju, da se nemože nitko sahraniti, koi bi se krepala mesa 
okusio, ali napio vode, u kojoj se mertyo tilo nadje, i tako jih sotona 
u tomu biše utvčrdila, da bi se prija pustili svakim“ mukam' mučiti; 
nego se mesa krepala, oli vode, u kojoj je krepalina, okusiti.  Znadući 
dakle jedan od ovizih blaznoviracah, da je u gradu dvostruko veće Di- 
brežah nego Arbanasah, zaslipljen od velikih darovah, koje Murat obe- 
Ćivaše, utopi jednu noć psa u gustirnu, koja se tada jedna u gradu na- 
bodjaše. A kada Dibreži nadjoše pašče mčertvo u vodi, svi počeše gorko 
plakati, veće; nego da su im Turci dicu poklali, pak navališe na kape- 
tana, da u taj čas ima grad otvoriti, i Turkom pridati, ako želi od nji- 
hove sablje uteći. Siromah kapetan, koliko može, toliko govori, pripo- 
vida, i nastoja, da tu mahnitost izvade iz glave; ma sve to bi zaludu; 
jer kakono Žudili vapijahu: ,propni! propnil!“ onako oni jednoglasno 
vik&hu: ,otvori! otvori!“ I tako s velikom žalostju bi usilovan dati 


Muratu grad s ugovorom: da jih pusti poći s oružjem, kud jim drago. . 


Slidi pisma od Svetigrada. 


Budući da- | 


Vojsku kupi Otmanović care, 
Po imenu Murat-Sulemane. 
Kipio je po' godine danah, 


Od Martinja do Jurjeva danka. . 


Devetdeset hiljadah konjikah 
Sve po izbor silenih vojnikah; 
Trijest hiljad' pašah i neferah ; 
A toliko mladih Janjičarah. 


. Kada li je biše sakupio, 


Gospodi je Murat besidio : 


»svitujte me, virne sluge moje! 


Kud imamo s vojskom udariti? 
Ali bismo Kroju obsidnuli ? 

Al' Svetigrad bili na Krajini? 

Vele njemu paše i veziri: 

Da idjemo k bilu Svetigradu, 


Kojino je smutnja na Krajini, 
Ter je nami puno dodijao. 
Ako ti ga osvojiti Bog d4, 
Sva će tvoja biti Arbanija. 

Gospodu je care poslušao, 


I otidja s vojskom Svetigradu. _ 


Kada li ga biše obsidnuo, 

Bijelu je knjigu napisao, 
Ter je šalje Petru kapetanu, 

Od bijela grada Svetigrada, 

I ostalim njegovim vojnikom 
Od lijepe zemlje Arbanije: 
»Lipa pozdrav Petru kapetanu, 
I njegovim mladim vitezovom ; 
A od mene svita gospodara, | 

Čestitoga Otmanović cara, 


x 


«288 


-— 140 — 


Neka znadeš Petre kapetane! 
Da te ljubim kano sinka moga 
Rad virnosti i junačtva tvoga 
I tvojizih mladih Arbanasah. 

I vi vašu ljubav pokažite, 

Ter od grada, ključe pošaljite; 
A vidit! će sva vojska careva, 
Kako ću vas darovati lipo. 

Hodi k meni, Petre kapetane! 
Čestita ću učiniti tebe; | 
Slušaj mene, neizgubi sebe, 
Ni tvojizih mladih vitezovah. 

Ako li me poslušati nećeš, 

Evo tebi tvčrdu viru dajem: 
Moja svitla sablja demiškinja 
Tvoje će se napojiti kčrvce. 

Neuzdaj se, na glasu viteže! 

U desnicu bana Skenderbega! 
Jer nemože pomoći ni sebe, 
Kamo 1! tebe i družinu tvoju; 

Jer umire od glad? i od žedje 
Skitajuć se po gori zelenoj, 
Ištuć jame i guste dubrave, 
Da uteče seržbu Muratovu. 

AP ga prije vira potervena, 

Čista vira svetca Muhameda, 
I pravedna kčrvca prolivena 
Vitezovah cara čestitoga; 

Ma tako mi posta ramazana, 
I ćitapa moga alkorana |! 
Neka skače u morske dubine, 
Nać6' će njega sablja Muratova.“ 

Knjigu štije Petar kapetane 
Od bijela grada Svetigrada ; 

; Kada li je proučio biše, 
Drugu knjigu on Muratu piše.- 

Ovako je Petar besidio: 


»Čast i dika, poklon i poštenje 


Svitlu caru Murat-Sulemanu, 
I njegovim pašam i vezirom 


Od Perlata Petra kapetana, 
I njegovih mladih vitezovah, 
Virnih slugah Skenderbega4 bana, 
Skenderije ravne gospodara. 


Čudinr ti se, moj čestiti Care! 
Što govoriš, što | u knjizi pišeš: 
Da ti pošljem ključe Svetigrada, 
I brez boja, i brez kčrvi cčrne. 

Da mi budeš po' grada sorio, 

I s topovim beden oborio, 
Po" družine moje pogubio, 
Vas Svetigrad kčrvju natopio, 

Još ti nebi prida' Svetigrada, 

Ni mojega bana ostavio; . - 
Jer sam njemu tvčrdu viru zada', 


Da mu neću pridat' Svetigrada, ' 


Dokle mi je na ramenu glava. 

Što li pišeš, moj čestiti Care! 
Da se Jure po planinam skita 
Umirući od glad' i od žedje, 
Ti se varaš, vira ti je moja! 

Ne skita se po gori zelenoj; 
Već-no kupi po krajini vojsku, 
Arbanase po izbor junake, 

. Koji će ti puno dodijati.“ 


Kad je Murat knjigu proučio, 
Gospodi je svojoj besidio: 
»Kako bila zora zabijeli, 
Na grad ćemo juriš učiniti.“ 


Jedva Turci zore dočekaše; 
Kada li je ona zabilila, 
Zavikaše carevi telari, 
Razviše se svileni barjaci. ' 


Poletiše Turci J anjičari ; 
A prid njima paše i veziri, 
Još i Murat Otmanović care 


S golom sabljom u desnici ruci. 


....—— 


— i — 


Na Svetigrad juriš učiniše, 
Ter ga sa svih stranah obletiše ; 
Prisloniše listve uz bedene, 
S golim sabljam? na bedene skaču. 
Ah moj Bože goleme žalosti! 
Težka ti se kčrvca proliv&še 
Oko* bila grada Svetigrada, 
Cerna kčrvca carevih delijah, ' 
Na jurišu koji izgiboše; 
Ali bila neuzeše grada ; 
Već se plačuć povratiše natrag 
Malo zdravi, puno izranjeni. 
Ali evo i gore žalosti! 
Udri Jure iz gore zelene 
Na konjike cara čestitoga 
I na Turke jadne sejsandžije, 
Ter jih tira uz polje, niz polje, 
Koga stiza na poli prisica, ' 
Konje hvata, a konjike siče; 
Malo koi njemu i uteče. 
To je čudo i car ugledao 
Izpod bila grada Svetigrada, 
Počč care suze prolivati, 
I Svetigrad ljuto proklinjati: 
posvetigrade, već se nebilio! 
U tebi se jumak nerodio! 
Iz neba te strile udarile! | 
Ljute strile Azret-Aliine! - 
Svetigrade, na krajini smrade! 
Kamo moje paše i kadije? 
Kamo li mi dica Janjičari ? 
Koji svoje pogubiše glave, 
Juriš čineć od jutra do po'dne: 
Ali tebe uzet' nemogoše; 
Nego pod njim jadni ižgiboše, 
Mene starca 4ežko ucviliše. 
Skenderbeže, jedna haranzado! 
Kamo moji po izbor konjici ? 
Proklet bio, tko te je rodio, 
I bijelim mlikom zadojio!“ — 


s 


“ 


Kada li se naplakao biše, 
Feriš-pašu k sebi zovijaše, 
Ter je njemu Murat besidio ; 
»Feriš-paša, virna slugo naša! 

Kada sjutra na grad udarimo, 
Uzmi vojske dvadeset hiljadah, 
Ter mi čuvaj bile čadorove 
Od hajduka Kastriotić-Jurja.“ 

Al je paša caru besidio: 
»Nebrini se, mili gospodare! 
Evo tebi tverdu viru dajem: 
Kako sgledam bana Skenderbega, 


 Pozvat' ću ga na mejdan junački, 


Odsić ću mu glavu na mejdanu, 
Tebi ću je, Care, darovati 
Za jabuku, momu gospodaru.“ 

Kada li je danak osvanuo ; 
Razviše se zeleni barjaci, 
Udariše bubnji i svirale, 
Zavikaše careve delije. 

Jedni nose gvozdene poluge, 
Drugi nose grede i balvane, 
Oko grada kule načinjahu, 
Izpod grada beden podkapahu, 

Tretji nose listve tankovite, 

Ter jih penju gradu uz bedene; 
A? koliko Turak?' uzlazaše, 
On'liko jih stermoglav padaše. 

Tu se biše tri debela sata; 

Ali bila neuzeše grada. 

-Osta mertvih silenih Turakah 
Sedam hilj4ad' i veće junakah. 

Evo, pobre, i gore žalosti! 
Udri Jure iz gore zelene 
Na konjike cara čestitoga, 

I na mlade Turke sejsandžije. 

Dočeka ga silni Feriš-paša 
S dvajest hilj4d' svojizih delijah. 
Spomeni se, ujede ga zmija, 
Što se caru obećao biše. | 


— 142 — 


Pozva Juru na mejdan junački. 
Kako ga je Jure razumio, 
Vučju kapu na oči namiče, 
Bije konja čizmam' i mamuzam', 

Pak poleti kano soko" sivi. 

Gdi ga stiže, tu mu glavu diže, 
Prija paša cernoj zemlji pade, 
Nego ga je Jure udario. 

Kad vidiše ostali konjici, 

Da je Feriš-paša pogibao, 
Pobigoše glavom brez obzira; 
A za njima mladi Arbanasi. 

Sikoše jih, pobratime dragi, 

Do čadora cara čestitoga. 
"Kada li se natrag povratiše, 
Svaki nosi glavu od junaka. 

To gledaše Murat care silni 
Izpod bila grada Svetigrada. 
Nit' se smije, nit" se razgovara; 
Već od tuge zanimio biše. 

On ulize pod čadore bile, 

.Za tri danka ni s kim ne govori. 
Kada li je četvčrtomu bilo, 

\ Progovara Otmanović care: 

Pomozi nie, Svetče Muhamede! 
Koi si me dosad pomagao; 
Pak uzimlje divit, i artiu, 

Ter napisa listak knjige bile, 

I šalje je Petru kapetanu. 

U knjizi ga pozdravljaše lipo, 

I vezirluk još obetivaše. 

Nad svim' pašam', agam', i spa- 

= hiam', 


A vojnikom blago nebrojeno, 
I čitluke u zemlji carevoj. | 
Hadžiluke usrid Romanije, 
Kadiluke, gdi je komu drago. 
Ako dadu ključe Svetigrada 
Brez prolitja kčrvi od junakah, 
I poznadu cara čestitoga 
Za svojega dobra gospodara. 
Kapetan se s vojskom dogovora, 
Ter ovako caru odgovara: 
»imaš znati, moj čestiti Care! 
Da ću prija izgubiti glavu; 
Nego izdat' moga gospodara, 
Skenderbega od Krojana bana, 
Komu 'no sam tverdu viru zada, 
Da mu neću izdat Svetigrada. 
Moja vojska nemari za blago; 
Ti ga podaj, komu ti je drago: 
Vezirluke pašam i kadijam, 
Kadiluke hodžam i hadžijam.“ 


Al se nadje jedan izdajica, 


. Komu bihu jaspre omilile: 
Dibrež Janko, da ga Bog ubio! 
Bugarskoga roda i plemena. 

U gradu je vodu otrovao, 

. Duša njemu raja nevidila! 
Sve zaplaka malo i veliko; 

A najveće Petar kapetane. 

Al! se njemu ino nemogaše ; “ 
Veće s carem čini ugovore: 
Da jih pusti poći Skenderbegu, 
I pod puškam', i pod sabljam? 

britkim'. 


A da će mu ključe pokloniti, 
I od grada vrata otvoriti. 
To jim care dopustio biše, 
A oni mu vrata otvoriše. 
Ej neviro, nigdi te nebilo! — 


“m 


=— 143 — 


Murat kipi vojsku za poći na Kroju. 


Kako Murat biše s privarom osvojio Svetigrad, onako cinjaše — 


osvojiti Kroju, i svu Arbaniju, i zaradi te svčrhe počč na sve strane 
kupiti vojsku. Ali Kastriotić znadući za takvu pripravu, koliko bi mo- 
guće pripravi se za dočekati ga, idjući od grada do grada, od mista do 
mista, i prigledajući svaka svojizim očima, mećaše vojnike u gradove, 
zajiru, i. ostale stvari potribite, za opriti se toliko snažnu neprijatelju. 
Ali znadući, da će najprij Kroju obsidnuti, grad poglaviti u svojoj bano- 


Vini, nju najbolje utverdi toliko oružjem, koliko vojnicim, džebanom i' 


zajirom za petnaest misecih. Četiri hiljade postavi u grad vojnikah 
izabranih, koji će ga braniti, najboljih i najvirnijih, kojizim za vladaoca 
dadč kneza Vranu, viteza mudra, slobodna, i snažna, i mnogo virna 
krajišnika od Dibre. Ma čini izaći iz grada žene, dicu, starce, i one, 


koji nisu včrstni boja biti. I budući svaka razredio, učini jedno sladko | 


i složno goyorenje knezu Vranjaninu, i njegovim vojnikom; ma tako 
umidč lipo reći; da bi se najstrašiviji vojnik slobodan učinio. A riči, 
koje reče, bihu sverhu priporuke grada, virnosti, i ljubavi prama otač- 
bini, Bogu, i svomu poglavici, koje, za neuzmnožati govorenja, ostavljam. 


Murat podižč vojsku za obsidnuti Kroju na 1450. ' 


Razumivši Kastriotić, da se je jurve uputio Murat s vojskem puno 
većjom, nego kada osvoji Svetigrad, skupi osam hiljadah vojnikah: šest 
hiljadah konjikah, a ostalo pišacah. Toliko jih, a ne veće imadiše; jer 
ostale vojnike biše po gradovim razmetnuo. Uza dakle ono malo vojske, 
ter opali sve žito, livade, i sve ono, što mogaše biti za tursku službu. 
Izsiče takodjer voće od svake verste, gore i dubrave oko grada, i zavali 
potoke i vode, koliko bi moguće, pak uliz& u jednu planinu, koja se 
zove ,Dumeništvo,“ četiri milje daleko od Kroje, s koje planine mo- 
gaše viditi svu vojsku tursku, i Kroji pomoć davati. 


Paša Sabalija prija Murata dodja pod Kroju. 

Prija sve vojske careve ugleda se četčrdeset hiljadah bčrzoko- 
njikah pod Krojom na polju, koja se zove Tirana. Posli njih do niko- 
liko danah ukaza se i Murat sa svom vojskom i pripravom, koja okruži 
Kroju sa svih stranah, napuni veliko polje tiransko, doline i glavice 


_ sili 


— 144 — 


krojske. Biše doveo s sobonr svoga sina Memeda, da se nauči vojevati, 
i kerštjansku kčrv prolivati.  Topovah, zaradi duga i mučna puta, do- 
vezao nebiše; ali donese mnogi tuč i gvoždje, ter čini topove pod Kro- 
jom salivati. Sve to budući bčrzo opravljeno, namisti jih suproć gradu, 
ter ga počč biti brez pristanka; oni veliki kad bi pucali, tri milje da- 
leko od grada zemlja bi se tresla i planine. - Ovi dakle u malo danah 
razoriše mnoge kule, i do temelja na puno mistah grad oboriše tako, 
da mogihu Turci na konjih u grad ulaziti; 1 videći: Murat svoje vrime 
za činiti juriš, dad&č naredbu svojizim vojnikom, da stoje pripravni. 


Knez Vrana učini svojim vojnikom lipo govorenje. 


Videći Vranjanin, da se Turci spremaju na Kroju udariti, dozva 
svu vojsku prida se, i poče jim ovako govoriti: ,Neimadu vas, moji 
nepridobiveni vitezovi! plašiti zidovi od Kroje probijeni, i na puno mi- 
stah do temelja razoreni; jer vaša persa gvozdena služiti imadu na mi- 
sto zidovah. Sada se gleda poštenje vaše, i vašega poglavice bana. Nisu 
zidovi, koji brane ljude, nego ljudi imadu braniti zidove. Nije Kastri- 
otić priporučio nas zidovom;-nego zidove nami. Sada dakle vidit će 
se ljubav vaša, koju nosite Bogu, poglavici vašemu, roditeljem, ženam, 
dici, i meni, vašemu glavaru.“ — Ovo govorenje svečršivši posla svakoga 
na svoje misto, a Turci medju to činjahu priprave, za udariti zorom na grad. 


Murat čini juriš. 


Memed, sin Muratov, povadivši sablju, za dati slobod, i dobru 
priliku Turkom, diže svu vojsku na grad jutrom rano, ter velikom vi- 
kom, hitrostju i snagom na Kroju sa svih stranah udariše, niki noseći 
listve, za moći po njima u grad uskočiti, niki poluge, i maškline, za 


- moći grad podkopavati, i na zemlju ga baciti; a niki nošihu grede i 


daske, za načinjati kaštele i kule suproć gradu. I tako nevoljni gradjani 
bihu mučeni sa svih stranah tako, da nemogahu oddahnuti časa, ni trata, 


ni otvoriti oka od množtva strilah, koje kakono gusti snig priko grada 


letjahu. Mnogo stotinah skalah bi uz grad prislonjeno, ter uza e Ja- 
njičari uzlažahu; ma stermoglav niza nje na zemlju padahu. Planina, 
na kojoj grad biše, vidjaše se sva kčrvju polivena, a oko' grada na sve 
četiri strane na hčrpe, i na snope vidjahu se turska tilesa ležati. Od 
velike vike turske, gčrmljavine topovah i pušakah, jčke bubanjah, i 


— 145 — 


tambalasah ništa se čuti nemogaše, ni razumiti, tako, da se svakomu 


činjaše, da je sudnji dan došao, i da se je pakao otvorio, za proždriti 
vas svit. 


Kastriotić udari na Turke pčrvi put. 


Malo posli nego Turci na grad udariše, Jure videći svoje vrime 
učini juriš na Turke, koji bihu ostali na polju čuvajući čadorove. Ma 
gledajući Murat izpod" grada, što Kastriotić ođnjih činj&še, i čujući plač 
i jauk od Turakah na polju, posla im Memeda, sina svoga, i s njim 
mnogu vojsku na pomoć. Ali prija nego pomoć dodja, Arbanasi osam 
stotinah glavah odsikoše, pak se s mnogom turskom odorom povratiše 
veseli natrag svikolici, izvan Kastriotića, i nikoliko' najboljih vitezovah, 
koji se bihu umišali medju Turke, zaboravivši se sebe i svoje vojske. 
Arbanasi nevideći svoga bana, stahu mnogo pristrašeni, i ožaloštjeni, 
cineći, da je uhvatjen, oli poginuo. Ma posli nikoliko vrimena, ugleda 
se izlaziti vas kčrvav iz vojske turske, samo s deset svojizih virnih vi- 
tezovah, koga vojska ugledavši, mnogo se obveseli, navlastito kada vi- 
diše, da je zdrav brez nikakve rane.: Osta mertvih Turakah na jurišu 
pčrvom osam hiljadah. 


o 


\ 


Kastriotić udari na Turke drugi put. 


Ban Skenderbeg videći, da su se Turci brez nikakva straha 
razpustili po polju, obnoć učini juriš na nje. Ma prija nego na nje udari, 
ovu naredbu dad& Musi generalu, to jest, da i on s svojizim' ima udriti 
na carev dundar, oliti tabor, a da će Skenderbeg udariti na konjike 
turske, i to sve upravljeno bi jednu noć, udarivši Kastriotić na konjike, 
ter sve, koji neimadoše sriću uteći, posiča, i donese mnogu jaspru, ha- 
ljne, barjake, oružje i odoru tursku. Musa neučini ništa; jer ga straže 
podpaziše, ter turskoj vojsci na glas dadoše. 


Murat čini juriš na Kroju drugi put. 


Izgubivši Murat vojsku mnogu ne samo pod gradom na jurišu: ' 


nego li i na polju od Kastriotića, mnogo bi smutjen, i ožaloštjen, tako, - 
da za tri dni nitko nesmid& k njemu ulizti, ni s njime progovoriti, izvan 
10 


= 


— 146 — 


njegov sin Memed; ma sa strahom i s velikom poniznostju. Videći pak, 
da je grad na puno mistah probijen, ida se mogaše lasno osvojiti, dade 
naredbu, da se svaka spravna nadju, za činiti zorom juriš na Kroju; 
i budući zora zabilila, udariše Turci na grad s većjom puno snagom, 
serditostju, i pripravom, nego pčrvi put. Ali se tako Kastriotića vojnici 
braniše, da nije moguće kazati, ni virovati.  Videći paše toliko množtvo 
mertvih tilesah oko" grada ležati, isve zidove od grada kervju oblivene, 
zavikaše plačući i govoreći: ,Čestiti Care! imaj milosčrdje na nesrićnu 
vojsku tvoju, koja nemilo gine brez nikakve koristi.“ Murat budući 
svojizim* očima vidio, da nije moguće Kroju osvojiti, zapovidi svojizim, 
da se juriša prodju, pak serdit puno, i ožaloštjen, povrati se na polje. 


Kastriotić udari na Turke tretji put. 


Serdce vitežko Jurino nemogaše se smiriti, ni Turke toliko vri- 
mena pod Krojom gledati; zato dakle odluči opet udariti na nje obnoć. 
oIvideći svoje vrime, razdili ono malo vojske na troje: jedan dio dadč 
Tanusiji, drugi Musi, a tretji ostavi za sebe istoga, pak dadč naredbu, da 
se prija zore čini juriš sa tri strane. I tako budući učinili, mnoge tur- 
ske odsikoše glave, čadorove sažegoše, barjake, oružje, i odoru njihovu 
doniše.  Poznajući Murat, da se na silu nemože učiniti ništa, počč opet 
napastovati kneza Vranjanina, da mu grad pridade, a on da će njega 
učiniti velikim vezirom; ma se neokoristi ništa; jer primi od kneza 
oštre odgovore, kakono i pščrvi put \ 


Murat smeten od velike misli, nezna, na koju će stranu okrenuti. 


Zove Murat prida se gospodu, ter počč od njih pitati svit, što 
se ima činiti: oli vojsku dignuti izpod Kroje, oli još pod njom stati. 
Jedni mu rekoše, da se za puno vrimena dčrži grad obsidmit, doklem 
se gradjani od glada neskončaju. Ovi svit odbaci Murat, noseći razloge, 
da Turci nisu včrstni podnositi žestinu od zime, koja se je jurve pri- 
bližala, i da Skenderbeg po snigu, daždu, i ledu Turke lašnje može 
loviti, nego po lipu vrimenu. Drugi mu rekoše: da se sa svom vojskom 
Idje tirati Skenderbeg, i robiti sva Arbanija. Ali ni ovi svit nebi od 
njega primljen, noseći razlog, da je lašnje sve zviri planinske pohvatati, 
i iz gustih dubravah iztirati; nego Skenderbega iz planinah arbanaskih. 
Tretji mu rekoše: da se pošalje jedna mudra glava k Skenderbegu, koi 


— 147 — 


. biga s razlozim prignuo i pristrašio, da se podloži pod harač, ter ako bi — 
se podložio pod rečeni harač, mogli bismo se s kojim god poštenjem vra- 
titi u našu zemlju. Ovi nauk bi pohvaljen, i zagčrljen od Murata. I 
tako bi poslan jedan najmudriji gospodičić, imenom Isup-paša, koi puno 
mudro besidi; ali ništa neopravi, nego se neveseo povrati natrag. 


Isup dodjč k Muratu neveseo. 


Budući se Isup povratio od Skenderbega, izadjoše sva gospoda 
prama njemu, želeći čuti i razumiti, što biše opravio. Ma kada Muratu 
kaza odgovor Jurin, njegovu sloboštinu, i vojnikah njegovih odluku, svi 
ostaše ožaloštjeni, a Murat zanimi, pak budući na njega naskočila jedna 
jaka febra, oliti naški oganj, baci ga u postelju, i poznavši, da se je njegova 
smečrt približala, dozva prida se vezira velikoga, Mulftiju, i ostalu go- 
spodu poglavitiu, ter jim učini dugo govorenje, kako posli nego osvoji 
po' svita, bi usilovan pod Krojom ukopati svu slavu svoju. Posli toga 
istim priporuči sina svoga, da ga za cara posli smerti njegove učine, 
virni mu budu, i da ga zdrava u Jedrenu povrate. Okreni se dakle 
k sinu Memedu, ter poče zaklinjati, da osveti smert otca svoga, koja 
bi uzrokovana od Krojanah i njihova bana Skenderbega, i ,ako me 
ne osvetiš,“ reče Murat, ,proklet bio od mene, i od moga 
svetca Muhameda.“ — Najposli davši prokletstvo Kroji, i Kastrio- 
tiću, dili se s ovoga svita pod krilo Muhamedovo tretji dan posli, nego 
se razboli. Ma drugi pisaoci rekoše, da su ga bolestna donili u Jedre- 
nu, oliti Drinopolje, ter da je umro u svomu dvoru. Kako mu, da mu, 
“Kastriotić što biše Isupu obetao, ono sjutra dan izvčrši, udarivši na 
Turke, i mnogo njihovih glavah odsikavši, koga naglost podnositi nemo- 
gući, diliše se izpod Kroje, posli nego je biše pet misecih; ma velikom 
njihovom štetom ; jer jih doprati Jure do medjašah turskih na nje uda- 
rajući, i. njibove odsicajući glave. 


— 


Slidi pisma od Kroje. 


(Ja kada su cari postanuli Što sakupi Murat care silni. 
U Jedreni gradu bijelomu, Kupio je godinu dan&kah; 
Nije većja vojska sakupljena Kada li je sakupio biše, 


Na viteza bana Skenderbega, Diže vojsku na Kroju bijelu. 


“a 


— 148 — 


Koliko je Tiran polje ravno 
Izpod Kroje, grada bijeloga, 
Svega su ga Turci pritisnuli, 

. I popeli bile: čadorove. 

Kad li vojska počinula biše, | 
Silni Murat bilu knjigu piše, 
Ter je šalje krojskom' kapetanu, 
Po imenu knezu Vranjaninu. 

U knjizi ga Murat pozdravljaše, 
Ter ovako njemu govoraše: 
»Lipa pozdrav mladu kapetanu, 
Vranjaninu od starine banu, 

Koju šalje gospodar od svita, 

Po imenu Murat-Sulemane, 

Britka sablja Boga velikoga, 

I buzdohan svetca Muhameda. 
Vidio si, kneže Vranjanine, 


Silnu vojsku pod Krojanom gradom. 


Bi li lašnje zvizde pribrojio, 
Nego vojsku cara čestitoga ? 
Ovo jesu svati vitezovi, 
Lipi svati Memeda mojega. 
Koji su se dovlem potrudili, 
Po Krojanu lipotu divojku. 
Koju'no sam davno zamirio, 
Zamirio i pčrstenovao 
Za mojega sinka najdražega, 
Po imenu Memeda mladoga. 
Vranjanine, krojski kapetane! 
OP mi pridaj Kroju ponositu, 
Oli čekaj svate vitezove, 
I pripravljaj gospodske darove. 
Iz bostana rumene jabuke, , 
Ruse glave tvojih vitezovah, 
Svi su moji svati ponositi, 
Za druge ti nehaju darove. — 
Njemu kneže knjigu odpisuje, 
U knjizi se starcu podruguje: 


»Nebudali, moj - starče nevoljni! | 


Nije Kroja za Turke divojka; 


Jer od davna ima gospodara, 
Po imenu Kastriotić bana, 
Koi bi se prija poturčio, . : 
Nego bi je tebi darovao. 
Hodi k meni, kad je tebi drago, 
I svi tvoji svati vitezovi, 
Lipe sam jim dare pripravio, 
Cčrna praha i težka olova. 
Pozdravlja te Krojana gospoja, 
Zaručnica Kastriotić-bana, 
Lipe ti je dare pripravila, 
Britku sablju Jure gospodara.“ 
Kada ga je care razumio, 
To je njemu i pomučno bilo; 
Ali mu se ino nemogaše; 
Već gospodi tiho besidjaše: 
»Evo Vrana knjigu odpisuje, 
U knjizi se meni podruguje: 
Da mi neće pokloniti grada, 
Dok je njemu na ramenu glava; 
Al evo mu tverdu viru d4jem: 
Ako mi ga uhvatiti Bog d&, 
Cerne ću mu oči izvaditi, 
Živa ću ga na mihe derati. 
Valja, da mi rano uranimo, 
Ter na Kroju skladno udarimo; 
Tko uhvati kneza Vranjanina, 
Za pašu ću njega učiniti.“ — 


Još nebiše zora zabilila, 


Zanvikaše carevi telari: 
»Na noge se, Turci vitezovi! 
Da se ide Kroja uzimati.“ — 
Skočiše se paše i veziri, 
Od bedrice sablje povadiše, 
Barjaktari razviše barjake, 
Alaj-bezi podigoše vejsku, 
Ter na Kroju juriš učiniše, 
Sa svih stranah naglo udariše: 
S jedne straue Turci janjičari, 
S druge strane paše i sejmeni. 


—_— -— 
2 1 


< — 149 — 


Jes':li, pobre, ikada vidio, : 
Kada snižak leti iz oblaka: 
Tako strile u grad dolitjahu, 
Ter' vojnikom rane zadavahu, 

A trese se dčrvlje i kamenje 
Oko' Kroje, visoke planine, 


Od topovah, šibah, i puš&kah, 


Od jauka ranjenih junakah. 
Nad Krojom je sunce pomerčalo 
Od ečrnoga praha i olova, 

A zidovi kčrvavi bijahu 
Sve od kčrvce carevih delijah. 
Bila grada neuzeše Turci; 
Nego pod njim mnogi izgiboše, 
Oko*' građa na snope ležahu, 
“ Ter Muratu jade zadavahu. 
Ali evo i gore žalosti! 
Udri Jure iz gore zelene 
Na konjike cara čestitoga, 
Ter pogubi hiljadu Tur&kah. 
Izpod Kroje to Murat gledaše, 
Bradu guleć, suze proliviše, 
Diže vojsku izpod bila grada, 
Pak ulizč pod čadore bile. 
Za tri danka ni s kim negovori, 


Niti klanja, nit' abdest uzimlje.. 


Kad četvčrti danak osvanuo, 
Zove Murat paše i vezire. 
Serdito je njima govorio: 
»Al ste došli Kroju osvojiti, 
AT Murata cara ukopati 
Na Tirani polju širokomu ? 
Evo vami tvčrdu viru dajem: 
Ako sjutra Kroju neuzmete, 
Žive ću vas u tope metjati, : 
I s vami ću Kroju uzimati.“ 
Kada li je danak osvanuo, 
Udariše turski tambalasi, 
Svitle sablje paše povadiše, 
Jahjičare na grad natiraše. 


-. 


Listve nose paše i sejmeni, 
Ter jih metju gradu uz bedene; 
Al' se brane vitežki gradjani, 
Listve lome, odsicaju glave. 
Ah, moj Bože, goleme žalosti! 
Težka ti se kčrvca prolivaše, 
Niz dolinu ona teciaše, 
U Drinu se riku salivaše. 
Maleno je vrime postajalo, 
. Udri .Jure iz gore zelene 
Na čadore cara čestitoga, 
Siče Turke ni broja se nezna. 
Kada ga je Murat ugledao 
Izpod Kroje grada bijeloga, 
Ovako je care besidio, 
Gdi slušaju paše i veziri: 
» Škenderbeže, gorska haramijo! 
Vele ti si meni dodijao, 
I junačkih glavah odsikao; 
Ali tvoje neodsiče nitko. 
Ali imaš konje bile vile? 
A1 junake sive sokolove? 
A1 je tvoje od mazije tilo? 
Ter ti sablja nahudit' nemože. 
Na Adžama često udarasmo, 
I njegovu vojsku izsikosmo. 
Bojak bismo s carem Kostadinom, 
I njegovu zemlju osvojismo. 
Pobismo se s kraljem Karamanom, 
Ter njegovo carstvo osvojismo , 
Bojak bismo skraljem Vladislavom, 
I rusu mu glavu odsikosmo. 
A sad ima puno godinicah, 
Da vojujem, i da bojak bijem, 
Da bi s kime, nebi ni žalilo; 
Već shajdukom od Krojana banom, 
Koga nigda pridobit' nemogoh 
Ni na silu, niti na privaru. 
I ovo su ljute rane moje, 
Koje nigda priboliti neću. 


— 150 — 


Što će teći kralji i cesari, 

Što P ostali bani i glavari: 

Tko pridobi silu Muratovu? 

Tko I izsiče Turke Janjičare? 
Poslah na njeg' Ali-pašu moga, 

I s njim vojske četčrjest hiljadah 

Sve konjikah, po izbor vojnikah, 
* Da pogube Skenderbega bana, 
OI pogube, ol? dovedu živa; 

A1 nevirni Kastriofić-bane 

Svu izsiče silnu vojsku moju 

Nasrid Dibre, polja velikoga. 
Opet poslah Feriš-pašu moga, 

I s njim vojske petnajest hiljadah, 
. Nebi li ga obnoć privario, 

I rusu mu glavu odsikao? 
Al prokleti Skenderbeže bane 

Iz potajnih udari busijah, 

Ter pogubi Fereš-pašu moga, 

I njegovu na privari vojsku, 
Pouzdah se u Mustapu moga, 

Da. će dobit' Skenderbega bana; 

Ali zmija Kastriotić Jure 

Razbi pašu, izsiče mu vojsku. 
Za osvetit' moje vitezove 

Od Skendera bana izsičene, 


Osvojih ga; ali na privari: 

A kada se natrag povratismo, 
Ter pribrojih silnu vojsku moju ; 
Al to nejma polovina vojske. | 

Ovo 'ima po godine d4nah, 

Da ja bijem Kroju sa svih stranah, 
Nemogu je tužan osvojiti, 
Ni na silu, niti na privaru. 

Već izgibč silna vojska moja 
.Pod Krojanom, on se nebilio! 
I još me je bolest obhčervala 
Od starosti, i težke žalosti. 

Pomozi me, svetče Muhamede! 

. Koi si me dosad pomagao; 
Ako li me ti pomoći nećeš, . 
Evo ti se kunem na ćitapu: 

Razorit' ću visoke munare, 

A zidat' ću cčrkve i o'tare; 
Razkovat' ću sreberne ibrike, 
A kovat' ću križe i kaleže. 

Pogubit' ću hodžu velikoga, 
Klanjat' ću se papi latinskomu.“ 

. To izusti, a dušu izpusti 

. Pod Krojanom, na polju ravnomu, 

I poleti k svetcu Muhamedu, 

Ter se Murat s. njime barabari, 


- Blizu svetca, podviv noge, side, 
Lulu pijuć, na vatri se grijuć. 


Skupih vojsku, podjoh k Svetigradu : | 
Da na silu ja osvojim njega. 


Slide dogadjaji, koji se sgodiše posli smerti Muratove. 


Kako Memed s vojskom dodje u Jedrenu, sidč na pristolje otca 
svoga Murata; i budući se u vojsci uzdigao i narasao, sva njegova mi- 
sao bi: vojevati, i ljudsku prolivati k&rv.  Posli toga udari na Adžama, 
cara od Persije; ma bojeći se Skenderbega, zapita u njega mir, s ugo- 
.ovorom: da mu harač platja. Kastriotić razumivši oholo pitanje Memedovo, 
ovako mu odgovori: ,Ja nisam došao u Arbaniju, da ju pod 
harač podložim, nego da ju ođ harača, i turskoga progon- 
stva oslobodim, i tvoga mira niti želim, niti pitam.“. Vi- 


— 151 — 


deći pak Kastriotić, da su svaka u pokoju, i u veliku miru, otidjč u 
tursku zemlju, ter je porobi, i dosta zla Turkom učini. 


Car Memed šalje na Kastriotića pašu, imenom Amedžu, 
na 1451. 


, Posli nego se Memed povrati iz Perzije, zapovidi paši Amedži, 
da uzme vojske, koliko mu se vidi zadosta, i da idje pogubiti Sken- 
derbega, koi se s malo vojske nahodjaše na medjašu turskomu. Amedža 
primivši zapovid Memedovu, otidjč samo sa dvanajest hiljadah konjikah 
naći Kastriotića, koi znadući za njegove pute, i odluku, dočeka ga u 
jednoj dolini samo sa pet hiljadah Arban&4sah, na njega iz busije udari, 
sedam hiljadah glavah odsiče po svidočbi Barlezija, i uhvati živa Amedžu 
pašu njegov sinovac, imenom Amedža. 


Podižč se Dibran-Paša protiva Skenderbegu. 


Kada car razumi, što se od Amedže: dogodi; puno se ožalosti, i 
razserdi. Nahodjaše se u njegovu dvoru jedan snažan, srićan vojnik, i 
gospodičić po imenu Dibran, i ovi se pojunači, da će udariti na 
Skenderbega s onoliko konjikah, koliko ih biše Amedža poveo, ter da 
će ga lasno pridobiti. Ma znadući Memed snagu Kastriotića, rečč Di- 
branu: da uzme najmanje dvajest hiljadah konjikah ; ali Dibran uzdajući 
se u svoju sloboštinu, povede samo petnajest hiljadah junakah, za koje 
budući Jure razumio, izadje ga susristi izvan medjašah svojih, samo sa 
sedam hiljadah konjikah, koga budući: našao na jednomu polju lipu, i 
podobnu, za pobit' se s njime, dodje blizu njega, ter poče činiti raz- 
redbu, kako će na njega udariti. Dibran ugledavši ga s malo vojske, veoma 


se obveseli, ter ovako rečč: ,Sada vidim, da ga srića osta- - 


vlja, ida je zaslipljen, došavši s malo vojske na tudja 
vratai tudju zemlju, za izgubit glavu.“ — Kastriotić razredivši 
svaka, koja se pristojihu njegovu zanatu, udari na Turke; ma nadje toliku 
jakost u konjicim turskim, da se i on začudi, i zamisli. Ali znadući, da u gla- 


varah stoji srića, i nesrića sve vojske, namisli pogubiti Dibrana, i za tu . 


svčrhu prolitjaše kroz vojsku tursku, gdi bi ugledao Dibran-pašu, za 
moći mu odsići glavu: i evo ti običajna srića Jurina pristupi, nadje Di- 
brana nevoljnoga, udari ga kopjem, baci ga na zemlju i odsičč_ mu 
glavu. Turci kada vidiše, da je njihov glavar poginuo, smutjeni i pri- 


— 152 —. 


strašeni, počeše bižati natrag; ma s njihovom velikom štetom ; jer jih 
potiraše Arbanasi, ter četiri hiljade glavah odsikoše, a malo.ih manje 


bi uhvatjeno živih, 


. Slidi pisma od rečenih pašah i mejdanah. : 


Knjigu piše momče Sveznadare 
Iz Jedrene, grada bijeloga, 
Ter je šalje Skenderbegu banu, 
Arbanije. ravne gospodaru : 
»Žao mi je, Skenderbeže bane! 
Da ćeš ludo izgubiti. glavu, 
Šetajuć se s banicom gospojom 
Po mejašu cara čestitoga. 
Jeda ciniš, na glasu viteže! 
Da neznade Memed care silni, 
Kud se šetaš, i vino izpijaš?“ — 
Znade bane, vira ti je moja! 
Ter evo je vojsku sakupio, 
Sve konjikah dvanajest hiljadah. 
Prid njima je Amedža viteže, 
Silni junak od Macedonije. 
Koino se od davna zariče: 
Da će odsić rusu glavu tvoju, 
I tvojega Muse generala, 
Koino je arbanaska hvala. 
Kad je Jure glase razumio, 
Malenu je vojsku sakupio, 
Pet hiljadah mladih Arbanasah, 
Pak otidje priko Dibre ravne. 


Kad je doša' na Modriš planinu; 
5 planine je Turke ugledao, 


S4dje s vojskom pod Modriš planinu, 


Ter ulize u gustu dubravu. 
Oko' druma namištja busije, 
Sve najbolje pišce i konjike, 
S jedne strane Musu generala, 
S druge strane Amedžu sinovca. 


Malo vrime postajalo biše ; 
Al to. jezde carevi konjici 
Pivajući i popivajući, 

.I veselo konje igrajući. 

U dubravu gustu ulizoše, 
Na busiju Turci nagaziše, 
Udri Jure iz gore zelene, 
Ter razgoni careve delije. 


S jedne strane Skenderbeže bane; 
S druge strane Musa kapetane, 
S tretje strane kneže Vranjanine, 
A s četverte Amedža vojvoda. 


Sedam hiljad' glavah odsikoše; 

A ostali jedva utekoše. 

Mlada pašu uhvatiše živa, 

Uhvati ga Amedža vojvoda. 
Namiri se junak na junaka, 

.Na viteza svoga imenjaka 

. Mlad Amedža na pašu Amedžu, 
- Ter ga hvata, i zanj' blago pita. 
Kad razumi Memed care silni, 

Da je Jure pašu uhvatio, 

I njegovu vojsku izsikao, 

Viče care iza svega glasa: 
,Gdi si sada, svetče Muhamede! 
Ali neznaš, al' nehaješ za nas? 


* Ali piješ u mejani vino 


S mojim babom Murat-Sulemanom? 
Ali si se, jadan, zabavio . 
Ljubeć mlade Turkinje divojke? 
Ali te je zabolila glava, 
Ter nemoreš pomoći ni sebe? 


20 i e LL 


. 


— 153 — 


Ali su ti Turci omerznuli? 
I latinska vira omilila? 
Kamo tvoja sablja okovana, 
Ter nesičeš Skenderbega bana? 
Probudi se, svetče Muhamede! 
“ Ter osveti i sebe, i mene; 
Jer u dvoru neimam junaka, 
Koi bi me osvetio lipo.“ — 
To je čuo Dibran kapetane, 
Memedu je tiho besidio: 
»Utiši se, moj čestiti Care! 
Ja ću tebe osvetiti lipo. 


Daj mi vojske dvanajest hiljadah, | 


“Sve konjikah po izbor delijah, 
Donit' ću ti glavu Skenderovu, 
Dovest? ću ti njegovu ljubovcu. 

Veli njemu care gospodare: 

»Ako misliš, moj sivi sokole! 
Pogubiti bana Skenderbega, 
Uzmi vojske dvadeset hiljadah. 


Jer ti neznaš, što su Arbanasi, 
Ni Skenderbeg arbanaški bane. 
Udarit' će jedan na stotinu; 

A Skenderbeg hoće na hiljadu.“ — 

Za to paša haje, i nehaje; 

Već podiže svoje vitezove, 
U sve vojske petnajest hiljadah, 
Pak otidje niz to.polje ravno; 

Ali mu je loša srića bila: 

Susrite ga od Krojana bane, 
Na njega je juriš: učinio, 
Rusu mu je glavu odsikao. 

Kad vidiše carevi konjici, 

Da je Dibran paša poginuo; 
Pobigoše glavom brez obzira, 
A za njima Arbanasi mladi. 

Tir&še jih do Jedrene grada, | 
Sikoše jih od po" dne do mraka. 
Dibran paša! kamo tvoja hvala? 

. Kamo li ti Skenderova glavar 


Car Memed po kriposti izdaje namisli pogubiti Skenderbega 
na 1454. 


 Nemogući Memed na silu dobiti Kastriotića, odluči s privaram' 
običajnim' dobiti ga, i osvetiti se. Znadući dakle, da je Mojsia, oliti 
Musa najbolji vitez prid vojskom Kastriotića, u koga se uzdaše ne 
manje, nego u sebe istoga, pisa mu jednu knjigu punu pohvale, i uzne- 
šenja rad njegova vitežkoga vojevanja, službe, i virnosti, koju svomu 
banu činjaše, a s malim poznanjem od istoga. Posli te lažljive pohvale 
počč ga moliti, da dodje na njegovu službu, obećavši mu blago, i go- 
spodstvo veliko; još suviše, kraljestvo od sve Arbanije, ako po koi na- 
.čin bude včrstan pogubiti svoga bana Juru. Musi iz početka takva iz- 
daja činjaše se puno sramotna i mučna; ma budući napastovan od iz- 
prazne slave, i zaslipljen od množtva jasprih, koje se uzdaše imati, prignu 
se izpuniti ono, što mu Memed pisao biše; a najvećji uzrok od njegova 
bižanja bi razbijenje vojske Kastriotića pod arbanaskim Biogradom, pod ' 
kojim malo prija bi posičeno pet hiljadah Jurinih vojnikah, u komu boju 


— 154 — 


pogiboše Jurini netjaci, sinovci, mnoga gospoda, i včrstni bani od Ar- 
banije, a najveće Talijanci. 

Došavši dakle Musa u Carigrad, bi od Memeda lipo primljen, i 
darovan; a on od njega zapita dvajest i pet hiljadah vojske, kako-Sa- 
gredo kaže, s kojom se podiže poći u Arbaniju na Skenderbega, obe- 
ćavši se caru, da će ga pozvati na mejdan. 

Ulizč dakle Musa u Arbaniju na 1454. Februara na 25. i stade 
s. vojskom na polju dibrenskomu. Ali nespavaše ni Kastriotić; nego 
skupi dvanajest hiljadah Arbanasah; ter ,jih povede na rečeno polje, na 
komu našavši Turke, dodje blizu njih, ter poč činiti razredbu, za uda- 
riti na nje. Cinjaše Musa, da mu Jure neće smiti na mejdan izaći, i 
zato se pohvali ne samo prid carom, nego li jošter i prid svom turskom voj- 
skom, da će ga pozvati na mejdan, i za tu svčrhu dozva prida se jed- 
noga slobodna Turčina, ter mu naredi, da otidje reći Kastriotiću, neka 
se pripravi izaći Musi na mejdan. Ma se nadje Turčin puno, snažan, 
slobodan, i od Muse pametnii, koj mu ovako govoriti počč: ,Nije po- 
dobno, ni po načinu od vojevanja dobro, da se glavari 
osobito udare; jer u njima stoji zlo, i dobro, srića vojske 
i nesrića; valjalo bi dakle, da se dva manja okušaju, pak 
po njihovu junačtvu vidilo bi se, čija srića, čija li ne- 
srića ima sliditi,— i ako se nitko nenadje, evo sam ja, koi 
ću zazvat jednoga od vojske Jurine.“ — Turčin, koi ova govo- 
riše, zvaše se Atmadža, i ovomu budući dopušteno, što pitaše, izadje 
na mejdan, ter počč zvati jednoga od vojske Kastriotića. 


Zakarija Gropa idje na mejdan Turčinu:- Atmadži. 


Puno ih se nadje, koji bi na mejdan izašli Atmadži; ma budući 
se najprij metnuo na konja Gropa Zakarija, plemić i vitez od Arbanije, 
ostali se užtegoše, a on se dili s velikom hitrostju suproć rečenomu 
mejdandžiji, ter posli nego se barabariše, po običaju od mejdandžije ; 
zaigraše konje, i udariše se s kopjim; ma jedan drugomu rane nezadade ; 
jer kopja u štite udariše; ma budući konj o konja snažno udario, oba- 


dva na zemlju padoše; ali toliko jedan, koliko drugi hitro se digoše na: 


noge, ter se počeše sabljam' sići, i budući se jednomu i drugomu sa- 
blje izlomile, uhvatiše se po ruke, ter se počeše hčrvati. Ma posli pu- 
* no vrimena njihova hčrvanja Zakarija baci na zemlju Turčina, odkla 
mu glavu, i donesa je u svoju vojsku s velikim veseljem Arbanasah. 


— 155 — 


Musa Arbanasin pun serdžbe i žalosti za Turčinom Atmadžom, 
skoči se na konja, izadje na ono isto misto, gdi biše pčrvi mejdan, ter 


. zavika iza svega glasa: ,Skenderbeže! hodi na mejdan, Musa 


te pozivlje.“ Sva Jurina vojska osta izvan sebe, promišljajući slobod 
Muse izdajnika, i veliko zlo, koje se mogaše dogoditi, ako njihov. ban 
pogine. Jure iz početka neodgovaraše Musi ništa; nego staše zamišljen, 
ne zaradi straha, nego zaradi velike ljubavi, koju k Musi nosaše, i zloće 
istoga Muse, koi Juri smrt željaše. Ma najposli budući usilovan, na- 
pastovan,'i opsovan od svoga podložnika, uzavri u njemu kerv, skoči na 
konja, nadmačč kalpak nad oči, škripnu zubim, izkervavi oči, ter kano 
soko' k Musi poleti, koi videći ga serdita, i puno strahovita, okreni 
pleća, i pobižč sramotan u vojsku tursku, 


om 


Slidi boj obćeni. 


Musa, za pokriti svoju sramotu, nehti drugo čekati, nego davši 
zlamenje od boja, udari na Skenderbega, koi poznajući, da Musa drugo 
neželi, ni ište, nego glavu njegovu, puno ga se pažaše, i bojaše. S obe 
strane mnogi ginjahu; ma puno veće Turakah. Iz početka Turci se 
ukazaše vele snažni, i strahoviti protiva Arbanasom; ali malo po malo 
počeše slobod gubiti, i natrag uzmicati. Musa kano jedna munja proli- 
tjaše tamo amo kroz vojsku tursku, ter strašive slobodjaše, a bižeće 
natrag uzbijaše; i tako za mnogo vrimena znati se nemožč svčrha od 
ovoga žestokoga boja. Videći dakle Kastriotić jakost tursku, i pozna- 
jući junačtvo Musino, skupi svu snagu, s kojom se još nikada služio ne- 
biše, ter nasčrni snažno na Turke, umiša se medju nje; a njega gle- 
dajući svi ostali, koga naglost Turci podnositi nemogući svi pobigoše, 
izvan silnoga Muse, koi se s nikoliko hiljadah Tur&kah biše zapeo, ter 
se za puno vrimena brani; ma budući mu sva vojska izginula, s malo 
Turikah utečč, i pobižč k Carigradu. Po svidočbi Barlezia, i Giamarie 
Brešanina, Musa nebiše manji junak od Skenderbega, i da je imao 
s sobom junakah virnih i slobodnih, dvi tri hiljade, kakvi su Arbanasi, 
moglo bi se dogoditi, da bi Skenderbega dobio. Kako mu, da mu, Jure 
dobi; a Tur4kah oko" dvajest hiljadah osta mertvih na polju dibrenskom. 


Dodja Musa smutjen u Carigrad. 


. Samo s četiri hiljade Turakah izranjenih, kčrvavih, porušenih, i 
potamnilih od straha, duga puta, glada, golotinje, i svake potribe dodje 


— 156 — 


Musa u Carigrad. Carigradjani gledajući ono malo vojske nagčrdjene, 
i porušene, jednoskupno na jadnoga Musu zavikaše, psujući ga mužko i 
žensko; a car Memed za najveće, koi mu biše namislio odsići glavu, i 
to bi mu se zgodilo, da ga neobraniše Turci, koji s njime bihu došli, 
ukazujući caru njegovo. veliko junačtvo, i da se nije mogao naći na svitu 
čovik, koi bi se podnio tako vitežki, kako se je Musa podnio. Sa svim 
tim car ga iztira iz dvora svoga, i tako bi od svega grada zlo gledan, 
opsovan, i nepošten dčržan.  Nahodeći se nesrićni Musa u takvomu ne- 
milu stanju, odluči bižati u Arbaniju i prositi milosčrdje od svoga bana, 
našavši pak lipu prigođu, uteče, i dodje u svoju zemlju s jednim sin- 
džirom (lancem) na vratu, uliza prid Skenderbega, padč po nogam nje- 
govim; ter kao druga Mandalina počč njegove noge suzam' oblivati. 
Sva vojska, koja to gledaše, počč suze prolivati, gledajući svoga polju- 
bljenoga generala toliko pokorna, i žalostna, a najveće proplaka milo- 
stivi Skenderbeg, koi ga zagčrli, poljubi i utiši, kakono otac sina izgu- 
bljenoga, i iz nova našastoga. Povrati mu generalstvo, sve što bi nje- 
govo od starine, i zapovidi svakomu pod izgubljenje glave, da ga tizim 
neima nitko prikoriti, ni za njime zlo reći. 


Slidi pisma od ovoga strašnoga boja. 


Knjigu piše Otmanović care, 
Po imenu Memed-Sulemane, 
Ter je šalje Musi kapetanu, 
Skenderbega bana generalu: 


»Kažu meni, Musa-kapetane! 
Da takvoga neima junaka 
U Turčina, ni u Kaurina ; 
Ali ti je zaludu junačtvo, 


Zašto dvoriš slipa gospodara, 
Koi nezna za junačtvo tvoje, 
Da ti dvoriš cara čestitoga, 
Od davna bi bio za vezira. 


Hodi k meni, Musa kapetane! 
Evo tebi tvčrdu viru dajem: 
Dat' ću tebi blago nebrojeno, 
I pašaluk od Macedonije. 


Ako li mi ti pogubiš bana, 
Skenderbega tvoga gospodara, 
Dat' ću tebi krunu pozlatjenu 
Od lijepe zemlje Arbanije.“ 


Kad je Musa knjigu proučio, 
Privari se, ujide ga zmija, 
Ter ostavi Juru gospodara, 
Odč dvorit' Otmanović cara. 


Kada dodjč k caru čestitomu, 
Lipo ga je care pričekao: 
Uza se je Musu postavio, 
Da mu služe paše i veziri. 


Pohvali se Musa kapetane: 
Vira moja, moj čestiti Care! 
Kako sgledam bana Skenderbega, 
Pozvat' ću ga na mejdan junački. 


"2 


pa 


— 157 — 


Odsić' ću mu glavu na mejdanu, 
Osvojit" ću ravnu Arbaniju; 


Već. te molim, moj čestiti Care! 
g 


Da mi dadeš silnu vojsku tvoju.“ 


Što zapita Musa kapetane, 

Što zapita, to mu care daje: 

Dvajest i šest hiljadah konjikah, 

Izabranih po izbor vojnikah. 
Diže vojsku cara čestitoga. 

Priko ravne zemlje Romanije; 

Kad je doša' u zemlju Jurinu, 

Na Dibri je tabor učinio. 
Maleno je vrime postajalo; 

A1. to -idje Skenderbeže bane, 

I snjim vojske dvanajest hiljadah, 

Arban4sah po izbor konjikah. 
Stada vojska Arbanasa bana 

Blizu Turske nasrid polja ravna; 

Ali prija neg se udariše 

Dvi ognjene nasrid polja vojske, 
Viče junak iz vojske careve, 

Po imenu Atmadža delija: 

»Jje li koga porodila majka, 

Da m' izadje pa mejdan junački.“ 
To je čuo Gropa Zakarija, 

Knez, i vitez, junak od starine... 

On nemože serdcu odoliti; 

Već se skače na konja viteza.: 
Udari ga čizmam! i mamuzam', 

I položi kopje od mejdana, 

Kubašliju nad oči nadmiče, 

Ter poleti kano soko sivi. 
Suproć rijemu Atmadža delija, 

Udriše se, kako se sritoše. 

Jedan drugom' rane nezadaje; 

Jer usrid se kopja udariše. 
AL evo ti goleme žalosti: 

Oba konja k zemlji pokleknuše 

Od velike snage i hitrošti, 

Mejdandžije na zemlju baciše. 


AP se skaču na noge junačke, 
Ter se svitlim? sabljam' udariše; 
A kada se sablje izlomiše, 
Po bile se uhvatiše ruke. 

Evo brate i gorje žalosti! 
Jedan drugom" dohčrvat! nemože, 
Na usta im bila pina skače ; 
Al' Turčinu bila i kčrvava. 

Hečrvaše se od jutra do po'dne; 
Kada li je po po'dnevu bilo, 
Klekni Turčin na zemljicu c&rnu, 
Ter izgubi rusu glavu svoju. 


-Pogubi ga Gropa Zakarija, 


Arbanasin silni mejdandžija, 
Odnese mu glavu i odoru; 
Prikaza je Senderbegu banu; 

A on njemu krilo pozlatjeno, 

I na krilu dva draga kamena; 
Još mu daje od zlata kolajnu, 
Kojano je u Mletcih kovana. 

Kad li vidi Musa kapetane, 

Da je njemu vitez poginuo; 
On se skače na konja golema, 
Ter izlazi nasrid polja ravna, 

Pak zavika iza svega glasa, 

Ter dozivlje Skenderbega bana. 
Kako viče Musa kapetane, 
Razližu se bčrda i doline: 

, Skenderbeže , od Krojana bane! 
Ako si ti vitez od poštenja, 
Izadji mi na mejdan junački, 
Zove tebe Musa-kapetane.“ 


- Muči bane, negovori ništa; 


Već si misli i u zemlju gleda: 
Al nemiuči Arbanasin Musa; 
Već ga psuje, i ženom nazivlje. 

Kada ga je bane razumio, — \ 
Na ino se njemu nemogaše; 
Već posid& dobra konja svoga, 
Po imenu sčrdca velikoga. 


\ 


_ 158 — 


Vučju kapu nad oči nadmiče, 
Bije konja srebčrnim' mamuzam', 
I položi kopje od mejdana, 
Ter poleti kano lastavica. 

Iz zubah mu vatra posipAše, 

Iz očiuh munja udaraše, 
Kada ga je Musa ugledao, 
Pristraši se, žalostna mu majka! 

Ter pobiže u vojsku carevu, 
Osramoti cara čestitoga, 

Strah zadadč svoj vojsći carevoj, 
Tužan Musa! kamo tvoja hvala? 

AP evo ti boja žestokoga! 
Udriše se dvi vojske ognjene 
Nasrid Dibre, polja širokoga, 
Ter se biju prahom i olovom. 

Tu se biše tri debela sata, 

.S obi strane mnogi izgiboše ; 
Još se nezna, čiji mejdan biše, 
Ali turski, ali arbanaski? 

To je Juri i pomučno bilo; 
Žubim škrini, a povadi ćordu. 
Na tursku je vojsku udario, 

A za njime ostali konjici. 

Leti Jure kroz vojsku carevu, 
Kano vuče kroz bijele ovce, 
Kečrvave mu ruke do ramena, 
Serdcu konju griva do strimena, 

Sikuć jadne careve delije 
Nasrid Dibre, polja velikoga, 
Prisicaše konje i konjike, 

Još i one mlade oklopnike. 

Njega Turci podnit' nemogahu, 
Natrag bila pleća okretjahu. 
Pobigoše uz to polje ravno, 

A za njima Arbanasi mladi. 

Sikoše jih do mčrkloga mraka, 
Dvajest hiljad? odsikoše gl4vah ; 
Ali Musa osta na mejdanu 
S dvi hiljade mladih Janjič&4rah. 


Ter se brani od jutra do mraka; | 
Ali mu je,loša srića bila: 
Umiša se Skenderbeže bane 

| Medju Turke Janjičare mlade. 

Ter jih kolje kano janjce male; 
Al' utečč Musa-kapetane. 
Nebi ni on junak utekao ; 

- Veće ga je dobar konj odnio. * 

Biži Musa od grada do grada, 
Dodje plačuć k caru čestitomu, 
I s njim vojske četiri hiljade, 
Malo brate! i to izranjeno. 

Kada ga je care ugledao, 
Serdito je Musi besidio: 

»Bre diseri djidi djaurine! 
Kamo vojska Otmanović cara? 

Kamo moje paše i kadije? 
Kamo li mi age i spahije ? 
Gdi je mejdan? gdije tvoja hvala? 
Gdi je bana Skenderbega glava ? 

Zovite mi cčrnog?' Arapina, - 
Ibrahima mojega dželata, 

Da pogubi jednog? aranzadu, 
Koi mi je ogulio bradu.“ 

Vele njemu Turci Janjičari : 
»Nemoj Care, mili Gospodare! 
Jer je junak Arbanasin Musa, 
Ka? i vitez Skenderbeže bane ; 

Al junaci nisu tvoji Turci, 

Nit su merki iz gorice vuci; 
Zašto bila pleća okrenuše, 
Ter uz polje ravno pobigoše, 

Sam ostad& Musa na mejdanu 
S dvi hiljade tvojih janjičarah. 
Sad promisli, Care gospodare! 
Je li pravo pogubiti Musu?“ 

Kada jih je care razumio, 

Prosti život Musi-kapetanu ; 
Al ga tira iz dvora biloga, 
Neka umre od glad" i od žedje. 


— sm - : 


— 159 — 


Mislio si Arbanasin Musa, 
Kuda li će? na koju li stranu? 
Da bi biža' k caru tatarskomu, 
Pridat' će me caru nevirnomu. 
Da bi biža' k kralju ungarskomu, 
Ungarci su ljudi ponositi ; 
Neće nitko ni gledati na me, 
Kolik' da sam roda horjatskoga. 
Da pobignem k duždu mletačkomu ; 
Skoro se je s Jurom pobratio, 
Psovat' će me i žene i dica, 
“Ter će reći: da sam izdajica. 
Sada znadem, što ću učiniti: 
Verć ću težak sindžir na gerjoce, 
I otić ću k momu gospodaru, 
K Skenderbegu od Krojana banu. 
U njega je serdce milostivo, 
Milostivo, i Boga bojeće. 
Meni će se Jure smilovati, 
I opet ću s njime vojevati. 


Što je reka', to je učinio, 
Na gerlo je sindžir postavio, 
< Ter pobižč k Juri gospodaru, 
A zahvali Otmanović-caru. 
Pada Musa na noge Jurine, 
Ter jih gorkim? suzam' polivAše, 
Svu je vojsku na plač okrenuo, 
A najveće bana Skenderbega. 
Diže Musu za bijelu ruku, ' 
Suze tare, s njime se celiva, 
Musu tiši, za zdravlje ga pita; 
A nekori, kuda se je skita'? 
Povrati mu sela i varoše, 
Ravna polja, zelene livade, 
 'Generalstvo, koje imadiše 
Prija, nego utekao biše. 
Još je Jure tiho govorio: 
»Iko bi moga Musu prikorio, 
Prid junacim i prid vitezovim, 


Mojom sabljom odsić ću mu glavu.“ . 


Posli Musa bolji junak biše, 
Barlezio i Sagredo piše. 

- Haljadu je glavah odsikao, 
I sramotu svoju osvitlao. 


nananaa 


Sinovac Jurin, Amedža imenom, pobižč u Carigrad, za imati 
kraljestvo od Arbanije na 1456. 


Nemogaše car Memed imati mira obdan ni obnoć, misleći kako 
bi se Kastriotiću osvetio? kor mu na toliko mistah vojsku izsiče, i 
mnogo zla učini. Znadući dakle Amedža, da sinovac Jurin biše pohle- 
pan na kraljevanje, pisa mu knjigu punu pozdravi, sladkih besidah, i 
lažljiva obećanja, da će ga učiniti kraljem od Arbanije, i svega Epira, 
ako ostavi svoga strica, i dodje na službu njegovu. Amedža budući još 
od davna začeo u svojoj pameti svoga strica poraziti, i njegovu ugrabiti 
banovinu, lasno se prigni, za učiniti na volju Memedovu. I našavši lipu 
prigodu, pobižč u Carigrad s ženom, dicom, i svom familijom. Car - 
Memed lipo ga zagčrli, i pohvali dilo izdajno, koje biše učinio.  Posli 
pak nikoliko vrimena dad& mu petdeset hilj4dah konjikah, i prid njima 


= 


| 


— 160 —' 
Pašu Isaka, včrstna i mudra kapetana, komu dade naredbu, da svu 
osvoji Arbaniju, ter učini za kralja Amedžu, sinovca Jure Kastriotića. 

Skenderbeg kada razumi žalostne glase od svoga nevirnoga si- 
novca, ostadč izvan sebe, a sva Arbanija puno smutjena, ožaloštjena, i 
pristrašena, navlastito kada razumi, s kolikom vojskom idjaše u Arbaniju. 
Ma. Skenderbeg, za nepoplašiti puka, ukaza se veseo, pak počč na sve 
strane_kupiti vojsku, i sakupi junakah, po svidočbi Sagredovoj, četernajest 
hiljadah, s kojim', se dili, za susritnut svoga sinovca. Ali znadući, da 
protiva tolikomu množtvu nije se verstan opriti, ište načine, kako bi ga 
s privarom dobio; i poznajući dobro: da Amedža biše vojnik puno mu- 
dar, i da za sve arbanaske klanjce, busije, zasiđe, i privare znadiše, 
reče vojnikom: ,da je potribito nove načine od vojevanja, i privare naći, 
s kojim" se do sada nismo služili nigda, a način novi bit će ovi: kada 
ugledamo vojsku tursku, ukazat ćemo se pristrašeni od množtva Tura- 
kah, pak ćemo, okrenuvši pleća, bižati natrag k moru Principovu; ma 
toliko daleko imamo bižati, da se nemogu domisliti, ni sumljiti o ka- 
kovoj privari, ili zasidi, onda Turci cineći, da su dobitnici, brez nikakva 
straha razsedlat će konje, počet će jisti, piti, igrati, i spavati; a mi, 
kada se noć uhvati, otić ćemo poljem na okolo, ulizt ćemo izza njih u 
planinu, udrit ćemo zorom na nje, i svi će biti naši.“ Ova Jure rečč 
glavarom najvirnijim, u koje se, uzdaše; i kako je rekao, tako je učinio: 
ugledavši Turke, pobiže niz polje k moru duždevu, koga Amedža gle- 
dajući, veoma se obveseli, cineći, da je pobigao od straha, i da se je 
utekao gospodi mletačkoj, za sahranit život. I tako se Turci razpustiše 
po polju igrajući, jidući, i pijući brez nikakve straže, ni straha. 

Videći Skenderbeg vrime svoje, dili se obnoć s vojskom, povede 
je na okolo poljah i planinah, i uliz& zad u planinu, pod kojom se bihu 
Turci utaborili, s koje planine sve čujahu, i gledahu, što Turci govore, 
i čine, nebuduć daleko od istih Tur4kah. Čuše, kako Turci napijahu novo- 
mu kralju od Arbanije govoreći: ,neka žive u vike Amedža kralj 
arbanaski“ Ova i mnoga druga njemu Turci govorahu; a siromaha 
. Skenderbega pogčrdjivahu na njegove uši; ali imadč veliko uztčrpljenje, 
dok nadje svoje vrime, za pokarati tursku oholost, i Amedžinu nevirnost. 


Skenderbeg udari na Turke. 
Budući se približalo vrime podobno, za učinit ono, što biše na- 


mislio Skenderbeg, s4dje polagano sa svom vojskom s planine, dada na- 
redbu: da po hiljadu vojnikah ulize u svaku dolinu, koje se nahodjahu 


— 161 — 


oko' vojske turske, tada sa svih stranah zatrube u trublje, neka se veće 
poplaše Turci, i kako biše naredio, onako vojnici obslužiše u jedan čas 
sa sve četiri strane zatrubivši, zavikavši i udarivši na nesrićne Turke, 
koji cineći, da je sva Arbania, Bosna i Dalmacia na nje udarila, tako se 
pristrašiše, i smetoše, da neumihu konje sedlat', sablje, ni puške u ruke 
uzeti. Paša i Amedža, koliko bi moguće, nastojaše za metnuti vojsku u 
red, i tvčrdjav; ali nebi nipošto moguće vojsku pristrašenu u red met- 
nuti; jer Arbanasi naglo udarivši, počeše jih brez broja na sve strane sići, 
i kopjim probadati, navlastito genera' Musa, koi, za oprati svoju sramotu 
od izdaje, i nevirnosti, tri stotine glavah taj dan odsičč, po svidočbi Bar- 
lecia i Sagreda. Amedža nesrićni videći, da svak biži, pobižč i on; ma 
zaludu ; jer se odtišt& za njim Gropa Zakaria, uhvati ga živa, dovede prid 
Skenderbega, koi mu ovako počč: ,Koje si zlo od mene primio, 
moj sinko neharni! šta ti manjkaše u Arbanii, ter mene , 
ostavi,a k momuneprijatelju pobiža? Pokažider tu krunu, 
koju tije Memed sakovao, postavi ju na glavu, da vidimo, 
je li ti pristalo?“ Amedža od velika stida, i straha biše vas potamnio, 


- požutio, i zanimio, drugo neznadiše, izvan plakat, uzdisat' i suze prolivat', 


koga gledajući Arbanasi svezana s mnogom gospodom turskćm , počeše 
i oni gorko plakati; a njih gledajuć Skenderbeg zaplaka i on isti, opro- 
sti mu ruke, i povede ga s poštenjem kući svojoj, i posla ga kralju od 
Napulje, da brez prikora svojih Arbanasah može pošteno život svčršit! u 
zemlji tudjoj. Ostadč mertvih Turakah trideset hiljadah, kako hoće Bar- 
lecio, oli dvadeset hiljadah, kako drugi pišu. Bi uhvatjeno mnogo suža- 
njah, medju kojim" se nahodjahu gospoda mnoga, koje Skenderbeg. po- 
vedč u sužanjstvo, i za nje primi puno hiljadah cekinah, koje sve vojsci 
razdili. Ostad& takodjer na polju sve tursko oružje, čadorovi, alaj-barjaci, 
jaspre, zaira, i sve ostalo, što bihu s sobom donili, za okrunit novoga 
kralja, i to sve vojsci podili. 


Slidi pisma od ovoga-dogadjaja. | 


Još nebiše iztekla danica, U knjizi ga care pozdravljiše, 
Ni vlašići goru nadhitili, Još ovako njemu govoriše: 
Rano rani Memed, care silni, »A neznaš li, Amedža viteže, 
Rano rani, bilu knjigu piše , -. Od starine plemiću i kneže! 

Ter je šalje lnezu i vitezu | Da je ravna zemlja Arbanija 
Od lijepe zemlje Arbanije, Po zakonu tvoja banovina; 
Po imenu Amedži vojvodi ; Tebi ju je babo ostavio, 

A sinovcu bana od Krojana. Sin starii kralja Ivaniša. 


- ll 


LJ - 
2 


- 


_ 162 — 


Hodi k meni, moj sivi sokole! 


Da ti pridam tvoju banovinu, | 


Koju ti je striko ugrabio 

Na privari, da ga bor ubio!“ — 
Kad Amedži bila knjiga dodje: 

Knjigu štije, od mila se smije, 

Samur-kalpak k vedru nebu baca, 

Sim se s sobom junak razgovara: 
»Zahvaljujem Bogu velikomu, - 

I mojemu caru čestitomu, 

Kad dočekah ovoga veselja, 

Ter imadoh, što od davna željah.“ 
I pobiže k bilu Carigradu, 

S sobom vodi dicu i ljubovcu. 

Lipo ga je care dočekao, 

Zlatnu mu je krunu sakovao, 
Postavi ju na glavu njegovu, 

Učini ga kraljem od Epira, 

Daje njemu silnu vojsku svoju, 

Sve konjikah petdeset hiljadah, 
I prid njima Isak-pašu svoga, 

Ter je njemu care besidio: 

»Kad osvojiš ravnu Arbaniju, . 

Okrunit' ćeš za kralja Amedžu.“ 
Kad je Isak cara razumio, 

Diže vojsku k ravnoj Arbanii. 

Maleno je vrime postajalo, 
“ Viknu vila s Modriše planine: 
»KUpi vojsku, arbanaški bane! 

Eto na te silna turska vojska, 

Prid njome je drago dite tvoje, 

Desno krilo Amedža vojvoda, 
Koi ište rusu glavu tvoju, 

I svu ravnu zemlju Arbaniju. 

“Ima vojske petdeset hiljadah, 

Vlada s njome Isak kapetane.“ 
Kad je bane vilu razumio, 

Od žalosti biše zanimio ; 

Al se njemu ino nemogaše, 

Veće kupi po Epiru vojsku. . 


Biše bane skupio vojnikah 
Četčrnajest hiljadah konjikah. 
Pak je njima bane besidio: 
»Poslušajte, moji vitezovi! 

Koi meni nauke davaše, 

I načine lipe nahodjaše, 
Kako ćemo Turke dobivati, 
Iz busijah na nje udarati, 


"Evo me je sada odbignuo, 


I k Memedu caru pribignuo, 
Ište, bratjo, rusu glavu moju, 
I svu ravnu zemlju Arbaniju. 
Amedža je mudra aranzada, 
Mučno ćemo pridobiti njega; 
Jere znade za konake naše, 
I busije po gori zelenoj. 
Mudro valja mudra privariti, 
I s načinom s njime bojak biti. 
Evo nauk starca Skenderbega, 
Sad je vrime, da ga kažem svega: 
Kada tursku vojsku ugledamo, 
Bižat ćemo k moru principovu, 
* Podaleko priko Arbanije, 
Otić ćemo k Skadru bijelomu. 
Pomislit će Amedža vojvoda: 
Pristraši se Skenderbeže bane, 
I pobižče k moru principovu, 
Da ga brane vlastela mletačka. 
Konje svoje razsedlat će Turci, 
Nasrid polja popet će ćadore. 
Opit će se vinom i šerbetom, 
Ter će pospat kano i poklani. 
A kada li počine sunašce, 
Otić ćemo poljem na okolo, 
Ulizt ćemo u luge zelene 
Izza vojske cara čestitoga. 
Udrit ćemo na nje-izza zada, 
Iz gorice cčrne iznenada, 
Od kuda se nenadaju Turci, 
Odonlem će udariti vuci. 


— 168 — 


AP vas molim, mila bratjo moja! 
Kada tursku potiramo vojsku, 
Pazite mi sinovca Amedžu, 
Radite gu uhvatiti živa: 

Jer je ono drago dite moje, 
Strah je mene izgubit će dušu, 
Progoneći strica Skenderbega, 
A dvoreći ćara nevjrtoga.“ 

Pak podiže svoje vitezove 
Priko lipe zemlje Skenderije, . 


Kad je bio na polje dibrensko; | 


Al to idju carevi konjici. 
Nekti bane s Turcim bojak biti; 
Već pobižč k moru principovu. 
Gleda' ga je -Amedža vojvoda, 
Gledao je, ter je besidio: 
»Dobra srića, Turci vitezovi! 
Pristraši se Skenđerbeže bane, 
I pobiže na dmždevo more, 
Da ga brane vlastela mletačka.“ 
Kad Amedžu razumiše Turci, 
Svoje betze konje razsedlaše, 
. Pak popeše bile čadorove, 
Posrid Dibte polja širokoga. 
Divna kola uhvatiše TFurci, 
Lijepe su pisme izvodili, 
Svaku pismu oni pripivaše 
Novom kralju od Epira ravna. 
Piju Turci vino i muselez, 
1 rakiju od devet godinah. 
Opiše se, ujide jih zmija, 
Ter pospaše kano i boklani. 
Al nespava Kastriotić bane; 
Već podiže svoje vitezove, 
Ter otidjč poljem na okolo, > 
I ulizč u goru zelenu. 
Kada li je zor& zabilila, 
Udri Jure iz gore zelene, 
Na alaje Turke razgonjaše, 
Ter jim ruse glave odsicaše. 


Čudio se Amedža vojvoda, 

Mlade paše, age i spahije, 
Odkud dodja ta vojska nenadnja, 
Odkud li je? od koje li zemlje? 

Neće Jure, da se razgovara, 
Nego Turke i kolje, i pira. 
Kud njegova sablja dopiraše, 
On'da potok kčrvce tecijiše, 

Nepucaju svitli čeverdani, 

Nit se čuju puške talianke ; 
Nego zveče sablje i kadare, 
Bojna kopja, mači i handžari. 

Trijest hilj4d* glavah odsikoše, 
Pet hiljadah živih uhvatiše, 
Osvitla se Musa kapetane, 

Tri stotine posičč Tur&kah. 

A kad vidi Amedža vojvoda, 
Biži tužan uz to polje ravno, 
Zaludu je i on utekao; ' 
Jer ga stižč Gropa Zakarija. - 

Veže njemu ruke naopako, 

Ter ga vodi banu Skenderbegu. 
Kada ga je striko ugledao, 
Amedži je tiho besidio: 

»Dobro doša', drago dite moje! 

“ Jesi li se, sinko, umorio? 
Barjak noseć priko Romanije 
Prid svatovim cara čestitoga. 

Nuder kaži krunu pozlatjenu, 
Koju ti je care sakovao, - 
Postavi ju na glavu vitežku, 
Da vidimo, je hi ti pristalo? 

Pokažider sa zlatom košulju, 
Koju ti je dala sultanija, 
Virna ljuba Otmanović cara, . 
Posestrima kralja od Epira. 

Striko će te lipše darovati: 

Na gčrjoce gvozdenu verugu, 
Narukvice na bijele ruke, 


I na noge negve do kolinah.“ 
* 


— 164 — 


Kleči jadan Amedža vojvoda On nemože serdcu odoliti, 


Prid kolinom bana Skenderbega, Amedži je ruke oprostio, 

Svezane mu ruke naopako, Ter ga šalje kralju od Napulje, 

Težak sindžir visi o gerjocu. Ferdinandu, posinku svojemu, 
Svu je vojsku na plač okrenuo ; Neka. šeta po dvoru njegovu 

A najveće strica Skenderbega, Brez prikora gošpode epirske. 

Gledajući sinovca svojega, To se čudo i do cara čulo, 

Kako plače i uzdiše težko. Ter pohvali Skenderbega bana. 


Memed car nemogući dobiti Skenderbega zapita u njega mir 
na 1459. 


Car Memed promišljajući s jedne strane sriću Kastriotića; a 
s druge strane Janka Sibinjanina, koi ga razbi pod Biogradom, i na 
veće mistah bi usilovan pitati mir u Kastriotića, i zaradi te svčrhe ša- 
lje pametna poklisara, da s njime za puno vrimena mir utvčrdi. Učini 
Turčin lipo i dugo govorenje prid Kastriotićem, i gospodom arbanas- 
skom usilujući se, koliko bi moguće, za prignuti volju njegovu na mir 
za, deset godinah; ma od njega imadč ovi odgovor: ,Tko je pravi 
sluga božji, nejma činit mira s neprijateljem njegovim, 
kakav je tvoj car, i svi ostali Turci.“ Alivideći, da Arbanasi jed- 
noglasno zavikaše: mir! mir! nemožč drugo učiniti, nego se prignut? 
volji svojih vojnikah, kojizim rat svedjerni biše dodijao. Obeća se dakle 
Kastriotić stat? u miru s Turcim za deset godištah; ma s ovim ugovo- 
rom: da za to vrime neima nijednoga kralja, oli bana kerstjanskoga 
krenuti, da mu povrati Biograd arbanaski, i Svetigrad, koga je na pri- 
vari osvojio. Poklisar prikaza Memedu Kastriotića odgovor, i odluku, 
koi se nekti na takvi ugover prignuti; nego sakupivši dvi vojske posla 
jih, da čuvaju medjaš turski od Arbanasah, a prid njima posla dva včrst- 
na kapetana: jedan se zviše Amur-paša; a drugi Sinam-paša;i 
ovim zapovidi pod izgubljenje glavah, da se neimadu nipošto biti s Sken- 
derbegom , ni u njegovu zemlju ulaziti; već da bi on na nje nasčrnuo. 
Ma se Jure potrudi do njih; ter potira, i razbi Amur-pašu. i 
U to vrime Ivan Duka, oliti naški Herceg od Kalabrije, imadući 
pomoč kralja od France, dižč se protiva Ferdinandu kralju od Napulje, 
a Sinu kralja Alfonsa, velikoga prijatelja i pomoćnika Skenderbega, ter 
mu osvoji gradove mnoge, i razbi na puno mistah vojsku. Prid voj- 
skom francezskom biše jedan genera' puno srićan, i naučan u vojeva- 
mu, premda malahan u kipu, komu biše ime Jakov Picinin, a to će 


— 165 — 


reći naški: Jakov mali. Budući dakle Kastriotić moljen toliko od ' 
rečenoga kralja Ferdinanda, koliko od pape Pia, da mu dodje dati po- 
moć, i da ga izbavi od Francezah, koji ga bihu obsili u gradu Barletu, 
bi usilovan doći s vojskom na pomoć rečenomu kralju, koga u malo 
, vrimena oslobodi od njegovih neprijateljah, i čini mu sve gradove po- 


vratiti, kako će se viditi iz pisme; i ovo se dogodi na 1460. 


Slidi pisma od Ferdinanda i Jure Kastriotića. 


Jučer Jure razbi Amur-pašu, 
A jutros mu bila knjiga dodje 
Od posinka kralja Puljičkoga, 
Po imenu mlada Ferdinanda: 
»Pootčime, Skenderbeže bane! 
Oli neznaš, ol! nehaješ za me, 
Francezi mi «krunu ugrabiše, 
I kraljestvo moje osvojiše. 


Svi su bani mene odbignuli, 

Protiva se meni uzdignuli; 

A evo me sada obsidoše 

U Barletu gradu bijelomu. 
Koga biju, nigda nepristaju 

S cernim prahom i težkim olovom; 

A najveće sbumbam' i lumbardam', 

I ostalim od boja oružjem. 

Biše meni dobra pomoć došla 
Od Milana, i grada Turina 
Frijest hilj4d' po izbor vojnikah, 

I prid njima od Milana bane, 

Po imenu slavni Herceg Frane; 
Ali mu je loša srića bila: 
Francezi mu vojsku izsikoše, 
Ne daleko od Barleta grada. 

Već te molim, dragi pootčime! 
Oli sada, oli već nikada, 

Đa izbaviš iz nevolje mene, 
Ferdinanda kralja nesrićnoga, 


) 


Koi cvili, nigda nepristaje 


U Barletu gradu bijelomu 
Čekajući od Boga pomoći, 

I od tebe pootčima svoga. | 
Kad je Jure knjigu razgledao, 
Od mila je suzam? oborio; 
Pak podižč-svoje vitezove, 
Arbanase pišce i konjike, 


Ter otidje gradu Đubrovniku, 
I nahodi tanene galije; 
Još i druge od boja džemije, 
Ter zajedri priko sinja mora. ; 
Kad su bili blizu Pulje ravne; 
Ugleda jih Jako Picinine, 
Od francezske vojske generale, 
Gledao je, ter je besidio: 
»Mili Bože! čije su džemije"? 
AP su lovci, ali su tčrgovci, 
Ali meni dobra pomoć idje, 
Od mojega kralja Ludovika, * 


Da osvojim ravnu Italiju, 
Svu do Rima grada bijeloga, 
Do Milana, i Turina grada, 
Štono nam je didovina stara.“ 
Dozivlje ga vila posestrima: 
»Ne budali, Jako generale! 
Nit" su lovci, niti su trgovci, 
Nit' je wojska kralja Ludovika; 


Već je ono Skenderbeže bane, 


Koinn se slavi na sve strane, 


Nije doša' tebi pomoć dati; 

Već je doša' na te udariti. 
Nečekaj ga pod Barletom gradom; 

Nego biži, i neobziri se, 

Kuda znadeš priko Pulje ravne; 


Jer ćeš ludo izgubiti glavu.“ — 


Kad razumi -vilu posestrimu 
Picinine mladjan generale ; 
Diže vojsku izpod bila grada, 
Ter pobižč priko Pulje ravne. 

Kada li je podaleko bio 
Od Barleta grada bijeloga / 
Družini je svojoj besidio: 
»Poslušajte, moji vitezovi! 

Prid nami je planina visoka, 
Kod nje ćemo činit meterize, 
Skenderbega bana dočekati, | 
S njim ćemo se, bratjo, ogledati. 

Nemojte se, moji vitezovi! 
Pripadati bana Skenderbega, 
Ni njegovih kćnjah, ni konjikah, 


- Arban&4sah hvaljenih vojnikah. - 


Kad udari vijar od sivera, 
Nosi dčrvlje i težko kamenje, 
Naglo bane; al' bčrzo pristane: 
Onakvi su Arbanasi mladi. 
Naglo udru, bčrzo se umore, 
Pak pobignu natrag u tabore, 
Turski nose, turski bojak biju; 
AL od boja znanja neimaju.“ 
Istom junak tako besideći ; 
AT to idju dvi ognjene vojske: 
Jedna vojska kralja Ferdinanda; 
A druga je Skenderbega bana. 
Na Franceze skladno udariše; 


Jer prid njima silni junak biše. 


Kada li je danak osvanuo, 
Družini je Jure besidio: 
»Arbanasi, givi gokolovi! 

Sve uzdanje bana Skenderbega. 

Kamo vaše sablje okovane, - 

Koje turske odsicahu glave? 
Gdi li su vam konji vitezovi ? 
Kamo li vam kopja od mejdana? 

Al ste došli u Taliu ravnu, 
Izgubiti slavu i poštenje, 

I vitežko ime od junakah, 
Kojena se slavi od Tur&kah? 

Oli valja danas poginuti, 

O! francezsku vojsku pridobiti. 
Mi smo, bratjo, u zemlji latinskoj, 
Gdi nejmamo brata, ni rodjaka, 

Nit' imamo draga prijatelja, 

Koi bi nas na konak primio, 
Niti znamo pute po Taliji, 
Kojim' bismo natrag pobignuli. 

Sad je vrime, vitezovi moji, 

Da vi vaše ime proslavite, 
I posinka moga osvetite, 
Ferdinanda kralja Puljičkoga.“ 

Kada oni bana razumiše, 

Na Franceze skladno udariše, 
S jedne strane Arbanasi mladi, 
S druge strane vojska talijanska. 

Malo vrime postajalo biše, 

Svi Francezi natrag pobigoše; 
A za njima Skenderbeže bane, 
Ter jim ruse odsicaše glave. 

Al utečč vitez generale, 

Po imenu Jako Picinine, 
Biži junak priko Italije, 
Brez klobuka, i brez sablje britke. 

Zaludu je i on utekao; 

Jer ga stiže od Milana bane. 
Darova ga kralju od Napulje; 
Ali mu je loša srića bila. 


— 167 — 


Nitko kralja umolit' nemože, A en njemu blago nebrojeno, 
Da ga pusti k dvoru ,bijelomu ; I dva grada usrid Pulje ravne, 
Već mu rusu odsiječe glavu, U kojim se i sada nalaze 
Ter ju metje gradu na bedene. Praunuci bana Skenderbega. 
Idje Jure od grada do grada, Kad se bane natrag povratjaše, 
Svu je ravnu Pulju osvojio, Sve zaplaka malo i veliko; 
I gradove bile priuzeo, A najveće kralju od Napulje, 
Ter jih daje posinku svojemu. I Skenderbeg arbanasski bane. 


U ovomu dogadjaju neslažu se pisaoci; jer niki hoće, da je 
Skenderbeg vojsku francezsku razbio, svu Pulju i gradove, koji se bihu 
od kralja Ferdinanda odvergli, priuzeo; i ovo svidoči Barlezio Arbanasin; 
ali talijanski pisaoci Kastriotiću druge slave nedaju, nego: da je Fran- 
ceze iztirao izpod Barleta, pak da se je oni čas natrag povratio.  Tali- 
janci daju slavu svojizim pajzinom; a Barlezio svojizim.— Virujte komu 
hoćete: a ja slidim moje govorenje. : 


U 


Posla Memed Sinam-pašu na Kastriotića na 1462. 


U vrime, u koje se nahodjaše Kastriotić u Pulji, car Memed u 
Aziji osvoji mnoge gradove. Imadući dakle sriću na sve strane, nemi- 
šljaiše o drugomu; nego, kako će Arbaniju osvojiti, i dobiti Skenderbega, 
zaradi toga šalje protiva njemu Sinam-pašu samo sa dvajest hiljadah 
vojske, Jure zato znadući uza sedam hiljadah Arbanasah, i uliz& u 
jednu planinu, koja se zviše Mokra, kuda imadiše proći vojska turska, 
i budući jurve ulizla u rečenu planinu, udari Jure iz busije, ter jih veći 
dio posiče; a mnoge jošter zasužnji. 


Posla Memed drugoga pašu na Kastriotića, Asan-bega imenom, 
godišta gori imenovanoga. 


. Pojunači se Asan-beg, da će dobiti Kastriotića, zapita od cara | 


trijest hiljadah vojske, ter otidje s njome u Arbanija.  Kastriotić zna- 
dući za njegove pute, srit& ga s vojskom, udari na njega, ter mu vojsku 
izgičč. .Asan-paša bi ranjen strilom u ruku, i nemogući se braniti, 
s nikoliko vojske,. i s pomoćju mčrkle noći uteče na mejaše turske, 
ulizč u jednu gustu dubravu, i ležč spavati: ali mu nevoljniku neće san 
na oči, jedno zarad tuge i žalosti, promišljajuć zlo, koje se dogodi: 
drugo zaradi bolesti, koju mu rana zadaviše. Ma kada se svani, bi 


\ 


— 168 — 


gore ožaloštjen, i sasvim pristrašen; jer ugleda Skenderbega, i vojsku : 


njegovu, gdi s golim" sabljam* idju prama njemu. Turci se htijahu bra- 
niti, koliko je moguće; ma Jim nedada paša Asan-beg; nego jim zapo- 
vidi, da kleknuvši pitaju miloserdje. A paša izadjč prama Skenderbegu, 
pada na zemlju, i poče mu ovako razložiti: ,Kud idješ, viteže ne- 
pridobiveni! na koga si sablju povadio? na jednoga suž- 
nja ranjena, kčrvava, i bolestna? Veće će tvoje junačtvo 
po svitu sinuti, tvojim neprijateljem prostivši; nego sto 
hiljadah glavah odsikavši. Vodi nas u sužanjstvo, nemoj 
nas smicati, neka možemo kazivati svakomu neizrečeno 
vitežtvo tvoje.“  Videći ga Jure onako ponizna, kervava, i nevoljna, 
njegovu vojsku takodjer po zemlji prostčrtu, i suzam*' oblivenu, nasminu 
se, pak mu reče: ,Nestraši se, Asan-paša, nećeš poginuti!“ 
Uzč ga za ruku, zagčrli i pomilova; odvede ga u Kroju sa svim', koji 
s njime bihu, izliči mu rane, i primivši mnogo dugovanje zanj' i ostale, 
posla jih u domove svoje. 


Posla Memed tretjega pašu, imenom Djusup-bega, na Kastrio- 
tića, godišta gori rečenoga. 


Posili se, i zareče Djusup-beg-prid carem, da će porobiti Ar- 
baniju, i pogubiti Skenderbega s malo vojske. Car mu daje osamnajest 
hiljadah konjikah, i dili se s njima put Arbanije. Jure razumivši svaka, 
i znadući, koliko je Tur&kah, i kuda su namislili, izadje ga susristi; ali 
Djusup nesmidući naprid, utabori se na jednomu polju, što se zove 
Skopje. Skenderbeg videći, da Djusup kasni, nemože imati uztčr- 
pljenja čekati ga; nego se potrudi s vojskom, otidje ga pohoditi; udari 
na njega, i razbi ga prilasno.  Djusup .uteča; ali mu izgib& vojska. 


Slidi pisma od ovih Pašah. 


Hvalite se tri delije mlade, Kada jih je care razumio, 
Tri delije, tri paše careve: Tri je silne vojske sakupio: 
»Da nam hoće dopustiti care, . Jednu daje Sinam-kapetanu, 
Njega bismo osvetili lipo:  Dvajest hiljad mladih krajišnikah. | 
Porobili zemlju Arbaniju, . Drugu daje paši Asan-begu, 
I doveli živa Skenderbega.“ Trijest hiljad piš4c i konjikah. 
Tose hvalć tri paše careve '  Tretju, pobre, daje Djusup-begu 


Na divanu cara čestitoga. Osamnajest hiljadah konjikah. 


— 169 — 


Al' se paše pogodit'. nemogu, 
Tko će pčrvi s vojskom udariti 
Na viteza bana Skenderbega, 

I njegovu zemlju porobiti? 

Govorio Sinam kapetane: 

»Evo ima puno godin' danah, 
Da vojujem, i da bojak bijem, 


Skenderbeže moj će sužanj biti.“ | 


Al mu veli paša Asan-beže: 
»U mene je ruka od mejdana, 
I prija sam glave odsicao, — 
Ja ću pčrvi njega uhvatiti.“ — 


Govorio paša Djusup-beže: , 


»sunak jesam, i pristalo mi je, 

U mene su najberžji konjici 

Od lijepe zemlje Romanije, 
Stignuli bi. sivoga sokola, 

Kamo 1 nebi bana Skenderbega? 

Ja imadem pervi udariti, 

Moju sablju kčrvce napojiti.“ 
A kad vidi Memed care silni, 

Da se paše pogodit" nemogu, 

Lipo jih je care pogodio, 

Ter je njima tiho govorio: 
»sinam-paša, virna sluga naša, 

Na bana će pčrvi udariti; 

A za njime beže Asan-beže, 

Za Asanom.Djusup kapetane.“ 
Kada paše cara .razumiše, 

Do cčrne se zemlje pokloniše; 

Podigoše silne vojske swoje, 

Ter odoše k ravnoj Arbanii. 
Pčrvi dodje deli Sinam-paša 

U lijepu zemlju Skenderiju; 
X AL je njemu loša srića bila, 

Dočeka ga od Krojana bane. 
U busiji kod Mokre planine 

Na njega je juriš učinio; 

Vojsku mu je pod mač okrenuo, 

S4m utečč deli Sinam-paša. 


Maleno je vrime postojalo ; 
AP to idje silni Asan-paša, 
I s njim vojske trideset hiljadah, 
Od Azije, i od Tatarije. 
Bijelu je knjigu napisao, 
Ter je šalje banu Skenderbegu: 
»Skenderbeže, na glasu viteže! 
Ako jesi vitez od poštenja, 
Na udaraj iz busije na me; 
Već izadji na polje dibrensko, 
Da mi našu sriću prokušamo, 
I vidimo, tko je bolji junak?“ 
Njemu bane knjigu odpisuje: 
»Ne brini se, Asan kapetane! 
Evo tebi tvčrdu viru d4jem, 
Da ti neću učinit" nevire. . 
Nadaj mi se do tri bila danka, 
I čekaj me nasrid Dibre ravne, - 
Onde ćemo konje proigrati, | 
I vitežku sriću prokušati.“ 
Kada li je k tretjem? danku bilo; 
Ali idje Kastriotić bane 
S desethiljad' svojizih konjikah, 
I četiri hiljade pišacah. 
Dočeka ga deli Asan-beže: | 
Nasrid ravna polja dibrenskoga ; 
A1 se biše kruto poplašio 
Od viteza bana Skenderbega. 
Dozivlje ga Skenderbeže bane, 
Ter je njemu lipo besidio; 
»sSalamaleć Asan-kapetane! 
Evo dodje Skenderbeže bane. 
Riči vežu mlade vitezove;  , 
A konopi konje i volove. 
Nisam tebe privario, pobre! 
Derži me se! eto mene na te.“ 
Pak pavadi sablju okovanu, 
I položi svoje bojno kopje, 
Ter udari na vojsku carevu; 
A za njime mladi Arbanasi. 


— 170 — 


Svaki siče, koi koga može, 


Ban Skenderbeg ni broja se nezna. |" 


U tri sata boja žestokoga 
Deset hilj4d' glavah odsikoše. 
Drugi kažu dvadeset hiljadah, 
Viruj, pobre, kako ti je drago. 
Udjč ranjen paša Asan-beže 
. S deset hilj4d' svojih vitezovah. 
Kad je doša? u zemlju carevu, , 
On ulizč u goru zelenu: 
Da počine, i rane zavije; 
Jer ga biše bolest obhčrvala. 
Ali mu je loša srića bila: 
Dostižč ga Skenderbeže bane. 
Kada ga je paša ugledao, 
Družini je svojej govorio: 
»Odpašite britke sablje vaše, 
Bacite jih na travu zelenu; 

Svi kleknite na zemljicu cčinu, 
Ter molite Skenderbega bana, 
Da nas vodi s sobom u sužanjstvo, 

A rusih nam ne odsica glavah. 
To govori, na noge se skače, 
Ter izšeta prid Jurinu vojsku. 
Kad ugleda Skenderbega bana, 
Padč paša na zemljicu c&rnu, 
Suze roni, ovako govori, 
Gdi ga sluša sva vojska Jurina: 
»Slavni bane, veliki viteže! 
Na koga si sablju povadio? 
Na jednoga sužnja nevoljnoga, 
Izranjena, bo'na, i kčrvava! 
Smiluj nam se, Skenderbeže bane! 
Svi smo tvoji sužnji siromasi. 
Povedi nas k dvoru bijelomu, 
Dat' ćemo ti blago nebrojeno. 
Veće će ti sinuti poštenje 
Prid junacim, i prid vitezovim, 
Oprostivši dušmaninu tvomu; 
Neg' da tursku svu izsičeš vojsku.“ 


Osmini se Kastriotić Jure, 

Ter je paši tiho govorio: 
»Nebrini se, paša Asan-beže! 
Neće' tebe pogubiti bane. 

Uhvati ga za bijelu ruku, 

Podižč ga od zemljice cčrne; - 
Povedč ga k dvoru bijelomu, 
I ostale Turke vitezove. 

Kad li mu je rane izličio, 

Šalje njega k bilu dvoru sv6mu: 
A on njemu težko dugovanje, 
I ostale careve delije, 

Tri stotine hiljadah frendjijah 
(Izvan srebra) od suhoga zlata. 
Sve to bane Arbanasom daje; 
A u njega ništa neostaje. 

Kad razumi silni Djusup-beže, 
Biži s vojskom u zemlju carevu, 
Na Skopju je tabor učinio. 

Njemu bane bilu knjigu piše: 
»Djusup-beže, carevo uzdanje! 
Kud to bižiš s glavom brez obzira, 
Čim ćeš doći caru čestitomu? ' 


Kad ti nećeš pohoditi mene, 


Ja ću tebe, vira ti je moja. 
Pak podiže svoje vitezove, 
Ter otidje priko turske zemlje. 
Bčrzo dodje na .Skopje ponosio, 
Iz nenada udari na Turke. 
Nazbi pašu, i vojsku njegovu 
Nasrid Skopja polja velikoga. 
Biže Turci uz to polje ravno; 
A za njima mladi Arbanasi. 
Tiraše jih do Jedrene grada, 
Sikoše jih od po'dne do mraka; 
Al' utečč Djusup-kapetane 
Na zelenku dobru konju svomu. 
Težko ti ga svakomu junaku 
Bojak bijuć Skenderbegom banom! 


— 171 — 
Car Memed piše knjigu Kastriotiću na 1463. 


Videći Memed, da nije moguće dobiti Kastriotića po kriposti 
vojske, ni oružja, šalje k njemu svoga poklisara s knjigom, i s darovim, 
želeći i nastojeći, da se s njime pomiri, za moći ga lašnje izkorenuti. 
A u knjizi, koju mu šalje, piše ovako; ,Memed-beg, Amir Sultan od 


svih str4nah svita, od jztoka i zapada vladaoc i gospodar, puno po- 


zdravlja Skenderbega vojvodu od Arbanasah i Epir6tah!“ 

»Ja dčržim, moj Skenderbeže, da nijedno prijateljstvo nemože 
biti tvčrdje, draže, ni veće od onoga, koje raste medju dva čovika do: 
sverhe njihova rastenja; budući se dakle takvo prijateljstvo ukazalo 
medju nami od počela našega ditinstva, s nami raslo, i svedjer se uz- 
dčržalo, kadano se nahodjahmo zajedno u dvoru otca moga Murata, 
koi te je ljubio ne manje, nego mene svoga sina pčrvorodjenoga; a ja 
veće nego moga brata. Nije dakle lipo, da se takvo prijateljstvo me- 
dju nami tčrne, i da toliko godinah u neprijateljstvu živemo. Znam, 
da si prav, i po pravici priuzeo svoju banovinu; zato hoću, da si u 
napridak gospodar, i kralj od sve Arbanije, kako ti je bilo od starine. 
Ali, moj dragi Skenderbeže! želim da se pomirimo, i u skladu živemo, 
mi i naša dica do svčrhe svita; ma za veću tvčrdjav od vikovite ljubavi, 
valja da mi pokloniš ove male milosti, koje želim od tebe imati: pčrvo, 
da mi pošalješ tvoga sina, da ga mogu za života viditi, i učiniti mu 
čast i poštenje, kako momu sinu istomu. Drugo, da đdodješ k meni, 
neka se možemo zagčrliti, razgovoriti, i pobratiti.  Tretje: da pustiš 
priko tvoje zemlje vojsku moju, za udariti na daržavu mletačku, ove 
male stvari želim od tebe imati, kako će ti prikazat naustnice moj 
poklisar Mustapa, komu moreš virovat' sve ono, što ti bude kazivati, i 
da si mi zdravo. — U Carigradu na 2. svibnja (maja) 1463.“ 


Odgovor Kastriotića na knjigu Memedovu. 


p Vojnik Isusov Jure Kastriotić, pridivkom Skenderbeg, pogla- 
vica od Arbandsah i Epir6tah mnogo pozdravlja Memeda, poglavicu od 
Turakah.“ 

»Nije moguće, Memede! da prijatelji božji mogu brez uvridjenja 
svoga Boga biti prijatelji njegovih neprijateljah, budući dakle ti jedan, 
ter _ najveći od ovizih božjih neprijateljah, nemogu ja, koi sam sluga 
pravoga Boga, nipošto s tobom prijateljstva imati. Da tvoj otac 
bude ljubio mene, kako mi pišeš, nebi potrovao moju bratju, nebi posli 


— 172 — 


smerti otca moga ugrabio na privari moje otčinstvo, nebi toliko putah 
na me vojsku kupio, i mene iskao pogubiti. Istina je, da sam s to- 
bom uzrastao ; ali nisam nikada u slobodu stao; nego vazda predao kao 
sužanj, da me tvoj babo Murat nesmakne, kakono je smakao i moju 
bratju.  Viruj mi, Memede, nije to prava “ljubav; nego običajne turske 
privare. Imaš dakle znati, da ja, dok budem živiti, s toboni prijatelj- 
stva neću. Ako li pak želiš sa mnom mirovati, pokčrsti se, ja ću ti 
i darovati moju banovinu, koja ti je toliko omilila, i da si zdrav! — 
U Kroji 29. svibnja 1463.“ 


Jure Kastriotić bi usilovan od Arbanasah za učinit mir s 
 Memedom; ma za malo danah, na 1463. 


Sasvim da Jure Kastriotić pomiriti se s Memedom nektijaše, 
koliko je od njegove strane, bi ništanemahje usilovan učiniti mir; ma 
brez nikakva ugovora, koga Memed. hotiaše. - Prikaza gospodi i vojski 
mnoge i nepridobitne razloge protiva miru s Turčinom; ali sve zaludu, 
jer zavika sva vojska: mir! mfr! —I tako Kastriotić nemogući drugo 
učiniti, podpisa se na ugovor od mira; ali budući do malo danah uda- 
rila turska vojska na dčržavu mletačku, bihu poslani k Juri poklisari 
principovi, za razbiti s carem mfr utverdjeni, i za imati pomoć od Sken- 
derbega. Ali nemogući od gospode arbanaske opraviti ništa, bi potri- 
bito uteći se k arci-biskupu od Drača, koga sva Arbanija dčržaše za 


osveta. Dodja dakle rečeni arci-biskup, ter učini jedno skladno, i dugo . 


govorenje prid gospodom arbanaškom, koji fiemogući odgovorit na včle 
razložito govorenje arci-biskupovo, prignuše se, za učinit rat iznova pro- 
tiva caru s velikim veseljem Skenderbegovim, koi nehti kasniti; nego 
udari na mejaše turske, ter porobi vilajet, opali kuće, izsiče. mnoge 
Turke, pohvata čeljad, i zaplini šest hiljadah volovah, osamdeset hiljadah 
k6zah i ovacah, i tri hiljade kobilah, oliti velikih bedevijah s ždribenjem. 
I to bihu bedevije careve, "postavljene na pašu, za činiti racu (pasminu, 


-plešinu, bagru) od konjah velikih. Posli dakle pet misecih mira bi proglašen 


rat na 1463. 


Memed razsčrdjen šalje vojsku na Skenderbega na 1464. 


Kada Memed razumi zlo, koje mu Skenderbeg po nagovoru 
arci-biskupa od Drača biše opravio, veoma se ožalosti, i razserdi; ma 
puno veće protiva arci-biskupu, nego protiva Kastriotiću, i zaradi toga 


* 


— 118 — 


obeća mnogo hiljadah cekinah, tko bi mu glavu odsikao. Šalje dakle u 
Arbaniju jednoga včrstna, i mudra glavara, imenom Balabana oli Bela- 
bana, kako ga niki imenuju, poturčenjaka, Arbanasa rodom, s mnogo hi- 
ljadah konjikah i pišacah. Ovi došavši na mejaše od Arbanije, piše 
knjigu Kastriotiću, punu lažljive ljubavi, sladkih i medđenih ričih, u ko- 
joj mu ukazuje, da nije došao prama njemu boj činiti; nego da je usi- 
lovan od cara braniti mejaše turske; i u isto vrime šalje mu darove 
mnogo lipe i plemenite. Ali Jure poznajući njegov aranzadluk, nekti u 
njemu imati vire; nego. mu pisa jednu knjigu oštru, u kojoj iztomači 
vas njegov rod i pleme, kako se je rodio od jednoga težaka prosjaka, i 
kozara, svoga podložnika, i za uzdarje šalje mu ralo, lemiš, i motiku, 
koja uzdarja učiniše Balabana puno serdita, i smutjena. 


-Jure Kastriotić približa se k vojsci turskoj, za udariti na nju. 


Promišljajući Skenderbeg nevirnost Balabanovu, to jest, da se 
bijaše prave vire i zakona odmetnuo, a pogani i nevirni zakon zagerlio, 
nevidjaše časa, ni sata na njega udariti, i zato se približa k njemu, za 
izvršiti ono, što namislio biše; ma jer Balaban biše namislio na privari 
i brez boja pogubiti ga, nekti izaći iz meterizah nipošto.  Kastriotić, za 
izvidit, što se čini u taboru turskomu, šalje tri svoja vojnika na tursku 
obučena, u vojsku Balabanovu, da svaka vide i čuju, što se govori, i u 
komu se stanju nahode; ali jedan od onizih, budući. rodjak paše Bala- 
bana, okrenu za sobom ona dva, ter očitovaše paši, da su poslani od 
Kastriotića za uhode, i tako. se u vojsku Jurinu nepovratiše. 
| Kastriotić cineći, da su uhvatjeni, i posičeni, nemože svomu 
serdcu odolit; nego samo s pet konjikah otidje, da izvidi, što se čini u 
vojsci Balabanovoj; ma budući Turci obsili pute, i na sve strane posta- 
vili busije, nadje se u velikoj pogibelji; jer Turci iz busijah udariše na 
njega sa svih stranah; ali se ništa nepoplaši; nego povadivši sablju; sikući 
Turke otvori put, ter pobiže natrag; ništanemanje jedva glavu iznese, a 
ostali, koji s njime bihu, izgiboše. 


U 
“ 


urci uhvatiše velikoga viteza Musu, i druge s njime. 


Videći Musa, genera? Kastriotića, gdi se Turci bihu razigrali po 
polju, učini na nje juriš samo sa sto najboljih berzokonjikah, potira jih, 
i počč sići; ali od velike naglosti | neumidč se natrag povratiti; nego 


— IV4 — 


tirajući ih i sikući usčrni u vojsku tursku, koja ga sa svih stranah okoli, 
i za puno vrimena s Turcim se bijući,:i njihove odsicajući glave, bi od 
Turakah uhvatjen, i s njim sedam gospode arbanaske, a ostale posikoše. — 
Bi tada uhvatjen netjak Kastriotića, Musakio kućom zazvan, od An- 
gjelije, sestre Jurine, rodjen. Uhvatiše takodjer Juricu Vladeniju, 
velikoga kneza, i plemića, i s njima petericu od izvčrstite gospode, i 
vitezovah arbanaskih, koje s velikom hitrostju povedoše caru u Carigrađ; - 
a kada jih car ugleda, navlastito generala Mojsiju, aliti Musu, toliko 
se obveseli, koliko da je istoga Skenderbega uhvatio, i za ugasiti svoju 
sčrdžbu, koju prama Kastriotiću, Musi i ostalim Arbanasom nosaše, hoti 
se na Musi, i koji s njime bihu, osvetiti; mučeći jih svakim' mukam* za 
dugo vrime, a najposli čini odrit na mih žive. Koliku Turci imadoše 
radost: toliku, i puno veću žalost imadoše Arbanasi; a Skenderbeg za 
najveće, koi imadući u to vrime dva sužnja Turčina, i budući se izpo- 
redili, jednim udarcem obadva prisiče po poli. 
' . Poznajući dakle Jure, kako Balaban nastoji s privarom : pogubiti 
ga, metnu svu pomlju sverhu sebe, i svoje vojske, kakvu nije imao ni- 
kada, i neuzdajući se u virnost svojih stražanah, idjaše po svu noć po 
vojsci, gledajući, što čine straže.  Dogodi se pak jedno jutro, da magla 
biše sve polje pritisnula, tako da se nemogfiše jedna, ni druga viditi 
vojska, s pomoćju koje magle Balaban se uputi s vojskom, za udariti 
potajno na Skenderbega; ma Skenderbeg nadajući se svakoga časa zlu, 
koje se mogaše dogoditi, nespavaše; nego na konju tamo, amo obigra- 
vaše, i budući po srići čuo bahat, i hčrzanje konjah turskih, doterča u 
vojsku svoju, čini udariti u bubnje, i svirale, ter koliko bi moguće, po- 
stavi vojsku u ređ od boja; a medjuto Balaban sa svom naglostju udari 
na njega, i tako se žestoko udariše, da u malo vrimena s jedne i s druge 
strane pada mertvih dosta, niti mogaše jedan drugoga s mista pomistit. 
Skenderbeg nadje se u velikoj pogibeli, za izgubiti glavu; jer u isto 
vrime šest najjačjih Turakah naserni na njega s4ma; a jedan od njih 
skoči sa svoga konja na sape konja njegova, uhvati ga rukam' za gerlo, 
ter ga hotiaše bacit na zemlju, i to bi mu se zgodilo, da ga Arbanasi 
nebijahu oteli, koji ne samo njega izbaviše; nego li jošter i ono šest 
Tur&kah posikoše.  Videći Skenderbeg jakost tursku, i poznajući mu- 
drost Balabanovu, veoma se biše zamislio, kakva svčrha imadjaše biti 
toga žestekoga boja; i poznajući, da srića i nesrića stoji u glavaru, na- 
misli pogubiti Balabana, obode konja, usčrnu u Turke, i za njime sva 
Vojska ost4la, ter snažno na meteriz Balabanov udariše, sikući Turke, i 
prodirući najvećju tverdjav njihovu, za naći Balabana, da mu odsiče 
glavu; ali se i on nadje u stanju mnogo nevoljnu; jer od velike hitrosti 


po 


— 175 — 


konj: mu poserni, udari glavom o jedno dčrvo; a njega baci na zemlju 
tako jako, da za puno vrimena za se znati nemore, i u isto vrime biše , 
izštetio desnu ruku, da s njom krenuti nemogaše.  Videći Turci, da je 
pao, sasvim na njega nasčrnuše, da mu odsiku glavu; ali jim neizadje, 
kako mišljahu; jer budući ga Arbanasi okružili, vitežki ga obraniše, i 
opet iznanovice na konja postaviše. Biše se razglasilo po vojsci turskoj, 
da je Skenderbeg poginuo; ma kada ga ugledaše, gdi s golom sabljom | 
tčrče po vojsci turskoj, noseći je u livoj, veoma se poplašiše; a voj- 
ska arbanaska priuz& većju slobod, ter što mogšahu, i nemogAhu, ono 
činjahu turske odsicajući glave. Videći pak Turci, da sili arbanaskoj 
odoliti nije moguće, počeše natrag uzmicati; a jedni sasvim bižati, i 
tako do malo vrimena sva vojska turska okrenuvši pleća pobižč; ali 
nedodja tretji dio doma s njihovim pašom Balabanom: i ovo je najžeštji 
boj bio izmedju svih ostalih, koji su do toga -vrimena slidili u Arbanii; 
jer u njemu pogiba veliko množtvo Turškah i Arban&sah. Ban Jure ' 
jedno od bolesti, drugo od žalosti za svojizim, tretje od velika umora 
bi puno neveseo, i leže spavati pod jednim dubom, za puno vrimena 
neprobudivši se. 


Slidi pisma od ovoga žestokoga boja. 


: Sunce zadje, a misec izadje, 


U Carigrad mlado momče dodje 
Brez dolame, i brez kabanice, 
I brez kape, i brez opanš&kah. 
Ljubi caru ruke i kolina, 
Gorko plače, i suze proliva- 
Kada li se naplakao biše, 
Čestitomu caru besidjAše: 
»Od kada je ravna Romanija, 
Bulgarija i Macedonija, 
Nije gore zemlja porobljena, 
Što je tvoja, Care gospodare! 
Nije veće plina zaplinjeno, 
Ni junačkih glavah odsičeno, 
Što zaplini i odsičč bane, 
Skenderije zemlje gospodare. 
Osamdđeset hiljadah ovacah, 
A petdeset hiljadah volćvah; 
Tri- hiljade turskih bedevijah, 


Drugih kć6njah ni broja se nezna. . 


Pod 


Odvedč nam momke i divojke, 
Naše lipe bule i kadune; 
Izsiče nam Turke krajišnike , 
Sve na miru, ina viri. tverdoj.“ 

Kada ga je cesar razumio, 

Udrio se rukom po kolinu, 
Pak dozivlje Pašu Balabana, 
Ter je care njemu govorio: 

»Arbanase, Balabane-paša! 

Kipi vojsku,što god prija moreš, 
.Ter porobi zemlju Arbaniju, 
I pogubi Juru haramiju, | 

Koi mi je veće dodijao ; 

Neg? svi bani, kralji, i cesari. 
Deržave je moje porobio, 
Krajišnike Turke izsikao 

Sve na miru, i na tverdoj viri: 
A nije mi ni na njega žao, 
Već na hodžu, njegova biskupa, 
Arbanasa od Drača biloga. 


= 


— 176 — 


Koi ga je na zlo nametnuo, 
Da pomože dužda mletačkoga, 
Velikoga dušmanina moga, 

I da s njime udari na mene 
Priko mira skoro utverdjena. 

Osveti me, virna slugo moja! 
Porobi mi ravnu Arbaniju, 
Dovedi mi živa Skenderbega, 
Donesi mi glavu biskupovu.“ 

Kad je paša njega razumio, “ 
Silenu je vojsku sakupio, 
Podižč je priko Romanije 
Do lijepe zemlje Arbanije. 


Kad li paša na mejaše dodje 
Skenderbega bana od Krojana, 
Čador penje, bilu knjigu piše, 

- Ter je šalje Skenderbegu banu. 


.Išalje mu gospodske darove: 
Samur-ćurke, skerletne dolame, 
Britku sablju srebrom okovanu, 
I buzdohan od suhoga zlata. 


U knjizi ga paša pozdravljaše, 

' Lažuć junak banu govoraše: 
»Nisam doša', Skenderbeže bane! 
Robit tvoju ravnu Arbaniju; 


Već sam doša', da se pomirimo, 
I još da se lipo pobratimo. 
Pozdravlja te moj čestiti care, 
I šalje ti svega serdca dare.“ 


Serdito mu Jure odgovara, 
Balabana i psuje i kara: 
, Odmetniče! vire+ Isusove, 
Jeda ciniš, da te nepoznajem? 
Kako smiješ, nepriliko moja, 
Zvati mene, da se pobratimo, 
Jedan kozar svoga gospodara 
Skenderbega, od Krojana bana! 


a 


Ako ciniš, jedna poturice, 

Da ćeš darom privariti mene. 
Nećeš momče, vira ti je moja; 
Nego hodi, da se ogledamo. 

A za dar ti ja šaljem uzdarje: 
Arbanasko ralo, i motiku, 
Štono ti je didovina st4ra, 

I tvojega čestitoga cara. 

Kad Balaban bilu knjigu primi, 
Miiči junak, negovori ništa. 

Po nosu se perstom udario, 
Busije je svuda postavio. 

Ali Jure mudra zmija biše, 

Za busije turske znadijaše. 
Obdan spava, obnoć stražu čuva, 
Da neudru iz privare Turci. 

Evo, pobre, tuge i žalosti! 

Neće Musa da počiva s mirom; 
Već se skače na konja viteza, 
Ter poleti u vojsku carevu. 

A za njime najboljih junakah 
Sto konjikah mladih Arbanasah, 
Sve plemićah i svitlih knezovah, 
Još i netjak Skenderbega bana. 

Udariše na turske konjike, 

Pet stotinah glavah odsikoše: 
Ali, pobre, od težke naglosti, 
Deliluka, i jogunluka . 

Nektiše se natrag povratiti; 

Već u tursku vojsku udariše, 
Sa svih stranah bihu zatvoreni 
Od konjikah cara čestitoga- 

Uhvatiše Musu generala, X 

. I netjaka Skenderbega bana, 
Pet knezćvah mladih Arbanasah, 
A ostale pod mač okrenuše. 

Povedoše Musu nesrićnoga 
K bijelomu gradu Carigradu, 

I snjim, pobre, sedam vitezovah, 
Arbanaških po izbor knezovab: 


— 17 — 


Kad je care Musu ugledao, 
> Serdito je njemu govorio: 
»Dobro doša', gorska haramijo! 
Već je vrime, da se okumimo. 
Na te plaču majke i ljubovce, 
Kojeno si u cčrno .zavio; 
Ruse glave mojih vitezovah, 
Kojeno si, Musa, odsikao. 
Ali Musa, gorska haramijo! 
I tvoja će bčrzo: ostat pusta, 
Tvojom sabljom odsić ću ti glavu, 
Koja smačč hiljadu Turakah.“ 
Na to se je Musa nasmijao, - 
Ter je. caru tiho besidio: 
»Ja nežalim rusu glavu moju, 
Nego tvoju, gđi je neodsikoh.“ 
Ah, moj Bože, goleme žalosti! “ 
Da je komu pogledati bilo 
Gorku muku Muse generala, 
Koju primi od Memeda cara. 
Muči njega nedilju danakah: 
Na pečice meso odrizuje, 
Na kajiše kožu odkiduje, 
Zaliva ga paklom i.olovom. 
Kolina mu žigom prožigaše, * 
Izpod nokta čavlim udaraše. 
Živa ga je .na mihe derao, 
Rusu mu je glavu odsikao. 
Sve ostale tako izmučiše 
U bijelu gradu Carigradu. 
Silni Musa, krilo Skenderovo, 
Tko će turske odsicati glave? 
Kad razumi Skenderbeže bane, 
Što učini od jun&kah care; 
Plače Jure_kao dite malo, 
Niti spava, nit se razgovara. 
Tretji danak Jure progovara : 
»Davor «Musa, samovoljo moja! . 
Nisam li ti, Musa, govorio! 
Da se prodješ jogunluka tvoga? 


Ah, moj Musa, desna ruko moja, 
Sve uzdanje starca Skenderbega! 
Tko će moju sloboditi vojsku? 
Tko li turske odsicati glave? 

Pak je svojoj govorio vojsci: 
»Neplačite, mila bratjo moja! 
Ako vam je i pogiba' Musa, 
Koino vam desno krilo biše, 

Još je vami u živdtu Jure, ' 
Koino će osvetiti Musu, 

I mojega mladjana netjaka, 
Od starine krieza i viteza.“ 

Maleno je vrime postojalo, 
Magla biše polje pritisnula, 

Iz magle .je ništo govorilo: 
»Na noge se, Skenderbeže bane! 

Eto na te silna turska vojska, 

I prid njome paša Balabane.“ 
Kad je Jure glase razumio, 
Veselo je pašu dočekao. 

Pobiše se dvi vojske junačke, 
Sikoše se od jutra do po'dne. 
Izgiboše karštjani i Turci 
Nasrid polja, ni broja se nezna. 

Viknu Jure iza svega glasa: 
,Gdi si, Musa, ljuta rano moja? 
Škrinu zubi, a obodč konja, 
Samur-kalpak nad oči nadmiče, 

Pak uleti u vojsku carevu; 

A za njime sva vojska njegova. 
Leti bane kroz vojsku carevu 
Kano vuče kroz bijele ovce. 

Ište pašu, mlada Balabana, 

Da mu rusu odsiječe glavu; 
Ali malo nepogibč bane 
Sikuć mlade careve delije; 

Jer je pod njim konjic pokleknuo 
Od bščrzine i težke hitrosti, 

O zemlju je s banom udario, 
Desnu mu je ruku izštetio. 
12 


— 178 — 


Skenderbega Turci obletiše, 
Mjadi pišci i bčrzi konjici, 

. Da pogube bana od Krojana; 
Ali mu je srića priskočila. 

Oteše ga mladi Arbanasi, 
Metnuše ga na konja viteza, 
I poleti kano soko' sivi, 


"Ter prolitje kroz vojsku carevu. | 


Desnu ruku podvezao biše, 
S livom turske glave odsicaše. 
Pristraši se sva vojska careva, 
Ter pobiže natrag brez obzira, 
A za njima mladi Arbanasi, 
Ter jih siku do merkloga mraka, 
A najveće .Skenderbeže bane; 
Jer se biše težko razljutio. 


Arbanasi mnogi. izgiboše; 
A Tur&kah ni broja se nezna. 
Al' utečč paša Balabane, 
Udje junak, vesela mu majka! 
Skenderbeg se umorio biše, 
Sikuć Turke od .jutra do mraka, 
Zaspa bane pod jelom zelenom, 
Nitko njega probudit nesmide. 
Kada li se od sna probudio, 
Družini je svojoj govorio: 
»&vo ima trideset godinah, 
Da vojujem, i da bojak bijem, 
Ja nevidih žeštjega mejdana, 
Ni gorega, ni žalostnijega 
Od ovoga boja današnjega, 
Koi mi je dosta dodijao. 


Ali hvala Bogu velikomu! . 
A i vami, moji vitezovi, 
Koji danas pridobismo Turke, 
Vaše sablje napojiste kčrvce.“ 


Balaban drugi put s većjom pripravom idje na Kastriotića go- 
dišta gori rečenoga 1464. ;ali od Skenderbega bi i tada razbijen. 


Premda Balaban s malo vojske dodje u Carigrad, sasvim tizim 
bi od Memeda veće pohvaljen; nego ijedan od pašah, koji u Arbaniju 
hodiše, poznajući: da se nije mogao bolje vladati, nego se je vladao, i 
gato mu dadč naredbu, da opet vojsku kupi, i da udari na Skenderbega. 
Balaban jedva toga dočekavši, skupi vojsku veliku, i s njom od& pit Ar- 
banije, zaimati po koi način Skenderbega u ruke; ma Kastriotić budući 
mudriji glava od njega, to jest od Balabana, za njegove piite, govorenja, 
još i odluke znadiše, i zato se sasvim metnu čuvati sebe i svoju voj- 
sku, i još.suviše namisli privariti Balabana, koi ga s privarom nastojiše 
pogubiti. | e 

Budući dakle Balaban ulizao s vojskom u jednu dolinu, reče 
svojizim ovako: ,U ovoj dolini čekat ćemo Skenderbega, koi neće moći 
odoliti serdcu, da nedodje na n4s, mi ćemo malo posli hčrvanja, i s njime 
vojevanja pobignuti uz dolinu natrag; a on tirajući nas, ulizt će u tisne 
klanjce medju naše busije, koja će sa svih str4nah udarit na njega, i 


-«—-- - 


— 179 — 


— 


tako ge -ufam, da neće uteći sablje naše.“ "Sve bi se tako dogodilo, da - 


= Jure nije imao svoje virne dokazatelje, koji mu svu naredbu Balabanovu 


očitovaše, i tako on po istomu putu i načinu hoti privariti, kako i pri- 
vari njega. Podiže dakle vojsku, i nlizč s druge strane u rečenu dolinu, 
ostavivši izza sebe busiju; a -kada ugleda Turke, ukaza se prištrašen, ter 
pobiže natrag. Turci cineći, da se je do istine pristrašio, poletiše za 
njima; ali jih dočeka busija, i udari na nje, takodjer i Skenderbeg obrati 
se natrag sa svom. vojskom, koja bižaše. Ali Turci smeteni, i pristrašeni, 
okrenuvši pleća, počeše bižati natrag, a za njima Arbanasi, ter jih sikoše 
i tiraše do onoga mista, gdi bihu Turci u busiji zasili, za koju busiju 
znadući, nehtiše napridovati, nego se natrag povratiše, a Balaban pla- 
čući u Carigrad. | —. 


/ 


Memed serdit idje sa svom vojskom na Skenderbega, Juna 15. 
na 1465. 


Memed poznajući, da nijedan paša nebi verstan dobiti Skender- 
bega, odluči on isti poći u Arbaniju, i tako dadč naredbu, da se kupi 


vojska, i da se idje na Skenderbega. U malo dakle vrimena skupi se 
dvi sta Mljadah vojske, oli sto i petdeset, kako drugi hoće, a biše se pu- 


stio glas po Arbaniji: da car idje na nje: sim sa pet stotinah hiljadah 
vojske, i-tako sva Arbanija nadjč se u jednomu strahu, i žalosti velikoj, , 
neznadući, kud li će bižat, na koi li način toliko. množtvo .Turakah če- 
kati. Ali Skenderbeg idjaše od mista do mista, od grada do. građa slo- 
bodeći Arbanase, da se nestraše, ukazujuć svakomu lažljivi glas od toli- 
koga množtva Turakah, a pak ovako počč govoriti Skenderbeg: ,Da bi 
bilo i toliko, koliko se govori, bit će oniisti Turci, koji su i prija snami 
boj bili, i prid nami bižali, a što ih je veće, to će veće biti mčrtvih 
tilćsah turskih, i veće smutnje medju njima.“ Ovako Jure svoje Arba- 
nase slobodjaše, pak svaki grad i kašteo hoti svojizim' očima prigledati, 
vojnike, i što je:od potribe namistiti. U Kroju, svoj grad poglaviti, koga 
car najprij biše namislio obsidnuti, postavi četiri hiljade i pet stotinah 
najboljih vojnikah, kojizim dada za glavara Tanusia Topiju, plemića 
i bana vima i kripostna. Prah, olovo i zairu za tri godišta, bojeći se, 
da ga Turci neće ostavit, doklen ga po kriposti glada neosvoje. Posla. 
medju to Zakariu Gropu u Rim, včrstna i pametna plemića od Arbanije, 
da od pape primi kakvu pomoć, oli jaspre, oli vojsku, za moći se opriti 
tolikoj sili turskoj; ali se malo okoristi, oli nimalo, kako niki pisaoci 
svidoče. I tako se vrati praznoruk natrag, a Skenderbeg samo sa osam 


— 180 — 


hiljadah vojnikah ulize u planinu nedaleko od Kroje, i s tom malom voj- 
skom odluči braniti grad, sebe i svu Arbaniju. \ 


hoS 


Pčrvi dodjč Balaban pod Kroju na 15. Juna, godišta gori 
rečenoga. ' 


Ukaza se Balaban s mnogo hiljadah konjikah pod Krojom, koju 
sa svih stranah okoliši, da joj niodkuda pomoć doći nemože, a posli 


.. petnajest danah ukaza se Memed sa svom snagom, koju imadiše. Pod 


Krojom puno danah posta, dok vojska nepočine, i dok nemetne u-red 
svaka, kako se pristoji. Poklen pak izvčrši svaka, poče pitat ključe od 
grada, komu kapetan Tanusio odgovori ovako: ,Nije meni, Mujo! 
gospodar dao naredbu, da ti grad otvorim; nego da ga 
bžanim, i od tebe zatvorim.“  Videći Memed, da na lipe nemore 
ništa opraviti, poče grad biti s topovim, pak posli nikoliko danah, bu- 
dući zidovi na puno mistah probijeni, dade naredbu, da se čini juriš. . 


Slidi pčrvi juriš. 


Kako zora zabili, Turci sa svih stranah udariše na Kroju; ali 
po se u za čas; jer brez nikakve koristi turske pogibč puno hiljadah. 
Car hotijući, da juriš nepristaje, na misto mertvih, ranjenih, i umornih 
šiljaiše čile i zdrave, obećajuć jim bl4go i gospodstvo, ako gr4d uzmu; 
ma sve to bi zaludu; jer koliko ih uza skale uzlažaše, on'liko ih mer- 
tvih na zemlju padaše. Videći Memed _ svojim? očima, kakvo: množtvo 
Turakah leži mertvih oko' grada, brez nikakve koristi diže se izpod 
-Kroje, ter sadje na polje, i poče pitati svoje svitnike, što se imadiše 
.Činiti: oli gr4d.ostavit, oli ga “biti? Ali mu bi rečeno od gospode, da 
nije moguće uzeti gr4da na silu; nego da se ima dčržati obsidnit za 
puno vrimena, doklen nepomanjka zaira, ter nebudu usilovani od glada 
“pridati se, brez boja i krvi. Nauk ovi bi primljen od Memeda, ter 


ostavivši Balabana s mnogo hiljadah Turakah, dili se s ostalom vojskom | 


izpod Kroje put Carigrada. Ma pčrvo nego iz Arbanije izadje učini zla 
dosta; jer je porobi i opali, da neosta varoš, selo, ni kuća zdrava. 
Uzida takodjer uz put jedan kašteo u Arbaniji blizu svoga mejaša na 
jednoj glavici, koja se zove Valma, i u taj kašteo postavi mnogo svo- 
Jizih vojnikah, da ga čuvaju od Arbanasah. Nahodjaše se u jednoj do- 
lini velikoj oko' trideset hiljadah ljudih, ženah, i dice, sve težakah i 


2 


Coed 


_ 181 — 


čobinah, koji se bihu sakrili od turskoga straha; ali ni u takvomu mi- 
stu tvčrđu, i skrovitu ostati nemogoše; jer po izdaji jednoga Arbanasa 
nevirnika bihu našasti, iznenada naskočeni, i svi izsičeni. 


Jure Kastriotić ostavivši: vojsku otidjč u Rim iskati pomoći 
od pape. 


Poznajući Kastriotić, da nije verstan iztirati Balabana izpod 
Kroje s ono malo vojske, priporuči se bgnom od Arbanije, da mu dadu 
pomoć, koliko ikada mogu većju, ukazujući im zlo,. koje se ima svoj 
Arbaniji dogoditi, ako Turci njegovu osvoje daržavu, i bi mu od banah 
obećana pomoć, koliko je moguće. Posli toga dili se put Rima, da od 
pape pita. novce. Bi s velikim veseljem primljen od pape, kardinalah, i 
rimske gospode ; ali druge pomoći neimadč, nego sladkih ričih, i tako se 
neveseo vrati u Arbaniju. Ali se obveseli, kada dodje u: svoju 
banovinu; jer nadje pomoć, poslanu od gospode mletačke, i banah arba- 
naskih, to jest vojske četčrnajest hiljadah; a oni imadiše deset hiljadah, 
to čini usve dvadeset i četiri hiljade vojnikah, koi broj viđi se njemu 
zadovoljan, za udariti na Balabana., Dili se dakle. Skenderbeg s vojskom 
put Kroje: ali mu bi rečeno, da brat rečenoga Balabana, imenom Jonima, 
i.njegov sin Ederbaša s mnogo Turakah idjaše Balabanu na pomoć. Jure 
jih otidje naći skrovito, sve jih izsičč, a Jonima i sina njegova uhvati 
žive, ter jih povede sa sobom pod Kroju, i pokaza jih Balabanu s mnogim' 
glavam' turskim", koje odsikli bihu. Balaban videći s jedne strane brata,“ 
i sinovca u rukuh Jurinim; a s druge strane vojsku veliku, koja biše 
namislila udariti na njega, toliko se smuti, i pristraši, da neznadiše, kud 
će, ni kamo li? ali najposli budući izgubio sve ufanje od sahranjenja ži- 
vota, i dobitja, namisli ludo poginuti na ovi način, koi slidi: Uzjaši na 
konja, ter s nikoliko mahnitih Turakah nasčrniu na vrata od grada, vičući, 
da mu jih u taj čas imadu otvorit; ali mu hihu otvorena vrata paklena; 
jer ga udari puška iz grada, ter ga razstavi sa dušom. Turci nahodeći se 
u zlu stanju, obnoć pobigoše izpod grada; ma tako miičem i potajno, da 


za njihovo bižanje Arbanasi znati nemogoše ništa; ali ostaviše topove, 


čadorove, zairu, i ostalo, što težko biše, i buduči došli na jedno polje, 
koje se zove mala Tirana, osam miljah daleko od grada Kroje, onde se 
utvčrdiše jako, bojeći se za sobom potire.. Kada se svani, digoše se za 
putovati put turskih mejašah; ali putujući naprid nadjoše sve klanjce 
zapričene od Arbanasah, i videći, da'se u zlu stanju nahode, poslaše dva 
glavara k Juri, moleći ga, da jih pusti brez oružja poći s mirom u svoju 


e - — 182 — 

zemlju. Jure se prignu na njihovu molbu; ali sva vojska zavika, da se idju 
Turci sići, kojizim on odgovori ovako: ,Kada neprijatelj jačji biži, 
ne samo ne ima se tirati; nego li mu jošte most od zlata 
učiniti, neka lašnje i bčrže može prići. Mi smo imali 
sriću brez kčrvi dobiti neprijatelja, ne imamo metjat na, 
rizik. našu sriću; jer se nezna, kakva ima biti njezina 
svčrha.“ Pak odgovori poklisarom ovako: ,Kako ste brez moga 
testira u moju zemlju ulizli: onako i izadjite, mene se: 
nebojte; ako li vas od mojih Arbanasah, čobanah, i te- 
žakah kakva napast nadje, ja vam neću biti kriv.“ Turci 
primivši takvi odgovor, usčrnuše na klanjce, prodriše na silu od oružja, 
i pobigoše na turske mejaše; ali ih veliko množtvo ostad& mčrtvih u 
klanjcih od Arbanije. 


“ Slidi pisma od stvarih gori rečenih. 


YA aklinje se Memed care silni 
U bijelu gradu Carigradu 
Na ćitapu svomu Alkoranu, 
I Feresi Azreta-Alije: 

Da će silnu sakupiti vojsku, 

I porobit ravnu Arbaniju ; 
Da će bilu osvojiti Kroju, 
I pogubit bana Skenderbega. 

Što je reka', to je učinio: - 
Silenu je sakupio vojsku, 
Dvi stotine hiljadah Turakah, 


Sve piš4cah i bčrzih konjikah, 


Pak podiže silnu vojsku svoju 
Priko ravne zemlje Romanije. 
Bčrzo dodje pod Kroju 'bijelu, 
Ter je care obsidnuo biše. 

Koliko.je polje izpod Kroje, 
Oko* polja visoke planine, 
Još i one duboke doline, 
Sve to bihu pritisnuli Turci. 


. Kad li vojska biše počinula, 


Memed care bilu knjigu piše, 
Ter je šalje krojskom' kapetanu, 
Od starine vitezu i banu, 
Po imenu Topić-Janusiji. 
U knjizi je njemu govorio: 
»Ej Topija, od starine bane, 
A od Kroje grada kapetane! 
Ako ti je tvoja glava draga; 
Pošalji mi ključe Kroje grada, 
Koga nigda obraniti nećeš, 
Ni svi bani, kralji ol' cesari.“ 
Kapetan mu knjigu odpisuje: 
»Poslušaj me, Memed care silni! 
Nije meni reka? Skenderbeže: 
Da ti šaljem ključe bila grada; 
Već je meni Jure zapritio, 
Da zatvorim vrata od Krojana, 
Baš od tebe cara silenoga, 
I da br&nim Kroju*u Epiru.“ 


— 1838 — 


. Kad je care knjigu proučio, 


To je njema puno žao bilo. 


. Počč biti Kroju sa svih stranah 


Iz svojizih silnih lumbaradah. 
Bijo ju je neđilju danakah, 
Ter učini devetera vrata 
U Krojanu gradu bijelomu. 
To bi drago caru silenomu, 
Ter dozivlje paše i vezire, 
Ter je njima care govorio: 
»Kako bila zabijeli zora, 
Udrit ćemo na Kroju bijelu. 
Nemojte se strašit, vitezovi! 
Lasno ćemo Kroju osvojiti: 
Zidovi su krozju probijeni, 
I bedeni na zemljicu pali.“ 
Kada li je danak osvanuo, 
Udariše bubnji i svirale; 
Skočiše se paše i kadije, 
Alaj-bezi, age, i spahije. 
Razviše se zeleni barjaci, 
Poletiše Janjičari Turci, 


“A za njima baše i sejmeni, 


Sa svih stranah oni udariše ; 
Ali bila grada neuzeše; 


Rua 


Nego pod njim ludo izgiboše, | 


Oko' grada tilesa ležahu, 
Kano gora, kad je posičena. 
Izgiboše paše i veziri, 
Silni bezi, age i spahije; 
Ine vojske ni broja se nezna, 
Juriš čineć od jutra do mraka. 
Plače Memed i suze proliva 
Gledajući mčrtve vitezove, 
Muhameda svetca vapijaše, 
Ter ovako njemu govoraše: 
» Kamo tvoja sablja okovana, 
Koja vlaške glave odsicaše? 
Kamo li ti tvoj konjic zelenko, 
Koi silne razgonjaše vojske? 


bs 


Kamo li ti. buzdohan od zlata, 
Koi mlade udaraše bane? 

Ali si se, svetče, poplašio 

Od hajduka Skenđerbega bmma? 

Probudi se, svetče Muhamede! 
Zlo ga sio i viho popio, 

Ter osveti ke&rvcu prolivenu 
Od Juriše vlaškog" harambaše.“ 

Kada li se naplakao biše, . 
Balabana pašu zovijaše, 
Ter je njemu Memed besiđio: 
»Balabane, sve moje uzdanje! 

Lito prodje, cčrna zima dodjč, 
Nemogosmo osvojiti Kroje, 

Ni na silu, niti na privaru, 
Već izgibč silna moja vojska. 

Eto tebi sto hiljadah vojske, 

Ter obsidni Kroju na- sve strane; 
Ali nemoj na juriš tčrčati; 
Jer ćeš svoju pogubiti vojsku. 

Kad nestane u gradu zaire, 
Cerna praha, i težka olova, 
Sami će se gradjani pridati, 

I od Kroje vrata otvoriti.“ 

To govoreć na konja se skače, 
Pak se diže priko Arbanije: 
Siče, kolje malo i veliko, 
Robi, pali sela i varoše. 

Dolina je usrid Arbanije, 
Imenom se Kidna zovijiše, 

U njoj biše mladih Arbanasa 
Jedno s drugim trideset hiljadah, 

Sve težakah i mladih čobanah, 

. Divojikah mladih čobanicah, 
Udovicah, ženah mužaticah, 
I dičice skoro porodjene, 

Po izdaji Arbanasa vuka, 
Božija ga pogubila ruka! 
Sve to Memed pod sablju okreni, 
Pak pobiže k bilu Carigradu. 


* 


* 


— 184 — 


Kad razumi Arbanase bane, | 
Što učini taj nevirni care; 
Mislio je bane i mislio, 

Kako bi se osvetio caru? 

Balabanu glavu odsikao, 

Izpod Kroje Turke iztirao. 

. Sve je misli na jednu smislio: 
Utečč se duždu mletačkomu. 

Što zapita Skenderbeže bane, 
Što zapita, to mu dužde dade: 
Svoje vojske petnajest hiljadah, 
Malo manje Jure imadiše. 

Diže vojsku Arbanasin bane 
Priko ravne zemlje Skenderije. 
Namira ga namirila biše 
Na mladoga pašu Ederbašu, 

A sinovca paše Balabana, 

Koi stricu na pomoć idjaše, 
U busiji njega dočekaše, 
Svu mu vojsku pod mač okrenuše. 

Na kopja im glave natakoše, 
Ederbašu -živa uhvatiše 
I Jonima, njegova babajka, 


Ter jih vode pod Kroju bijelu. 


Balaban se pomamio biše: 
Od velike tige i žalosti, 
Kad ugleda Skenderbega bana 


- Noseć glave turskih vitez6vah, 


Koje uzput odsikao biše, 

1 videći brata u sužanjstvu, 

I njegova sina Ederbašu. >| 
Niti klanja, nit' abdest uzimlje; 


Već se skače na konja golema, . 


Žalitje se gradu na bedene, 
Buzdohanom u vrata udara. 
Al' je njemu loša srića bila: | 
Pučč puška iz bijela grada, 

I udari pašu Balabana, 
Mertav junak k cernoj zemlji padč. 

Kada li je sunce počinulo, 

= Ter ge biše noćca uhvatila; 
Pobigoše Turci izpod grada: 
AP potajno, da neznadč nitko. 

Ostaviše silene topove,. 
Čadorovć, i alaj-barjake, 

Svu zairu, koju imadihu, 

. Ter odoše priko Arbanije. 

Al' je Turkom loša srića bila: 
Čobani im pute pritekoše, 
Arbanaške klanjce zatvoriše, 
Mnogo hiljad odsikoše glavah. 

Sad dospivam pisme i popivke 
Od viteza Skenderbega bana; 
Jer je bčrzo.priminuo Jure, 
B6g mu dao nebesko spasenje !-— 


Izpod grada nasrid polja ravna, 


Slidi smčrt Jure Kastriotića na 1467. 


Budući Memed, kada se diže izpod Kroje, sagradio jedan kašteo 
tverd.u Arbaniji, i u njega stavio svoje vojnike, kako je gori rečeno; 
Skenderbeg nemogući podnositi Turke u svojoj dčržavi, otidje od grada 
do grada kupit, vojsku, za osvojit rečeni kašteo; sli mu smščrt nedadč 
izpuniti, što biše zamislio. Jer kada dodj& u grad Ales, navali na njega 
bolest smertna, to jest svedjerni oganj žestoki, koi ga dižč s ovoga svita na 
bolji. Poznavši dakle Jure, da se biše približalo vrime od njegova puto- 


vanja, s velikim skrušenjem učini veliku izpovid, i s velikim ponižen- 


x 


— 185 — 


stvom primi svete sakramente, i veselo u svemu podloži ze: volji božjoj. 
Izpunivši pak sve stvari duhovne, čini doći prida se gospodu arbanašku, 
i poklisara mletačkoga, ter jim počč ovako govoriti: ,Znate li dobro, 
gospodo arbanaska, turske privare, kojim' se utemeljiše, i puno snažni 
učiniše, poznali ste njihove  nevirnosti, progonstva, i veliku nenavidost 
prama kerštjanom; priporučujem vam sklad, i inir, da se imate zajedno 
daržati, i skladno protiva obćenomu neprijatelju boj biti; zašto nesklad 
kraljah i banah kščrštjanskih jest temelj od uzvišenja i razši- 


orenja turskoga. Nisam ja sim caru odolio, nego s vami zajedno, i ako 


se budete uzdčržati u ljubavi, istu ćete sriću imati, koju ste samnom 


imali ; jer kako nesklad vladaocah kčrštjanskih daje Život, i uzvišenje | 


carstvu turskomu: tako sklad njihov daje istomu smart. i skončanje.“ 
Posli govorenja obćenoga obrati eči poklisaru mletačkomu, ter 
mu ovako počč razložiti: ,Ja sam vazda veliku ljubav nosio k republici mle- 
tačkoj, i gospodu mletačku, kakono moje otce ljubio, i njihove dčržave 
od naglosti turske branio; cineći dakle brez nikakve sumlje, da i oni k 
meni istu ljubav nose; zato moju banovinu pridajem njima u ruke, pri- 
poručujući je, da je brane od neprijateljah, doklem . moj sin Ivan dodje 
na godišta od razuma ina mogućstvo od vladanja.“ — Svčršivši ovo govo- 
renje dozva pridaase ženu i sina Ivana, ter mu poče pripovidati strah 
božji, obsluženje.zapovidih njegovih, i ljubav prama svojim podložnikom. 
Ali, moj sinko, imaš znati (reče Skenderbeg), da će Turci iskati sve 
načine, za imati te u ruke, i na tebi radit će izpuniti svu onu osvetu, i 
serditost, koju su imali zaludu protiva meni; i zato potribito je, da se 


.diliš u drugo kraljestvo, a budući mi moj veliki prijatelj Ferdinando, 
kralj od Napulje, poklonio tri gradića u svojoj državi, imaš otić s maj- 


kom, i onde ćeš pribivati, dok nedodješ na godišta od vladanja.“ 

,  Posli rečenoga razgovora do malo dđanah podje s ovoga svita, 
i takvi ge plač učini po svoj Arbaniji, da nije moguće izkazati. Težaci, 
vojnici i gospoda, sve to jednoskupno zaplaka; ma iza svega glasa, zna- 
dući, i promišljajući sužanjstvo, u koje posli njegove smerti imadihu u- 
pasti. — I ne samo od svojizih Arbanasah bi gorko plakan; đa li jošter od 
Sviuh po svitu kerštjanah, a najveće od Rimljanah i Mletčanah. Bi s ve- 


F4 


likim poštenjem ukopan u cerkvi s. Nikole od Alesa grada u Arbaniji, | 


koi grad budući posli deset godinah osvojili Turci sa svom Arbanijom, izpita- 


še, gdi se nahodi greb Skenderbegov, koga našavši, otvoriše: da vide 


njegovo mertvo tilo, bojeći ga se još i mčrtva u grebu, pa razjagmiše 
njegove kosti, deržeći se čestiti oni, koi mogaše štogod ujagmiti, koje 
u srebro okovahu, ter uza se s velikom pomljom deržahu, cineći: da će 


biti na vojevanju srićni, snažni, i slobodni, kako je i on bio. Tri hiljade 


— 186 — 


glaAvah svojom sabljom Jure odsiče, što se je očito vidilo od njegoYih 
vojnikah; ali puno, 1 puno veće, što se znati nemože. Biše lipa, visoka, 
i posve ugodna struka. Imadiše takvu snagu u rukam, da od jednoga 
maha volove po poli, oklopnike od vrata do bedre, po dva Turčina upo- 
redjena jednim udarcem  prisicaše. Bi moljen od cara Memeda; da mu 
pošalje «svoju sablju, koja takva čudesa činjAše; ali viđeći, da u njoj ne- 
biaše te kriposti, koja se glasaše, posla je natrag tužeći Se, da mu nije 
poslao onu sablju, koja volove i oklopnike prisicaše. Jure mu odgovori, 
da je ona ista; ali nije ista desnica, koja s njome vlada. Puno se još 
od njega stvarih piše, i štije, koje, za ne uzmnožati sasvim moje govo- 
renje, ostavljam. Talijanski tko razumi, neka štije Sagreda, Barlecia, i 
Giammariu Biemi Brešanina, iz kojizih sam -u kratko ovo izvadio, i u 
slovinski jezik složio za siromahe težake i čobane, koji latinski neznadu, 
i sveršujem istim se priporučujući, da mi reku: 
| »Pokoj ti duši, Milovane!“ 


Slide pisme vojvode Janka, rečenoga Sibinjanina, koi vojeva 
u isto vrime, kada i Jure Kastriotić, rečeni Skenderbeg, izva- 


z djene iz različitih historijah. 
Da je komu poslušati bilo, Ta se tužba i do cara čula, 
Što govore krajišnici Turci! Ter dozivlje Isak-pašu svoga, 
Vele oni:, Jao naša majko! Ovako je njemu govorio: 
Pogubi nas vojevoda Janko. »Isak-paša, virna slugo naša! 
Nevidiš li, svetče Muhamede! Eto tebi silna vojska moja, 
Što se čini od ćispeta tvoga“? Ter otidji do Erdelja ravna, 
Kamo tvoja sablja okovana; I pogubi vojevodu“ Janka, 
Jer nesičeš dušmanina svoga? O! pogubi, ol' dovedi živa ; 
Posli bana Kastriotić Jurja. Jer je meni tužba dodijala, 
Nije zmije nad vojvodu Janka, Od Turakah mojih krajišnikah, 
Svu je tursku zemlju porobio Da nemogu s mirom večerati | 
Đo Jedrene grada bijeloga. Od hajduka vojevode Janka, 
Mnoge paše i mladi veziri 7 Koi razbi silne vojske moje 
Bojak biše s vojevodom Jankom; Pod Jedrenom, i pod Biogradom. 
Ali svoje pogubiše glave Izsičč mi Turke krajišnike, 
Pod bijelim gradom Biogradom. I pohvata momke i divojke.“ 
Valja bižat u zemlju arapsku; = .| To Isaku i pomučno bise, 
Jer od Janka živit nemožemo. Koje Janko jer dobro znadđiše; 
Muhamede, naša mila majko! Ali mu se ino -nemogaše, 


Nervidiš li,što nam: čini Janko ?“ Valja slušat cara čestitoga. 


— 187 — 


Diže vojsku priko Romanije, 
Bčrzo paša do Erdelja dodje. 
Počč palit sela i varoše; 

Ali mu je loša srića bila. 

Vikniu vila glasovito tanko: 

»Na noge se, pobratime Janko! 
U Erdelju Turci ulizoše, 
I varoše ognjem  sažegoše.“ 

Kad je Janko glase razumio, 

Na pašu je s vojskom udario, * 
Sve izsiče, nitko neuteče, 
Izvan paše, vesela mu inajka! — 

Biži junak goricom zelenom, 
Plačuć gorko .u Jedrenu dodje. 
Ostadč mu hazna i zaira, 
Čadorovi i alaj-barjaci. 

Kad je Murat glase razumio, 
Bijaše se težko zamislio: . 
»Kako će se osvetiti Janku, 

I porobit ravnu Ungariju. 

Tomu se je care domislio, 

Zove k sebi paše i vezire, 
Ter je njima tiho besidio: 
»Ej veziri, moji vitezovi! 

Nije 1! koga porodila majka, 
Da otidje do Erdelja ravna, 
I porobi sela i gradove, 

-I pogubi Sibinjanin Janka.“ 

Svi veziri mukom zamukoše ; 

Ali nektr Memede vezire; 

Već se hvali, ter caru besidi 
Na divanu, gdi slušaju Turci: 
»Daj mi, care, gilnu vojsku tvoju! 
Ja ću poći do Erdelja ravna. 
Janka ću ti živa uhvatiti, 
Ugričiće pod mač okrenuti, 

Osvojit ću Erdelj zemlju ravnu, 
Slavoniju i svu Ungariju.“ 
Kad je Murat njega razumio, 
Sve mu dade, što je zapitao. 


- 


Podiže se vezir Memed-paša, 
S sobom vodi sina Ibrahima. 
Podižč se priko Romanije 
Prid delijam' cara čestitoga. 
Zdravo dodje do Erdelja ravna, 
Pak počinu dva bijela danka. 
Lipo uči Turke Janjičare, 
Kako mogu poznavati Janka. ' 


Jankovo jim obličije kaže, 
Djogu konja, sa zlatom haljine, 
Ter je njima paša besidio: 
»Iko pogubi Sibinjanin-Janka, 
Bit će čestit do sudnjega danka. 


U Janku je srića i nesrića! 
Ako sada njega pogubimo, 
Sva će naša biti Ungarija, 
Slavonija, Lika i Karbava.“ 


Ali Janku dobra srića biše, 
Pobratima virna imadiše, 
Koi njemu svaka kaziviše, 
Što se godir u vojsci činjaše, 


Napisa mu listak knjige bile, 
Ter u knjizi Janku besidjaše: 
»Pobratime, Sibinjanin-Janko! 
Mnogo paša obećaje blago: 


Tko odsiče rusu glavu tvoju, 
Kaže Turkom tvoje obličije, 
Djogu konja, sa zlatom haljine, 
Krilo zlatno, bčrke do ramena. 


Sjutra ćemo na te udariti, | 
Pazi dobro, ne izgubi glave. > 
I da si mi zdravo, pobratime! 
Neimenjak iz vojske careve.“ 

Knjigu štije vojevoda Janko, 

*- Knjigu štije, a na nju se smijo. 
A kad li je danak osvanuo, 
On: se biše vas priobrazio. 


— 188 — 


Na njemu su orjanske haljine, 
A pod njime zečak Tatarija. 
Maleno je vrime postajalo, 
A1 to idju carevi junaci: 

Dvi se silne udariše vojske 
U Erdelju nasrid polja ravna. 
Sikoše se od jutra do podne, 


A kad li je po po'dnevu bilo," 


Razbi Janko Turke Janjičare, 
I protira careve delije, 
Memed-paši odsiječč glavu, 
I njegovu sinu Ibrahimu. 

Dvajest hiljad' glavah odsikoše, 
Osam hiljad' živih uhvatiše. 


Ako li mi ti uhvatiš Janka, 
O uhvatiš, ol* odsičeš glavu, 
Učinit ću tebe za vezira 
Najvećjega u dvoru: mojemu.“ 

Kada ga je paša razumio, 
Pokloni se do zemljice cčrne, 
Pak podiže vojsku Muratovu, 
I otidje, da pogubi Janka. 

Berzo dodje u zemlju Janmkovu, 


Poče robit zemlju Karavlašku. 


Ognjem pali sela i varoše, 
Kolje, šiče malo i veliko. 


. Ali mu je loša srića bila, 


Nanj' udari vojevoda Janko, 


| 


Pade mčrtvih mladih Ugričićah 

Tri hiljade nasrid polja ravna. - 
Osta pusto blago Memedovo, 

I njegova sina Ibrahima: 
Samur-ćurci, zelene dolame , 
Alaj-begah, hodžah, i hadžijah. 
Sve to Janko po vojsci razdili, 
Rusu glavu šalje Memedovu, 
I njegova sina Ibrahima, 
Vladislavu kralju ungarskomu. — 
Kad je care glase razumio, 
. > Odgđšalošti biše zanimio. 

. . Za tri danka ni s kim negovori, 
' Niti klanja, nit abdest uzimlje. 
Posli, neg? se izjadao biše, 

Opet kupi vojsku strahovitu: 

Osamdeset hiljadah Turakah, 

Sve najboljih pišac' i konjikah. 
 Saban-pašu prida se dozivlje, . 

Ovako je njemu govorio: 

pEto tebi silna vojska moja, 

.Osamdeset hiljad? vitezovah! . 

Ter porobi Erdelj zemlju ravnu, 
Karavlašku i Karabogdansku. 
Sve pokolji malo i veliko, 
Pali ognjem sela i gradove. 


Isnjim vojske petnajest hiljadah, 

Sve konjikah po izbor junakah. 
Razbi pašu i vojsku njegovu, 

Ter ga tira uz to polje ravno 

Do Jedrene grada bijeloga; 

Siče Turke, ni broja se nezna. 
Evo tuge, evo i žalosti! . 

Car proklinje, i suze prolija, 

Ter vezire prida se dozivlje,: 

Ovako se s njima razgovara: 
»Svitujte me, virne sluge- moje! 

to li ćemo, i kako li ćemo? 

Kud li ćemo, na koju li stranu? 

Sve su moje zemlje porobljene, 
I silene vojske izsičene 

Od hajduka vojevode Janka ; 

Neće Janko s mirom mirovati, 

Straho me je, sad će udariti.“ 
Vele njemu paše i yeziri: 

»Murat care, mili gospodare! | 

Kupi vojsku,štogod većju moreš, 

Sve najbolje pišce i konjike, 
Koji će ti čuvati gradovah 

Od onizih ungarskih vragovah.“ 

Car je svoje- poslušao sluge, — , 

Ter pokupi vojsku na sve str&ne. 


bs 


— 189 — e 


Sto i dvajest hiljadah Turakah, 
Krajišnikah- po izbor junakah, 
Ter se silna utabori vojska | 
Kod Morave, vodice studehe.“ 

To je čuo kralju Vladislave, 

I podiže svoje Ugričiće, 
Karavlahe i Karabogdane, . 
Ter otidje, da udari na nje. 

Kad je bio blizu turske zemlje, 
Zove mlada Sibinjanin-Janka, 
Ter je njemu lipo bisidio: 

, Generale! desno krilo moje, 


Šest hiljadah izberi junćkahk, 


. Ter otidji uhoditi Turke. 
Vidi, Janko, sve moje uzdanje! 
. Koliko je na okupu vojske.“ — 
Jedva Janko toga dočekao, 
Šest hiljadah izabra konjikah, 
Ter otidj&, da razgleda vojsku 
U po'noći, da nitko neznade. | 
Kad je bio blizu. turske vojske, 
Družini je Janko besidio: 
»Ja neidjem, da uhodim vojsku; 


Već ja idjem, da udrem na Turke. 


Svaki budi serdca junačkoga, 
I desnice Sibinjanin-Janka, 
Da vidite čuda velikoga, 
Što se čini noćas od Turakah. 
Čudit će se Turci i Ungarci, 
Što učini Sibinjanin-Janko! 
Pak ulizč u vojsku carevu, 
Da za njega i neznada nitko. 
Evo Janku-sriće i šićara! 
\ Sve spavaše kano.i poklano: 
A izadje misec izza gore, . 
Ter mogaše poznavati Turke. 


/ 


Povadiše sablje: ungarkinje, 

Pak počeše sići Janjičare. 

Sablje siku, dobri konji taru, 

Težko sada Otmanović caru! 

Posikoše Ungarci Turakah 

Dvajest i pet hiljadah junakah, 

Pet biljadah živih uhvatiše, 

Vladislavu kralju darovaše. 

Kralj ungarski začudi se jako, 

Što učini vojevoda Janko! 

Dižč vojsku, oda na Bugare, 

Ter osvoji zemlju Bulgariju. 

Idje s vojskom malo ponaprida, 

I porobi ravnu Romaniju, 

Romaniju, i Macedoniju 

Do Jedrene, grada bijeloga. 

Al' na njega Turci udariše, 
I prid njima Karabeg vezire, 
Zet Muratov, junak glasoviti, 
Na oružju puno ponositi. 

U za' čas je po se udario, 

I po cara, silnoga Murata. 
Janko mu je vojsku izsikao, 
A pašu je živa uhvatio, 

Plače Murat, i težko nabraja, 
Svoju sriću proklinje i kara. 
Suze roni, ovako govori, 

Gdi slušaju paše i veziri: 

»Dvi me sablje siku brez pristanka: 
Jedna sablja vojevode Janka; 
A druga je Kastriotić-bana, 
Skenderbega priimenkom zvana. 

Nikako jih dobiti nemogu, 

Valja, da mi vapijemo Bogu, 
Da nas brani od ovih vukovah, 
Ljutih zmajah, nebeskih gromovah!“ 


-Ovo su rati i mejdani .poglaviti vojvode Janka, i cara Murata; 
koji se sgodiše na 1442. i 1443; a što -se je prija i posli sgadjalo; za 
neuzmnožati velika govorenja, sve stvari nemetjem; nego samo poglavi- 
tije. Sagredo drugojačie imenuje rečene paše; može biti, da su se-i na 
veće načinah zvali, kako se i sada velika gospoda običaju zvati. 


— 190 — 


Pisma druga vojvode Janka. 


lJoa;a knjiga iz vojske careve, 

A na ruke Sibinjanin-Janka: 
»Biži, Janko, s glavom brez obzira, 
Eto na te sva sila careva!“ 

Kad je Janko knjigu proučio, 
Silenu je vojsku sakupio : 
Dvajest hilj4d' mladih Ugričićah, 
Sve jun4kah, i bčrzih konjikah. 

Oda s vojskom cara dočekati, 
S sobom vodi Sekulu netjaka, 
Mlado momče, lipo i gizdavo, 
Kojeno mu desno krilo biše. 


Kad je doša' na Kosovo bojno, 
Ravno polje, dugo, i široko, 
Onde nadje cara silenoga, 

I njegovu strahovitu vojsku. 

Mislio se Sibinjanin-Janko : 

Kuda li će? na koju li stranu? 
Al će svojskom natrag pobignuti, 
AP na Turke naglo udariti. 

Ovako se Janko razgovara: 

»Da bih svojskom natrag pobignuo, 


Svak bi reka', da sam strašivica, . 


Rugat će se i malahna dica. 
Da bih snažno udrio na Turke, 
Po nesrići ter da izginemo , 

Svak bi reka': ,Nut budale Janka! 
Što učini od svojih jun4kah.“ 

Sve je misli na jednu smislio, 
Na Turke je juriš učinio ; 

Ali udri po deset Turakah : 
"Na svakoga Jankova junaka. 
'""Tu se vojske sedam danak? biše, 

Po Kosovu polju prigoniše, 
Jedan danak vojevoda Janko 
Pet je pitah pridobio Turke. 


I pogubi trideset hiljadah 
Na Kosovu carevih delijah; 

Ali tko će sili odoliti ? 
Tko li izsić po svitu dubove? 

Ah, moj Bože, goleme žalosti! 
Izgiboše mladi kapetani, 

Sekui dite, Jankovo uzdanje, 
I njegova vojska svakolika. 

Kad to vidi Sibinjanin-Janko, 
Napuni se tuge i žalosti, | 
Pak pobižč niz bojno Kosevo 
Na Vitezu, dobru konju svomu. 

Tiraju ga najbčržji konjici; 

A1 ga nebi vile dostignule, 
Kamo li će careve delije; ' 
I utečč, poštena mu majka! 


Biži Janko goricom zelenom 
Stranputice, kud se neputuje, 
Obdan, obnoć, nigda nepočiva, | 
Niti: jide, nit vodicu pije. 

Ali evo njegove nesriće: 

Konj mu pada na zemljicu mertav 
Od umora, glada, i od žedje. 
Kud ćeš sada, Sibinjanin-Janko? 

Idje junak goricom zelenom 
Gl4dan, žedan, tužan, i žalostan, 
Suze roni, ovako govori: 
Jadna majko! jer si me rodila: 

I bijelim mlikom zadojita? 

Ej prokleta sabljo Muratova! 
Jer mi nisi odsijekla glavu 
Na Kosovu polju širokomu?“ 

Idjuć Janko malo “ponaprida, : 
Namira ga namirila biše 
Na dva vuka, dva mlada hajduka, 
I brez vire, i brez miloserdja, 


X — 191 — 


Ter na Janka oba udariše, ' 
Uzeše mu sablju okovanu. 

O vratu mu zlatan križ višiiše, 
Lupeži se obanj' zavadiše. 

To je Janku dobra srića bila, 
Jednomu se sablje dobavio: 
Rusu mu je gl&4vu odsikao, 
Udja drugi u goru zelenu. 

Janko idje malo ponaprida ; 
Ali od glad" zanimio biše. 
Sida starac na stini studenoj, 
Tud izlazi neznana delija, 

Koi malo za Boga znadiše, 

Počč s njega sadirat haljine. 
Starac Janko jedva izgovara: 
»Nosi, brate, svu odoru moju! 

Sve ti d4jem, i još blagoslivljem; 
AP mi nosi štogod blagovati: 

. Jerbo ću ti sada-izdahnuti 
Baš od glada, velikoga jada.“ 

Smilova se neznana delija, 

Uzč Janka za bijelu riku, 
Ter ga vodi k dvoru ubogomu, 
Nevoljno je počastio Janka: 

Dade njemu sve, što imadiše: 
Komad kruha, i glavicu luka. 
Lipo mu je Janko zahvalio, 
Pak otidje priko sarbske zemlje. 

Brez dolame, i brez kabanice, 
Brez čizamah, i brez opan&kah. 
Na pitu mu loša srića biše: 
Hrištjani mu ruke savezaše, 

Ter ga vode svomu gospodaru, 
Po imenu Juri Brankoviću, 
Velikomu banu i plemiću 
Od Rascije, i ravne Serbije. 

Metje Janka u tamnicu tamnu, 


Ter ga mori.i žedjom i gladom. 


Ej neviro! nigdi te nebilo, 
Davno ti si.na svit postanula! 


Posli toga do malo dandkah 
Sobet čini Brankoviću Jitre. 
Svu gospodu ma sobet sazivlje, 
Još i sužnja Sibinjanin-Janka. 

Kada li se vinca ponapise, 
Branković je Janku besidio: 
»Ako želiš, moj. plemiću Janko, 
Otić doma, i odniti glavu, 

Nuder uzmi lipu kćercu moju 
Za tvojega sina Ladislava.“ 
Na ino se Janku nemogaše ; 
Već sve dije, što Branković pita. 

I pusti ga iz tamnice tamne, 
Ter otidje k bilomu Budimu 
Priko ravne zemlje Ungarije 
Pocernio, i vas potamnio. 

Božić svanu a u Budim banu, 
Sve zavika malo i veliko: ' 
pEvo nami naše sunce žarko! 
Medjer! nije poginuo Janko.“ 

Sve to terče malo i veliko, 

Da pozdravi, i zagčrli Janka, 
Kolik.da je skoro uzkersnuo,: 
Iznova se opet porodio. 

Malo Janko počinuo biše, — 

Tri nedilje, ni manje, ni više, — 
Pak se skače na noge junačke, 
Ter otidje priko Ungarije. 

Kupi vojsku, štogod veću može, 
Kada li je sakupio biše: 
Na sčrbsku je zemlju udario, 
Na deržavu Jure Brankovića. 

Robi, pali sela i varoše, 

Siče, kolje.malo i veliko. 
Ište Juru, dam? odsiče glavu ; 
A])' utečč u goru zelenu. 

Bvu je sčrbsku zemlju porobio, 

I gradove mnoge osvojio. 
Ovako se svakomu sgodilo, 
Koi nejma vire, ni ljubavi! 


— 192 — . 


Pisaoci, koji Jankova junačtva pisaše, u svemu se neslažu, kako- 
noti u dogadjaju Jankovu, kada ga uhvatiše bižeći priko sčrbske zemlje; 
jer niki govore, da ga je uhvatio Branković onda, kada«ga pod Varnom 
Turci razbiše, i kralja Vladislava pogubiše; a drugi, da ga uhvati onda, 
kadno na Kosovu bi sva njegova izsičena vojska. 

Jedni pišu, da je Branković usilovao Janka, uzeti kćer njegovu za, 
Vladislava, kako je gori u pismi; a drugi, da ima Matijaš, sin drugi 
Jankov, uzeti Brankovića unuku, a kćer Ulrika, kneza od Sicilije, *) kako 
je spomenito u pčrvim knjižicam od pisamah na listu 153.  Viruj, kako 
hoćeš, nije članak od vire. 


Pisma tretja od vojvode Janka. 


Nunce zadje; a misec izadje, Ter je šalje k ravnoj Ungariji, 
Viknu vila s visokih planinah, A na ruke Sibinjanin-Janka. 
Ter dozivlje Juru Brankovića, . U knjizi ga lipo pozdravljaše, 
Od starine svoga pobratima: Ter ovako Janka zaklinjaše: 

»Brankoviću, zlo vino popio! »Bogom brate, Sibinjanin-Janko! 
Sam si sebi glavu odsikao, Oli sada, oli-već nikada. 

Kad uhvati vojevodu Janka; Murat se je na me rezserdio, 
Jer ga pusti iz tamnice tamne? — I silenu vojsku sakupio. 

Na te se je care razserdio, Jer ti nisam glave odsikao, 

Ter je silnu vojsku sakupio, Kadno biah tebe uhvatio. 

Svu će tvoju osvojit d&ržavu, Zaklinje se postom ramazanom, 
I još će ti odsić rusu glavu. I ćitapom zlatnim Alkoranom: 

Prid vojskom je paša Frigi-beže, Da će moju osvojit dčržavu, 

Od starine junak i viteže. I odsići moju rusu glavu; 
Biži, pobre, kudagodir znadeš, Već te molim, Bogom pobratime ! 

Nemoj ludo izgubiti glave.“ Da sakupiš tvoje Ugričiće, 

Kad je Jure gl4se razumio, - I da dodješ izbaviti mene 
Golemo se biše poplašio, Od Murata, cara nevirnoga, 
Mislio se, i mislio bane: Zeta moga, dušmanina tvoga, 
Kuda li će, na koje li strane? | _ Koi nejma vire, ni zakona. ' 

I tomu se domislio biše: Puno sam te uvridio, Janko! 
Rano rani, bilu knjigu piše. I svu ravnu zemlju Ungariju, 
Nepiše je c&rnim murećepom; Braneć cara, zeta nevirnoga; 
Nego cernom kčrvcom iz obraza, A izdajuć brata kerštjanina. 


*) Ovo će biti u starih izdanjih: pogreška tiskarska mjesto ,Cileje“ ili Celja 
u Štajerskoj; jer je poznat u historiji ugarskoj: Ulricus Comes Cille- 
jensis.“ Pazka izpravljateljeva. : 


— 19353 — 


Al je veće miloserdje tvoje; 
Neg? su, Janko, opačine moje, 
Od. sada ću tebi viran biti, 

I protiva caru vojevati. 

Janko biše serdca milostiva, 
Pravi sluga Boga velikoga, 
Virni sinak pape velikoga, 
Obslužitelj zakona pravoga. 


On se skače na noge junačke, 
-Kupi vojsku po zemlji ungarskoj, 


Ter sakupi mladih Ugričićah 
Oko? dvajest hiljidah konjikah. 

.Pak otidje priko Ungarije 
Pivajući, konja igrajući, 

Peti danak u Rasciju dodje, 
U dečržavu Jure Brankovića. 

Maleno je vrime postojalo ; 

Al to idje paša Frigibeže. 
Počč robit sela, i varoše, 
I goniti bile vlaške ovce. 

Na njega je Janko udario 
Prija zore, kano mčrki vuče. 
Pobiše se dvi ognjene vojske 
Nasrid polja u Rusiji ravnoj. 


x 


Al je Janku dobra srića bila; 
Jer potira pašu silenoga, 
I njegovu svukoliku vojsku, 
Ter jih siče uz to polje ravno. 
Sikoše jih: od po'dne do mrika, 
Sve izgibe, nitko neutečš , * 
Izvari paše mlada Frigibega, 
Biži tužan goricom zelenom. 
Zaludu je i on utekao, 
Za njime se Janko otiskao. 
Gdi će vrana uteći sokolu! 
Stiže pašu u gori zelenoj. 
Nekti njemu odsicati glave: 
> Već ga vodi s sobom u sužanjstvo. 
Dariva ga banu Brankoviću, 
Da ga cini, i zanj' blago pita. 
Posli toga boja žestokoga 
Idje Janko u zemlju carevu, 
Ter porobi sela, i varoše, 
I odvede roblje nebrojeno. | 
Nije majka rodila junaka, 
Što je majka vojevodu Janka, 
I njegova Bogom pobratima, 
Po imenu Skenderbega Jurja. 


Pisma četvčrta vojvode Janka-i sv. Ivana Kapistrana, kako ' 
razbiše cara Memeda, sina Muratova, pod Biogradom na 1456. 


Divan čini Otmanović care, 
Po imenu Memede Sultane, 
U bijelu gradu Carigradu, . 

Koga biše skoro osvojio. 
Gospodu je na divan sazvao, 
Sve po izbor paše, i kadije, 
Useina velikog? vezira, 

Mufti-hodžu, i Janjičar-agu. 


Car se šeta uz divan niz divan ; 
A: gospoda podviv ruke stihu. 
Svitlu krunu k vedru nebu baca, 
Ter se care s krunom razgovara: 


» Vira moja, svitla kruno moja! 
Oli ću te bčrzo izgubiti, 
Oli carstvo moje razširiti, - 
Što mi b&bo nije razširio.“ 
13 


\ 


— 194 — 


Još se s svojom sabljom razgovara : 

»Ova.sablja osvoji Carigrad, 
I pogubi gčrčkoga cesara 
Od iztočnih stranah gospodara, 

Osvojit će i Bosnu ponosnu, 
Višje Bosne ravnu Ungariju, 
Dalmaciju do sinjega mora, 
Italiju do Rima biloga. 

Osvetit ću starca babu moga, 

Po imenu Murata silnoga, 
Koi biše Biograd obsio ; 
Ali njega uzeti nemože; 

Nego svoju svu izgubi vojsku, 
Ter sramotan u Jedrenu dodje. 
Da bi mene rodila vlahinja: 

A ne mlada kaduna Turkinja! 

. Ako sada nepogubim Janka, 

Koi moga potira babajka, 
I izsiče Janjičare Turke 
Pod bijelim gradom Biogradom. 

Još je Memed -tiho besidio: 

»Na. noge se, paše i kadije! 
Berzo silnu vojsku sakupite, 
Mlade pišce, i bčrze konjike. 

Šest hiljadah mojih Janjič4rah, 

A toliko, i veće sejmćnah. 
Četerdeset tanenih galijah, 
Sto i trijest tankih ormanicah. 

Otić ćemo uz Dunaj vodicu 
Do bijela grada Biograda. 
Berzo ćemo osvetiti njega, 

I svu ravnu zemlju Ungariju.“ 

Kada: paše njega razumiše, 

Silnu vojsku bčrzo sakupiše, 
Ter odoše k ravnoj Ungariji, 
I prid njima Memed ponositi. 

AP je malo vrime postajalo, 

Glas dopada kralju ugarskomu, 
Po imenu mladu Vladislavu, 
U Požunu skoro okrunjenu: 


»Zto ga, kralju, igru zaigrao, 
I na glavu krunu postavio! 
Eto na te Memed care silni, 
Nit ćeš uteć, ni odniti glave.“ 

Kralj Vladislav mlado dite biše. 
Vojevati jošter neznadiše ; 
Nego moli vojevodu Janka: 
Da kraljuje 1 zanj' bojak bije. 


Još Vladislav Janku besidjaše: 
»Kaži pravo, desno krilo moje! 
Smijemo li cara dočekati, 
Dočekati, i s njim bojak biti 7“ 


Veli njemu Sibinjanin Janko: 
»Ovde ima fratar franceškane, - 
Po imenu Ivo Kapistrane, 

Koi čini čudesa velika. 


On će tebe svitovati lipo, 
Možemo li s Turci bojak biti #“— 
Kad je kralju riči razumio, 
Ivanu je tiho besidio: 


»slugo božja, Ivo Kapistrane! 
Kaži pravo, tako bio zdravo: 
Smijemo li cara dočekati, 

I na njega skladno udariti?“ 


Ali mu je svetac besidio : 
»Nebrini se, svitla kruno moja! 
Ja ću poći s Turcim bojak biti, 
Za Isusa moju karv proliti. 


Janko ima dvajest hiljad? vojske, 
Malo manje ja ću sakupiti, 

. Križ Isusov na nje postaviti. 
Zvati će se od sada Madžari: 
Božja vojska, imenom Križari.“— 

To govori, na noge se skače, | 
Ter otidje priko Ungarije, 
Mnogo hiljad sakupi junakah 
Sve čobanah i mladih težakah. 


— 195 — / 


Sastade se s vojevodom Jankom, 
Ter je njemu tiho besidio ; 
»Potribno je, Sibinjanin Janko! 
Da načinjaš od boja džemije, 

Berze šajke, tanene galije, 

Koje mogu s Turcim bojak biti 
Na Dunaju, studenoj vodici, 
Blizu bila grada Biograda. 


Jer će Dunaj vodu zapričiti 
Turske šajke, tanene galije, 
Ter će nami pute zatvoriti, 
Da ne damo pomoć Biogradu. 


Zavest ćemo niz Dunaj vodicu, 
Razbit ćemo turske ormanice, 
I dat ćemo pomoć Biogradu, 
Na sramotu cara silenoga.“ — 

Kad je njega Janko razumio, 
Ivana je lipo poslušao. 

Od Budima šajke dojedriše, 
Iz nova se. mnoge sagradiše. : 


Sto i šeset malih i velikih, 


Koje mogu s Turcim bojak biti, | 


Medju njima Jankova džemija, 
Strahovita kano: Sultanija. 
Maleno je vrime postajalo, 


Glas dopad& vojevodi Janku: 
» Generale od vojske ungarske! 


Turska vojska pod Biograd dodje. 


Obsid& ga sa četiri strane: 
Od iztoka Turci Janjičari, 
Od zapada cčrni Arnauti, 
Od Dunaja tanene galije; 
A od Save ohole balije. 


Dunaj vodu šajke zatvoriše, 
Verugam' se težkim' izvezaše, 
Biograd je u nevolji težkoj, 
Nemože mu dobra pomoć doći.“ 


Kad je Janko glase razumio, 


Ormanice biše oružao, 
Na nje metje.ognjene topove, 
I oružje, što je od potribe. 

Sveti Ive slavnu misu reče, 

Kad je rečč, na kolina klečč: | 
Blagoslivlje vojevodu Janka, 
I njegovu sablju madžarkinju, 

Pak se skače na noge vitežke, 
Uzče barjak u desnicu ruku, 
Na barjaku ime Isusovo, 

Ter prid vojskom Biogradu podje. 

Zavedoše šajke ormanice ; 

A niz Dunaj, vodicu studenu, 
I prid njima vojevoda Janko 
U velikoj od boja džemiji. 

Kada li se blizu sastadoše 
Bojne šajke, turske i ungarske, 
Potrese se Dunaj, voda hladna, 
Od onizih bojnih lumbaridah! 

Evo, brate, boja žestokoga! 

Na Dunaju ognja paklenoga! 
Stoji jauk ranjenih: delijah, 
Lomljavina tanenih galijah. 

A kad li se lipo sastadoše 
Ormanice turske i ungarske: 
Nepuchju puške, ni topovi; 
Već zveketju sablje i kadare. 


"Sikoše se po' bijela danka 


Na Dunaju dvi ognjene vojske; 

Dunaj hladni vas kčrvav biaše, 

U njega se kčrvca salivaše. 
Biše Janku srića pristupila ; 

Jer potopi dvadeset galijah, 

I osvoji mnogo ormanicah, 

Dvajest hiljad* pogubi Turakah. 
Dok se Janko s Turcim prigonjaše, 

Sveti Ivo na kolinim kleči; 

K vedru nebu ruke uzdizaše, 


* Ter za Janka moli brez pristanka. 
: e 


_— 


» 
>. 


— 196 — 


* Moli Ivo, i domoli Boga, 
Razbi Janko na Dunaju Turke. 
Zdravo dodjč u Biograd svojskom 
Na sramotu cara silenoga. 
Kad to vidi Otmanović care, 
Poće biti s topovim Biograd. 
Vas se bili grade tresijaše, 
Od topovah turskih i ungarskih. 
A kada li probiše bedene, 
I široke laze otvoriše; 
Prokušaše sriću od mejdana, 
Udariše Turci sa svih stranah. 
Dočeka jih na oružju Janko, 
Turke. siče nemilo i jako. 
Koliko jih na grad udaraše, 
On'liko jih stčrmoglav padaše. 
Ali Turci nigda nepristaju, 
Juriš čine, lagum podkapaju. . 
Težko oni viču i alaču, 
Listve nose, na bedene skaču. 
"Kano soko Janko prilitjaše, 
Ter po poli Turke prisicaše. 
Bedeni su glavam' okitjeni, 
I svi turskom kčrvju poliveni, 
Te žalosti car Memed gledaše, 
Bradu gdli, suze prolivaše. 
Kruto ječi, jedva izgovara, 
S janjičarim ter se razgovara: 
»Ditco moja, Turci Janjičari, 
- Sve uzdanje cara čestitoga! 
Kako sjutra zorica zabili, 
Na Biograd snažno udarite. 
Ako nami Bog i srića dade, 
Ter Biograd sjutra osvojite; 
Izsicite malo i veliko, | 
A Janka mi živa uhvatite, 
I papaza Fra-Ivana fratra; 
Mučit ću jih godinu dan&kah ; 
Jer su meni puno dodijali, 
I svu rusu bradu ogulili.“: 


Kađa li je zora zabilila, 

Sa svih stranah udariše Turci. 
Prisloniše skale uz bedene, 
S golim? sabljam? skaču na zidove. 


“ Mili Bože, tuge i žalosti 


Da je komu progledati bilo! — 
Gdi se brani malo i veliko, 
Slipo, hromo, staro i bolestno. 

Janka nitko poznat nemogiše, 
Vas u kčrvi ogreznuo biše. 
Bihu mu se umorile ruke. 
Prisicajuć janjičare Turke. 

. Ali tko će sili odoliti? : 
Tko ,P izsići svu carevu vojsku? 
Perve šance Turci osvojiše, 

.Ter barjake na nje postaviše. 

Na zidove druge udariše, 

Na silu jih, pobre, osvojiše, 
Mertvi Turci za skale služahu, 
U grad živi pri konjih skakahu. 

Cvili Janko kano zmija ljuta: 
»Pogibosmo, Ivo _Kapistrane !“ 
Lipo ga je svetac slobodio : 
»Neplaši se, generale Janko!“ 

Branimo se do mčrkloga mraka! 
Pak češ vidit čudo od Turakah. 
«Kako žarko opočine sunce, 
Jašit ćemo bakovite junce.“ 

Kad li počč misu govoriti, 

Za gradjane Bogu uzdisati ; 
Sgodiše se velika čudesa, 
Leti strila ozgor od nebćsah. 

Na o'tar je prid Ivana pala, — 
Lipa ddra! našem' Bogu hvala. 
Sveti Ive uzč ju u rike, 
Nanjoj štije: , Dobit? ćete Turke.“ 

Ovo pismo svi. gradjani štiše, 
Ter jedino Bogu zahvališe. 
Sablje oštre, gorke -suze taru, 
Jao sada Otmanović caru!— 


— 197 — 


Kako žarko opočinu sunce, 
Sve se skoči malo i veliko. 
Nose grćde, daske opakljene, 
Sieno, slamu, goru svakojaku. 
Užegoše, na Turke baciše, 
Vojnici sa traga zatekoše. 
Koi Turčin od: vatre bižaše, 
On od sablje uteć nemogaše. 
Koji, pobre, od sablje biž&hu, 
Oni živi u.vatru skakahu. 
Sve izgori, nitko neutečč, 
Kano miši izgorili jače. 
Posli toga juriš učiniše, 
Na topdžije i na kumbardžije,. 
Ter oteše carevo oružje: 
Ognjenite šibe i lumbarde. 
Sjajni misec pomčrčao biše 
Od cčrnoga praha i olova. > 
Štogod Turk? oko' grada biše, 
Sve Ungarci pod mač okrenuše. 
Kada li je danak osvanuo, 
> Govorio Ive Kapistrane: 
»Iko je godir serdca junačkoga, 
Neka sada. nasliduje mene. > 
Dunaj ćemo vodu pribroditi, 
I-na carev dundar udariti.“ 

To je čuo vojevoda Janko, 
Ter je svojoj govorio vojsci: 
»Iko se nadje od sve vojske moje, 
Da pribrodi Dunaj vodu hladnu, 

I udari jurišem na Turke, 
Mojom sabljom odsić ću mu glavu. 


| 


Zadosta je našega junačtva, 
Koje noćas jesmo učinili, 
Neka Turci s mirom doma idju, 
Nedajimo sriću za nesriću!—“ 

Sva je vojska Janka poslušala ; 
Ali nekti Ivan Kapistrane, 

Ni njegovi križari junaci; 
Nego Dunaj vodu pribrodiše. 

Pet hiljadah, ni manje, ni više, 
'Z svega glisa ,Jezus!“ zavikaše, 
Ter udriše jedino na Turke, 
Na vas tabor cara silenoga. 

Za šest urih s Turcim bojak biše, 
Od praha se ništa nevidjaše, 
Od topovah ništa nečujaše. 
Turci zovu svetca Muhameda ; 
A kerštjani ime Isusovo. 

Ali tko će s Bogom bojak biti? 
Tko li božju vojsku pridobiti ? 
Pobigoše Turci janjičari; 

AT jih siku božiji križari. 

Oteše jim haznu i zajiru; 
Čadorove i alaj-barjake, 

Sve oružje: ognjene topove, 
Tambalase, bubnje i svirale. 

Tu gospoda mnoga ižgiboše, 

Sve po izbor age i spahije; 
Mladjan vezir s agom janjičarskim, 
Ine vojske ni broja se nezna. 

Al utečč Memed care silni, 

Udja ranjen, vesela mu majka! 
Ovo uvik nek se pripovida, 
Kako Ivan Turke pridobiva. 


Rečena pisma bi izvadjena iz različitih historijah latinskih i tali- 
janskih. Tko li želi vas dogadjaj obilato i svčršeno znati, neka štije Sa- 
greda kronike reda sv. Frane, i knjige, koje. se zovu: ,Joannes tri- 
umphans.“ Nahodi se rečena pisma i u parvim mojim knjižicam od 
pisimah; ma su u njoj mnoga pomanjkanja, i errori, navlastito u broju 
od godištah, i u imenovanju carah, koja bi brez moje volje i znanja na 
štampu metnita, kakono i druge mnoge stvari. ' 


— 198 — 


Slide pisme vojvode Janka, koje obćenito pivaju Dalmatini, 


Bošnjaci, Ličani, i ostali od slovinskoga jezika narodi, lipe su 


a 


slušati, ako i nije moguće, da su posve istinite. 


Pirva pisma. 


- 


Kad se ženi Sibinjanin-Janko, 
Sve obadja zemlje i gradove: 
Slavnu Bosnu i Ercegovinu, 
Dalmaciju, Liku i Kčrbavu ; 

Al nenadja za se dijevojke; 
Veće lipu Janju Temišvarku. 
Prosio je i pčrstenovao, 

I zdravo se natrag povratio. 


, — Maleno je vrime postajalo, 


Od šure mu bila knjiga dodje: 


»Kupi, Janko, gospodu svatove, | 


Kupi svate, hodi .po divojku! 
AL nevodi Sekula netjaka, 

U vinu ga kavgadžijom kažu.“ 

Kad je Janko knjigu progledao, 

Svoga šuru biše poslušao. 
Kupi svate, idje po. divojku; 

Al nezove Sekula netjaka. 

Sekulu je majka govorila: 

nŠto će reći, drago dite moje! 
Da te njko u svate nezove? — 

Ovo čudo neće biti hmamni; 

Straho me je, poginut će ludo; 

Jer je bio u zavadi s širom. 
Sedlaj, sinko, konja najboljega, 

Koino ti stoji u potaji, 

I obuci bugarske haljine, 
Po nazoru hodi za svatovim. 
Ako Janku do potribe bude, 

Nek mu moreš u pomoći biti.“ 

Kad je Sekul majku razumio, 

Skočio se na noge junačke, 


“ 


Ter osedla konja od mejdana,. 
I oblači bugarske .haljine. 
Za svatovim idje mazorice, 
Da ga nitko poznat nemogaše. 

Kad su došli k dvoru divojčinu ; 
Prida nje su sluge izšetale ; 
Primaju im konje i oružje, 
Na Sekula i negleda nitko. 

Sve svatove u dvor uvedoše , 
Ter jih lipo za sto' postaviše. 
Na Bugara i negleda nitko, 
Osta sideć na stini studenoj. 


Kada li se vinca ponapiše ; 
Šure zetu igre zametnuše : 
Iznesoše na kopju jabuku, 
Ter su njemu tiho besidili: 

»strilaj, Janko, na kopju jabuku. 
Ako li je ustrilit nemoreš, 
Nit: ćeš otić, ni odniti glavu, 
Ni odvesti lipotu divojku.“ 

Kad je Janko riči razumio , 
Udrio se po kolinu.rukom: 
»Ajme meni, Sekule netjače! 
Ludo ti sam izgubio glavu.“ 

To je čuo cčrni Bugarine, 

Ter je Janku tiho besidio: 
»Neplaši se Sibinjanin-Janko ! 


Ja ću strilat na kopju jabuku.“ 


Pak se skoči na konja Viteza, 
Ter poleti kano soko! sivi, 
I ustrili na kopju jabuku, 
Oslobodi od napasti Janka. 


— 199 — 


Drugu oni igru zaigraše: 
Izvedoše devet dobrih kćnjah, 
Ter govore vojevodi Janku: 
»sad priskači devetdobrih k6njah! 

Ako li jih nepriskočiš, Janko! 
Nit ćeš otić, ni odvest divojku.“ 
Bugarin je Janku govorio: 
»Nebrini se, mladoženja Janko! 

I tu ću ti biti do potribe“ — 
Zaleti se kano lastavica, 

Ter priskoči devet dobrih konjah, 
Desetomu na sedlo skočio. 

Tretju oni igru zametnuše: 
Izvedoše .devet divojakah, 

Ter govore vojevodi Janku: 

> ,»Sad poznaji tvoju dijevojku: 
Ako li je poznavat nemoreš, 

Nit ćeš otić, ni odvest divojku.“ 
Težko se je Janko zamislio ; 
Al mu veli cčrni Bugarine: 

»Nebrini se, djuveglija Janko! 
Ja ću tvoju poznavat divojku.“ 
Skidč s sebe bugarske haljine, 
Sinu Sekul, kano sunce žarko. 


Svlači s sebe skčerletnu dolamu, 
Ter je stere izprid divoj&kah, 
Pak prosiplje od zlata pčrstene, 
Ter divojkam Sekul govoraše: 

»Kupi sada od zlata pčrstene, 
Ujno moja, Jankova divojko! 
Ako li se koja druga maši, 
Odsić ću joj riku do lakatah.“ 

Sve divojke na se odstupiše ; . 
Ali nekti Jankova divojka; 
Već pokupi od zlata pčrstene, 
Ter jih metje na bijele rike. 

Uzč Sekul za ruku divojku, 

Ter je d4je vojevodi Janku: 
Eto, ujče, lipof& divojka! 
Ljuba tvoja, draga ujna moja.“ 

Od mila je Janko zaplakao, 
Sekulu je tiho govorio: 

»Težko ujcu brez svoga netjaka; 
A netjaku brez svoga brajena.“ 

Odtolem se svati podigoše, 
Dijevojku J4nju povedoše 
Pivajući, konje igrajući. 

Onda bilo, sad se spominjalo. — 


Pisma od Sekule, Jankova netjaka, divojke Dragomana i paše | 
Mustaj-bega. , 


Sinoć paša padč na Grahovo, 
Pašalije okolo Grahova; 
A ostale pašine delije 
U Nikole, kneza od Grahova. , 
Kada li je za večerom bilo, 
Turci hladne vode zapitaše: 
Ali turski nitko neumidi ; 
Nego jedna Dragoman divojka, 
Lipa kćerca kneza Nikolice, 


Ter dozivlje milu majku svoju: 


»Na noge se, draga Nene moja! 
Turci hladne vode zapitaše.“ 


Skočila se ljuba Nikolina, 
Ter je Turkom vodu dodavala, 
Svi se Turci vodice napiše ; 
Ali nekti dželebija Mujo ; 

Već je Mujo tiho besidio: | 
»Borja tebi, ljubo Nikolina ! 
Pokloni mi Dragoman divojku 
Za vijernu moju zaručnicu.“ 

Ali mu je ona govorila: 
»Nebudali, pašina delijo ! 
Dragoman je dite izprošeno 
Za Sekula, Jankova netjaka.“ 


— 200 — 


. Na nju metni lipo obiližje: 
Tri sadaka od svile cčrljene, 
I tri burme od suhoga zlata, 
A na njima tri draga kamena, 
Pri kojim bi moga" večerati, 
I dvanajest konjah podkovati 
U po'noći, kano i u po'dne. 
Nije za te Dragoman divojka!“ 
Kada ju je Mujo razumio,  “ 
Neveseo ode u ložnicu. 
Niti spava, nit' se razgovara, 
. Jedva zore biše dočekao. 
Kada li je zora zabilila, 
Skočio se na noge junačke , 
Ter otidje paši pod čadore, ' 
Pak je njemu tiho govorio: 
» Mustaj-paša, mili gospodare! 
Štogod imaš pašiluka tvoga, 
Neimade lipše dijevojke, 


Što je kćerca od Grahova kneza, | 


Po imenu Dragoman divojka, 
Mogla bi ti za ljubovcu biti.“ 
Kad je njega paša razumio, 
Zove k sebi od Grahova kneza, 

Ter je njemu paša besidio: 
»Kaži pravo, tako bio zdravo! 
Jel' istina, što govore ljudi, 
Da ti imaš jedno dite lipo, 

Lipo dite, Dragoman divojku. 
Nebi li je meni poklonio # 
Zvati će se mlada pašinica ; 
A mi ćemo biti prijatelji!“ 

Brez stida mu odgovara kneže: 
»istina je, mili gospodare! 
Istina je, što govore ljudi, 
Da ja imam gizdavu divojku ; 

A1 je ona davno izprošena 
Za Sekula, Jankova netjaka, 
Koi metnu na nju obiližje: 
Trije burme od suhoga zlata.“ 


Kada ga je paša razumio, 
Nikoli je tiho govorio: 
»Dovedi mi Dragoman divojku 
I Sekula, Jankova netjaka. 


Vidit ćemo, kad se sastanemo,. 
Komu voli Dragoman divojka: 
Ali-pašu, al' Sekulu tvomu.“ 
Nikoli: se ino nemogaše: 

Već napisa listak knjige bile, 
Ter je šalje Jankovu netjaku: 
»Neka znadeš, Sekul dite mlado! 
Da ti paša otimlje divojku, 


.Poteži se k bilu dvoru momu , 


Da idjemo paši na divane, 
Na divanu pitat će divojku: 
Da obere, koga joj je drago.“ 


Kad je Sekul gl4se razumio, 
Skočio se na konja golema, 
Ter otidje knezu na Grahovo, 
S sobom vodi tri sta Karavlavah. 


Tu je Sekul noćeu prinoćio; 
Kada li je danak osvanuo, 
Idje junak paši čestitomu, 
S sobom vodi Dragoman divojku. 


Kada ju je paša ugledao, 
Divojci je tiho besidio: 
»Sad mi reci, Dragoman divojko ! 
Ali voliš poći za Sekula; 
AL se zvati mlada pašinica? — 


Ona mu je tiho govorila: 
» Vira moja, paša gospodare! 
Volim s tobom u travi zelenoj; 
Neg' s Sekulom u svili c&rljenoj.“ 


To je majka naučila biše, | 
Da promini viru za neviru. 
Sekul joj je tiho besidio: 
»Bre neviro, Dragoman divojko ! 


— 201 — 


Kamo vira? kamo duša tvoja? 
Gdi je Isus, lipa dika tvoja? 
Povrati mi tri burme od zlata, 
A ti hajde za koga ti drago! 

Pruži ruku, neviro divojko! 

Da poznajem obiližje moje. 
Privari se Dragoman divojka, 
Pruži riku, ujidč je zmija. 

Mahniu sabljom Sekul dite mlado, 
Odsičč joj ruku pri ramenu, 
Pak je paši Sekul besidio: 
»Ivoja srića, moj čestiti paša! 

Meni ruka, a tebi divojka, 
Svakom' svoje; a što komu Bog da. 
Serdito je paša. govorio: 

»Bre, Sekule, jedna haranzado! 

To li činiš na divanu momu, : 
Gdi gledaju age i spahije. 

Kad si junak i takva delija , 
Izadji mi na mejdan junački.“ 

Al je njemu Sekul govorio: 
»olužit ću te, moj čestiti paša !“ 
Oba dobre konje posidoše , 

I brijetke sablje povadiše, 


Razigraše konje od mejdana 
Po Grahovu, polju širokomu, 
Pak se britkim' sabljam? udariše; 
Al je paši loša srića bila: 


.Nanesč ga konjic na junaka , 


Baš na desnu riku Sekulovu: 
Udari ga sabljem magjarkinjom. 
Kako ga je lahko udario, 

Dvi ga pole oko' konja pale , 
Pod njime je sedlo prisikao ; 
Još i konja biše zahvatio. 
Neka pobre! vesela mu majka! — 

Kad je Janko glase razumio , 
“Kako pašu biše pogubio, 
Nit' ga žali, nit mu se raduje; 
Već se smije, ter se podruguje.' 

Netjaku je svomu begidio: 

» strašna momka! lipamejdandžije! 


. Usahla ti ruka do ramena! 


Onako li sičeš: poturicu ? 


; Da to siče vojevoda Janko, 


Prisika' bi konja i konjika; 
Još bi sabljom zemlje zahvatio. “— 
Mejdandžijam pisma na poštenje ! 


Ovo se piva od našega n4roda; tko će virovat, neka viruje; tko 


neće, neka miruje. ' 


Slidi govorenje od uzetja carigradskoga, koje se sgodi na 1453. . 


Buduć došlo vrime od Boga zabiliženo, u koje odredio biše pe- 
depsati holost gšrčku, čini ganuti Memeda, obćenitoga neprijatelja, protiva 
Gerkom samo s tri sta hiljidah vojske po zemlji; a sto hiljadah po 
moru, kako piše Florian Kampi, oii tri sta i petdeset hiljadah, kako hoće 
Sagredo.  Ukaza se dakle vojska turska pod Carigradom 1453. drugi dan 
Aprila miseca, a do malo dinah dojedriše brodovi od boja sto galijah, i 
dvi sta od svake varste ostalih bojnih brod6vah. 

Imadiše Memed jednoga Ungarca, meštra verstna, koi znadiše 
salivati topove, i ovi izmedju ostalih topćvah sali dva puno velika, i 
strahovita, koji najvećje zlo činjaihu Carigradu; ali ga pokara bčrzo pravda 


— 202 — 


božja; jer om isti s njima vladajući jadan se razkidč, ter ga odnesa u 
ajer (zrak). Vidi se dakle nesrićni Carigrad, koga okoliš biše miljah 
osamnajest, sa svih str4&nah okružen od Tur4kah. Takodjer i vas konalić 
carigradski napunjen brodćvah bojnih, A posli nikoliko d4ngh ugledaše se 
četiri dčrva, oliti nave (ladje) velike, kao četiri kastela, jedan poslan od 
cesara rimskoga, a tri od republike genuezske Carigrađu na pomoć , i 
ovi s pomoćju vitra ulizoše u tisni konalić carigradski; ali budući 
pristao vitar, i učinilo se tiho kao mliko more, stadoše na moru 
izpod Carigrada, kakono četiri školja, da se nemogihu-pomaknuti natrag, 
ni naprid. Turske galije sa svih stranah njih obletiše s pomoćju ves&lah; 
ali se toliki oganj prosu iz n&vah, da izlomi, satčrga, i potopi mnoge 
galije turske.  Nesrićni gradjani bihu se popeli na kile, i -zvonike, za 
viditi taj žestoki na moru oganj. Car Memed gledajući svojim*' očima, 
što se od njegovih galijah činjaše, malo od jada necčrčš. 

I budući udario vitar pomoćnik, brodovi latinski otvorivši jidra, 
zajedriše put Carigrada posrid galijah, i n&vah turskih, na sve strane 
oganj prosipljući, galije, fušte i ormanice turske topeći, zdravo; i veselo 
u Carigrad dodjoše. Tur&kah , kako oni isti kazaše posli, poginulo biše 
> dvanajest hilj&dah, a karštjanah sasvim malo. Memed razsčrdjen zove —- 
prida se pašu kapetana od bojnih brod6vah s odlukom, da mu svojom 
rikom glavu odsiče; jer mu nije bastalo dobiti latinskih brodćvah ; nego 
mnoge izgubi galije i vojsku. Ali videći ga svega kčrvava, i brez jednoga 
oka, uztežč sablju; ali neuzmačč buzdohan; nego ga on isti počč nemilo 
biti. Biše Konstantin cesar zapričio konalić carigradski s jednom verugom 
gvozdenom, i od zada postavio nikoliko galijah, i n4vah, da se turski 
brodi nemogu približati gradu; ma se i tomu Memed domisli; jer čini 
jednu noć brez buke i oglašenja, priniti poljem mnogo n&vah, i galijah u 
porat od Carigrada. s velikim strahom, i začudjenjem gradj&nah.  Posli ' 
toga poče sa svih str4nah, s kopna i mora gr4d biti. 


Slidi govorenje od juriša pčrvoga. 


Nesrićni Konstantin neimadiše u gradu izvan šest hilj&4dah svojih 
virnih vojnikah, i tri hiljade Genuezah i Mletčićah, koji bihu na pomoć 
Carigradu došli, a ostalo sve gospode, kaludjćrah, popah, i ostaloga puka 
carigradskoga, u kojim malo ufanje dčržaše, budući se protiva njemu sve 
uzdiglo, ne za drugo; nego jer nastojaše sjediniti Gčrke s Latinim, što 
smutljivci podniti nemog&hu, voleći izgubiti sebe, grad, cesara, i cesar- 
stvo; nego da se dvi cčrkve, iztočna i zapadnja sjedini, kako se očito 
oglasi Luka Notaro, senator carigradski, i genera' od brodćvah bojnih, 


€ 


-———-—>- ——-— < — 


— 203 — 


. koi rečč puku pristrašenu ove riči: ,Što plačete, gradjani, sva- 


kako nam je bolje gledati turske saruke po Carigradu; 


- nego rimskih kardin4lah cčrljene klobuke.ć Ali Bog pravedni 


berzo hoti pokarati spavaoca, i smutljivca; jer kada car osvoji grad, 
idje pridanj' rečeni Luka sa svojizim? sinovim, ter ga počč moliti, da ga 


, pušti mirno uživati zemlje i posidovanja svoja stara, a da će mu očito- 


vati misto, gdi biše zakopao mnogo blago, to jest jaspre, i drago ka- 


. menje, malo prija, nego Turci grad' uzeše. Ma poslušaj, štioče dragi, što 


pravda božja učini! — Car mu rečč overiči: ,Ah pse! brez duše; jer 


to blago nisi dao tvomu nesrićnomu cesaru, da može voj- . 


nike kupiti, tebe i sebe od moje sablje braniti? Kako ti 
moreš obetavati meni ono, što je moje? Kako sam grad 
osvojio, gospodar sam od svega, što se u gradu nahodi.“ 
Zapovidi, da se posiče on, i opaki porod, i to bi izvaršeno. 

U svako vrime Gerci, latinski neprijatelji, bihu nigda veće, što 
u vrime njihova skončanja: ,Ganutje na dospitku barže'je“, govore 
mudraci; a od ove smutnje bi najvećji uzrok jedan kaludjer, imenom Gre- 


nadio, koga vas pik za sveta dčržaše, ovi nigda nepristaviše podbune > 


čineći, psujući jadnoga Konstantina, patriaru, pope, i sve ostale, koji o 
skladu nastojahu. I ne samo bi u njima bolost, i nenavidost; da li jošter 
i velika lakomost; jer se nenadje gospodin, ni tergovac, koi bi mu zajao 
jaspre, za moći kipiti i platjati vojnike, . premda je od mnggih pitao; ali 


ga dadoše na sramotu glavom caru, svomu dušmaninu. I ostavivši za 


sada svaka, koja se tada dogodiše, od juriša pčrvoga činim govorenje. 
Videći car Memed, da je grad na puno mistah probijen, dada na- 

redbu, da se juriš čini, i on isti, za dati vojsci slobod i priliku, uzjaši 

na konja, pak prid vojskom uputi se prama gr&du,. a za njime sva ostala 


. vojska, ter sa svih str&4nah njega okolišiše, i na njega udariše, mnogo stetinah 


skalah uz grad prislonivši, ter uza skale na bedene od grada skačući ; ali ko- 
liko ih se uza skale penjahu: toliko ih sunovrat letjaše. A najpčrvi, koji 


, juriš činjahu, bihu nesrićni Gerci, i Jermeni, podložnici carevi, na silu dig- > 


nuti, i na juriš usilovani za primiti pčrvu žestinu od ognja. Od jutra 
do mraka Turci nepristaše na grad tčrčati; ma se gradjani vitežki pod- 
nesoše, jedno množtvo neizbrojeno pobivši Tur&kah. “ - 

Car Konstantin premda malo vojske imadiše, vitežki se podnosaše; 
a imadiše i včrstne generale, na vlastito od Genue i Mletakah, kojizim 
Konstantin zabiliži mista, gdi koi imadiše stati, i protiva se Turcim 
hervati. Za branitelja dvora kod Blankerne bi postavljen Jerolim 


Minio, poklisar mletački. Za čuvalca velikoga dvora, rečenoga: ,kod 4dstah | 
lavskih“ bi postavljen Petar Julian, veliki vojnik i kapetan Katalanin. 


— 204 — 

Za braniti kasteo od sedam kulah bi postavljen Theofil Paleolog, 
rodjak cesarov. Manuel Genuez, gospodičić i včrstni vitez, imad& na- 
redbu braniti vrata zlatna. Justinian Genuez, snažni vitez i plemić, 
genera' na misto cesarovo , imada naredbu braniti vrata sv. Romana, 
prama kojim se ,biše car s janjičarim utaborio, i na koja najvećja snaga 
udarase. Dva brata Troila od Genue, Pava? i Antun, branjahu vrata 
prama Jedreni , i ovi toliko pobiše Tur4kah , da se nemože veće. Dva 
kapetana genuezska: Jerolim i Leonardo, branjihu vrata Silocernu 
zvana. Todor Kaništo, kapetan Carigradjanin, branjaše vrata Karsiu 
zvana. Luka Notaro, gčrčki genera, branjiše vrata od turskih galijah, 
(in&vah. Dimitar Kantakuzen, i Nicefor-Paleolog, zet njegov, 
principi carigradski s ostalim? plemićim g&rčkim' branjahu veliku. cerkvu 
,od dvanajest apostolah rečenu, Kaludjeri, popi i ostali svetjenici obdan ču- 
vihu mista od cesara zabiližena, obnoć s pukom  kerpljahu zidove 
razvaljene, i probijene od turskih topćvah. Svi se rečeni generali 
toliko junački na svakomu jurišu tako vitežki podniše, da se izreći 
nemože. Za petdeset i veće danah Turci nepristaše biti Carigrad, i na 
juriš tčrčati; ali nebudući još došlo vrime od Boga zabiliženo, uzeti 
ga nemogoše, da li mnogo i mnogo .hiljaidah pod njim osta mrtvih. Do- 
djoše Duhovi, i tada bi od mnozih vidjena jedna svitlost, gdi izleti iz 
grada , ter k nebesim poleti. Ovo čudo uzeše Turci za svoju sriću , a 
gerčku nesriću, kako se i dogodi. 

Na dvadeset i sedam Maja, a na dan prisvetoga Trojstva, pro- 
svitli se sve polje oko" Carigrada u večer rečenoga dneva, Turci počeše 
činiti molbe Bogu, i svomu lažcu svetcu, da jim d&du dobru sriću za 
osvojiti Carigrad; a sjutra dan učiniše veliki procesion za dobru sriću. 
Gradjani to gledajući veoma se bihu pristrašili, i oni po isti način mo- 
ljahu Boga, i procesione činj&hu; ali jurve biše Gospodin zatvorio svoje. 
oči 1 uši; da nevidi i nečuje njihove tuge, i žalosti. Konstantin poznajući, da se 
Turci spremahu za učiniti veliki, obćeniti, i najposlidnji juriš na grad, 
dozva prida se sve glavare, gospodu, i ostali puk od Carigrada, pak jim 
ovako govoriti počč: ,Došlo je, o Carigradjani! vrime, oli da se s po- 
moćju božjom obranimo, oli da svi- poginemo, svak dakle snažno, kripko, 
serdito, i jako obćenitoga neprijatelja čekaj, i na njega udari. Sjutra će 
se viditi vaša ljubav prama Bogu, svetoj viri, vašoj dici, rodbini, otač- 
bini, vašemu cesaru, i svemu cesarstvu. Ako se neobranimo, to će naši 
uzrokovati grisi. Slava Bogu i Bogorodici, primimo dobrovoljno za grihe 
naše. Svak se pokaj, skruši, i pravo izpovidi, ter ako naše i pogine 
umrlo tilo, neka je spasena duša. Svak svakomu prosti uvridjenja stara ; 
_ a ja od sviuh vas oproštenje pitam. I nemojte ciniti, da sam se pri- 


m. 205 — 


strašio, oli ufanje od oslobodjenja izgubio; jer s pomoćju Boga dobit 
ćemo neprijatelje naše. Ako li se je pak približalo vrime od našega 
skončanja, hvala Bogu i bogorodici; samo ovo želim, da svaki od vas | 
bude osvetiti Boga, prolivši kerv za poganika; a što ću ja učiniti, ako 
Bć6g d4, ter svanemo zdravo, vidit ćete! —“ Gospoda, redovnici, i vas pik 
slušajući takve riči, gorko proplakaše. A Konstantin naredivši svaka, - 
koja potribita bihu za dočekati svu sn&gu vojske careve, otidje u svetu 
Sofiu, učini. s velikim skrušenjem izpovid generalu, koliko da znadiše , da 
će se bčrzo s ovoga svita diliti, i tako učiniše mnogi ostali. Otidje 
posli toga u svoj palac, oliti dvor, dozva prida se dvorjane, ter poča od 
njih proštenje pitati, i ovde bi veliko prolitje sizah od njegove obiteli, 
slagah, i dvor&nah, koje puno plačne, i žalostne ostavivši, dili se k voj-. 
nicim za pobiti se s carem Otmanovićem. + 


Turci učiniše veliki juriš na grad. 

Na tri sata prija zore brez vike, bub4nja, i sviralah udari veće 
od sto hiljidah “Tur4kah na gr4d; ali sve furde, to jest: što se najgorje, 
i nevaljalie u vojsci nahodjaše, ne za drugo, nego da gradjani njih sikući 
izmore se, i učine slabi, da nisu harni bčrvati se prama jakosti, koja 
imadiše na nje doći. Ovi pčrvinci nesrićni tako izgiboše, da se od 
njihovih tilćsah napuniše jaruge carigradske. Kada pak zora zabili, uda- 
riše turski bubnji.i tambalasi , zavikaše vojnici turski, uputiše se protiva 
gradu, a medju njima car na jednomu konju plemenitu i oholu; doniše 
mnogo hiljadah skalah, dasikah, gr&dah, mašklinah, poligah, motikah, i 
ostalih čudćsah za uzeti Carigrad pripravljenih, na koga sa svih stranah 
s mora i s kopna bihu udarili. Gradjani se tako snažno Turkom opriše;, 
da nije moguće virovati, bijući Turke s topovim', granatam', puškam', strilam', 
stinam', s vrilim paklom, i sumporom, ter pobiše Tur&kah, da se ni broja nezna. 
Tri debela sata Turci nepristaše s golim? sabljam'- uza skale na zidove 
skakati; ali koliko ih uzlazaše, on'liko ih niz bedene stermoglav padaše, 
koji brez rukuh, koji brez noguh, koji brez glave.  Najvećju muku pod- 
nesč Justinian Genuez; jer na njegova vrata car sa svom snagom od 
janjičarah udarAše, i toliko turskih gl4vah odsičč, da bi se od njegov: 
junačtva knjige po svitu štampale kao od vojvode Janka, da se na po- 
slidku nebude: osramotio, kako će se viditi sada. 

Nemogući Turci uzeti Carigrada, počeše bižati natrag s veljkim 
gnjevom, štetom, i sramotom. Ali, ah moj Bože, velike žalosti! holost 
gčrčka nekti se smiriti, dok se neizkorenu; jer uzadje sve mužko i žensko, 
malo i veliko na bedene od grada, ter što bi imali zahvaliti Bogu, da 


. — 206 — 


jih je od smerti izbavio, onu istu smert nemilu zovihu, da jih umori, vi- 
čući iza svega glasa, i rugajući se Turkom: da su žene, da su plašivice, 
i da jim se nebasta povratiti natrag, za pobiti se s njima. Toliko cesar, 
koliko rečeni genera' Justinian kar&hu neh&rni pik, da mdči; ali nebi 
moguće zamučikati ih,.i tako car razserdjen čini svu vojsku na nje uda- 
rit A rečeni $enera' Justinian razserdjen protiva Carigradjanom, osta- 
vivši vrata svetoga Romana, pobiže sa svim' svojim! vojnicim u navu. 
Tada Turci rečena vrata osvojiše, koja se prozvaše od Tur&4kah ,Demir 
Kapija.“ — Turci ulizoše u gr4d, i počeše sebice sići gradjane. Cesar si- 
romah u rike se živ nedaje; nego izvadivši sablju, odsicaše po gradu 
turske glave; ma «budući vas izranjen, i izsičen, pada sikući Turke na 
.zemlju mrtav, komu glava bi odgičena, i caru prikazana. U cerkvu sv. 
Sofije biše utekao patriara, kaludjeri, svi principi, sva gospoda, monasi, 
principeše, i sve gospoje, cineći: da će jih majka'božja braniti od turske 
sablje; ali i ona biše zatvorila oči svoje, da nevidi njihove rige, i nečuje 
gorkoga plača, budući oni malo prija zatvorili rečenu cčrkvu, da se u 
njoj liturgije negovore; jer bijaše u njoj rekao sv. misu kardinal rimski. 
Razbiše Turci vr&ta, ulizoše u c&rkvu, počeše sići, klati, i -nepošteno 
dilo s gospojana' i divojkam'. dilovati; još i druge pogrde, koje se ne- 
imadu imenovati, počeše činiti. Neizbrojeno srebro, zlato, drago kamenje, 
i ostale stvari neprocinjene, koje bihu unili u rečenu cerkvu, sve poku- 
piše, i odniše. Nisu ga htili dati svomu kralju , da jih br&4ni, dadoše ga 
na sramotu caru, koi njih izkorenu. Uzeše dakle Turci Carigrad na 1458. 


drugi dan po sv. Trojstvu, i u njemu car utvčrdi svoje pristolje do dneva 
današnjega. 


Pisma svčrhu knjige, koju pisa cesar carigradski, imenom Ken- 
stantin najposlidnji, papi Nikoli: V., i svčrhu odgovora, koi dadč 
" rečenomu cesaru. 


Knjigu piše care Konstantine, »Oli sada, oli. već nikada, 
Carigrada nesrične godine, Spomeni se, Otče, Carigrada! 

“ Ter je šalje papi velikomu,  - Turci će ga berzo-osvojiti, 
Po imenu Nikoli petomu. Mene tvoga sinka. pogubiti ; 

U knjizi ga lipo pozdravljaše, Već te molim kano otca moga, 
Kano. otcu ter mu .se klanjaše: I vikara Boga velikoga. | 
Niz obraz je suzam! oborio, Tvoji sinci u nevolji cvile, 


Ovako je papi govorio : . Nuder piši listak knjige bile! 


- 


, 


i 207 — 


I šalji je duždu mletačkomu ; 
Od starine prijatelju momu; 


I svim krunam svitlim od zapada: 


Neka d6dju branit Carigrada. 
Sveti Otče, potriba je taka: 


Da me sada braniš od Tur&kah. 


Uzmi mene za svojega sina, 
Pošalji mi na pomoć cekinah. 

A evo ti tvčrdu viru dajem: 

. Nek sam drugi, ako te izdajem. 
Silovat ću moje podložnike, 
Patriare, i sve svetjenike, 

Da poznadu tebe za glavara, 
Isusova pravoga vikara. 
Rimsku cerkvu još za majku našu, 
Izpunit ću svu odluku vašu.“ 

Ponizno mu odgovara papa, 

Bilu knjigu suzicam' nat4pa: 

»Nije vrime, care Konstantine, 

Zvat na pomoć Nimce, ni Latine ; 
Jer ste Bogu puno dodijali, , 

I Latine težko izvarali, 

Duha svetog? u vami nej made, 

Valja,:da vam i Carigrad pade. 

Nije misec, ni godina d4nah, 

 Odkada vas čeka vaša majka, 
Kojano je od Boga vladana, 
Ter će živit do sudnjega danka. 

Sveti otci sabore činiše ; 

A Latini blago iztratiše, 
, Da u miru s nami pribivate, 
I da vašu majku poznavate. 

U saborim vi .se obetaste, 

I vlastitim perom podpisaste: 
Da ćete se s nami milovati, 
Kano bratja lipo skladovati; 

Al' se jadni vazda porekoste,' 

I od svete cerkve odpadoste ; 
Govorite riči svakojake, 
Dčržite nas kano mčrcinjake.. 


Vi volite gledat. sarukaša ; 
Neg? da s vami vlada majka vaša, 
Rimska crkva, božja zaručnica, 
Koju brani Marija divica. 
Nepošteno Latine psujete 
Po svim mistim, kuda putujete : 
Latini će izgubiti duše. 
Jiduć žabe, i balave spuže. 
Od rimske se odmetjete cčrkve, 


Ter prokletstvo na papu metjete : 


»Anatema budi lukavomu, 
Nevirniku papi latinskomu!“ . 
Gdi će vrane orla pogubiti, 
Gdi P prokletstva papi nahuditi. 
Vaše duše nemilo trujete, 
Kada papu pogerdno psujetć. 
Zlo govorit, opsovat' čovika, 
Nije griha, niti je grišića ; 
Spuže jisti, zla su privelika, 
Nit će vidit Boga, ni božića. 
Reci meni, care Konstantine! 
Je li takvi nauk od istine, 
(di će spuži nahuditi duši, 
Gdi li kozle, koje se uduši ? 
Neće jistje dušu otrovati, 
Tko ga bude trizno blagovati ; 
Nego grisi, i nevirnost vaša, 
Kazat pravo, to je dužnost naša. 
Tko će reći: da pravedan nije 
Sveti sabor od Kalcedonije ? 
Koi prokl& jednog poganina, 
Eutika Carigradjanina. 
Dioskora od Aleksandrije, | 
Patriaru, još i druge s njime, 
U kojizim pravednosti nije; 
Jer božije opsovaše ime. 
Na Isusa kada zavikaše, 
Dvi naravi u njem zanikaše: 
Da nejmade Isus čovičanstva, 
Priuzeto biše od božanstva. 


U 


— 208 — 


Sveti otci Boga .proslaviše, 
Anateme na nje postaviše: 
Sjediniše Grke, Latine; 


= Znadeš i sam, care Konstantine !— 


Al neprodje puno godinfcah, 
Medju se se zavadiše dica; 
Jer razdili Latina i Gčrka 
Akacio, gčrčki patriarka. 

Cesar Zenon tako se zoziše, 
Patriari u pomoći biše. 
Papa njemu šalje poklisare, 
Svete cčrkve duhovne likare: 

Da sjedine dva mila brajena, 
U jedinstvu vire odgojena; 
Al' jih cesar u tamnicu meće,: 


Svetu cčrkvu već za majku neće. 


Za četčrjest i veće godinah 
U tamnosti Gerci pribivaše. 
Bog jim dadč cesara Justina, 
> Koi pravi zikon poznavaše, | 
Bulgarskoga roda i plemena, 
Slovinskoga našega imena. 
Srića biše tad? ovi monarka, 


S njim se složi Ivan patriarka. 


Izbaviti Gčrke nastojahu 
Iz tamnostih, u kojizim stahu. 
Bilu knjigu oni napisaše, 
Otcu papi ter je 'prikazaše, 
Milosardje od njega proš&hu, 


«. Pomirit se s c&rkvom nastojahu. 


Kad je papa knjigu progledao, 
On od mila biše zaplakao. 

I zagčrli kano svoga sina, 
Pravovirca cesara Justina. 
Patriaru, i sve svetjenike, 
Isusove prave naslidnike. 

Puno godin" u 'skladu živiše, 
Kano bratja, Gčrci i Latini, 
Najposli se oni zavadiše, 
Protivi se Focio istini. 


U 


Na silu se čini patriara; | 
A s pomoćju Mihajla cesara 
Ignacija u tamnicu metje, 
Sklad, i ljubav od sebe odmetje. 

Mori njega i žedjom, i gl4dom, 
Patriaru ter muči pod bradom. 
Brćni papa svetog? Ignacija; 

A proklinje, i kara Focija. 

AP Focio zato i nemđri:; 

Nego ljubav _ bratinsku pokvari, | 
Ter razdili dva mila brajena, . 
Svete cčrkve mlikom zadojena. 

A što ću ti drugo govoriti, , 
Kako 1' ću ti oči otvoriti ? 
Vidiš i sim u iztoku tmine, 
Kako Gerci gledaju Latine. 

Vole vidit Turke i hajduke ; 
Nego rimske cčrljene klobuke. 
Vole: da jim zapovida paša; > 
Nego papa, oli c&rkva naša. 

I tvoj bratac puno nastojaše, 
Cesar Ivan imenom se zvaše: 
Da sjedini Gčrke i Latine, 

I da od njih nitko nepogine. 

Ugenio tada papa biše, | 
Njemu cesar bilu knjigu piše: 

- Čini s&bor, kupi svete otce, 
Primi Gčrke pod tvoje krioce!“ 

Na knjigu mu papa odgovara, 
Ter cesara lipo nagovara: 

»Nu podigni tvoje svetjenike, 
Patriaru, i garčke vladike! 

Ter dodjite do grada Ferare, 

I dovedi bogoslovče stare, 
Koji znadu mudro besiditi, 
Dva naroda lipo sjediniti. 

Poslat ću ti tri galije tanke, 
Hodi k meni, vodi patriarke. 
"Nestaraj se, cesare, zairom ; 
“Nego putuj k Italii s mirom 


— 209 — 


Rad ljubavi božijega sfna, 
Sto hiljadah stratit ću cekinah, 
Za spasenje iztočnih ces&rah, 
I njihovih slavnih patriđrah.“ — 
Kada cesar bilu knjigu primi, 
Od veselja malo nezanimi. 
Pak podiža svoje patriare, 


* Mudre ljude, bogoslovce stare, | | 


On ostavi svoje bile dvore, 
Ter otidjč niz to sinje more. 
Zdravo dodje duždu mletačkomu, 
Od starine prijatelju svomu. 
Gospoda su pridanj' izšetala, 
U džemiju njega postavila, 
Koja biše svilom pokrivena, 
I sva čistim zlatom pozlatjena. 
Zakantaše: ,Te Deum“ popovi, 
Zagčrmiše sileni topovi. 
Potrese se dčrvlje i kamenje; 
Od radosti svak daje zlamenje. 
Časti njega dvadeset danikah 
Svitla _krana dužde od Mlet4kah, 
Pak doprati prijatelja draga 
Do Ferare bijeloga grada. 
Lipo ga je papa dočekao, 
Prid cesara biše izšetao. 
Kad je cesar papu ugledao, 
Prid njime je na kolina pao; 
AI mu papa klečat nedadiše, 
Za ruku ga uhvatio biše, | 
Ter ga ljubi kano sinka svoga 
Rad ljubavi Boga velikoga. 
Za njim idje Josip patriarka, 


Od iztoka svitlost sunca žarka. 


Svi biskupi, i duhovni otci, 
I ostali gčrčki vladaoci. 

Tu se s papom lipo pozdraviše, 
Poljubiše, i razgovoriše. 
Posli, neg' su oni počinuli, 

U s&bor se jesu podignuli. 


Side papa na stolcu zlatnomu, 
Na pristolju puno visokomu. 
S desnu njega cesar od iztoka; 
Izpod njega gospoda visoka. 
S livu stranu Josip patriarka 
Za pristoljem rimskoga cesara. 
Izpod njega ostali biskupi, 
Svete cerkve temeljiti stdpi. 
Tu bijaše mudrost izabrana 
Od iztočnih i zapadnih stranah. 
Tu mudraci' tanko govoriše, 
Bogoslovci pisma otvoriše. 
Izabra se dvanajest mudr&cah 
Od Latinah sve bogoslovacalh ; 
A dvanajest garčkih duhovnikah, 
U nauku nebi jim prilika. 
Dišputaše tanko i visoko, 
Vele znano, i puno duboko: 
Od izhoda duha prisvetoga, 
Starešinstva pape latinskoga. 
Od pravednih došah očištjenja, 
Od pšenična kruha posvetjenja. 
I ostala mnoga govorihu, 
U saboru lipo -razložahu. 
Medju Gčrcim najmudrii biše 
Bezarion, tako se zoviše, 
Arcibiskup od Nicea grada, 
U mudrosti pošteno se vlada. 
A za njime od Efeza Marko, 
Ter razloži visoko i tanko 
Arcibiskup od Efeza grada; 
Ali Marko neljubljaše sklada. 
Dva bijahu od latinske strane 
Najmudrii, koji razlog brane: 
Jedan biše mudri Cesarine, 
Istina je, Care Konstantine! 
A drugi se Dominikan piše, 
Njemu Ivan lipo ime biše. 
* Privisoko ovi besidjihu, 
I duboko vazda razložihu. 
l4 


— 210 — 


U Ferari sabor nedospiše, 
K Fiorenci već se: uputiše. 
Tu dišpute velike bijahu, 
Razlozi se duboci nošahu. 
Malo toga postajalo vrime; 
“Nu poslušaj care Konstantine! 
. Razboli se Josip patriarka, 
Slavit će se do sudnjega danka! 
Jer učini dila plemenita 
Prija, neg? se dili s ovog? svita. 
Zove starac slugu Nekteriju, 
Pak zapita divit i artiju. 
Na ruku se naslonio biše 
Starac Josip, ter ovako piše: | 
»Jsa virujem s pravovirnim' skupa, 
Da je papa glava od biskupa. 
I ovo je pravedna. istina: 
Duh izlazi od otca i sina. 
Izpovidam jošter temeljito, 
Da se čiste duše vrimenito,: 
I zove se misto očištjenja, 
Gdi se muče radi sagrišenja. 
Očištjene na nebesa lete, 
Vide Boga, i njegove svete. 
U prisan se posvetiti može, 
Ka' i u kvas, ja virujem, Bože!“ 
“ To izusti, a dušicu pusti, 
Ime božje spominjuć u usti'. 
Kada otci svaka izvidiše, 
Dva n&4roda lipo sjediniše. 
Veseli se malo i veliko, 
Nit' se tomu suprotivi niko; 
Nego jedan od Efeza Marko, 
Plakalo bi još i sunce žarko. 
Kada dodje k bilu Carigradu, 
Guli Marko svoju rusu bradu. 
Tužbu čini, grozne suze ori, 
Starac Marko ovako govori: 
»Naši otci zakon pokvariše, 
S Latinim se lipo pomiriše. | 


' 


Starac Marko neljubljaše sklada, 
Kupi vojsku oko' Carigrada. 
Svetjenike, svoje naslidnike, 
Kaludjere, i gerčke vladike. 

U pustinji sabor učiniše, 

Na cesara prokletstvo staviše. 
Još jim ni to dosta nebijaše ; 
Već na pomoć heretike zvaše, 

Da se dignu protiva cesaru,  — 
Od iztočnih stranah. gospodaru. 
Smiriti se nigda nemogahu, 
Patriaru svoga proklinjahu. 


Medju nami da je ljubav stara, 


Poslao sam moga poklisara, 
Kardinala, božjeg? namistnika, 
Neka vam je poštenje i dika. 
U Sofii kada misu reče, | 
Misu rečč; al? jedva uteče ; 
Jer zavika malo i veliko: 
»Ajde na dvor, ljudska nepriliko! 
Anatema papi latin$komu, 
Konstantinu cesaru gerčkomu, 
Patriari, i svim odmetnikom, 
Rimske cerkveludimnaslidnikom.“ 
Još divojke vaše koludrice, 
I ohole gerčke udovice 
Kunu mene od. cčrkve glavara, 
Patriaru, i tebe cesara. 
Al' njihove anateme ljute 
Nisu verstne, da pauka smute ; 
Kamo li će božjega vikara, 
Koi grihe proklinje i k4ra? 
Ah, moj Bože, goleme žalosti! 
Tko će podnit gerčke oholosti ? 
Tko li njima ljubav pokazati, | 
Svitle kralje ter na pomoć zvati? 
Mojom ti se virom obitujem: 
Doć će vrime, kako ništo čujem, 
Da će klanjat u Sofii Turci, 
Robit će vas gore neg' hajduci. 


— 211 — 


/ 


Ali neka znadeš, Konstantine! ! I molit ću kralje od zapada, 
Da te puno ljubim do istine. Nek ti dadu pomoć iznenada.“ 
Moliti ću dužda mletačkoga, Što je reka', to je učinio, 
Da ti brani Carigrada tvoga. Sve je kralje po redu molio; 


Al jih papa umolit nemože ; 
Jer se biše razsčrdio Bože 
Na nesrićno od iztoka carstvo; 
Hoti, da im pomanjka cesarstvo. 

Nerazumim ja, moj blagodarni štioče hrištjanine! zlo govoriti od 
hrištjanah, koji su od našega mnogočastnoga i slavnoga jezika i naroda; 
jer nenahodim, da su oni početak od nesklada, smutnje i razdiljenja bili ; 
nego mčrzim na oholost gčrčku, koja bi uzrok od nesklada medju bratjom 
od izgubljenja carstva njihova; još i od svih banovinah slovinskih, koje 
ječe pod težkim jarmom turskim, razdilivši brata od brata, i prijatelja 
od prijatelja, neka mogu prija skončati, i lašnje sebe, i svoje imanje iz- 
gubiti. — Na nje dakle imamo merziti; jer su uzrok od svega zla duhov- 

| noga i tilesnoga bili, ne samo svoga, nego li i našega, protiva kojim 

| sveti Pava' piše, i težko 'se tuži, kako se štije u njegovim knjigam; a 

vami nosim čast, i švako poštenje, kakono junakom, vitezom , i gospodi 

| slovinskoj, moleći Boga, i bogorodicu, da se svi sjedinimo u jedinstvu 

| duhovnomu pravovirstva, i ljubavi našega Isukersta, aliti po vaš način 
Hrista. Amen. 

Nahodi se u mojim prošastim knjižicam, u govorenju od kralje- 
vića Marka, da ga hrištjani za sveta dčrže: ono nisu riči moje; nego 


nadometak jednoga, koi je moje historije pripisiva'; zato mi .neprimi za: 


zlo; jer ja kriv nisam. 


a 


t 


Slidi pjesma od uzetja carigradskoga, izvadjena iz knjigah Flo- 
riana Kampi, prenesena u jezik preslavni, i složena po starcu 
"Milovanu, a prikazana gospodi hrištjanskoj. 


Pi 


Knjigu piše momče sveznadare, U njega je vojska silovita 
Iz Jedrene grada biljeloga, Od Azije i Tatarije, 
Na hiljadu, četiri stotine - Bulgarije, i od Romanije, 
I petdeset još 1 tri godine, I ostalih mjestah i kraljćstvah.“ 
Ter je šalje k bilu Carigradu, Kad Konstantin bielu knjigu primi, 
A na ruke cara Konstantina: | Knjigu štije, a suze prolije. | 
»Kipi vojsku, mili gospodare! . Pitaju ga hrištjanska gospoda: 


Idje na te Otmanović care. i pšto je tebi, care Kostantine ! 
. “ X 


d 


— 212 — 


Koja ti je cviliti nevolja ? 
Ali ti je netjak poginuo, 
Po imenu Komnen Dimitria, 
Bojak bijuć s carevim? delijam'?“ 
Odgovara care Kostantine: 


»Prodj'te me se, hrištjanska gospodo !|- 


. Nije meni netjak poginuo 

Bojak bijućes carevim" delijam'; 

Ali mi je cviliti nevolja; 

Jer evo mi listak knjige dodje 
Od eldžije moga sveznadara 
Iz Jedrene, bijeloga grada: 

Da je care vojsku sakupio, 

I da misli udariti na me; 
A ja nesmim dočekati njega; 
Jere nejmam moći, ni pomoći. 

Svi su b4ni mene odbignuli, 
Protiva se meni uzdignuli, 
Oborit će u sužanjstvo mene ; 
A bčrzo će oborit i sebe. 

Sva je moja zemlja porobljena 
Od Memeda cara neviernoga 
Do bijela grada Carigrada; 

A berzo će osvojit i njega; 

Jere nejmam brata, ni rodjaka, 
Niti imam draga prijatelja, 
Koi bi mi u pomoći bio, 

U potribi novce poklonio. 

Maleno je vrieme postajalo, 
Ugleda se vojska silovita 
Oko' bijela grada Carigrada, 
Drugi danak aprila mjeseca, 

Silna vojska cara neviernoga, 

Po imenu Memeda drugoga. 
Sto hiljadah po izbor konjikah ; 
Dvi stotine hiljidah pješacah. 

A na moru blizu Carigrada 
Sto galijah, dvi sta ormanicah. 
Čini u sve silenih Tur4kah 
Za četiri stotine hiljadah. 


Gleda' jih je care Kostantine 
Iz bijela grada Carigrada, . 
Gledao je, ter je govorio; 
Gdje ga sluša malo i veliko: 
pAh, moj Bože, čuda privelika! 
Je li veće na svietu čovjeka, 
Koi nije doša' Carigradu 
Pohoditi cara Kostantina ? 
Turskoj vojsci tko će odoliti ? 
Tko 1 onliku silu dočekati ? 
Šest hiljadah, većnejmam vojnikah, 
Od mojega n&roda junakah. 
Tri hiljade dodje vitez6vah 
Od Mlet&kah, i Genue grada. 
Udarit će petdeset Tur&kah 
Na svakoga mojega junaka. 
Al dok mi je na ramenu glava, 
Neću. predat Turkom Carigrada. 
Jeda Boga i bogorodice, 
I Sofije usred Carigrada.“ — 
Pak se skoči na konja golema, 
Ter otidje preko Carigrada, 
I razgleda carigradska vrata ; 
Na nje metje najbolje junake. 
Teofila svoga rodijaka, 
Da mu brani vrata pozlatjena, 
I kasteo višje vratah zlatnih, 
Koga, pobre! sedam kulah br&ni. 
A eldžiju dužda mletačkoga, 
Da mu pazi dvora bijeloga 
Od sejmćnah, i od janjičarah, 
Vitez6vah cara silenoga. 
Juliana metje Katalana, 
Od starine častna kapetana, 
Lavska vrata da junački brani, 
I da svoje poštenje sahrani. 
A na vrata svetoga Romana 
Car Kostantin postavio biše 
Od Genue mlada gčnerala, 
Justinian, koi se zoviše, 


— 215 — 


Pak je njemu tiho besidio: 
»Generale, sve moje uzdanje! 
Čuvaj vr&tah svetoga Romana, 
Brani, sinko, i sebe, i mene; 

Jer najvećja sila od Tur&kah 
Na ova će vrata udariti. 
Janjičari, ponositi Turci, 

Puno će ti, bane, dodijati! 

AP se uzdam u vijernost tvoju, 
I junačtvo tvojih vitezdvah: 
Da ćeš branit svijetlu krunu moju, 
I od grada bijelih zid6vah. 

Dva Troila, dva mila brajena, 

U Genui gradu odgojena: 
Antun jedno, a Pava? je drugo, 
Od cesara naredbu primiše: 

Da mu brine vrata od zapada 
Pram Jedreni, gradu bijelomu., 
Od konjikah cara tatarskoga, 
I pješicah paše bugarskoga. 

Još dozivlje Todora viteza, 

Od starine plemića i kneza, 
Niz obraz je suzam' oborio, 
Ovako je njemu govorio: . 

»9lugo vjerna, Todore viteže! 

Pred4jem ti vrata od Karšije, 

. : Mnogo će ti Turci dodijati, 
Brani sebe, neizdaji mene. 

. Dozivaše. i Luku Notara, 
Generala od tankih galijah, 
Senatura Carigradjanina, 
Ovako je njemu besidio: 

,» Generale, sve moje uzdanje! 
Pazi grada od turskih galfjah. 
Imaš dosta praha i olova, 

I jun&kah kano sokolovah. 

Žovijaše dva principa mlada, 
Od bijela Carigrada oba: . 
Nicefora svoga rodijaka, 

I Todora silnoga junaka. | 


= 


Ter jih šalje, da mu cčrkvu brane, 
Od dvanajest apoštćlah zvanu. 
Kaludjere, otce dukovnike, 
Mlade pope, gčrčke svetjenike. 

Ponukuje care Kostantine: “ 

Da se brane prahom i olovom, 
I da mole Boga brez pristanka, 

* Od večera, ter do bila danka. 

AL poslušaj, moj mili brajene! 
Što ti kaže starac Milovane: 
»Dojedriše četiri džemije 

“Iz daleka, od zemlje latinske. 


Svaka nosi po sto lumbar&dah ; 


A puš&kah ni broja se nezna. 
Pune bihu ognja žestokoga, 
I jun&kah od Genue. grada. 

Kad su bili blizu Carigrada, 
Prista vjetar, stadoše džemije 
Nasred mora, kano i planine; 
Nit' se miču, niti naprid idju. 

Evo težka boja i mejdana! 
Zavezoše careve galije, 
Obletješe latinske džemije 
Nasred mora izpod Carigrada. 

Iz džemfjah pucaju topovi, 

Ter se čuju kano i gromovi. 
Potopiše tanene galije, 
Izlomiše turske ormanice. 

Nebi reka', da je morski bojak ; 
Već bi rekao: da je sudnji danak, 
Iz latinskih silenih brod6vah + 
Siplje oganj, nigda nepristaje. 

Padč mertvih carevih jun4kah 
Za dvanajest hiljidah Tur&kah. 
Tako isti povidiše Turci, 

Kad Carigrad izgubiše Gerci. 

Latinom je dobra srića bila: 
Bog jim dada vjetra majestrala, 
Zejedriše k b'jelu Carigradu 
Posred turskih tanenih galijah. 


1 


— 214 — 


Na sve strane vatru prosipljući, 
I s topovim galije bijući, 
Dojedriše zdravo Carigradu 
Pjevajući i pop'jevajući. 

Memed care zanimio biše 
Od velike tage i žalosti, 
Gledajući šajke i galije, 

. Gdje se topć u to sinje more. 

Zove care pašu kapetana, 

Da mu rusu odsiječe glavu ; 

* A kada ga ugledao biše 
Izranjena, i svega kčrvava, 

Nekti njemu ods'jecati glave; 
Već ga bije težkim buzdohanom : 
»Bre, dimsuze, paša kapetane! 
Kamo moje tanene galije ?“ 

Pak namisti velike topove 
Pram bijelu gradu Carigradu. 
Počč njega biti sa svih stranah, 
I oriti do. zemlje bedene. 

Pak dozivlje paše i vezire, 


* 


Ter je njima Memed besidio: | 


»sjutra valja na grad udariti, 
I na silu njega osvojiti. 
Koi pervi skoči na bedene, 
I nanj' metne alaj-zelen barjak, 
Za pašu ću njega učiniti 
Od sve moje zemlje Romanije, 
Kada li je danak osvanuo; | 
Razviše se svileni barjaci, 
Udariše bubnji i svirale, ' 
Zavikaše po vojsci čauši: 
»Poletješe uz polje konjici, 
Udariše sa svih stranah pješci. 
Juriš čine od jutra do mraka, 
Carigrada uzet nemogoše ; 
Nego pod njim izgiboše mnogi; 
A najveće Gerci i Ermeni, 
Koji bihu silom povedeni, 
I na juriš pčrvi odredjeni. 


Ali se to malo i znadiše 
Prama sili, koja došla biše. 
.Za petdeset i veće dan&kah > 
Neprestaše biti Carigrada. 
Evo, brate, i gore žalosti! 
Bog ostavi nesrećne grešnike. 
Ugleda se svjetlost na Duhove 
U bijelu gradu Carigradu. 


< Iz grada je ona izletjela, 


Ter je k.vedru nebu poletjela. 

Kad to čudo Turci ugledaše, 

Od veselja skupa zavikaše: 
»Slava budi Bogu velikomu, 

Dobra sreća caru čestitomu. 

Bo6g pobježe iz Stambola grada, 

Predad& ga caru silenomu.“ 
To je čudo i car ugledao, 

Preda se je odže dozivao, 

Ter je care njima govorio: 

sposlušajte, odže zakonoše, 


Sjutra ćemo davu proučiti, 


I ramazan žestok učiniti, 

Da ako nam B6g i sreća dade, 

Ter Carigrad bčrzo osvojimo.“ 
Kada li je danak osvanuo, 

Turci svoju davu proučiše, 

I ramazan žestok učiniše, 

Nebi li jim dobra sreća bila. 
To je gleda' care Kostantine, 

Gledao je, ter je besidio, 

Gdje ga sluša malo i veliko, 

Patriara, i svi svetjenici. 
UčE davu Turci vitezpvi: 

Baš će sjutra na grad udariti, 

Svaki svoje izpovjeđi grihe, 

Pokajmo se, dok imamo vrieme. 
Ljubimo se, i pomirimo se 

Kano bratja i hrištjani pravi. 

Ako naše i pogine tilo, 

Nebi li nam duši bolje bilo! — 


— 215 — 


Preoslavni otac patriara, 
Koino vas i uči, i kara, 
Dat će nami blagoslove svete, 
Ter će činit, da se Memed smete. 

Svaki budi sčrdca junačkoga ; 

A desnice Marka kraljevića, 
Ter slobodno Turke dočekajte, 
I njihove glave ods'jecajte. 

Ako )' se je približalo vrieme, 
Da mi naše pogubimo glave 
Rad poštenja, vjere i zakona, 
Slava Bogu, i bogorodici! — 

Bolje nam je poginut pošteno ; 
Neg' na svietu živit nepošteno. 
Svaki radi osvetiti Boga, 

. Ja ću: Boga i bogorodicu.“ — 
Kad vojnici njega razumiše, 

Sve zaplaka malo i veliko. 
Svak se kaje, i proštenje pita, 
A najveće care Kostantine. 

Maleno je postajalo vrieme, 

Sa svih stranah udariše Turci. 
Deset hiljada sk4lah prisloniše 
Uz bedene bila Carigrada. 

Stoji jauk ranjenih delijah, 

Stoji viska turskih bedevljah; 
A zemlja se tresijaše kruto 
Oko? bila grada Carigrada. 

Od topćvah turskih i hrištjanskih, 
Od bubanjah, i od tambalasah, 
Od kumbd4rah, silnijeh pušćkah, 
Od galijah turskih i latinskih. 

Od svir4lah, i turskih pifarah, 

I od tribljah gčrčkih i latinskih, 
Od zvćčanja m&čah i sabaljah, 
Halah kćnjah, carevih delijah. 

Izgiboše janjičari Turci, 

I sejmeni, ni broja se nezna; 
A niz polje kčrvca tecijaše, 
U sinje se more salivaše. 


Koliko su visoci zidovi 
Od bijela grada Carigrada: 
Mertvi su jih Turci nad-jetili. 
Viruj. pobre! mudri ljudi kažu. 

Carigrada ni tad neuzeše ; 

Već sramotno natrag pobjegoše ; 

Al zavika malo i veliko | 

Iz bijela grada Carigrada : 
pJanjičari! — vi li ste levenite, 

I delije Otmanović cara. | 

Odbacite svietle sablje vaše, 

Prepašite ženske opregljače, 

Kad nesmite s nami bojak biti; 
Već bižite kano strašivice. 
Pohvali se, Memeđe Sultane, 
Koliko si glavah odsjekao!“ 

Ah, moj Bože, goleme žalosti, 
Težke ti su gčrčke oholosti! 
Kada jih je care razumio, 

Svu je vojsku natrag okrenuo. 

Janjičari, siloviti Turci, 

Udariše kano mčrki vuci, 
Carigradska osvojiše vrata, 
U Carigrad silom uljezoše. 

Izsjekoše malo i veliko, 

Pogubiše cara Kostantina ; 
ATP vitežki poginuo biše 
Sikuć mlade Turke janjićare. 

Dvi sta rinah na njemu bijaše; 
Al po poli Turke presicaše, 
Pak najposli k ečrnoj zemlji pade, 
K zemlji pada, Bogu dušu dade. 

Sida Memed nasrid Carigrada, 
Na pristolju cesara gčrčkoga, 
Ter od tada Otmanović care 
Sve ponizi kralje i cesare. 

Sve po redu pozdravlja hrištjane, 
Po imenu starac Milovane, 
Molite mu vi Boga za zdravlje, 
Nebi li vam pjesme izvodio: 


— 216 — 


Od Stambola grada bijeloga, 
Romanije, i od Bulgarije, 
Od Mostara, i ravna kotara, 
Slavonije, i od Ungarije. 


Od junikah Like i Karbave, 
I od Bosne vitežke deržave. . 
Na sablji vam dobra srića bila, 
I turske se kčrvce napojila! — 


Slidi pisma druga od Carigrada. 


Crvilila je gerčka cesarica, 
Konstantina kralja zaručnica, 
U sužanjstvu Otmanović cara, 
Od iztočnih stranah gospodara. 

Konstantina često spominjaše, 
Suze roneć ter mu govoraše: 
»Da € je ustat, mili gospodare, 
Konstantine veliki cesare! 

Ter da vidiš sad žalosti moje, 
Ah, nesrićne zaručnice tvoje! 
Nezovu me veće cesaricom ; 
Već nevoljnom turskomrobinjicom. 

Nit' me zovu gospojom Gčrkinjom; 


> Već Arabkom cčrnom prosjačkinjom, 


Koja nejma brata, ni rodjaka, 
Niti ima sestre, ni netjaka. 
Obiličja nejmam cesarice ; 
Jer je moje. potamnilo lice, 
Nemiloga dvoreć gospodara, * 
Po imenu Otmanović cara. 
Zlatnu krunu nenosim na glavi; 
Svak me psuje, i nemilo davi. 
Od gospoje neimam zlamenja, 
Niti nosim dragoga kamenja. 
Što bi reka'? dragi pobratime! 
Koi nosiš od Harvata ime. 
Koja skoro biše cesarica, 
Konstantina cara zaručnica ? 
Poslušaj me, kazat ću ti pravo, 
Ab, tako mi, pobre! biti zdravo. 
. Ovo biše bili Carigrade, 
Posli nego u sužanjstvo padš. 


Nejma veće slave ni poštenja, 
U njemu se nedile proštenja. 
Nit' se kersti, nit' se izpovida, 
Nit je čuti, da tko pripovida. 
Već neštuje cčrkve, ni o'tare; 
Neg? džamije, i turske munare. 
U Sofii nije svetjenika, 
Nit' je u njoj božijih prilikah. 


 Nedolazi otac patriara 


U Sofiju pričestit cesara ; 
Nego odže, siloviti Turci, 
Koji viju kano mčrki vuci. 
Negovore s* više liturgije, > 
Svetjenici nek4raju grije; 
Nego odže štiju Alkorane, 
Ter nam ljute zadavaju rane. 
O nesrićni grade Carigrade! 
Tko te tako nemilo izdade? 
.Kamo tvoji kralji i cesari ? 
Kamo li ti tvoji b&ni stari ? 
Kojino se po svitu slaviše, 
Prija neg? te u zlo postaviše. 
Kud se diše cerkve i o'tari? 
. Tko li tvoju lipotu pokvari? 
Kamo li ti tvoja lipa dika: 
Patriara, veliki vladika ? 
Kud se diše pripovidaoci, 
Zakonoše, i duhovni otci? 
Gdi su tvoji bili manastiri, 
Kaludjeri, duhovni pastiri? 
Kamo tvoja zvona glasovita, 
Carigrade, lipoto od svita? 


- 


— 217 — 


Plemenita gdi su ti gospoda 


Od gčrčkoga mudroga naroda? 


Gdi li su ti Gerkinje gospoje, 
Koje bihu narešenje tvoje? 
Gdi je tvoja mudrost i mudraci, 

Kamo li ti bijeli palaci? 

Sad u njima pribivaju Turci, 

Što bi srića, da se I&gu ćuci. 
Kinu tebe svi narodi svita, 


Još i njegda tkogod za te pita; 


A najveće od iztoka strdne: 


Jer jim ljute ti zadadč rane. : 


Kune tebe zemlja Arbanija, 
Bulgarija, i Macedonija. 
Slavna Bosna, i Ercegoyina, 
Kosarića lipa banovina. 
U tebi se zmije porodiše, 
Koje ove zemlje porobiše. 
U sužanjstvu cvile brez pristanka, 
I progonstvu do današnjeg? danka. 
Radi tebe, grade Carigrade! 
Istina je, to i dite znade: 
Oholost je tebe pokvarila, 
I nevirnost na zemlju bacila. 


Što si našao, ono i uživaj, 
U turskomu sužanjstvu pribivaj. 
Kukati ćeš kano kukavica, 
Suze ronit, kano udovica. 


Slidi pisma od kuće Frankopanovića, izvadjena iz pohvale, koju 
dadč Fra-Frane Glavinić, Istrianin, gospodi od rečene kuće na 1628. 


Cudila se Lika i Kšrbava, 
Što govori Bugarine Sava: 
Kudi pleme Frankopanovića, 
I viteza bana Zrinovića. 
Svoje ime uzdiže i hvali, 
Kojeno je počelo od i&ni: 
Pogčrdjuje stare vitezove, 
Sve slovinske bane, i knezove. 
Što je većje pleme Kraljevića, 
Kosarića, oli Kobilića | 
Od mojega roda vitežkoga, 
I na glasu vazda junačkoga ? 


Svuda slave Zrinovića bana, 
I mladoga kneza Frankopana. 
Kano da su s neba doletili, 
I od vik&a.na nebesih bili. — 


A neznadu, da su od težaka, —. 
Od čobana, oli prosijaka. 

Do jučer su uzbijali ovce, 
I dvorili po svitu tergovce. 


A sada se svitli bini kažu,“ 
Ter s težacim neće, da se slažu: 
A nejmadu u žepu ni novca, 
Nego ištu pomoć od tčrgovca. 

To je čuo Ličanin Bariša, 

Ter je njemu tiho besidio: 
» Nebudali, Bugarin Saviša! 
Ali si se brižan pomamio ! 

Nije misec, ni godina d&4nah, 

Da je pleme Žrinovića bana. 
Od hiljade veće je godinah, 
Da se zvaše kneže od Nadina. 


— 218 — 


Sva su taka velika gospoda 
Od našega slavnoga na&roda. 
Nitko nezna, od kada su bili, 
Ni gospodstvo kad su zadobili. — 

Nu poslušaj Frankopanovića, 
Velikoga bana i plemića, 

“Od koga je roda i plemena, 

I od koga izlazi vrimena: 

Dvi hiljade godištah imade, 

Od kada se ovo pleme znade. 
U Trojanu gradu pribivaše, 
Po svemu se svitu spominjaše; 

Jer porodi včrstne vitezove, 
Plemenite bane, i knezove. 
Ovako nam sveti otci kažu, 
Još i drugi k njima se prilažu. 

Anicio starinom se zvaše, 

Od Enea bana izlazaše, 
I od Turna kralja latinskoga, 
Najvećjega plemića rimskoga. 

Od njega se rodiše glavari, ' 
Kardinali, i božji vikari: 
Aleksandro, i Gergur deveti, 

. Innocenco, Gčrgur papa sveti. 

Još porodi svete i svetice, 
Benedeta i mnoge divice; 
Isusove mnoge mičenike, 

Žene svete, ci izpovidnike. 

Od njega su vitezovi st&ri | 
Svitli bani, kralji, i cesari, 
Cesarice i mlade banice ; 

I od svake včrste poglavice. 

Po svem svitu Dante glasoviti, 

U nauku puno ponositi, 
Fiorentin koi se zoviše, 
Od kolina Frankopana biše. 


A od kuće na glasu viteza, 
Aldighera velikoga kneza. 
Od bijela Fiorence grada, 
Kojano se nalazi i sada. 
Od ovoga jasnoga plemena; 
AL podavno u stara vrimena, 
Za dužda je mletačkoga bio, 
Imenom se zvaše Mijovijo. 
Kad Tatari naglo udariše, 
Ter ungarsku zemlju porobiše, 
Potiraše kralja ungarskoga 
Do sinjega mora latinskoga. 
U to vrime ban harvatski biše, 
Imenom se Nikola zoviše. 
Od plemena Frankopanovića, 
Imadiše sčrce kraljevića. 
Ter sakupi Harvate junake, 
Na oružju vitezove jake. 
Siča vojsku cara tatarskoga, 
Oslobodi kralja ungarskoga. 
Od njega se bani porodiše, 
Zadužbine koji učiniše. 
Štuju c&rkvu,:i božje pastire, 
Sagradiše mnoge manastire. 
Sad promisli, Sava Bugarine! 
Koi kudiš bane od starine, . 
Je li većje pleme: Zrinovića 
I viteza Frankopanovića 
Od tvojega roda i plemena, 
I krasnoga od lani imena? 
Nemoj, pobre, nabijat kabljićah, 
Ni gerditi slovinskih plemićah! 
Gospodstvo su na sablji dobili; 
A nisu ga za novce klpili; 
Ni pasući po planinam ovce, 
Ni dvoreći po svitu tčrgovce. 


— 219 — 


Slidi pisma, kako Ivan Bondumier., Ludovik Kalbo, i Pava' 
Erizo pogiboše braneći Kalcidu, rečenu Eubeu u Arcipelagu na 
1469., izvadjena iz Sagreda. 


Lrad se bili ukraj sinja mora, 
U otoku od Arcipelaga. 
Kalcida se od starine zvaše, 
Ban mletački u njoj pribivaše. 

Gledaše ga Otmanović care, 

< Po imenu Memede Sultane. 
Kad je on'da:s vojskom prolazio, 
Gledao je, ter je besidio: 

»Lipa grada, bogata otoka; 

Ali mu je zaludu lipota! 
Kada dvori dužda mletačkoga, 
Od starine dušmanina moga. 

Al ako mi Bog i srića dade, 
Terja zdravo k Carigradu dodjem; 
Oružat ću tanene galije, 

Berze šajke, od boja džemije. 

Zajedrit ću niza sinje more, 
Osvojit ću bijelu Kalcidu. 

Sve otoke od Arcipelaga, 
I po njima sela i varoše.“ — 


Što je reka', poreka? se nije: 


Kako dodje k bilu Carigradu, 
. Naoruža tanene galije, 
Berze šajke, bojne sultanije, 
Pak zajedri niza sinje more, 
Drugi danak pod Kalcidu dodje, 
Pak napisa listak knjige bile, 
Ter je šalje mladu Providuru, * 
Po imenu Ivi Bondimiru. 
U knjizi je care besidio: 
» Vlasteline, Ive Mletčanine! 
Šalji ključe grada bijeloga; 
A neserdi cara čestitoga ; 


Jerbo ti se kunem na ćitapu, 
I na sablji, i na desnoj ruci: 
Ako grada udilj nepridadeš, 
I brez boja, i brez kčrvce cčrne, 
Živa ću te na mihe derati, 
I nemilom smčrtcom umoriti. 
Šalji ključe, a negubi glave, 
Ni tvojizih u gradu gradj&nah. 
Doveo sam silnu vojsku na te: 
Sto hiljadah bišah, i sejmćnah, 
Janjičarah četerjest hiljadah, 
Nit? ćeš ostat, ni obranit grada.“ 
Kada Ive bilu knjigu primi, 
Onu štije, drugu napisuje, 
Ter je šalje caru silenomu, 
Ovako se s njime razgovara: 


nJeda ciniš, Otmanović care! 

Da su vrebci vlastela mletačka, 

Ter jih misliš s bukom poplašiti, 

Iz Kalcide grada iztirati ? 
Imam dosta praha i olova, 

I junakah kano sokolovah, 

Vlada s njima Erizo viteže, 

I Ludovik Kalbi kapetane. 
Koji su se na križu zakleli: 

Da će prija izgubiti glave; 

Nego tebi pridati Kalcidu, 

I izdati dužda mletačkoga.“ 
Kad je care njega razumio, 

Poče biti bijelu Kalcidu 

Iz svojizih tanenih galijah, 

I od boja silenih djemijah. 


— 220 — 


Nepristaše za nedilju d&nah 
Brez pristanka biti bila grada. 
Oboriše kule i dvorove ; 
Prolomiše od grada zidove. 


Kad se sverši nedilja danAkah; 
Stada vika silenih Turfkah. 
Janjičari na grad udariše, 
Uz bedene listve prisloniše. 


S golim? sabljam' na bedene sk&ču, 
Na grad metju zelene barjake; 
Ali svoje pogubiše glave 
Na jurišu «grada bijeloga. 

Koliko ih pod gradom ginjaše, 

U vojsku ih veće dolaziše: 
Trijest dan4k' nepristaše Turci, 
Udarajuć kano merki vuci. 


. Iz galijah pucaju topovi 

Brez pristanka kano i gromovi. 
. Probijaju od grada zidove, 

Ore bile do zemlje bedene., 


Pak pod gradom lagum užegoše, 
I zidove na zemlju baciše. 
Ah, moj Bože, goleme žalosti! 
Tko će ostat od turske naglosti ? 


Sa svih stranah udariše Turci, 
Osvojiše bijelu Kalcidu. | 
Pogiboše dva gospodičića: 
Gundumier, vitez od. Mlet&kah, 
I Ludovik Balbi kapetane. 


Erica se Turkom nepridaje ; 
Već jim ruse odsijeca glave. 
Zatvori se u kasteo tvčrdi, 
Od Kalcide grada bijeloga. 


Njemu care bilu knjigu piše: 
»Nu se pridaj, mladjan kapetane! 
Jer kastela obraniti nećeš, 
Nemoj ludo izgubiti glave. 


A evo ti moju viru dgjem, 
Čistu viru moga Muhameda: 
Poslat ću te k bilu dvoru tvomu 
Oružana, zdrava, i vesela.“ 
Erici se ino nemogaše: 
Nestadč mu praha, i olova. 
Sva mu vojska izginula biše 
Bojak bijuć s carevim! delijam'. 
Lipu kćercu prida se dozivlje, 
Po imenu Anicu divojku. 
Svojoj kćerci plačno govoraše: 
»Poslušaj me, Ane, kćerce moja! 
U Turčina nigda vire nije, 
Ti si, Ane, lipa i pristala, - 
Turci će te ljubit na sramotu, 
Pazi, kćerce, viru Isusovu.“ 
Njemu Ane tiho odgovara: 
»Nebrini se, moj mili babajko! 
Prija ću ti izgubiti glavu; 
Nego ljubit poturicu mladu.“ 
Kada ju je babo razumio, 
On od mila biše zaplakao, 
Pak otvori od kastela vrata, 
'Pridadč ga caru nevirnomu. 
Kad u njega Turci ulizoše, 
Tad Erici ruke savezaše, 
Ter ga vode caru pod čadore, 
I Anicu lipotu divojku. 
Moli junak Turke janjičare, 
Još jim daje groše i dukate, 
Da Anici odsijeku glavu; 
Jer se boji, da se nepoturči. 
Vele njenu mladi janjičari: 
»Nebudali, kneže Latinine! 
Tko će smaknut mladu sultaniju, 
Virnu ljubu cara čestitoga ? 
Kada li ga caru dovedoše, 
. Car je njemu tiho besidio: 
»Silna glavo, Latinine Pavle! 
Jer izsiče: moje janjičare ? 


—2%1— 


Ja sam tebi tverdu viru dao: Pak dozovnu Anicu divojku, 
Da ti neću odsicati glave. Ter se care snjome razgovara: 
Tvoju glavu odsicati neću; »Dosad si se ti Anica zvala; 
Ali ću ti zadat muku veću.“ A odsad ćeš se Fatima kaduna, 


Virna ljuba cara čestitoga.“ 
Serdito mu Ane odgovara: 

»O nakazo, ljudska nepriliko! 

Za te li su Latinke divojke, 

Zaručnice Boga velikoga? 


Erica je njemu govorio: 
»Nečudim se tvojoj viri, Care! 
Zašto vire u Turčina nije, 
Kakva vira, takva i zakletva. 


Kad je Memed razumio njega, Ja ću prija u more skočiti, 
Vas od jida biše poblidio. I na vatri živa izgoriti; 
Poče njega na muke metjati, Neg* zanikat stvoritelja moga, 
Ter ga čini pilom pripilati. I ljubiti cara nečistoga.“ 


To je caru puno mučno bilo, 
i Od bedre je sablju povadio: 
Divojci je glavu odsikao, 
U Kalcidi, gradu nesrićnomu. 


Pisma, kako: Ante Loredan, vlastelin mletački, obrani Skadar 
od Turakah na 1475., izvadjena iz Sagreda. 


| Vivan čini Otmanović care, ' Što zapita vezir Bošnjanine, 
Po imenu Memede Sultane. Što zapita, to mu care dije: 
Svu gospodu na divan sazivlje, Osamdeset hiljadah vojnikah, 
Ter je Memed njima govorio: Sve po izbor najboljih junakah. 
»Nebi li se koi junak naša', Podižč se priko Arbanije, 
Da podigne silnu vojsku moju, Berzo dodje k Skadru bijelomu. 
I otidje priko Arbanije, | = Sa svih ga je str4nah obsidnuo, 
Ter osvoji Skadar kod Bojane?“ - Pak napisa listak knjige bile, 
Svi veziri mikom zamukoše; Ter je šalje mladu Providuru, 
. Ali nekti vezir Sulemane, Mletčaninu, Anti Loredanu. 
Od bosanske na glasu deržave; U knjizi ga vezir pozdravljaše, 
Već je caru tiho besidio: Ter ovako njemu govoraše: 
»Daj mi, Care, piš&e' i konjikah, ;Providure, Ante Loredane! 
Osamdeset hiljadah vojnikah. Pošalji mi ključe Skadra grado. 
Ja ću poći k Skadru bijelomu, Nemoj gubit rusu glavu tvoju, 


Na silu ću osvojiti njega.“: Ni tvojizih mladih vitezvah.“ 


— 222 — 


Loredan mu knjigu odpisuje: 
»Nebudali, paša Bošnjanine! 
Ja sam duždu tverdu viru dao: 
Da mu neću izdat Skadra grada, 
Dok je moja na ramenu glava.“ 


Kad je njega paša razumio, 
Poče biti Skadar sa svih stranah. 
Bijo ga je petnajest danakah, 
Qd zorice ter do merkla mraka. 
Bile kile mnoge oboriše, 
Na tri mista beden otvoriše. 
Kad to vidi paša Bošnjanine, - 
Na Skadar je juriš učinio. 
Jedni Turci beden podkapaju, 


Drugi skaču gradu na bedene;- 


Ali ludo pogubiše glave 
Na jurišu Skadra bijeloga. 


 Osta mertvih četiri hiljade 

Oko*' grada na jurišu pervom, 
Sve najboljih Tur4k' krajišnikah. 
Pivaj pobre! junačka je dika. 


Kada li je danak osvanuo, 
Opet Turci juriš učiniše, | 
Od zorice ter do merkle noćce 
Nepristaše na grad udarati; 


Ali bila neuzeše grada; | 
ser ga brani Ante Loredane. 
Biše hladne vode ponestalo 
Našoj vojsci u Skadru bilomu. 


Loredanu to mučno bijaše, 
Ter glavarom tiho besidjaše: 
»nNije I koga porodila majka, 
Da otidje do rike Bojane 


S pet hiljidah najboljih jun4kah, 
I udare jurišem na Turke, 
Ter donesu vode iz Bojane 
Za svu vojsku, koja je u Skadru.“ 


Svi junaci k zemlji pogledaše; 
Ali nekti vitez od starine, 

Po imenu Carnojević Ive, | 
Ban od Žente, i Gorice cčrne. 

Već govori mladu Providuru: 
»Nebrini se, Ante Loredane! 
Ja ću poći do rike Bojane, 

I donit ću vode za junake.“ 

Pak povedč svoje Cčrnogorce, 
Hercegovce i silne Kotarce, 
Ter na Turke snažno udariše, 
Dvi hiljade glavah. odsikoše. 

Otidjoše do rike Bojane, 

Ter se hladne napiše vodice. 
Zdravo su se natrag povratili, 
Za junake vodice donili. 

Malo toga vrime postajalo, 
Tretjom Turci na grad udarise: 
Prisloniše listve uz bedene, 
Na grad metju barjake zelene. 

Loredan se Turkom nepridaje ; 
Već jim ruse odsijeca glave. 
Vezir biše sablju povadio, 
Janjičare na grad natirao. 

Al' gradjani zato i nehaji; 

Već jim ruse glave odsicaju. 
Biju Turke dervljem i kamenjem, 
Cernim prahom, i težkim olovom. 

A kad vidi Suleman vezire, 

Da nemože Skadra osvojiti, 
Diže vojsku izpod bila grada, 
Odč plačuć caru gospodaru. 

Osta mertvih pod gradom Tur&kah 

Za dvadeset hiljadah junikah. 
Što Loredan pogubio biše 
Braneć Skadar, to Sagredo piše. 

Za Antino veliko junačtvo 
Njemu dadč dužde' generalstvo: 
Od Levanta i lipe Morije, 
Cipra ravna, i zemlje Kandije. 


4 


— 228 — 


Vitežki je vazda vojevao, 
Po Levantu Turke razbijao, 
Kad Levanat bili obsidoše, 
Ter ga biše za osam misecih. 


Na tursku je vojsku udario, 


Deset hiljad glavah odsikao. 
Izpod grada on iztira Turke, 
Okčrvavi svoje bile ruke. 


Pisma od divojke Marule, kako je oslobodila grad, Lemno ime- 
nom, od turske vojske, koja ga biše podsila na 1475. Izvadjena 
iz Sagreda. 


Slušaj pobre! koi znadeš naški, 
Da ti kažem mejdan divojaški, 
Koja ima biti ter ne malo 
Vitezovom sjajno ogledalo: 


Kad na Lemno Turci udariše, 
Podaleko gori u Levantu, 
Juriš čine, nigda nepristaju, 
Ter gradjanom jade zadavaju. 


Tu gradjani mnogi izgiboše ; 
A Tur4kah ni broja se nezna, 
Koluneli i mladi serdari. 


Ali evo i gore žalosti! 
Jer pogibč mladjan kapetane, 
Zapovidnik od bijela grada, 
Sikuć mlade turske janjičare. 
Pripada se malo i veliko, 
. Sve to plače, i suze prolija; 
Al neplače Marula divojka, 
Lipa kćerca mlada kapetana. 


Poslušajte, mladići i starci, 
Dalmatini, i mladi Ungarci: 
Kada vidi Marula divojka, 

Da joj biše babo poginuo, 

Divojačke haljine odbaci, 

Svoga babe odoru oblači; 
Pak pripasa sablju na hajdučku , 
U vojsku je udarila tursku. 


| Britkom sabljom Turke prisiciše, 


I vojnike svoje slobodjaše. 
Bolji junak od babajka biše, 
Viruj pobre, to Sagredo piše. 
Kad li vidi principova vojska, 
Što učini Marula divojka, | 
Na Turke je skladno udarila, 
Iz grada jih biše iztirala. 
Svaki junak glave odsicAše ; 
AP najveće Marula divojka. 
Kčrvave joj rike do ramena, 
I svijetla sablja do balčaka. 
Malo posli dobra pomoć dodje 
Od viteza bana Loredana. 
Kada li. ga Turci ugledaše, 
Brez obzira natrag pobigoše. 
Al da nebi Marule divojke, 
Tad bi Turci Lemno osvojili. 
Svih je ona slava divojakah, 
. Ogledalo po svitu junakah. . 
Uzvisuje sva zemlja žudinska 
Do nebćsah Judit udovicu ; 
Jer odsičč gl4vu Oloferni 
Pod bijelim gradom Betulijom. 
Uzvisuje i zemlja slovinska, 
Još i lipa dčržava latinska 
Brez pristanka Marulu divojku; 
Jer izsiče turske janjičare, 
A u Lemnu gradu bijelomu. 


— 224 — 


Pisma, kako Ante Leze, vlastelin mletački, obrani Skadar, koga 
car Memed biše obsidnuo, i pod njim stao godište dAnah na 14176. 
. Izvadjena iz Sagreda. : 


A areče se Memed, care silni, . 

U Stambulu gradu bijelomu: 
»Podignut ću vojsku nebrojenu, 
I otić ću Skadru bijelomu. 

Na silu ću osvojiti njega, 
Pogubit ću.Lezu Providura, 

| Osvetit ću krvcu prolivenu, 
Moju vojsku lani izsičenu. 

Zavest ću se .niz more duždevo 
Do bijela grada Venedika. 
Pohvatat ću gospodu mletačku, 
I njihove kadune ljubovce. 

Porobit ću ravnu Maliju 
. Svu do Rima, grada bijeloga. 

Uhvatit ću papu latinskoga, 
] njegove mlade kardinale.“ 

To govori; al? Boga nemoli: 

Već podižč svoje vitezove 
Priko ravne zemlje Arbanije, 
Bčrzo dodje Skadru kod Bojane. 

Ter ga care obsidnuo biše 
Sa svih stranah, nemore se više. 
S jedne strane biju ga topovi, 
S druge strane bumbe ognjevite. 

S tretje strane lagum podkapaju ; 
A s četverte juriš nepristaje: 
Ali grada osvojit nemože; 

Jer ga brani Leze providure, 

I njegovi vitezovi mladi: 
Talijanci, Nimci, i Harvati, 
Arbanasi, silni Cernogorci, 

I ostali po izbor junaci. 

Biju Turke prahom i olovom, 
Težkim'bumbam',ognjenim'granatam' 
Još jim ruse odsicaju glave, 
Ter jih metju gradu na bedene. 


bj 


To je caru i pomučno bilo, 
Providuru bilu knjigu piše: 
»Nu se pridaj, Leze Providure ! 
Bila grada obraniti nećeš. - 

Evo ti se kinem na ćitapu, 

I na mojoj sablji okovanoj: 

Da me neće vidit Carigrade, 
Dok neuzmem Skađar kod Bojane.“ 

Odpisuje Leze Providure: 

»Vira moja, Otmanović care! 
Nepridadoh tebi Skadra grada, 
Dok je moja na ramenu glava. 

Nije hadet vlastele mletačke: 
Pridavati u Turke gradove 
Brez velika boja i žalosti, 
Brez velike sile i naglosti. 

Imam dosta praha i olova, 

I zaire za devet godinah ; 
A i dobrih u gradu vojnikah, 
Kojino se neboje Turakah. 

Što mi pritiš, Otmanović care! 
Da ti nećeš vidit Carigrada, 
Dok nesidneš u Skadru bilomu, 
Moju rusu neodsičeš glavu. | 

U toj ti je želji babo umro, 
Straho me je, da ćeš umrititi. 
Prija će ti sva opasti brada, 
Neg? ćeš imat ključe bila grada.“ 

Kada caru bila knjiga dodje; 
Knjigu štije, po nosu se bije. - 
Pak se skače na noge junačke, 
Ter povadi sablju okovanu. 

Janjičare na grad natiruje ; 

Ali njega osvojit nemože; 
Jer ga brani Leze Providure, 
I njegovi mladi vitezovi. 


/ 


bj 


— 225 — 


Skadar biše godinu danakah 
Vitezovi Turci brez pristanka ; 
Al zaludu, jere izgiboše 
Sve najbolji pišci, i konjici. 


A kađ vidi Otmanović care: 


Da nemože Skadra osvojiti, * 
Diže vojsku, idje k dvoru svomu 
Neveseo, tužan, i žalostan. 


Osta mertvih pod gradom Tur&4kah 
Za petdeset hiljadah jun4kah. 
Jadan Care! kamo tvoja hvala? 
Kamo Leze Providura glava ? 


Pisma od kralja ungarskoga, Ludovika imenom, kako pogibč 
na muhačkom polju, boj bijući s carem Sulemanom, na 1526. 
Izvadjena iz Sagreda. 


Sanak snila ungarska kraljica, 
Lipa ljuba kralja Ludovika, 
U Budimu gradu bijelomu 
Sanak snila, u sanku vidila: 
Da se vedro nebo prolomilo 
Nad Budimom, nad bijelim gradom. 
Da je sunce na zemljicu palo, 
Da ,je jasni misec pomerčao. 
Svitle zvizde misec odbignule, 
Ter su kraju neba pribignule, 
Da su utve Dunaj priletile, 
Ter su pale na polje muhačko, 
Sveznadari sanak tolmačiše, 
Tolmačiše, al' nedomisliše ; - 
Nego jedna mladjana divojka, 
U Budimu gradu odgojena. 
Kraljici je sanak tomačila, 
Ter joj biše tiho besidila: 
pŠtono jesi u sanku vidila, . 
Da se vedro nebo prolomilo 


Nad Budimom, nad bijelim gradom : 


To će Turci Budim osvojiti. 


Što 1 je sunce na zemlju padnulo : 


To će Turci kralja pogubiti. 


Što 1 je jasni misec pomerčao: 
To će njemu potamniti lišće. 
Što 1 su zvizde misec odbignule, 
To će njega odbignuti sluge. 

Što li utve Dunaj preletiše, 
Ter padoše. na polje muhačko: 
Ono Turci Dunaj prebrodiše, 
Na Muhaču tabor učiniše. 

Koliko je Muhač polje ravno, 
Svega su ga Turci pritisnulr: 
Prid njima je Otmančvić care, 
Po imenu silni Sulemane.“ 

Istom ona sanak tomačeći, 
Knjiga dodje kralju ungarskomu 
Od silnoga cara Sulemana. 

U knjizi je kralju govorio: 
»Kad razgledaš bilu knjigu moju, 
Pošalji mi ključe od Budima; 

Oli hodi, da se ogledamo 
Na Muhaču, polju širokomu. 

Kad Ludovik bilu knjigu primi, 
Kupi vojsku po Budimu gradu, 
Po Budimu i okolo njega. “ 
Skupi vojske trideset hiljadah, 

15 


X — 226 

Ali jadan samosvitan biše, 
Mudrih ljudih nauk neprimaše. 
Za glavare nemetje vojnike ; 
Yeć biskupe, fratre, redovnike, 

Koji nisu Tur&4k? ni vidili, 
Kamo li su s njima bojak bili. 
Mlada kralja na zlo nametnuše, 
Ungariju u zlo oboriše. 


Nije sablja za popa, ni fratra; 
Već krunica, i križ izpod vrata. 
Discipline, i pokora težka, 
Redovnikah dila su vitežka. 


Fratar ima čuvat manastira, 
Biskup činit dilo od pastira; 
A gospoda sablje pripasati, 
I vitežki vazda vojevati. 


Kralj Ludovik mlado momče biše, 
Vojevati jošter neznadiše. 
Nekti slušat ungarske gospode ; 
Već biskupe uzč za vojvode. 


Zove k sebi Tomorea fratra, 
Franciškana po imenu Pavla, 
Arcibiskup' od Koloča grada, 
Ter je njemu tiho besidio: 


» Ti ćeš mojom upravljati vojskom. 
Slušat će te pišci i konjici, 
Sva gospoda, i svi vladaoci 
Od lijepe zemlje Ungarije.“ 


Pak podiže svoje vitezove, 
Trijest hiljada mladih Ugričićah, 
Ter otidje na polje muhačko. 
A kada je Turke ugledao, 
Bijaše se kralju poplašio. 


Govorio ungarskoj gospodi: 
»Svitujte me, moji vitezovi, 
Možemo li s Turcim bojak biti? 
Smijemo li na nje udariti?“ 


Vele njemu ungarska gospoda: 
.»Ludoviče, naša kruno svitla! 
Nemoj gubit i sebe i vojsku, 

I svu ravnu zemlju Ungariju. 
Trijest hiljad? već nejmaš vojnikah, 
Tri sta hiljad imade Turškah. 
Udarit će deset na jednoga, 
Pogubit će Turci do jednoga. 
Počekajmo tri bijela danka; 

Jer evo nam dobra pomoć idje: 

Zampuljane, od Erdelja bane, 

I snjim vojske trideset hiljadah. 

Idje tebi pomoć od Harv&tah 

Sa petnajest hiljadah jun&kah. 

Prid njima je od Harvatah bane, 

Po imenu vitez Frangipane. 

Trijest hiljad idje vitezćvah 

Od Prusije i od Bohemije. 

Prid njima je junak od starine: 

Brandeburgo bane od Prusije. 

Fra Pava' mu biskup govoraše, 

Na zlo kralja ter nagovaraše: 

»Neplaši se, svitla kruno moja! 

Dobit ćemo cara Sulemana. 

Desnica je naša od mejdana, 

Nečekajmo pomoći od banah ; 

Već udrimo slobodno na Turke, 

Ter mi naše posvetimo ruke. 

Bit će tvoja dika i pohvala, 

Predobivši silenoga cara 

Brez velike od banah pomoći, 

Koja ti je namislila doći.“ 

Posluša ga, ujid&a ga zmija, 

Ter udari na carevu vojsku, 

Sve do po'dne kraljev mejdan biše ; 

Po po'dnevu Turci predobiše. 

Izgiboše ungarska gospoda 

Braneć svoga kralja Ludovika, 

I pogiba fratar Franciškane, | 

Arcibiskup od Koloča grada.. 


— 227 — 


Još i biskup od Bosne ponosne, 

Arcibiskup od Strogona grada, 
“I ostali mnogi redovnici 

Poznadoše, što će reći Turci! 
Tu pogibe kralju od Budima, 

Utopi se u vodu studenu. 

Utečč mu sluga Mijovile, 

Ter pobiže k bilomu Budimu, 
Ter dozivlje budimsku kraljicu, 
> Pak joj tiho govorio biše: 

»Biži, jadna, kudagodir znadeš ; 

Pogibe ti kralju Ludoviče.“ 
Govorila budimska kraljica: 

» Nebudali, slugo Mijovile! 

Nisi jadan kralja ni vidio; 

Već napijaš vino po Budimu, 

Vino piješ; a ljubiš divojke.“ 


Ali veli sluga Mijovile: 

. »Zlo ti vino, a gore ti bilo! 

Nije mi se izlomilo perje 
Napijajuć vino po Budimu, 
Ni ljubeći budimske divojke, . 

Već se moje izlomilo: perje 
Bojak bijuć s carevim? delijam'.“ 
Kada ga je ona razumila, | 
Niz obraz je suzam' oborila, 

Pak pokupi i srebro, i zlato; 
Sitni biser, i drago kamenje, 
Ter pobiže k Požunu bilomu, 
Gdi se krune kralji od Budima. 

Na putu joj loša srića biše: 
Pustahije na nju navališe ; 
Oteše joj.i srebro, i zlato, 
Sitni biser, i drago kamenje. 


Osta plačuć u gori zelenoj, 
Kukajući kano kukavica, 
Suze roneć jadna udovica. 
Ej neviro od Boga prokleta! 


Pisma od bana Zrinovića, cara Sulemana tretjega , koi obside 
Siget ungarski, i pod njim umri na 1567. 


Suleman se razbolio biše 
U bijelu gradu Carigradu. 
Pitaju ga paše i veziri: 
nšto je tebi care, gospodare! 
Koja ti je bolovat nevolja? 
Ali ti je starost dodijala ? 
Ali junak Zrinović Nikola 


Devet godin s tobom bojak bijuć 7“ 


Odgovara care Sulemane: 


»Prodj'te me se, paše i veziri! 


Nije meni starost dodijala; 
Već nevirni Zrinović Nikola. 


Koi razbi Ali-pašu moga 
Pod Sigetom, on se nebilio! 
Ter izsičč svu vojsku njegovu, 
I porobi Bosnu do Fojnice. 
Sada nejma većega junaka 
U Turčina, ni u Kaurina, 
Ni žeštjega meni dušmanina 
Od Nikole Zrinovića bana. 
Nit ću živit, ni veseo biti, 
Doknesmaknem dušmanina moga, 
Zrinovića, bana harvatskoga, 
Koi mi je puno dodijao.“ 
*& 


— 228 — 


Pak dozivlje Sokolović-pašu, 

Ter je njemu care besidio: 
,Amet-paša, virna slugo naša! 
Kupi vojsku, štogod veću moreš, 
Da idjemo Siget uzimati 
. U lijepoj zemlji Ungariji, 
Koga mi je babo uzimao ; 
Al ga nije osvojit mogao. 
Ako nami Bog i srića dade, 
Ter mi sada njega osvojimo, 
I Nikolu bana pogubimo, 
Bit ćeš vezir od svih pašah mojih.“ 

Kad je paša njega razumio, 
Silenu je vojsku sakupio : 

Sto hiljadah po izbor konjikah, 
Pišadije ni broja se nezna. 

,Odč vojska do Sigeta grada, 

I prid njome care Sulemane. 
Gleda' ga je Zrinoviću bane, 
Gledao je, ter je besidio: 

»Mili Bože, na daru ti hvala! 
Kad dočekah i ovoga danka: 
Da ja vidib ovliko jun&kah 
Pohoditi Zrinovića bana. 

Što sam, Bože, od tebe prosio, . 
Sada vidim, da sam izprosio. 
Blagoslovi svitlu sablju moju, 
Da osvetim svetu viru tvoju. 

Tri hiljade, već nejmam vojnikah ; 
A brez broja na polju Tur&kah ; | 
Al' s pomoćju Boga velikoga 
Pridobit ću dušmanina moga.“ 

Pak je svojoj vojsci besidio: 
»Poslušajte, mila bratjo moja! 
Evo. na nas turska sila dodje, 
I prid njome care Sulemane. 

Spomen'te se, da jeste Ungarci, 
Malo nas je; ali smo junaci. 
Svaki udri na deset Turakah, 
S4m Zrinovič hoće na dvadeset. 


Ako 1 se je približalo vrime: 
Da mi našu karvcu prolijemo 
Braneć svetu viru Isusovu, 

I svijetlu krunu cesarevu, 

Umrit ćemo kano mučenici, 

Od slavnoga naroda vojnici, 
S golim sabljam? u desnici ruci; 
Al će platit i nevirni Turci.“ 

Pak naperi tanena višala 
Na bedenu od bijela grada, 
Ter je družbi svojoj besidio: 
»Poslušajte, moji vitezovi! 

Ako bi se koi junak naša', 

Ter spomene: da se pridademo, 
Stavit' ću ga na višala tanka, 
Da bi bila ista moja majka. 

Ako bi me pogubili Turci, 

Oli ljute rane dopadnuje, 
Slušat ćete mojega netjaka 
Baš od mene boljega junaka. 

Vi imate praha i olova, 

I zaire za tri godinice ; 
Branite se, neizdajite se, | 

Živi Turkom nepridajite se! 

Ako stari Siget izgubite, 

U novi se opet zatvorite ; 

Ako li bi novi izgubili, 

Bižat ćete u kasteo tverdi.“ 
Istom bane tako govoreći, 

I delije svoje slobodeći; 

Potresa se Siget grade bili 

Od carevih silnih lumbar4dah. 
Bijo ga je tri nedilje danah; 

Pak.učini juriš dd mejdana: 

AP ge brani Zrinoviću bane, 

Ljute Turkom zadavaše. rane. 

Evo, pobre, goleme žalosti ! 

Turci žestok lagum užegoše, 

Po' Sigeta u lagum đigoše, 

Ter na Siget Juriš učiniše. 


Al jih siku delije Ungarci, 
Zrinovića po izbor junaci. 
Koliko je u godini danah, 
.Ban Zrinović odsiječe glavah, 


I pogubi dva zmaja ognjena: 
Bulvi-pašu od Macedonije, 
Tiluf-pašu od: Bagdata grada; 
Ali stari Siget izgubiše, 

U novi. se opet zatvoriše. 


Hladna voda oko' grada biše, 
Al je zemlje Turci napuniše. 
Za tu vodu neznadč se hladnu; 
Jer je berzo Turci prisušiše. 


Namistiše ognjene topove, 
Novi Siget biju brez pristanka, 
Pak na njega juriše činjahu 
Od zorice, ter do mčrkle noćce. 


. Mnogo d&nah i puno nediljah 


Siget hiše i nanj' udaraše. 
Ungarci se Turkom nepridaju ; 
Već jih siku, nigda nepristaju. 

Tu pogiba silenih Turikah 
Oko' trijest i veće hilj&dah; 
Al i vojska Zrinovića bana 
“Tad izgib&, malo i ostadč. 


Ostad& mu šest stotin vojnikah, 
Ungar&cah, na glasu jun&kah. 
Kad to vidi Zrinović Nikola, 
Zatvori se u kasteo tvčrdi. 


Buleman mu bilu knjigu piše: 
“»Zrinoviću, krilo cesarevo! 
Nemoj ludo izgubiti glave, 
Već otvori vrata od kastela,“ 


Njemu bane knjigu odpisuje: 
» Vira moja, Sulemane care! 
Dok je meni na ramenu glava, 
Neću tebi otvoriti vrata. 


a 


bi 


Imam dosta praha i olova, 
I zaire, što je od potribe. 
Medju to će dobra pomoć doći 
Od cesara Maksimilijana.“ 


Kada ga je care razumio, - 
Od jada se biše razbolio, 
Pak dozivlje Sokolović-pašu, 
Ter je njemu care besidio: 


»Amet-paša, desno krilo moje! 
Ako meni sudnji danak dodje, 
Postavi me na kočije berze, 
Ter me vozi k bilu Carigradu. 


Ukopaj me, virna slugo moja, 
Gdino devet carah ukopano, 
Gdino barjak svetca Muhameđa, 
I Feredža Azreta Alije.“ 


To izusti, a dušicu pusti 
Na kriocu Sokolović-paše, 
Da od vojske i neznadč nitko, 
Pod Sigetom, pod bijelim gradom. 


Siče paša careve dvorjane, 
I Mojsiju, njegova likara: 
Da zat4ji smčrtcu gospodara, 
Sulemana cara silenoga. 


Metje njega u kočije bčrze, 
Ter ga vozi k bilu Carigradu. 
Lipo ga je paša ukopao, 
Gdino devet c4rah ukopano; 


Gdino barjak svetca Muhameda, 
I Feredža Azreta Alije. 
Obnoć podje, obnoć opet dodja, 
Da od vojske nitko neznadiše. 


Kad li podje pod Siget u vojsku, 
Pusti paša po vojsci telare: 
Da telare od jutra do mraka, 
I od mraka do bijela danka: 


ad 


— 230 — 


bI 


»Zapovida care Sulemane, 
Da kasteo tverdi osvojimo ; 
Ako li ga osvojit nećemo, , 
Žive će nas metjat u topove, 
I s nami će njega uzimati.“ 

Kad to čuše Turci janjičari: 

Na kasteo tvardi udariše, 
Uzanj' tanke listve prisloniše, 
Ter kastelu skaču na bedene. 

Za petnajest i više dan&kah 
Nepristadč juriš brez pristanka ; 
Ali svoje pogubiše glave; 

Jer jih siku ungarske delije, 

A najveće Zrinoviću bane; 

Ali mu je vojska izginula: 
Ostad&č mu dvi sta vitez6vah, 
A pogiba četiri stotine. 

Evo brate i gore žalosti! 
Džebanu mu Turci upališe. 
Kad to vidi Zrinović Nikola, 
Družini je svojoj besidio: 

» Turci nami barut upališe, 

Svu zairu u lagum digoše. 
Od cernoga praha pocernismo, 
Od živoga ognja izgorismo. 

A neće nam dobra pomoć doći 
Od cesara Maksimilijana. 
Obranit se Turkom nemožemo, 
Da vitežko dilo učinimo: 

Otvorimo. od kastela vrata, 


Ter na sablje dočekajmo Turke. 


Lipše nam je slavno poginuti; 
Nego živi upasti u Turke. 


Gole će nas po vojsci voditi, 
Pak najposli na mihe derati; 
Ali prija nego izginemo, 
Hodt'e, bratjo, da se zagerlimo: 

Svi klekoše, ter se poljubiše, 

I za grihe svoje proplakaše. 

. Nu poslušaj, pobratime dragi!“ 

Što učini Zrinoviću bane: 


Oblači se, štogod lipše može, 
Metndl na se sa zlatom haljine, 
I na glavu kapu kubašliju ; 
A za kapu šest pćrah od ždrala. 


U žep metje sto zlatnih dukatah, 
Ter ovako upisao biše: 
»Iko ukopa Zrinovića bana, 
Neka nosi sto zlatnih dukatah.“ 


Pak otvori vrata od kastela, 
I povadi sablju od bedrice. 
Na kasteo Turci udariše, 
Al pčrvinci glave pogubiše; 
Jer jih sičč Zrinović Nikola, 
I njegovi mladi vitezovi ; 
A kad bana rane dopadoše, 
Kleknu vitez na kolino livo. 
U ruke se Turkom nepridaje, 
Već jim ruse odsijeca glave ; 
Al' ga biše puška udarila 
.U zlo misto, u čelo junačko. 
Mertav bane cernoj zemlji pade, 
Zemlji pad&, Bogu dušu dadš. 
Žrinoviću, pokojna ti duša! 
Tko će turske odsicati glave? 


— 231 — 


Slidi pisma, kako kralj Uluzali dodjč s mnogo galijah, i ostalih 
od boja brodovah pod grad Korčulu na 15. Augusta oliti Ko- 
lovoza 1571. i nemožč ga osvojiti. 


Žareča se Uluzali bane: 
»Sakupit ću Turke katalane; 
Oružat ću tanene galije, 

. Barze šajke, od boja džemije. 

Uranit ću rano prija gore, 
Zavest ću se uza sinje more; 
Osvojit ću Kotor i Korčulu, 
I bijelu Barbarigu kulu. 

Porobit ću po moru otoke, 
Razorit ću palače visoke. 

Od Kotora do bilih Mlet&kah, 
Pohvatat ću dosta divoj&kah, 

Razorit ću cčrkve i o'tare, 
Sagradit ću visoke munare, - 
I džamije krajem Dalmacije, 
Gdi će klanjat odže i adžije.“ 

Što je reka Uluzali bane, 

Što je reka', poreka? se nije; 
Već pokupi Turke katalane, 
I oruža tanene galije, 

Pak zajedri priko sinja mora, 
Berzo dodje Buci od Kotora; 
Al' na Kotor udarit nesmida; 


Već s galijam? pod Korčulu ide. 


Istom zora zabilila biše, 

. Bila vila s Pelišca zoviše 
Od Korčule kneza Latinina, 
Vlastelina, pobre, Mletčanina: 
» Vlasteline, od Korčule kneže! 

> Eto na te Uluzali-beže, - 
Osamdeset imade galijah, 
Sve su pune oholih balijah. 

Korčulu će “Turci osvojiti, 

U sužanjstvo tebe postaviti ; 
Već prigledaj silene topove, 
Svitle puške, šibe principove. 


-- 


Nepridaji bila grada tvoga, 
Neizdaji dužda mletačkoga; 

Na grad bili postavi barjake, 
I oružaj misnike i djake.. 

Sve gradjane, lovce i tčrgovce, 
Mlade momke, starce i udovce, 
Dijevojke, žene mužatice, 

Još i one mlade udovice; 

Svu gospodu, i gospodičiće, 

Koji s tobom ulaze u viće. 

Pobignut će katalani Turci, - 

Kada vide, da ste merki vuci. 
Zovi, kneže, Antu Pomenića, 

Od starine roda Ugričića. 

U njega je sčrdce od junaka, 

Neboji se silenih Tur&kah. 

Neka vlada šibami, s topovim, 

I s oružjem svitlim principovim, 
I prija je s Turcim bojak bijo, 
Ter mejdane njima odnosio.“ 

Kad je vilu razumio kneže, 

Od Mlet&kah po izbor viteže! 
Korčuli je vrata zatvorio, 
Na bedene tope namistio. 

Pak razmota svilene barjake, 
Ter slobodi po građu junake: 
Da veselo dočekaju Turke, 

I bijele okčrvave ruke. 

Malo vrime postajalo biše, 

Pod Korčulu Turci dojedriše. 
Udariše kano mčrki vuci 
Na Korčulu katalani Turci. 

Ter ju: biju kano i gromovi 
Iz galijah sileni topovi; 

Al' Korčula lipo odgovara, 
I galije s topovim obara. 


— 232 — 


Korčula se Turkom nepridaje, 
Nego njima žalosti zadaje; 
Jer je brane vitežki gradjani, 
Po imenu mladi Korčulari: 

Dica, starci, gizdavi tčrgovci, 
Popi, fratri, gospoda i lovci, 
Udovice, žene, i divojke, 

I njihove još starice majke. 

Al' poslušaj! da ti čudo kažem: 
Žensko čudo, ter ništa nelažem. 
Obukoše haljine na mužku, 
Pripasaše sablje na hajdučku, 

Ter se brane kano mužke glave, 
A sada se od junaka slave. ' 
Puške punć, metju se u Turke, 

“U njihove nedadu se rike. 

Dan Marije biše uznešenje, 
Ugleda se veliko zlamenje: 
Vedro se je nebo otvorilo, 

Iz neba je ništo govorilo: 
»Nemojte se strašit, Korčulani! 
Jer vas dobit neće katalani, 
Branit će vas Marija divica, 
Kojano je vaša pomoćnica.“ | 

To zlamenje i Turci vidiše, * 
Ter bijela jedra otvoriše. 
Pobigoše izpod bila grada; 
Ali varoš opališe tada. 


U varošu dvore Pomenića, 
Ungarskoga starinom plemića; 
AL se biše lipo osvetio; 

Jer je mnoge Turke pogubio. . 

Zajedriše neveseli Turci, 
Katalani, nevirni hajduci. 
Prija zore k Visu dojedriše, 
Ter bogato selo porobiše. 

Izsikoše malo i veliko; 
Jer se Turkom nenadaše nitko. 
Kako se je onda razselilo, 

Ni danas se nije naselilo. 

Tu bi Turkom pozlatjena brada, 
Pak odoše do staroga grada. 
Onde Turci malo zadobiše, 
Već Verbovsku selo porobiše. 

Na Jelsu su varoš udarili, 

I onde su malo zadobili ; 
Jer u Jelsi bijaše jun&kah, 
Slobodnijih puno od Turakah. 

Vele Turci gospodaru svomu: 

Da idjemo k Bolu bijelomu ; 
Al: Bol neda ni gledati na se, 
Kamo li će njih pustit prida se. 

A kad vidi Uluzali bane, 

Da nesrićan biše na sve strane. 
Povrati se uz to sinje more. 
Idje naći svoje bile dvore. 


* 


Slidi pisma od Cipra. 


Lipa ti je gora Romanija, 
Još je lipši Cipar nasrid mora. 
U njem raste bilica pšenica, 
Rujno vino kano malvasija. 

Po Cipru se bijele gradovi, 
Kano bile ptice labudovi, 
Najlipša su dva grada bijela: 
Jednom ime Nikožia biše, 
A drugi se Famagošta zvaše. 


Po njem šeta mladjan Providure, 


Po imenu Ante Bragadine. 
Izšetao gradu na bedene, 
Ter pogleda niz to polje ravno. 


* S4m se s sobom Ante razgovara: 


pAh, moj Bože, čuda velikoga ! 
Što se vidi nasrid polja ravna. 
Al je gora? al' studena voda ? 


————————— —T-—— - 


nx — 238 — 


Al' po. polju zelene naranče? 
AT je polje magla pritisnula ? 
Čim li se je gora nakitila? 


Al's jabukam', al? sžutim narančam?? 


Dozivlje ga vila iz planinah, 
Ter je njemu tiho besidila: 
»Nit' je gora, nit? studena voda, 
Ni po polju zelene naranče, 
Nit' je magla polje pritisnula ; 


Već je ono silna turska vojska, , 


Prid njome je Mustapa vezire. | 


Sinoć dodje izpod Nikožije, 
Kojuno je jučer osvojio. 


Sve izsiče, nitko neuteča, 

Jedno s drugim zatrijest hiljadah. 
Nežute se po granam naranče ; 
Već na kopjim glave od jun&kah, 


Kojeno su jučer odsičene 
U bijelu gradu Nikožiji. _ 
Najlipša je glava Dandulova 
Od bijela grada Providura. 


Spored njome glava biskupova, 
Kontarina, žalostna mu majka! 
Na. glavi mu mitra od bisera, 
Kojano je u Mletcih krojena. 


Al su glave lipo osvetjene 
Od .Arnalde lipote divojke, 
Koja biše caru darovana, 
I još s njome tri sta divoj&kah. 


U navi je barut upalila, 
Sultaniju u lagum dignula. 
Sve izgori, nitko neuteče, 
Sama sebi lipu slavu steče.“ 


Istom vila tako besideći, 
Silni Turci na grad udariše. 
Vas se bili grade tresijaše 
Od onizih bojnih lumbar&dah. 


Pod njim Turci lito litovaše, 

Od Jurjeva do Miholja danka. 
Često oni juriše činiše, 

S golim* ćordam' na beden skaknše. 


Siče Turke Ante Bragadine, 
I njegovi mladi vitezovi. 
Mnoge oni glave odsikoše, 
Ter jih metju gradu na beđene. 


Nigda, pobre, Turci nepristaše 
Obdan, obnoć juriše čineći, 
I pod gradom mine kopajući, 
Kule bile u lagum dižući. 


Tu gospoda mnoga izgiboše: 
Koluneli, i mladi sčrdari, 
Vojevode, i još barjaktari, 
Ine vojske ni broja se nezna. 


A1 se bili grade nepridaje ; 
Jer ga brani Ante Bragadine. 
Kad to vidi veliki vezire, 
On uzimlje divit, i artiju, 
Ter napisa listak knjige bile, 
Pak je šalje Anti Providuru, 
Ter je njemu tibo besidio: 
»Zlo ti jutro, Ante Providure! 
Bila grada obraniti nećeš. 


Šalji ključe od bijela grada. 
Ako li jih ti poslati nećeš: 
Gola ću te po vojsci voditi, 
Živa ću te na mihe derati.“ 


Njemu Ante knjigu odpisuje: 
,Neka znadeš, Mustapa vezire! 
Da ti neću pridat bila grada, . 
Dok je moja na ramenu glava ; 


Jer će meni dobra pomoć doći 
Od mojega bana generala, 
Sto galijah dužda mletačkoga, 
I dvanajest bojnih galijicah. 


. dl 


— 234 — 


Sto galijah kralja španjolskoga, 
Vlada njimam Dorija principe, 


I dvanajest banah maltezskoga, 


A toliko pape velikoga.“ 

Kad je vezir knjigu razgledao, 
Od jada je bradu ogulio. 
Neće vezir smirom da miruje, 
Janjičare na grad natiruje. 

Pod gradom je mine ukopao, 

I bčrzo ih biše užegao. 
Kada li se mine užegoše, . 
Po? bijela grada oboriše. 

Tu se težka karvca prolivaše, 


Težka kčrvca konjska, i junačka. 


Tu se brani malo i veliko: 
Kaludjeri,. i svi svetjenici. 
Udovice, žene, i divojke, 
Dica, starci, i mladi t&rgovci. 
Tu brat brata poznat nemogaše; 
Jer svakoga kčrvca oblivaše. 
Da je komu pogledati bilo 
Bragadina, mlada Providura! 
Kčrvave mu ruke do ramena, 
I svijetla ćorda do balčaka. 
Vitežki se i tad podnesoše ; 
Jer iz grada Turke iztiraše. 
Osta mertvih silenih Tur4kah 
Oko' trijest i više hiljadah. 
Opet vezir bilu knjigu piše, 
Ter je šalje Anti Bragadinu: 
»Zlo ti bilo, Ante Providure ! 
Što li misliš, u što li se uzdaš? 
Bila grada obraniti nećeš ; 
A neće ti dobra pomoć doći 
Od tvojega bana generala, 
Dorija je njega odbignuo.“ 
Kad je Ante knjigu progledao, 
Bio barjak biše razmotao, 
Ter ga metje gradu na bedene ; 
Jer se ino njemu nemogaše. 


Nestada mu praha i olova, 
I zaire, što je od potribe. 
Sva mu vojska biše izginula; 
A beđeni na zemlju padnuli. 
Veziru je knjigu napisao, 
U knjizi je njemu besidio: 
»Zakuhi se na ćitapu tvomu, 
Daj mi jamca Boga velikoga: 
Da ćeš pustit moje vitezove, 
Zdrave poči duždu mletačkomu. 
I pod puškam', i p. britkim*ćordam', 
Poslat ću ti ključe bila grada.“ 
Kad je vezir knjigu proučio, 
Od veselja carnu zemlju ljubi. 
Zaklinje se na ćitapu svomu, 
I dije mu jamca Boga svoga: 
Da će poći duždu mletačkomu, 
I njegovi mladi vitezovi 
Oružani, zdravi, i veseli; 
Ali vire u Turčina nije. 
Privari se, ujid& ga zmija, 
Od grada je vrata otvorio, 
Veziru je ključe poklonio, 
Govori mu sileni vezire: 
»Dobro doša', turska kervopijo! 
Kamo moje paše i kadije? 
Kamo moje age i spahije ? 
Kamo li mi dica janjičari ? 
Kojeno si s vojskom izsikao 
Oko šeset i veće hiljadah. 
Na to se je Ante nasmijao, 
Veziru je tiho besidio: 
»Muč! neluduj, veliki vezire! 
Ja neplačem paše i kadije, 
Nit' ja plačem age, ni spahije; 
Još ni tvoju dicu janjičare; 
Već ja plačem: da si utekao, 
Gdi ti glave nisam odsikao, 
I posla! je k Mletku bijelomu 
Za jabuku duždu mletačkomu. “ 


— 235 — 


To veziru puno mučno biše, 

: Na svake- ga on muke metjaše: 
Cčrne mu je oči izvadio, 
I bijele ruke odsikao. 


Viša njega o lantini tankoj, 
Neka vidi sva vojska careva, 
Bragadina, mlada Providura, 
Koi turske glave odsicaše. 


Kada li je sunce počinulo, 


Skiduje ga s tanene. lantine; 
Živa ga je na mihe derao. 
Bragadine! pokojna ti duša. 

Kraljevstvo od Cipra zvaše se jedan perivoj (bašća, vert) oliti 
giardin od svita, radi njegove lipote, ravnine, i ploda, koga poradjaše, kad 
u njemu kralji korštjanski stahu, a navlastito, kad uživiše lipi mir pod 
krilom privedroga principa, koi ga izgubi na 1571. | ' 


a 


“ 


Slidi pisma od strašnoga boja, koi se učini na dan sv. Justine. 


(akada su Mletci sagradjeni, 
Nije lipša vojska sakupljena, 
Što je vojska dužda mletačkoga, 
Vrime rata Cipra nesrićnoga: 

Dvi stotine tanenih galijah, 
Dvajest i pet velikih džemijah; 
Šest od boja silnih galijicah, 
Ormanicah ni broja se nezna. 

. Prid njima su sivi sokolovi, 

Od latinske zemlje vitezovi: 
Od Mletakah bane Veniere, 
Od Genue Dorija Andrija. 

A od Španje Ivan generale, 

I od Rima Kolona principe. 
Od lijepe zemlje Sicilije,  ' 
.0Svitli bane, Kardon generale. 

Kapetani vlastela mletačka, 
Kavaliri gospoda maltežska, 
Od velika roda i plemena, 
Sve to tčrče, da Turčina siče. 

Zavezoše uz more duždevo, 
Zajedriše izpod garčke zemlje. 
Sinje se je more zapinilo 
Od, galijah, i bojnih džemijah. 


Kad su bili izpod svete Mavre, 
Govorio Dorija principe: 
Što se bili gori u iztoku, 
Al su snizi, al! su labudovi? 


Al je magla posrid polja pala? 
Al popćti bili čadorovi? 
Al su vile na. planini bile? 
Al su gčrčke na plandištu ovce ?“ 


Veli njemu bane Veniere: 
nNit' su snizi, nit su bfle vile; 
Nit! je magla, nit" su labudovi, 
Ni popćti bili čadorovi; 


Već su ono turske ormanice, 

X Dvi stotine tanenih galijah, 
Četerdeset bojnih sultanijah, 
Sto galijah Uluzali kralja, 

I brez broja bčrzih ormanicah. 


Prid njima je morski kapetane, 
Ali-paša od Misira grada, 
S njim ćemo se danas ogledati, 
I vitežku sreću prokušati. 


—286— ' 


. Ali veli Dorija Andrija: 

> zPoslušaj me, bane Veniere! 
Ludo ćemo glave pogubiti, 
Mi nemojmo s Turcim bojak biti.“ 


Venier mu tiho odgovara: 
»Nije vrime e tom besiditi ; 
Valja danas. s Turcim bojak biti, 
Za Isusa našu kerv proliti. 


Nismo došli šetati po moru, 
Ni ljubiti Gerkinje divojke: 
Već braniti viru Isusovu, 

I našega dužda mletačkoga.“ 


Pak je svoju vojsku razredio, 

. I galije u red postavio. 
Od galijah krila učinio, 
Generale lipo namistio. 


Naprid šalje bojne galijice, ' 
Na jednoj je Duodo Providure ; 
A na drugoj Guoro kapetane, 
Na tretjoj je Ante Bragadine. 


. Pežara se četvrta zoviše, 
Pižanova petoj ime biše. 

A šesta je Anfbrož Bragadina, 
Mletčanina svitla gospodina. 


Na desno je krilo postavio 
Od Genue Andriju Doriju, | 
I viteza Kardona Ivana, 
Latinina i Sicilijana. 

A na livo postavio biše: 
Tri Mletčića i gospodičića 
Barbariga*i generala bana, “ 
I Kverina po imenu zvana; 
Tretjega Danal Providura. 


. U sridu je bane postavio : 

Generala Ivana Španjola, 
I viteza Kolonu principa, 
Kapetana papinih galijah. 


U 
Izza sebe ostavio biše: 
Dvajest i pet tanenih galijah, 
I prid njima Alvar generala, 
Od starine silnoga junaka. 
Ako bi jim do potribe bilo, 
Nek udare čili na umorne ; 
A Venier lipo upravljaše 
Sa svom vojsk. dužda mletačkoga. 


Maleno je vrime postajalo: 
Dojedriše careve galije, 
I prid njima silni kapetane, 
Ali-paša od Misira grada. 

Lipo jedre turske ormanice, - 
Po načinu mladoga miseca. 
Takvi način od boja morskoga. 
Dčrži vojska cara velikoga. 


A kada li blizu dojedriše, 
Udariše pašine“ borije. 

Zavikaše Turci janjičari, 
Galijice živi oganj daše. 

Stoji jeka bub4nj', i svir4lah, 
Gčrmljavina silnih lumbar&dah. 
Stoji zvižda šibah, i pušskah, 
Lomljavina tanenih galijah, 
Stoji jauk po moru delijah. 


Kada li se, pobre, sastadoše 
Sve galije turske i latinske, 
Rekao bi: nebesa se ore; 
A planine u dubljine nore. 


Žarko sunce pomerčalo biše 
Od crnoga praha i olova. 
Sve se sinje more tresijaše 
Od topovah turskih i latinskih. 
Po moru se drugo nevidjaše ; 
Nego vesla, jedra, i lantine, 
I tilesa turska i kerštjanska, 
Po hiljadu zajedno plivaše, 
Jedan drugom smartcu zadavaše. 


P4 


Nečuju se pisme, ni popivke, 
Nit' se čuju gusle, ni tambure; 
Nego jauk i plač od jun&kah, 
Zveketanja mačah i sabaljah. 


Sinje more kervavo bijaše 


Sve od kervce turske i kčrštjanske. 


Najveća se kčrvca prolivaše, 
Gdi bijahu mladi generali. 


Ište paša Veniera bana; 
A Venier pašu kapetana. 
Sritoše se, ter se udariše 
Dvi aždaje ljuto izraniše. 


Vitezovi bana Veniera 
U galiju tursku uskočiše, 
Do polak je oni osvojiše ; 
Drugu polu osvojit nemogu; 


Jer Aliji dobra pomoć dodje 
Od junaka bega Karaodže, 
I Mamuta, paše silenoga. 
Izbaviše Ali-kapetana 
Od viteza Veniera bana. 


Ali bane u nevolji biše, 
Galije ga turske obletiše. 
Venier se njima nepridaje, 


Većjih sognjem bije na sve strane. 


A medju to dobra pomoć dodje, 
Ter udari sa četiri strane: 
S jedne strane Ivan Loredane, 


S druge strane vitez Kontarine. 


S tretje strane Alvar kavalire; 


A s četvrte Malpier Katarine: 


Potopiše careve galije, 
Pogubiše bega Karaodžu. 


Dva viteza skladno udariše: 
Ivan bane, i duka od Parme, . 
Na galiju paše kapetana, 
Udariše, ter ju osvojiše. 


— 2357 — 


Ugleda se glava Alijina 
Na lantini od galije tanke. 
Više glave barjak trepetjaše 
Privedroga dužda mletačkoga. 
Svezana- mu dva sinka klečahu 
Prid kolinom bana Veniera. 
S njima mnoge paše i kadije, 
Silni Turci, age i spahije. 
Turska sila biše dobivena, 
I najveća sila sat&rvena ; 
Izvan trijest tanenih galijah, 
I carevih bojnih sultanijah. 
Ali udri zmaje od dvi glave, 
Po imenu Kverin generale. 
Razbi Turke, pohvata galije, 
Težko siče po moru balije. 
Livo krilo mletačkih galijah 
Barbarigo vitežki branjaše ; 
Al ga biše strila udarila, 
Ljuta strila u oko junačko. 


Zato bane haje, i nehaje, 


Strilu nosi u oku livomu, . 
Britku sablju u desnici ruci, 
Ter pod strilom slobodi junake. 

A barzo mu dobra pomoć dodje 
Od njegova dragoga netjaka, 
Po imenu Marin Kontarina, 
Ter osveti ujca Barbariga. 

Na Turke je juriš učinio; 

Bojak bijuć al' je poginuo. 
Tretji danak bane Barbarigo 
*Od bolesti dušicu izpusti. 

Još.ti kažem silnoga vojnika, 

Po imenu Nani Federika. 
Vitežki je s Turcim bojak bijo, 
Kara-pašu živa uhvatio. 

Junak biše Šilok kapetane, 
Vitežki se brani na sve strane. 
Namira ga biše namirila 

“Na Kanala, mlada Providura. 


— 238 — 


Žestoko se oni udariše, 

I nemilo, brate, izkarviše ; 
Al' pridobi Kanal Providure, 
I potopi tanene galije. 

Skoči paša u to sinje more, 
Kruto pliva, ali neizpliva; 
Jer ga stiže Ivan Kontarine, 
Ter mu rusu odsiječe glavu. 

Desno krilo u nevolji biše; 

Jer galije njega oklopiše 

. Uluzali kralja nevirnoga, 
Pomoćnika cara čestitoga. 

Kruto bije maltežske galije, 

I vedroga dužda mletačkoga. 
Dvi galije bojne izgubiše, 
Braniti se više nemogoše. 

A kad vidi Andrija Dorija 
Jadno stanje maltežkih galijah, 
Na Turke je naglo udario, 

I galije mnoge potopio. 

Tu se biše od jutra do po'dne 
Silne vojske na sinjemu moru ; 
A kad li je po po'dnevu bilo, 
Na duždu je mejdan ostanuo. 

Jer njegova vojska strahovita 
Dobi vojsku cara silenoga. 
To se sgodi rata ciparskoga, 
Po kerštjane puno nesrićnoga. 

Sto galijah turskih uhvatiše, 
Toliko jih ognjem sažegoše. 
Sam uteča kralju od Algira 
Samo s svojih trideset galijah. 

Nebi ni on junak utekao ; 

Već ga pusti Dorija principe, 
Koi duždu pomoći nedaće. 
Fj neviro, nigdi te nebilo! 


Osta mčrtvih silenih Tur&kah 
Za trideset i veće hiljadah. 
Pet hiljadah živih uhvatiše, 
Sedam pašah duždu darovaše. 

Osta mrtvih duždevih vojnikah 
Pet hiljadah po. izbor jun&kah. 
Četarnajest vlastele mletačke 
Puno veće rimske i mletačke. 

Sve principah, včrstnih vitezćvah, 
Kavalirah, pobre,.i knezćvah. 
Što pogibe dan svete Justine 
Zarad svete vire Isusove. . 

Glasovite po imenu kažem 
Vitezove dužda mletačkoga, 
Bojak bijuć koji pogiboše, 

I poštenje vičnje zadobiše: 

Pogibe nam slavni generale 
Barbarigo, vitez Augustine. 
Biše njega strila udarila 
U zlo misto, u oko junačko. 

Pogiboše i dva Kontarina: —, 
Marin jedan, a Jerolim drugi; 
Al se oni lipo zaminiše, 

Jer galije mnoge potopiše. 

Pogibe nam Ivan Loredane, 

I delija Malpier Katarine. 
Frane Buono, i kapetan Mezo, 
Providuri, sileni junaci. 

Dva viteza silna poginuše: 
Marko Lando, i junak Soranzo. 
Pogiboše i dva Barbariga: 
Jure jedno, a Andrija drugo. 

Ostale ti kazivati neću; 

Jer bi pisma odveć duga bila. 
Neka pjeva, komu je ugodna; 
Nek ostavi, komu je neplodna. 


ab aŽ 


— 2359 — 


s“ 


Slidi popjevka od gospode presvietle dubrovačke, kako razbiše 
i izsikoše Turke Saracene na moru blizu grada Korčule na 
1033. — Kralja bosanskoga Ostoju Kristića na 1401. — i bana 
od Neretve uhvatiše i umoriše; prikazana presvitloj gospodi 
dubrovačkoj od Fra. Andrije Kačića, rečenoga Milovana. 


P laču gorko svita banovine; . 
Jer su one težko porobljene 
Od Turskah, silnih Saracćnah ; 
Al' podavno u stara vremena. 

Porobiše ravnu Italiju, 

Gerčku zemlju, i svu Dalmaciju, 
Dubrovačku još lipu deržavu, . 
Ravni Kotar, Liku, i Kčrbavu. 

Mnogi kralji s njima bojak biše, 
Na puno ih miestah predobiše 
Dubrovačka prisvitla gospoda, 
Od našega slavnoga naroda. 

Mnogo krat su snjima bojak bili, 
I vitežki jesu predobili: 

Kod Korčule grada bijeloga, 
Nasred mora dužda mletačkoga. 

Imadihu tanene galije, 

I velike od boja užemije, 
Vladaoce, slavne kapetane, 
Vitezove, mlade Dubrovčane. 

Silne vojske dvanajest hiljadal 
Od bijela Dubrovnika grada. 
Od Konavlja i Popova ravna ; 
Sve vojnikah od naroda slavna. 

Ostaviše svoje bile dvore, 
Zavezoše uza sinje more. 
Saracene Turke dostioše, 

Sa svih stranah na nje udariše. 

Potopiše turske sultanije, 

Berze šajke, tanene galije. 
Izsjekoše Saracene Turke, 
Pod Korčulom nevirne hajduke, 


Nečudi se, pobratime mili! 

Jer su tada Dubrovčani bili 
Puno snažni, i vele bogati. 
Pitaj mudrih, ako želiš znati. 

I nek znade još dobrota tvoja: 
Kupi vojsku Kristiću Ostoja 
Dvajest hilj4d pješac' i konjikah, 
Sve po izbor bosanskih vojnikah. 

Idje s vojskom gradu Dubrovniku, 
Ter nepraštja još ni duhovniku. 
Robi, pali sela i varoše; 
Dubrovčani al' se podigoše: 

Deset hiljad po izbor jun&kah, 

Kojino se neboje Bošnj&kah, 

I prid-njima Cerva generale, 
Dubrovčanin, od starine bane. 

Idje Cerva kralja dočekati, 

I na njega snažno udariti. 
Malo vrime postojalo biše, 
Silene se vojske susritoše | 

Kod Bargata, planine visoke, 

Blizu jedne doline duboke 
Od bedrice sablje povadiše, 
Dvi se vojske silno udariše. 

Tu se proli kčrvca od junakah 

Dubrovčanah, i mladih Bošnjakah. 
Žestoko se vojske izsjekoše, 

S obi strane mnogi izgiboše. 

Al predobi Cerva generale, 
Silni vitež, glasoviti bane. 

Kristića je vojsku izsjekao, 

I njega bi; al! je utekao. 


_ 240 — 


U tom boju poginuo biše: Razbiše ga, ter ga predobiše, 
Cerva vitez, kako pero piše. I Baršćanik bili osvojiše. 
Gdi je radost, tu je i žalosti, U Neretvi blizu Opuzena; 
Neka nije prazne, oholosti, A1 podavno u stara vrimena. 
To se sgodi, dragi pobratime! Posli toga oni vojevaše, 
Na hiljadu četiri stotine. I Španjolske kralje pomagaše. 
I posli gu oni vojevali, | Tri stotine od boja džemijah 
Ter gradove bile uzimali. Poslaše jim u malo godinah. 
Uhvatiše morskog' kapetana, Vitežki su oni vojevali, 
Od.Neretve viteza i bana. . Ipo moru vojske razbijali. 
U tamnicu tamnu zatvoriše, Kralj od Španje poznada jih lipo, 


I nemilom smertcom umoriše. Ter zagčrli malo i veliko. 
Svoj gospodi grada Dubrovnika: m. 
Čast i dika, slava privelika, 
I junačka pjesma davorija, 
Koju pjeva ravna Slavonija. 


— 241 — 


Knezovi € vlastela naroda slovinskoga. 


Maupović, iz Bosne. 

Aljinić, od "Bobovca. 

Aračinović, od Broćna. 

Babić, plemić iz Bosne, koje se sada nahodi pleme gospodsko 
na Bollu. Ovi imadoše mnoge diplome od kraljah, kada pridoše pod ved- 
roga principa, a posli od istoga principa primi diploma i: medalju, koje 
se * nahode i sada u dvoru iste gospode na Bollu. 

Bačić, od Serbije. 

Baožić, od Zente. 

Bargelić, knezovi od Podhumja, iz Livna. 

Bernjaković, starinom Grubišić, od Olova. 

Bčrzojević iz Rogoznice, medju Omišem i Zadvarjem. 

_ Bibić, od Midenoga Bšrda, iz Zagorja. 

Bielavić, od Bobovca. | 

Bieloperjević. 

- Biložiević, od Mostara. 

Bisaljić, od Duvna. 

Bogašinović, knezovi od Popova. 

'Bogopanković, iz različitih banovinah. - 

Bogostinović, knezovi od Blagaja. 

Božićević. 

Božinović, iz Glamoča. 

Branilović, od Risna. ' 

Branković, knezovi od Jajca. 

Burnazović, iz Podbilja od Imotskoga. 

Carnojević, o& Zažabja, više 'rike Morače, principi od Zente i 
Cerne Gore. 

Cetinjanin. 

Čorić, od Tvele iz Bosne. o. 

Debeljić, od Lazarića iz Srbije. 

Denović. 

Deskojević. 

Didlović. , 

Dinjić. | 

16 


— 242 — 


Dinjičić. 

Divojević, od Zagorja. 

Dobrašinović, od Vavkova. 

Dobrotović. 

Drašković. . 

Dugašinović, od gornje Zente u Epiru. 

Favković. 

Frankopanović, iz različitih banovinah i mfstah slovinskih. 

Garguričić. | 

Giendisaljić. : 

Gizdelinović. 

Glavić. 

Gradanović, iz Kozice. “ 

Granić. 

“ Grebljanović, knezovi od Serbije. 

Grubačević od Neretve iz Čitluka. X 

Grubješević, od različitih mistah. Od ovoga su plemena Grubišići 
na Makarskoj, knezovi od starine. 

Grubković, od Neretve. Od ovoga je plemena Puljan izpod Jezera. 

Hervojević, od Banje Luke. Bili su od plemena ovoga duke od 
Splita, Korčule, Hvara i Brača. . 

Hrabrenović, od Banje Luke. — * 

Ninić, od Mostara: 

Jablanović, od Neretve. 

Jakšić, od velikoga Biograda. 

Jankometović, od Sutinske. 

Janosaljić, od Mostara. 

Jeličić, iz Mostara. 

Jorinić, iz Čapljine. 

Jović. 

Jugojević, od Jugova polja. 

Kačić, knezovi od Primorja, starinom gospoda ungarska. . 

Karstilo , drugojačije Pavlović , knezovi od Tribinja, Popova i 
Konavlja. 

Kastriotić, poglavice oliti principi od Albanije. Od ovoga plemena 
bi Jure Kastriotić, rečeni Skenderbeg, koi svega vrimena svoga života 
s Turcim rat imadč, i vazda ih dobi. 

Kležić, iz Ruj4nah od polja livanjskoga. 

Klupković. 

Knezović, od Hercegovine. 


— 243 —. 


Kobilić, -od Novoga Pazara: od ovoga plemena bi veliki vitez 
Miloš Kobilić, koi ubi cara Murata na Kosovu polju. Starinom zvaše se: 


Obilić; ali zaradi nenavidnosti bi od Vuka Brankovića zazvan Kobilić, 
Kopčić, od Rame, sada su Turci. 
Kopjević. 

Korjenić. 

Kosarić, knezovi od Hercegovine. Bi od ovoga plemena Herceg 
Stipan, ban od sve Hercegovine; od istoga plemena izhode gospoda Ko- 

sirići u Šibeniku. A imadu Kosarići Turci u Ljubuškomu. 

Kositerović od Livna. 

Kosović, knezovi od Cetine. Od ovoga je plemena kuća u Kotoru 
prisvitloga i pripoštovanoga gosp. Vicenca Kosovića, biskupa korčulanskoga. 
Od istoga plemena nahodi se kuća u Zaostrogu; Derveniku ina veće mistah. 

Kostanić, knezovi od Dšrvenika u gornjemu Primorju. 

Kotromanović od Mileševa iz Bosne, bani i kralji bosanski. 

Kovačić, od sela Kovačića iz Livna. 


P4 


Kragunić, od različitih mistah i banovinah Bosne _.i Hercegovine. 


Krašinović. ' 

Križić, od Vinjana iz Posušja. 

Kružić, bani, duke i markioni od Kliša. 

Kubretić, iz Cetine, knezovi od Varljike. 

Kukretić, od Tvele iz Bosne. 

Kurjačić. 

Kvavković. 

Latičić. 

Linjičić, od Šibenika. 

Ljubetić. 

Ljubibratić, iz Tribinja, comites. 

Lorkić. 2, 
Lovretić, od različitih banovfnah. 
Lubković, od Foče iz Hercegovine. 
Maravčić, od Livna. 
Margeritić, od Zažabja. 
Margitić, od različitih banovinah. 
Martinušević, od Buskoga-Blata. 
Marulović. 
Masnović od Livna. 
Matijevković, od Raska. 
Melinić. 
Mereljić. 


P4 


a 


— 244 — 


Mernarić. | 
Mernjavčević od Hercegovine. Bi od ovoga plemena Kraljević 
Marko, kako se nahodi u historijam slovinskim. 
Mirilović, od mista Mirilovića, 
Miljenović. 
Mladjenović. 
Morović, od Zvornika. 
Morovlašić. | 
Mučijević, od Smedereva. 
, < Nemanić, od Mostara. 
Neorić, bani od Muća. 
Nimičić, od Ljubuškoga. 
Novaković, od Zažabja; od ovoga plemena izlaze Maslardiči. Go- 
spoda, od kojih bihu mnogi dobri, redovnici na Braču. 
Oblačić, iz Lazarića. 
Omučević, od Olova. 
Orlović, iz Broćna. 
Palikuća. Gospoda: velika u 'Derveniku. 
Paračić. 
. Parmezanović. | 
Pasovčić, od Neretve. 
Pikolomenović. 
Pokrajčić, iz Travnika. 
Predojević, od Pristolja, rečenoga Sera. 
Prelasović, od različitih banovinah. 
Radjelović, od Fojnice. 
Radmirović, od cčrkvice kod Foče. 
Radojčević. 
. Rajković, od Ogorja. 
Režić, od Bobovca. Od ovih se nahode mnogi dobri oficiri, 
virnosti i poštenju, a najveće u strahu božjem. — 
Rupčić, od mista Rupčića kod Dubrave: Cerni - Verh. 
 Ružječević. . 
Sagrilović. 2 
Senčević, od Mileševa u Hercegovini. 
Šestokrilović, od Perasta. 
Sestričić. | 
- Sitničić, od Kosova-Polja. . \ 
Sladojević, od Imotskoga. | 
Šmoknonović, od mistah različitih. 


i A A A A AŠ 


— 245 — 


Sokolović, od Sarajeva. 
Stanković, od Vučevice. 
Sudić, od Poljicah. 
Svimirović, od Neretve iz Renjica. 
Svitlojević, od Smedereva. 
Šubić, od Bribira iz Ostčrvice. Od ove familije izadja ban Nik. . 
Zrinović, silni vitez na oružju. 
.Tasović. 
Terganović. 
Tesevčić, od banovinah različitih. 
Tičinović. 
Tolišić. : 
Tomanović, drugojačije Tolenović, iz Hercegovine.. 
Tvartković, od Popova iz Dračeva. 
Vilić, od gornjega - Vakupa. 
Vladmirović, knezovi od Mostara. 
Vlašić, rečeni Vlaić Uroš, Nemanjić, sve jedno pleme. 
Vojković, iz Vojkovića od Tribinja. 
Vojnović, knezovi od Užica. Od ovoga su plemena Nakići. 
Vukoslavić, od Careva iz Raska. 
Vuković, drugačije Hčrvatnić, iz Livna. 
Zlatonosović. 
Zoranović, od Sarajeva. 
Zurjatić, od različitih mistah. 
Zvizdojević, od Konjica iz Rakitnice u Bosni. 
Žantić, od Neretve. 
Žarković, od Zažabja. 
Ždralović, od Sutinske. 
Želković, Hercegovci. 
Žilić. 
Žimraković, od Zažabja. 
Županović, od Županca i Duvna. 
Slidi takodjer kratko zabiliženje medju ostalom gospodom bosan- 
skom od jasne i prisvitle objiteli i kuće kneza Relje Omućevića-Gčr- > 
gurića, narečenoga vlastelina bosanskoga, gdi ćeš vidit' u kratko, dobro- 
voljni štioče, trinajest por6dah po mužkoj kervi, od kojizih izajdoše bani 
od Kostora u Macedoniji, na misto bani u Bosni, vitezovi oliti kavaliri 
_ svetoga Jakova od Galicije, bojni i nedobitni generali na moru ina zemlji 
kralja od Španje i Napulje. Od istih izajdoše cesarice; budući da udavahu 
- svoje sestre i svoje kćeri za kralje i cesare carigradske i trapezuntske u kuću 


- 


— 246 — 


Komnenovu, u Beču takodjer kod ces4rah i ungarskih kr&ljah imadoše 
velika dostojanstva, i gospodstva, kako se štije u njihovim dopuštjenjim, 
oliti diplomim, kpje bi dugo bilo ovde prikazati. Slide dakle u kratko 
odzgor rečeni porodi od iste kuće. 

, Porod pčrvi. Knez Radivoj: Gčrgurić, rečeni Vladisaljić, bi 
knez od grada Tuhelja, koi se nalazi usrid Bosne, medju Kreševom 
i Konjicem, koga posidovaše od toliko godfnah. njegovi stariji, od kojih 
ričih moreš poznati, da nisam počeo od početka pisati stablo od njihovih 
por6dah; zašto bi odviše dugo bilo govorenje; već samo od onih, koji 
su bili malo vrimena. Ovi imadč za ženu, imenom Vladavu Baošića. Misto, 
gdi se ovi grad. nalazi, zove se župa Smuzske, odkuda starinom izajdoše. 

Drugi porod. Knez Gergur, sin kneza Radivoja Gčrgurića 
odzgor rečenoga. Ovi imadč za ženu Katu Krašojevića. 

Tretji porod. Knez Radivoj,.sin Gčrgurev, na misto “ban od 
Jajca i njegovih dčržavah. Ovomu Stipan Kotromanović, ban bosanski, 
potvčrdi svakolika posidovanja, koja uživahu njegovi stariji, i rečeni grad 
Tuhelj dadč na njegovu zapovid i uživanje, i to bi godišta Gospodinova 
na 1268. Ovi imadč za ženu Anicu Zvijezdića. , 

Četvarti porod. Knez Gergur, sin Radivojev. Ovi bi prozvan 
Homutina; zašto bijaše vragoljast, a imadjaše dva brata, i mučeći se i. 
vragujući s njima, izmakao bi im štogod iz rukuh, pak izmuždjio kao 
riba, i utekao bi dražeći jih; zato ista bratja nadiše mu ime Homutina, , 
i tako, koji se od njega rodiše, prozvaše se Homućevići-Gergurići. Ovi 
bi vojevoda od Jajca, i imada za ženu Ružicu Kostanjića. , 

Peti porod. Knez Relja, sin Gčrgura Homutine, bi prozvan 
Homućević. Ovi bi ban od Kostura, grada u Macedoniji, i veliki vojevoda 
cesara Stipana Nemanjića, godišta Gospodinova na 1349., bi toliko hitar, 
i neizrečeni junak, da bi se mogle od njegovih slavnih dilov4njah velike 
knjige napisati: al' mi neda vrime ni siromaštvo metnut na štampu. Samo 
ću od njega ovdi metnuti jedno dilo od njegove hitrosti. Nahodeći se ovi 
jedan put s gospodom na polju više Smuzske medju Kreševom i Konjicem 
blizu cerkve Padigmanske, učini na noguh tri skoka toliko velika, i toliko 
čudnovita, da svi ostaše izvan sebe, kako govore, da je smista skočio 
svaki skok po trideset i dvi stope tako, da za vikovičnju uspomenu 
usadiše velike stupove od kamena, od jednoga skoka do drugoga, i na 
njima upisaše slavnim slovima ove riči: ,Ovdi skoči vitez Relja 
Homućević.“ Ovi, kako rekoh, bi kapetan, i general sverhu sve vojske 
cesara Stipana Nemanjića; imadč za ženu Vidosavu Baošića. 

Šesti porod. Knez Gčrgur Homućević, drugi Ban od Kostura i i 
gospodar od Popova, Orahova, Slanoga, i imadč za ženu Maru Gjupanovića. 


a 
s 


— 247 — 
Sedmi porod. Knez Hranisav Homućević, gospodar od Popova, 
Orahova, i Slanoga; ovomu potvčrdi kralj bosanski Tvartko svakolika 
privilegija, dopuštenja, i posidovanja, koja su uživali njegovi stari, gos 
dišta Gosp. na 1395. Ovi bi vojevoda i vladalac od Primorja namisto 
rečenoga kralja, i imadč za ženu Radu Ljubibratića. 

Osmi porod. Knez Brajan Homućević, gospodar od Popova i 
Orahova; zašto mu Dubrovčani na silu uzeše baštine t zapovid, koju 
imadjaše u Slanomu, to jest na 1460. i imadš za ženu Gojisavu Kovačića. 

. < 0Deveti porod. Knez i vojevoda Radivoj Homućević, gospodar 
od Popova, Orahova, i od svih svojih starinah, koje mu potvšrdi Matijaš 
kralj ungarski na 1465., i imadč za ženu Vidosavu Kostanjića. 

Deseti porod. Knez Milat Homućević, gospodar od Popova, 
Orahova, i od svih svojih didovinah; imade za ženu Blicu Tasovića. 

Jedanaesti porod. Knez Ivan Homućević, gospodar od Po-. 
pova i Orahova , i bi poglavica od svih bojnih drivah kralja od Napulje, 


to jest general, i imadč za žehu Radu Čorića. 


Dvanaesti porod. Knez Ivelja Homućević, gospgdar od -Po- 
pova, Orahova, i opet od Slanoga, i general od svih bojnih galijah kralja ' 
od Španje, i imad& za ženu Jelu Bogašinovića. 


Trinaesti porod. Knez Petar, Iveljin sin, vitez, oliti kavalir 
svetoga Jakova, apoštola od Galicije, komisar i general sverhu sve vojske 
Filipa drugoga, kralja od Španje, a navlastito sverhu vojske slavnoga 
naroda, koje mnogo imadjaše u ono vrime posli razrušenja kraljestva bo- 
sanskoga i njegovih banovinah. 


Od ove kuće na 1320. bi Radigost, Arcibiskup metropolitan u ' 
Bosni, u gradu imenom ,olasinci; takodjer drugi bi metropolitan u istoj 


- cerkvi, od iste kuće, imenom Dobroslav, na 1366. Po isti način biše 


mnozi kanonici, i dekani u svetom Nikoli u BAru, i u drugih mistih: 
biše toliki i toliki redovnici, bogoslovci i naučitelji u redu sv. etca Do- 
minika, i sy. otca Franceška, i jedan blaženi, imenom Julijan, od bosanske 
provincije, oliti d&ržave. - Odkuda ćeš poznat', da je ovo bila kuća ne 
samo od uzvišenoga gospodstva, da li jošter bogoslavna, katoličanska, i 
pravovirna. 


Od ove kuće Jelina, kći kneza Ivelje Homućevića, udadš se za 
Petra Komnenovića, sina Aleksina. A od kuće Komnenove izašlo je dva- 
najest ces4rah. 


Ovo nek' bude zasad zadosta, za uspomenu od kuće Homu- 
ćevića, a tko želi znati više, neka štije knjige, koje se ovako zovu: ,Le , 


glorie cadute dell antichissima, ed Augustissima Famiglia 


“ * \ 


— 248 — 


Comnena, del! Abbate Don Lorenzo Miniati, stampate in 
Venezia per Francesco Valvasense del 16683.“ 


- Ali imaš, moj poštovani štioče, znati, da ovde sva plemena go- 
spodska nisu imenovana, budući da se nahode u različitim kartam, du- 
kalam i diplomam mnoga vlastela, i knezovi od naroda slovinskoga, koji 
nisu u broju gospode gori imenovane, kakonoti ovi, koji slide, i drugi 
. mnogi: 
Knez Matić, iz Varvare starinom. 

Radinović. 
“ Radosaljić. 

Ivanović. 

Radivoljević. 

Milatović. 

Divičić. 

"Ostoić. 

»  Srilojević. 
Ovi: plemići bosanski, i mnogi drugi, nahode se koji u diplomam, 

koji u dukalam principovim, kakonoti niki od ovizih u diplomi kneza 
Kostanića iz gornjega Primorja, koju imada od kralja Tvartka na 1398., 
na kojoj se imenovani knezovi podpisuju. 


U vrime kr4ljah bosanskih Matići bili su knezovi od Varvare, 
koja je blizu Rame u Bosni; ali posli razasutja bosanskoga dodje u Pe- 
trovo-Polje, i u mistu, koje se zove Cipčić, nastani se, gdi se i sada 
vide temelji od njegove kule. Od rečenoga kneza Matića i sada se na- 
hodi kuća u Čovoljavim, koji se istim plemenom zovu. 


. Uspomene mnogih gospodskih kućah posve su se utčrnule, niti 
se znati mogu, a razlog je ovi: kada Turci Bosnu osvojiše, koga mogoše : 
uhvatiti, posikoše, njihove uspomene sažegoše, a dogodi se ovako: dozva 
car na viru gospodu bosansku pod grad, koi se zove Jajce, i obeća,im 
dati njihove baštine, sela, gospodstva, i potverditi sva ona privilegija, 
koja su uživali prija pod kraljim bosanskim, naredivši im: da donesu sve 
svoje karte, koje se u njihovim kućam nahodjahu, toliko od njihova gospodstva, 
koliko od zemđljah, i vitežkih dilah, koja su oni i njihovi st4ri učinili. 


3 32 3 3 s 3 3 


Došavši dakle starešine od kućah gospodskih prid cara pod Jajce, pri- > . 


kazaše mu karte svoje, koje imadući car u rukuh, sve jih čini sažeći, a 
njih na tvrdoj viri, koji se nehtiše poturčiti, čini pogubiti. Ostali puk 
dozva prida se, ter izprominjiva imena njihova stara, i zapovidi, da se 
u napridak imadu otčevim imenom zvati, na-priliku: komu otac biše Petar, 
zapovidi, da se u napridak zove Petrović, itd. 


— 249 — 


Mnoga gospoda, koji se nehtiše poturčiti, i koji imadoše - sriću 
sakriti se od sablje Otmanovića, pobigoše k moru u Primorje, kako se 
nahodi u pismu u manastiru bosanskomu , koi se zove Fojnica, gdi se 
štiju ove riči: ,Magna etiam Bosnensium pars ex eo. turbine 
in proximas Krainae plagas, oramque maritimam fuga se 
salvavit, quarum pleraeque familiae olim nobiles, nunc 
privatae sunt, Religionis quam Patriae amantiorum.“ Bo- 
sanska arma jest jedan štit, i na njemu pol miseca, i jedna zvizda. U 
Primorju na mnogim starim grobnicam nahodi se rečena arma: sva je 
prilika, da su takve grobnice učinjene od bosanskih uskćkah, za jednu 
uspomenu o od svoga došaštja i gospodstva. 


- Govorenje kratko od kaće Vladmirovića. 


Iz historijah slovinskih, dipl6ćmah b&nah i kr4ljah bosanskih, i 
duk&lah privedrih principah mletačkih, saviše istinita plemenitost, velis 
čanstvo i gospodstvo, koje u stara vrimena uživaše kuća knez6vah Vlad- 
mirovića i ostavivši historije, koje su svitu očite, ukazujem ono, što se 
u dukalam i diplomam uzderži. ' 

Na 990., Maja na 20. Knez Vukotin Vladmirović, osobiti gospodar 
od kastela Vladinjea, i vladalac od mnogih mistah i kastćlah u Herce- e 
govini, imad& plemenitu dukalu od privedroga principa Petra Kandijana, 
u kojoj mu daje mnogi privilegija, zaradi službe, virnosti i pomoći, koju 
mu biše rečeni knez učinio. 

Na 1010. Knez Vukosav Vladmirović imada izverstitu diplomu 
od Kotromana, bana bosanskoga, u kojoj imenuje se rečeni knez Vukosav, 
gospodar i zapovidnik od sve Neretve, i kako ga vas sbor plemićah bo- 
sanskih, i mogućih od kraljestva izbavlja od obćenite tegoće davanja; 
koja se običavahu kraljem bosanskim davati. Bi mu u istoj diplomi po- 
tvčrdjena oblast osobita, vladanje i zapovid svčrhu svih svojih mistah, 
s6lah i kastćlah. Štije se takodjer u istoj. diplomi, kako dobi pravdu 
hercegu Stipanu, to jest misto, koje se zove Krupa izza Čitluka, dšrvo, 
kami i vodu. 

Na 1387. imade knez Radoš Vladmirović diplomu od Stipana 
Tvartka, kralja bosanskoga, u kojoj mu bi dano, i potverdjeno za vlastitu 

baštinu Broćno, Ljubuški i sva sela do deržave primorske. | 
Na 1446. Vilemir Vladmirović reda svetoga Basilija, oliti Va- 
silije Opata, bi biskup od Žređovije, iu jeziku latinskomu i gčrčkomu 


— 250 — 


puno naučan i razuman; ovi biše veliki kancelir, i sveznadar kralja 
Stipana Tomaševića. 

Na 1461. Knez Radivoj Vladmirović imad& od Stipana Kristića, 
kralja bosanskoga, mnoge baštine u Bosni, zaradi njegove službe, i vitež- 
koga. vojevanja, dadč mu takodjer Mlit u moru, nedaleko od Stona. 


; Na 1551. Knez Vladislav staše u Perci izza Baćine u deržavi 
primorskoj, i uzdčrža se u gospodstvu; ali ne u mogućstvu, u komu se 
njegovi st4ri nahodj&hu; jer tako hoti turska sila, koja nikomu nepraštja. 
Slaga se s knezovim od Primorja, s kojziim učini nike zakone _i naredbe, 
na kojih se Vladislav podpisuje svojom rukom, na 1610. 


Na 1563. Fra Daniel Vladmirović, reda. sv. Frane, dčržave bo- 
sanske, čovik puno mudar, i naučan, bi biskupom od Duvna, podnese 
mnoga progonstva od Tur&kah, od kojizih bi ubijen najposli , koga tilo 
od kerštjanah bi ukopano u cčrkvi manastira ljubyškoga. 

Na 1620. Knez Šimun življaše u Perci, i ovoga ubiše Senjani, 
koji dosta zla u svoj Dalmaciji učiniše. Osta mu sin Ivan, i ovoga Vlasi 
zazvaše Šimunović, i tako se zazvaše svi oni, koji od njega izadjoše. 

: Na 1647. Rečeni knez Ivan priveda Krajinu do kule Norina, i 
zato mu od privedroga principa Franceška Molina biše radi vitežkih dilo- 
v&njah potverdjena sva privilegija, toliko bosanska, koliko mletačka. 

Na 1684. Otac mnogo poštovani F. Antun Vladmirović, prozvan 

+ Gabeljanin, mudar redovnik i veleznan, bi ućinjen provincijalom bosanske 
provincije. ' e 

Na 1685. Knez Nikola Vladmirović samo s četiri driga virna 
osvoji kulu od Norina, .za koje vitežko dilo imada pohvalu s platjom od 
principa. Ovi puno kr&t bi od Jerolima Kornera poslan na mejaše turske, 
da čini ugovor s Bebića pukom, kako i na koi.način imadiše bižati. pod 
krilo principovo, i našavši prigodu, dodja, i naseli se u dčržavi, koja u 
stara vrimena biše istih knoz6vah Vladmirovićah. Rečeni knez Nikola bi 
u ono vrime glasoviti junak; jer vitežki vojeva, i mnoge odsičč turske 
glave: ali i on na uzetju Gabele od turske puške pogiba: ,qui gladio 
cecidit, etc.“ Ove sve stvari svidoče attestati Kornera generala, i 
Dulfina, 1690. o n 

Na 1700. Fra Šimun Vladmirović bi parokom u Sarajevu, koga 
radi svete vire ubiše Turci, kako svidoče karte nošene na kapituo gene- 
ralni u MHan god. 1722. 

Na 1704. Knez Jure Vladmirović od generala Zane bi učinjen 

. kapetanom. od krajišnikah, prid kojimi vojeva, tursku zemlju porobi, 
plino zapljni, s njima glave odsica, i mnogo robja dovede. 


— 251 — 
Na 1751. Knez Luka i Ivan Vladmirović imadoše, u kriposti 
starih dostoj&nstvah, dukalu ed principa, u kojoj potvčrdjuje njihove di- 


. plome, koje jim kralji bosanski dali bihu, dajući njima, i njihovim po- 


slidnjim uvike plemenito ime od knežstva sa svim onim uživanjem, koje 
gospoda ostala od te včrsti uživati običaju. Od ove kuće i sada su dva 
redovnika sv. Frane. Jedan je za lektura generalnoga u Šibeniku, imenom 
Fra Luka, čovik u svomu zanatu kripostan, i naučan; a drugi u Ungariji 
študenat, imenom Fra Paska', sinovac rečenoga otca poštovanoga Fra : 
Luke, Bog Jim dao sriću, i vazda pošten glas! -- | 


Pisma od Vukotina Vladmirovića, prikazana knezu Luci Vlad- 


miroviću. . 
Ponosi .se Lika Zrinovićem, !oPotverdi mu i sva pisma stara, 
Novi Pazar Miloš Kobilićem, Što je ima? od rimskih ces&rah: 
Cerna Gora hercegom Stipanom : Da banuje vazda brez 'harača, 
A Neretva Vladmir-Vukotinom, "Da na boju neuzkrati mača. 
Koi biše dika od knezćvah, Malo zatim vrime postajalo, 
Svitlih b4nah, snažnih vitez6vah, Dvajest godin? još nebiše prošlo, 
Sve ufanje kralja bosanskoga, Kad u Bosnu dodja Kotromane, 
Britka sablja dužda mletačkoga. Ter učini viće i divane. 
Po_ porodu Boga gospodina. Vukotina zove najpšrvoga' 
Još neprodje litah ni godinah: Od gospode i kraljestva svoga, 
Devetdeset i devet stotinah, Hoti: da je. pčrvi u saboru 
Kad Neretva rodi Vukotina. I njegovu bijelomu dvoru. 
Poznadč ga dužde Mletčanine, Razširi mu st&4ru banovinu, 
Po imenu Petar Kandiane, : I njegovu lipu didovinu, 
Kada s vojskom u Neretvu dodja, - Qdklem vrije voda Žarvnovnica, 
Vukotina u Vladincu nadje. Svu Neretvu do biloga Stoca. 
Vukotin se složi s Mletčaninom Odklem Norin udara u more, 
Sa svom svojom starom banovinom, Sve Popovo čak do Cčrne Gore; 
Pomože mu podložit Krajinu, Sve dčržave od Mostara grada, 
Slavu dadč duždu Mletčaninu. | Da u vike brez harača vlada. 
Što zapita Vladmir Vukotine, Svitla kruna Tvartković Stipane, 
To mu dade dužde Mletčanine: > Kralj od Bosne slavne vazda zvane, 
Potvčrdi ga banom od Vladinca, Puno hvali Vladmira Radoša, 


Nek*' su bani i njegova dica. . Veće nego Obilić Miloša; 


= <. ed 


— 252 — 


Jer je njemu u pomoći bio, 
I ungarsku vojsku pridobio, 
Prid kojomno Kleševiću biše, 
- Pava' bane, tako se zoviše. 
Zato kr&lju pomilova njega, 
Veće nego bana ijednoga,_. 
Razširi mu st&ru banovinu, 
I potvčrdi lipu didovinu. 
Darova mu selo Tialjinu, 
Još Veljake, Klobuk, a i Plinu, 
Sve Zviriće, Struge i Borovce, 
Izvan toga darova mu novce. 
Ravno Broćno sve do Ljubuškoga, 
I Ljubuški čak do Imotskoga: 
Da banuje iz grada Sladinca 
Radoševa slavna porodica. 
Kad se pobi care Sulemane, 
I kralj svitli Kristiću Stipane, 
Na Kosovu polju velikomu, 
Ravnu, dugu, puno širokomu, 


Kratka pjesma od jasne kuće 


Toga Stipe neučini boja 
Brez svog? ujca Vladmir-Radivoja, 
I rusu bi glavu izgubio, 
Da ga Vladmir nije izbavio: 
Zato kr&lju pomilova njega, 
Veće nego bana ijednoga ; 
Jer mu dada mista i države, 
Po Krajini bijele gradove: 
Tešanj, Visu, i Komotin bili, 
Još i Gradčac, pobratime mili! 
Od Melide, koju topi more, 
Sve dčržave čak do Cčrne Gore. 
Ako li mi, pobro, neviruješ, 
Poslat' ću te, da diplome štiješ, 
Od bosanskih krljah upisane, 
Od mletačkih diždah potvšrdjene. 
Mili Bože, na daru ti hvala! 
Je | Neretva igda na svit dala, 
U toliko stotinah godinah, 
Od Vladmira većeg' gospodina ? 


i vitežkoga plemena Ivanovića, 


prikazana prisv. gosp. knezu i kavaliru Jozi Ivanoviću. 


yA apjevajte slovinske krajine, 
Sva kraljestva i sve banovine, 
Davorije vaših vitezdvah, 
Svitlih binah, i mladih knez6vah. 
Medju njima kneza velikoga, 
I principa od Niša biloga: 
Po imenu Ivanović Jurja, 
Koino se glasi do Primorja. 
Po svoj Bosni, Lici i Kšrbavi, 
Dalmaciji, vitežkoj dčržavi, 
Po svoj ravnoj. zemlji Ungariji, 
Slavoniji, i po Bulgariji. 


Jer je junak na oružju bio, 
I vitežki Turke pridobio ; 
Ter se slavi svuda od junakah: 
Dalmatinah, i mladih Bošnj&kah, 
A najveće od Jankova sina: 
Matijaša, kralja od Budima, 
Koi njemu poklanja darove: 
Ravna polja, sela i gradove. 
Izvan što mu biše djedovina, 
Od starine liepa banovina, 


 Dariva mu Niš grad na Krajini, 


I varoše u Hercegovini. 


* — 253 — 


Principom ga Matijaš zoviše, 
Kakono mu od starine biše. 
To Marnjavić mudri svidočaše, 
Imenom se Tomko zovijaše. 

Od njegova roda, i plemena 
Izadjoše u svaka vrimena 
Glasovita po svjetu gospoda 
(Od našega slavnoga naroda. 

Jedni slavć dužda mletačkoga, 


Drugi svitla cara moskovskoga. 


Koji slave dužda mletačkoga, 
Oni jesu roda junačkoga, 
Ter se zovu i sada knezovi, 
Od Dobrote mjesta vitezovi, 
Kavaliri od svetoga Marka, 
Slavit će se do sudnjega danka ; 
Jer pošteno jesu vojevali, 
Često turske glave odsiecali, 
- Pod barjakom dužda mletačkoga, 
I našega kralja privedroga. 
Gospodstvo su na sablji dobili, 
A nisu ga za novce kupili; 
Već vojujuć i bojak bijući, 
Za Isusa kervcu prolij4ći. 


- * 


To svidoči dužde Mletčanine, 
I junaci kotorske. krajine, 
Dalmacija, Lika i Kerbava, 
Od starine slovinska dčržava. 

Koji slavć cara moskovskoga, 
Od starine roda slovinskoga, 
Ono jesu velika gospoda, 

I principi slavnoga naroda. 

Protasio Ivanović biše. 
Poglavica, kako pero piše, 
Za elčiju puno kr4t je bio, 
K Leopoldu u Beč dolazio. 


Od cesara on primi poštenje, 
Za njegova gospodstva zlamenje : 


Čast i diku, darove gospodske, 
To primaju elčije moskovske. 


I sada su gospoda velika, 


Pjevaj, pobre, to je tvoja dika! 

U lijepoj zemlji Moskoviji 

Svitli bani, na glasu knezovi 
Od koljena Ivanović kneza, 

Slovinskoga na glasu viteza ; 

A rodbina Joze kavalira, 

Nad maču mu dobra sreća bila! 


Slidi kratko govorenje od jasne kuće i vitežkoga plemena 
* kneza Nakića , bosanskoga plemića, vlastelina Sada, i vićnika 
skradinskoga. 


Knez Ivica Vojnić, rečeni Nakić, na 1551. bi vlastiti gospodar 
od mista Vojnića,- Rompovića, Buovića, Ovina, i drugih sćlah, i ovi se 
prozva Nakić od matere, kojoj Nako ime biše. Ovi ostavi pet sin6ćvah 
. nakon sebe, to jest Gčrgura, koi se rodi na 1590. Mitra, rodjena na 
1602. Tomu, koi se rodi 1603. Pavla, rodjena na 1605. Matija, koi 


se porodi na 1607. 


Knez Mitar ostavi četiri sina nakon sebe : Matija, na 1628. ro- | 


djena; Stipana, koi se na 1629. rođi; Martina, koi .se porodi na 1630.; 


Ivana, rodjena na 1633. 


' . — 254 —. 


PA 


Knez Sčrdar Matij imadš šest sin6vah: Fra Antuna , reda sv. 
Frane, provincije bosanske, rodi se na 1660. i bi veliki naučitelj, jubilat, 
i teolog Gonzage, duke od Mantove; Anton, koi se rodi.na 1652. i ovi 
bi kapetan od pišicah; Pava' na 1665. rodjen; Gčrgur kolluneo, sopra- 
intendente i kavalir sv. Marka, rodjen na 1680. Nikola serdar i kolluneo 
od krajine, rodjen na 1587. Ilija Alfir, rodjen na 1689. : 

Knez Gčrgur imadč četiri sina: Fra Antuna, reda sv. Frane, koi 
biše puno naučan, rodi se na 1701. Matija, koi bi kapetan i serdar, i 
ovi se rodi na 1708; Stipana, kapetana i serdara, rodjena na 1710; Ivana 
Alfira, rodjena na 1715. 

= Knez Nikola ostavi nakon sebe pet sin6vah: Pavla, rodjena na 

1750. Ovi bi kapetan ođ piš&cah , vice-gubernator od oružja, i kolluneo 
sopraintendente od Krajine. Matija, koi se rodi na 1722. i ovi bi kapetan 
tenente ođ piš&cah, i major od pijace kninske. Gergura na 1724. poro- 
djena, i ovi bi alfir od konjikah. Miju, koi se rodi na 1728.; Stipana, 
koi se na 17383. porodi; i ovi bi kadet od kavalerije. 

Nehtijući knez Matij, Nakić, i bratja njegova podnositi turskoga 
zuluma, ni biti njihov podložnik, i želeći protiva njima vojevati pod 


. slavnim barjakom principovim, ostavi svoju didovinu, i sve, što od starine 


uživaše; diže se s bratjom, i prived& pod krilo privedroga principa blizu 
dvi hiljade kićah, nad kojizim Matij biše glavar, i vladalac.  Privedri 
princip nadari njega i bratju njegovu s privilegijam', medaljam' od zlata, 
i s divan-kabanicam', koje običaje davati knezovom velike časti dostojnim. 

Dade jim zemlje i mnoga posidovanja u Dernišu, i polju Petrovu. 
Učini Matija serdarom od svih darniških krajišnikah , s kojizim svega 
svoga života vojeva, robeći tursku zemlju, i mnoge odsicajući glave S 
bratjom svojom, a navlastito s Martinom, glasovitim u ona vrimena vitezom. ' 
Vojevaše rečena bratja pod Foskulom , Kornerom , i Molinom generalim 


od Dalmacije, ter neizrečena zla Turkom učiniše. Dščrniš, Zadvarje, 


Sinj, Knin, i ostale mnoge kule i gradove osvojit pomogoše. 

Porobiše puno putah Broćno do Mostara, Duvno, Livno, Ramu, 
Majdan, Glamoč, i druga mista turska; opalivši sela,:varoše, i mnoge 
čardake.  U- deržavi, šibeničkoj s svojizim krajišnicim razbiše Turke, 
oteše jim robje; devetdeset odsikoše gl4vah ,. a veće jih živih uhvatiše. 
Na Grahovu razbiše pašu, sto i trijest i pćt glavah odsikavši. Na Kosovu 
s malo svoje družine udariše na Turke, ter veće od devetdeset Turikah 
posikoše. Serdar Matij samo s dvi sta svojih krajišnikah na Bilaju 
porobi i popali turske kuće, osvoji kulu pašinu, posičč mnogo Tur4kah, 


i dovedč u Šibenik mnogo robje tursko, koje dada generalu Jerolimu 


Korneru, otidje u Livno prid svojim" krajišnicim, i odsičč turskih gl&vah 


e 


— 255 — 


petdeset i sedam, a čet&rdeset i sedam sužćnjah dovedč. Sčrdar Matij 
s bratom Martinom razbi Turke u Rupam, gdi trijest gl4vah turskih od- 


. sikoše; mnogo plino i sužnje dovedoše. U Verpolju odsikoše četčrdeset 


gl4vah, medju kojim? posičč Martin bega Dagovića, ćaju paše Atlagića. 

Pod Glamočem učini Turkom mnogo zla; na Grahovu pomožč 
razbiti Masul-pašu. Pod Sinjem, pod Zadvarjem, pod Dščrnišom, Kninom, 
i pod Gabelom ova bratja mnoge glave odsikoše, robje pohvataše , i 
kčrštjanah pod krilo privedroga principa privedoše, medju kojim" prido- 
stojnu kuću Vučkovića, iz koje izadjoše verstni na oružju vitezovi. 

Serdar, glasoviti“ Matij, sikuć Turke pod Gabelom, od istih 

pogibe na 1694. i bi od sve vojske principove gorko oplakan, i obžaljen, 
vitežki je živio, vitežki je i sveršio. 

Sin njegov Gergur, kolluneo, i kavalir u junačtvu naslidova stope otca 
svoga; jer toliko bečkoga, koliko maloga rata mnoge turske odsiče glave, 
sela i varoše porobi, kule i čardake turske osvoji, i zaradi'njegova vi- 
težtva imada kavalirstvo, medalje, i kolajne zlatne od privedroga principa. 


Slidi pisma od vitezovah gori imenovanih, prikazana prisv. 
gosp. knezu i kollunelu Pavlu Vojniću, rečenomu Nakiću. 


orko cvile dva mila brajena, 
U bogatoj zemlji odgojena: 
Dva Nakića, kneza i plemića, 
Od starine roda Vojinića. 

Knez Matijaš jednom? ime biše, 
Vitez Martin drugi se zoviše. 
Cvileć oni jesu .besidili, ' 
Medju sobom lipo razložili: 

Lipa ti je naša didovina, 
Kako znade sva Hercegovina. 
Vojinići, a i Rompovići, 
Ovin selo, još i Buorići. 

U njima su zelene livade, 
Ravna polja, plemenite vode ; 
Al' je njima zaludu lipota, 


Hladnih vćdah zdravje, i dobrota: 


Kad jih tare Otmanović care, 
Koi smačč naše bane stare, > 
I njegove age, i spahije, 
Silne baše, odže, i kadije, 


Pi 


"Ter oteše našu didovinu, 


Od starine lipu banovinu, | 

Ravna polja, livade zelene, 

Kud rastihu jabuke rumene. 
Sve bogatstvo, i naše gospodstvo 

Upadosmo, brate, u sužanjstvo, 

Nemiloga dvoreć gospodara, 

Po imenu, Otmanović cara. 


* Od zuluma živit nemožemo, 
Već sahnemo, i težko vehnemo.- 


Sve dadosmo, štogod imadosmo, 
U nevolju, brate, upadosmo. 
Naši kmeti sad su gospodari, 
I carevi virni haznadari, 
* Koji svetu viru ostaviše, 
"A pogani zakon zagerliše. 

Da bižimo k moru latinskomu, 
Vapijući Bogu velikomu, ; 
Pod krioce dužda mletačkoga, 
Latinina kralja čestitoga. 


ad 


Koino je majka od jun&kah: 
Dalmatinah, i mladih Bošnj&kah, 
Dat' će nami praha i olova, 

I za kalpak krila sokolova. 

Robit' ćemo careve dčržave, - 

Do Bihaća, Like, i Karbave, 
Bit' ćemo se kano Cernogorci, 
Vira moja, platit" će.nam Turci. 
Sablje ćemo kervce napojiti, 

= «Isusovu viru razširiti; 

Izgić' ćemo naše zulumčare, 
Silne paše, Turke janjičare. 

Vodit' ćemo sužnje u Latine, 

Platit' će nam Turci do istine! — 
“Što sboriše, ono učiniše: 
Na latinsko more pobigoše, 

Dovedoše hiljadu jun&kah, 

Sve ditićah, i mladih mom&kah, 
Pod krioce dužda mletačkoga, 
Odbigoše cara silenoga. | 

Lipo ih je dužde pričekao, 
Darovao, i pomilovao ; 

I daje im praha i olova; 
A Nakićem krila sokolova. 

Nakići su serdca junačkoga, 

Od starine roda vitežkoga: 
Svoje britke sablje naoštriše, 
Na carevu zemlju udariše. 

Porobiše Duvno i Županjac, 
Livno ravno, Kupriš i Broćanac, 
Opališe sela, i varoše, 

Mnoge turske glave odsikoše, 

Osvojiše kule i gradove, 
Pridobiše Turke vitezove, 
Pohvataše momke, i divojke, 
Ucviliše stare turske majke. 

* Osvojiše Kotar i Zagorje, 

Knin bijeli, Darniš, i Zadvarje, 

I Gabelu u Neretvi mutnoj, . 

Još Sinj tvardi u Cetini ravnoj. 


Na Kosovu Turke potiraše, 
Devetdeset gl4vah odsikoše, 
Kad razbiše pašu bosanskoga, 
Masul-pašu, zmaja žestokoga, 

Na Bilaju polju širokomu, 

I mejdanu vazda junačkomu: 
Dvi stotine glavah odsikoše, 
Puno veće živih uhvatiše. 

Opet svoje posvetiše ruke; 

Jer nevirne izsikoše Turke, 
U Verpoljeu više Šibenika, 
Pivaj, pobre, junačka je dika. 

I prid njima careva plemića, 
Po imenu bega Dagovića, 
.Posičč ga vitez od starine, 
Po imenu Nakiću Martine. 

Kad u Livnu Turci izgiboše, 
Nakići se i tad namiriše, 
Posikoše četčrjest Tur4kah, 
Krajišnikah po izbor jun&kah. 

Porobiše Rupe u Kotaru, 
Imadoše svoju sriću staru; 
Jer Rupljane Turke izsikoše, 
Mnogo tursko robje zarobiše. 

Nebi nigdi boja žestokoga, 

Ni mejdana, pobre, velikoga, 
Brez Nakićah, starih Vojinićah, 
Glasovitih bosanskih plemićah. 

Al' pogiba serdar od Krajine: 
Mate Nakić, vitez od starine,, 
Sikuć mlade Turke Gabeljane, 
Mostarane i Počiteljane. 

Plaču njega latinska gospoda, | 
I delije našega naroda; 
Al je njega sinak osvetio, 
Jer je mnoge Turke pogubio, 

Po imenu Nakiću Gergure, 

Od Derniša grada kavalire, 
I njegova bratja i rodjaci, 
Krajišnici na glasu junaci. 


— 257 — 


Kojim dadč dužde za junačtvo: Samur-ćurke, divan-kabanice, 
Na Krajini veliko gospodstvo, Koje nose bani na vojnice, 
Ravna polja, zelene livade, Njima pjesma, zdravlje Milovanu, 


Svitla krila, od zlata medalje. Čestita im sreća na mejdanu! 


Kratak razgovor od gospodske kuće Kruševića, starinom 
Kneževića. 


Medju ostalim?! slovinskim' plemićim nahodi se Knežević, aliti 
Krušević, koja kuća u st4ra vrimena biše velika i moguća, od različitih 
kr4ljah' puno uzveličana, i nadarena mnogim blagodarstvim, navlastito od 
Matijaša, kralja ungarskoga, sina velikoga bana i viteza, vojvode Janka, 
od koga imadč plemenitu diplomu, u Budimu na 2. kolovoza 1400. datu, 
u kojoj dopuštja knezu Ivanu Kruševiću-Kneževiću osobito sudstvo, da 


može od svake včrste ljude suditi, i što on odsuditi bude, koliko da je 


od istoga kralja odsudjeno, ima se dčržati. U istoj diplomi izbavlja od 


svakoga potroška, harača, i davanja, koje se kralju davati obitaju, reče- 
.. noga kneza Ivana, i kuću njegovu, imenujući ga izmedju gospode ungarske 


za najpčrvoga plemića. Rečena diploma bi potvčrdjena od privedroga 
dužda mletačkoga, Petra Grimmana na 1751. decembra na 25. jednom 
plemenitom dukalom, u kojoj daje ime od knežstva, i staroga vlastelstva 
gospodinu prisv. Anti Kruševiću-Kneževiću, tenente-kollunelu i njegovim 
poslidnjim nakon njega. Od ovoga plemena gospodskoga na puno se 
mistah kuće nahode, iz kojizih izadjoše glasoviti na oružju vitezovi, i 
slavni oficiri, kakonoti Kneževići u Lici, koji su od Krajine vladavci, 
kolluneli, i občrstari i vitezovi, i silni junaci, vazda na službi cesarovoj. 
Takodjer u deržavi privedroga principa mletačkoga nahode se Kneževići, 
koji pošteno vojevaše, i Krajinu razmicaše, kakonoti oni, koji se u Kninu 
gradu nahode, i na drugim mistim, kakono gospodin prisvitli Antun, 
rečeni Krušević, koi od svoga ditinstva bi na službi principovoj, svega 
prošastoga rata vojeva, ranjen bi, i od priprostitoga vojnika izadje za 
vojvodu, za majora, i za tenente-kollunela, komu, i svim ostalim čestitu . 
nazivljem' sreću. 


17 


— 258 — 


Pisma od gospode Kneževićah, aliti Kruševićah, prikazana pri- 


\ 


svitlomu gospodinu knezu Anti Kruševiću. 


Y liko je pleme Kruševića; 
Od starine jer je Kneževića, 
.Ungarskoga plemića i kneza, 
I na glasu po izbor viteza. 
Od njega se rodiše gospoda, 
Vladaoci slavnoga naroda, 
. Banovinam' koji upravljaše, 
Kad u Bosni kralji pribivaše. 
X Od njega se rodiše junaci, 
Vitezovi po izbor konjici, 
Kapetani, i mladi serdari, 
. Koluneli, alaj-barjaktari. 
Prid vojnicim, koji vojevaše, 
I gradove bile uzimaše, 
Vitežko je pleme Kruševića, 
- Od starine jer je Kneževića. 
Da su bili vitezovi stari, 
To svidoče kralji i cesari, 
I diploma“ kralja ungarskoga 


Matijaša, roda junačkoga, - “ 


Koju dade Krušević Ivanu, 
Od starine Kneževiću zvanu, 
Za sudca ga čini velikoga, 
I plemića kaže najpčrvoga. 
Što odsudi dobro odsudjeno: 


To od kralja biše potverdjeno. 


Još dopusti knezu Kruševiću, 
Da je pčrvi u njegovu viću. 


To potverdi dužde Mletčanine, 
“Petar Griman, vitez od starine, 
Ter poznadč Antu Kruševića 
Za viteza, kneza, i plemića, 

I njegovim poslidnjim u vike, 
Nek? se slave od Skadra do Like, 
Od jun4kah i od vitez6vah, 
Od gospode, b&nah, i knez6vah. 

Kakono jih kralji proslaviše, 
Kada oni u Bosni vladaše, 

I ostale krune, i cesari, 
Vladaoci, svita gospodari, 

Od kojih se i sada nahode: 
Koluneli, i mlade vojvode, 
Vitezovi, na glasu junaci, 

To svidoče i Turci Bošnjaci. 

Jedni slave cesara bečkoga, 

I Josipa kralja ungarskoga, 
Ter boj biju s kraljem od Prusije, 
Usrid ravne zemlje Germanije. 

Kneževići idju prid Ličanim, 

Ter boj biju smladim Prusijanim, 
Bojak bijuć ranjeni su bili; 
Prusijane al' su predobili. 

Drugi slave dužda mletačkoga, 
Latinina, kralja velikoga, 
-oVojujući, i bojak bijući; 

I za njega kčrvcu prolijući. 


Kneževićem pjesma na poštenje, 
Milovanu nebesko spasenje! 
Svim junakom zdravlje i veselje, 
I na sablji srećna vojevanje ! 


Ri ata 


— 259 — 


. 
k, 


Slidi kratko govorenje od vitezovah gospodske kuće Surića. 


U knjigam Pavla Vitezovića na listu 108. nahode se ove riči u 
. slovinski jezik upisane: ,Fridrik Bubel dalmatinski, i harvat- 
ski ban, i Surić ban ovo vrime bili su.“ 

Na 1645. bi od ove kuće silni junak, i glasoviti vitez Don Stipan 
Surić, od koga Latini čudne stvari pišu, i njegova junačtva na svitlost 
d4ju. Privedri dužd mletački u dukalam puno ga hvah; takodjer i bratju 
njegovu: Matija, Nikolu, Fr&nu, i Petra, Kkojizim zarad junaćtva dade 
. vojvodstva, i harambaštva. Tko želi znati njegova vojevanja, i junačtva, -. 
neka štije knjige talijanske, koje se zovu: ,Frammenti istorici 
della guerra in Dalmazia, etc.“ Na listu 135., 137., 138., 184., 
190., 192., 202., 207., 212., 217., 224., 282., 242., 254., 258., 290., 300. 
u rečenim knjižicam Don Stipanova vojevanja, i smšrt štiju se. Ovi gla- 
soviti vitez nahodeći se u Kotoru, deržavi tada carevoj, za paroka od 
kerštjanah dodje u početku rata od Kandije generalu Jerolimu Foskolu, 
ter s njime učini ugovor, kako će svoj puk dovesti-pod krilo principovo, 
i utvčrdivši svaka s rečenim generalom, pobiž& iz Kotora, i dovede sa 
sobom sedam stotinah kčrštjanah, od kojizih on biše serdar; vojvoda “ 
tilesni, i duhovni, prid kojizim boj bijući s Turcim brez pristanka, učini 
njima zla neizrečena, porobivši mnoga sela, i varoše; zaplinivši bl4go, 
pohvatavši sužnje, i na puno jih. mistah izsikavši tako, da do malo vri- 
mena vaš Kotor podloži pod oblast privedroga principa. 

Pomožša osvojiti Kliš, i razbiti pašu Tekeliju, Skradin, Zemunik, 
-Dčrniš, i mnoge druge kule i gradove. Pomoža braniti Šibenik, kada na 
njega turska vojska udarila biše, i pod Tečenim gradom mnoge turske 
odsiče glave. ,Ali i on bi u licu ranjen, od svojih vojnikah ostavljen, i 
od Tur4kah uhvatjen, koga svakim" mukam' .mučiše, pak najposli živa na 
mih odriše, i na kolac nabiše; a to on s velikim uztčrpljenjem podnese 
radi vire , # ljubavi Isusove , za koga boj bijaše. Njegova desnica, koja. 
turske odsicaše glave, i sada se cila nahodi u Sukošanu više Zadra. Bi 
učinjen od dužda prevedroga kavalirom sv. Marka. | 

Nebihu manji na oružju vitezovi bratja njegova gori rečena, koji 
ga žestokim načinom osvetiše, i zaradi njihova junačtva privedri princip 
dada jim kumpanije i na selim vladanja, i platju; od kojizih jedan, ime- 
nom Petar, bi posičen od Turakah. o 

Na 1690. sin Petrov, a sinovac Don Stipana, imenom Ivan Surić, 
dovede s sobom petdeset kićah pod krilo principovo, ostavivši sva svoja 


dobra, i donesč s sobom dva avan-topa od tuča, i druga dva, koji se 
: * 


-— 260 — 


zovu sagri, 1 dvanajest bojnih pušikah: zapečatjeni topi i puške pečatom 
sv. Marka, koji su jedan put bili u Vrani, gradu Durat-Begovića, žesto- 
koga vojnika. - 

Sin njegov kapetan Frane, a unuk Don Stipana Surića, bi od 
Tur&4kah uhvatjen rata bečkoga, još momče mlado; ali se bčrzo odkupi, 
ter vitežki poč& vojevati, i u livanskomu polju pogubi jednoga silna ju- 
“naka, i velika zulumčara, Adži-Glodju imenom , od' grada Sarajeva, koi 
Ianoge kčrštjanske glave odsikao biše. | 

Maloga rata kod Atlagića dvora uhvati jednoga sejmenina od 
Mostara; a drugoga u Lučanih, od koga razumiše naši stanje turske vojske. 
Pod Sinjem izlazi na mejdan s ostalim" sčrdarim i mejdanžijam', ter se 
vitežki podnese, i mejdane odnese. Pod Sinjem na polju, kada poginuše 
dva viteza Lovrića, rečeni: kapetan Frano udari Turčina kopjem u čelo, 
jednoga od onizih, koji Lovriće posikoše, prebi mu se kopje u čelu, i 
odnese na njemu kalpak turski; a Turčin osta mertav, što od udarca 
kopja Surića, što od puške Gerge Bakovića. Kada Sinj Turci obsidoše, 
tada se kapetan Frano s mnogim' metniu u busiju blizu grada, zatvorivši 
pute _ Turkom , da nemogu poći u robiju. Vojeva svega rata bečkoga, i 
maloga, koga princip učini kapetanom od sve krajine sinjske: a po nje- 
govu dostojanstvu njegov sin stariji, Ante imenom, bi učinjen za ko- 
lunela od rečene krajine; i mladji, Šimun imenom, za kapetana od iste 
krajine, koji se i sada živi nahode, zdravi, mladi, i veseli. Bog jim -dao, 
što jim želi starac Milovan. Tretji sin rečenoga kapetana Frane jest 
fratar sv. Frane, otac pošt. Fra Marijan imenom, redovnik zadosta naučan, 
i kripostan, koi bi učinjen za vikara foranea od gosp. prisv. biskupa_ 
trogirskoga. Sve stvari gori rečene izvadio jesam iz attest4tah i duk4- 
. lah, koji se u Surića nahode. 


—ao—o.aodauod———— 


Slidi pisma od vitezovah gori rečenih, prikazana prisv. gosp. 
kollunelu Anti, i kapetanu Simi, bratu njegovu. 


Šurića je pleme glasovito, | Prid junacim na vojsku idjaše, 
U junačtvu puno ponosito, . Turke siče, robje dovodjaše; 
Od njega se zmije porodiše, Veće, neg? je u godini d&4nah, 
Koje tursku zemlju porobiše. Don Stipan je odnio mejd&4nah. 
Jedan biše Surić Don Stipane, Šibenik je branit" pomogao, 
Koi mnoge odnese mejdane, Pod njim turske glave odsicao, 
Svu podloži kotorsku krajinu A kad Foškul Kliš grad uzimiše, 


Privedromu duždu Mletčaninu. Pod njime se Surić nahodjaše. 


Koi razbi carevu deliju: 

Po imenu pašu Tekeliju, 
Nasrid Bora, polja širokoga, 
Od Kandije rata ognjenoga. 

Nečudi se, dragi pobratime, 

Koi nosiš od junaka ime; 
Jer je vitez Surić don Stipane, 
Kano i mlad Kastriotić bane. 

Davaše mu dužde od Mlet&kah 
Sve na misec po trijest duk4tah, 
I dad&č mu slavno kavalirstvo, 
Za njegovo veliko junačtvo ; 

Jer osvoji bijele gradove, 

I predobi Turke vitezove. 
Mnogo Surić posiče Tur&kah, 
Svojom sabljom najboljih jun4kah. 
Al! 1 njega rane dopadoše, 
I družina svoja odbigoše; 
Ranjena ga uhvatiše Turci, 
Kano merki iz gorice vuci. 
Mučiše ga tri bijela danka 
Svakim'mukam', brate! brezpristanka, 

Najposli ga na mihe deraše, 

I na kolac tvčrdi nabijaše. 

Cvala njemu u raju dušica, 

I sad mu se nahodi desnica 
U malenu selu Sukošanu, 
Pokoj vičnji Surić don Stipanu! 

I.bratja mu junaci bijahu, 

Za junačtvo dukate primahu: 
Petar, Frane, Matij, i Nikola 
Osvetiše sivoga sokola. 

Često oni u četu idj4hu, . 
I brez broja robje dovodj&hu, 
Ovo bihu mladi kapetani, 
Vitezovi na krajini zvani. 


261 — 


A! pogiba Petar kapetane : 
Bojak bijuć s Turcim na sve strane. 
Ej viteže, pokojna ti duša! 
Desno krilo mladih krajišnikah. 

Lipo ga je sinak osvetio, 

Ivan Surić, on se posvetio! 
Jer ostavi cara silenoga, 
Od Morije rata ognjenoga, 
I dovedč innoge vitezove, 
Krajišnike sive sokolove, 
Pod krioce dužda mletačkoga, 
Robi zemlju cara čestitoga, 
Bile dvore Durat Begovića, _ 
Bosanskoga na glasu plemića, 
I donese od boja topove, 
Koje prija bibu principove, 

I porodi zmaja od mejdana: 

Po imenu Franu kapetana. 
Vojeva' je rata od Morije, 
Kad na svitu bihu mejdandžije. 

Ali mladjan osužnjio biše 

Surić Frane, kako pero piše: 
Ali se je bčrzo odkupio, 
I lipo se Turkom: osvetio ; 

Jer u četu s vojnicim idj&še, 

Turke sičč, robje dovodjaše, 
I pogubi silnoga junaka, 
Koi biše glava od Turakah: 

Adži-Glodju zmaja ognjenoga, 

Zulumčara cara čestitoga, 


* Od bijela Sarajeva grada, 


Istina je, živa moja brada! 
I uhvati Muju sejmenina | 

Kod bijela dvora Atlagića; 

Drugoga je Frano uhvatio 

U Lučanih, tako zdravo bio! 


Koi kaza stanje od Tur4kah, 
Silne vojske carevih jun&kah. 
Pokoj vičnji Frani kapetanu, 
Lipo zdravlje starcu Milovanu! 


LZ 


— 262 —. , 


Kratko govorenje od gospodske kuće Bergeljića, izvadjeno iz 
njegovih karatah.i .diplomah, 


Bergeljići starinom su gospoda ungarska, i pribivali su u mistu, 
koje ge Osiek zove, ukraj vode Bergo zvane, od koje ovo pleme ime 
primi. Bihu u vrime kraljah ungarskih velici; na gospodstva i vladanja 
uzdignuti; a u vrime kralja Bele četvčrtoga u ovim stranam vladali su 
dčržavam? i župam', ter sežupani zvahu. Kada pak Tatari predobiše kralja 
ungarskoga, koi se Bela zvaše, i porobiše svu Ungariju, razorivši gradove 
i opalivši kuće, sela, i varoše, tada i gospoda Bergeljići s mnogim' Un- 
garcim u ove dodjoše strane, ter se u različitim mistim namistiše; a 
mnogi s Bergeljićem u polju livanjskomu na 1241., oli, kako drugi hoće, 
na 1235., gdi na jednoj planini včle visokoj, koja se Tribanštica 
zvaše, grad sagradiše, koi od Ungar4cah bi njihovim imenom, zazvan 
Hum, a posli do sadašnjega vrimena zazva se Podhum. Biše dakle 
kuća kneza Bergeljića moguća, velika, 1 plemenita, ne samo u Ungariji, 
nego li jošter i u Bosni, koju bani bosanski u broju ostale gospode, 
knez6vah i plemićah bosanskih derž&hu, i na vladanja velika uzdizihu, 
kakono ban Stipan Kotromanović, koi učini Ostoju Bergeljiča generalis- 
simom, oliti vojvodom od sve njegove vojske, davši mu naredbu: da po- 
robi Dalmaciju i harvatsku zemlju, i tako se Ostoja vitežki podnese, da 
u malo vrimena sve rečene porobi deržave, i slavodobitnik .povrati se u 


. Bosnu, koga ban Kotromanić s velikim veseljem primi, zagerli, i lipo . 
darova, davši mu jednoga sokola od zlata, s krilim raztvorenim', koga se . 


prilika u njegovoj armi gleda. Dade mu krilo od ptice nike, modra 
kolura, i vilicu, oliti kosiricu od zlata, kojizih prilika gleda se na kapi 


vojničkoj, aliti helmu, u njegovoj armi. Dad& mu Podhum grad, Podhum- . 
je, i druga sela njemu, i njegovim poslidnjim u vike. Ova kuća i sada _ 


se u Dalmaciji u gradu Splitu nahodi, ter se u gospodstvu, mogućstvu i 
imenu od knežstva uzdčrži, budući privedri princip potvčrdio njegove 
stare diplome, i poslidnjim njegovim u vike. Od ovoga plemena bili su 
kavaliri rimski, koji se običaju u dvoru lateranskomu činiti od duhovnih 
vladalacah, kakonoti gosp. prisv. knez i kolluneo_Markiol, i njegov brat 
knez Luka, učinjen Juna na 28. 1731. Bihu rečeni knezovi postavljeni 
u broj vlastele od staroga i plemenitoga grada Osora, takodjer i“ Kčrse 
na 1719. Juna na 7., da mogu, kakono i ost4la gospoda od rečenih gra- 
d6ćvah, u viće s njima ulaziti, i naredbe običajne davati. Bi rečeni 
knez i kolluneo Markiol učinjen za governatura od oružja u Splitu 1743. 
Po isti način bi- od privedroga principa učinjen governatur od oružja u 
gradu Klišu, na 1755. | | 


\ 


Pisma od knez6vah kuće gospodske Bergeljića, prikazana prisv. 


gosp. knezu kollunelu Markiolu Bergeljiću. 


Ako neznaš, na glasu viteže! 


Odkuda je Bergeljiću kneže? 
Kazat' ću ti pravo do istine: 
Ungarac je bio od starine. 
Od Osijeka grada bijeloga, 
Slavio je kralja ungarskoga. 
Od davna je pleme Bergeljića, 
Vitežko je kano Zrinovića. 
Kad Tatari naglo udariše, 
Ungariju ravnu porobiše, 
Potiraše kralja ungarskoga, 
Po imenu Belu četvertoga. 
I s njim mnoge mlade Ugričiće, 
Vitezove, bane, i plemiće, 
I mladoga .Bergeljića kneza, . 
Ungarskoga na glasu viteza. 
Otidjoše k polju livanjskomu, | 
Slavu dati banu bosanskomu. 
Tu planina visoka bijaše, 
Tribanštica imenom se zvaše. 
Na njoj oni selo naseliše, 
Od Tat4rah kada pobigoše, 
Sagradiše i grad glasoviti, 
Na planini puno stanoviti. 
Ungarsko mu ime postaviše : 
»Hum bijeli“, kad ga sagradiše. 


Posli njemu Podhum ime biše, | 


Od Bošnjakah tako se zoviše. 
Ali, pobro, do malo godinah, | 
U slovinskih vrime banovinah, 
Svadiše se Harvati junaci, 
Dalmatini i mladi Bošnjaci 
O kraljestvo, i o kraljevine! 
O dčržave, i o banovine. 
Kad to vidi Kotroman Stipane, 
Slavne Bosne viteže i bane, 


Zove k sebi kneza Bergeljića, 

Po imenu Ostoju plemića, | 

Ter je njemu besidio bane: 

»Kupi, kneže, vojsku na sve strane! 

Ti ćeš biti prid vojskom vojvoda; 
Jer te kažu vitežkoga roda, 
Porobit' ćeš hšrvatsku deržavu, 
Dalmaciju, Liku, i Kčrbavu.“ 

Kad je kneže bana razumio, 

Po Bosni je vojsku pokupio, 
Pak porobi harvatsku deržavu 
Do Ljubljane, Liku, i Kčrbavu. 
Do Neretve župu i Primorje, 
Vas do mora Kotar, i Zagorje. 
Povrati se natrag pivajući, 
Vino pijuć, konja igrajući: 
Lipo ga je bane pričekao ; 
A još lipše biše darovao. 
Gčrli njega kano svoga brata, 
I dadč mu sokola od zlata. 
Još mu daje krilo pozlatjeno, 
Sve kamenjem dragim nakitjeno, 
Darova mu Podhum i Podhumje; 
Jer porobi Kotar i Zagorje. 

Do Ljubljane Liku, i Kerbavu, 
Od starine harvatsku dšržavu ; 
Još mu bane poklonio biše 
Mnoga sela, kako pero piše. 

Od ovoga roda gospodskoga, | 
Ungarskoga, a i bosanskoga, 

I sada se nahode knezovi 
Bergeljići mladi vitezovi. “ 

A u Splitu gradu bijelomu 
Slavu daju duždu mletačkomu, 
Koji svuda jesu vojevali, 

I gradove bile uzimali. 


a 


0 — 264 —_ 


Od njega su bili vladaoci, 
Kolluneli, duždevi vojnici, 
Od njega su kavaliri bili, 
Gospodstvo su na sablji dobili. 


, Slidi govorenje od pridostojne i gospodske kuće Vučkovića i 
njezinih vitezovah. 

Vučkovići starinom su iz Duvna, mista sada cara Otmanovića, u komu 
mistu, zarad zuluma turskoga stati nebiše im obično, i zaradi te sverhe, 
a najveće, za moći se s Turcim biti, i osvetiti kčrštjane od njih mučene, 
i prognšte, namisliše ostaviti svoju starinu, polja, kuće, i sve, što ima- 
dihu, ter se pod krilo privedroga dužda uteći; i što bihu namislili, ono 
izveršiše. U 

Na 1687. Dodje. harambaša: Miše Vučković gospodinu priuzviše- 
nomu generalu Korneru, moleći ga, da mu dade vojsku, za porobit? Livno, 

. Duvno, i Županjac. — Genera? prignu se na njegovu malbu, ter posla ka- 
valira Jankovića, serdara Nakića, Sinobada, i mnoge druge, koji porobiše 
rečene dčržave, i mnoge turske odsikoše glave; a rečeni harambaša Miše, 
budući se s njima dogovorio, podiže iz Duvna četiri stotine kućah karš- 
tjanskih; takodjer i od Livna, Rame, i drugih mistah podigoše mnoge 

* kuće, a prid njima bihu glavari: knez Nikola Vučković, harambaša Miše, 

Tadija, Pavao, Bože, i Ivan, rečeni Zec, s harambašom Tomaševićem, koji 

naseliše Cetinu ravnu, i druga mista okolo Cetine.“ 

Uskočiše tada s njima fratri ramski, koji se pod Sinjem namistiše. 

Miše rečeni bi učinjen .za serdara, i glavara od puka, koi s 
njime dodje, ter od 1687. do 1690. počč vojevati, i opali mnoga sela, i 
varoše, porobi Duvno, Livno, Kupriš, Ramu, Ljubuški, Broćno, Županjac, 
i mnoga druga mista, koi prija nego pogibe, dosta turskih odsičč gl&4vah, 
i suž4njah pod Sinj dovedč. A posli njegove smerti bi učinjen za sčr- 
.dara njegov brat Tadija, silni junak, i vitez glasoviti, koi sa svojizim' si- 
novcim: Božom i Ivanom, rečenim Zecom, vitežki vojeva, tursku zemlju 
porobi, i njiheve edsica glave. 

Na 1690, marca na 2. dodje u Cetinu sedam hiljadah Tur&kah, 
koje Vučkovići i ostali Cetinjani razbiše, mnoge odsikoše glave, i sra- 
motno iz Cetine iztiraše. Posli toga porobivši opet Livno, Duvno, Ramu, 
Županjac, Kupriš, Braćno , Ljubuški, Imotski, i mnoga druga mista, do- 


— 265 — 
gnaše neizbrojeno plino, posikoše mnogo Tur&kah, i brez broja dove- 
doše gužanjah. 

Na 1691. oktobra na 10. pod Glamočem i Kuprišem četiri sto- 
tine turskih opališe kućah, osvojivši jednu kulu; pohvatavši Turke, koji 
.u njoj bihu. Po isti način, osvojiše jednu karaulu, i pobiše Turke, koji 
u njoj bihu. ' 

Na 15. juna 1692. serdar Tadija Vučković, Bože, i Ivan Zec, 
njegovi sinovci, s ost&4lim? krajišnicim opet otidjoše pod Livno, ter šest 
stotinah upališe kućah, i sto i dvadeset posikoše Tur&kah. 

Na 5. maja otidjoše. na Borovo polje, koga porobiše, i dosta 
Turkom zla učiniše. Tada Ivan Zec silnoga posičč junaka, po imenu 
Garbu Ahmeta Buljumbašu, u komu boju isti Zec ranjen biše. 


Na 1694. raZvališe most fa Struzi, uzeše jednu kulu od Tura- 
kah branjenu. 


Na 1695. razbiše na Kuprišu Ismhil-pašu, i uhvati Zec silna 
barjaktara.. Opet razbiše pod Livnom Selman-pašu, i mnoge turske od- 
sikoše glave. Zec Vučković posičč agu Kneževića; a drugoga uhvati živa. 


.Na 1695. otidjoše opet pod Glamoč, ter mnoge kuće porobiše, i 
upališe, posikavši Turakah dosta, gdi Zec Vučković najbolje se podnese, 
koi uhvati silnoga Turčina Omera Alakovića, i mnoge posičč. Idju 6pet 
pod Livno, ter razbiše Alaj-bega kliškoga, po imenu Rugtan-Pašića, iz- ' 
sikavši njegove spahije. Isti Zec udari kopjem pašu kliškoga, koje biše 
oteo paši tirajući ga. Bi u tom boju ranjen i Zec, od kojih r4nah do 
malo vrimena podje s ovoga svita. — Pošteno je vojeva', pošteno je i 
umro, pokojna mu duša! — Rečenoga godišta Bože Vučković vitežki se 
podnošaše, robeći tursku zemlju, i glave odsicajuć turske, izmedju ostalih 
uhvati pod Livnom Nubega Kositerorića; ali ga bčrzo uhvatiše Turci, i 

u sužanjstvo povedoše; ma pošteno uteče, ter opet vojevati poče, sa 
svojim stricem Tadijom serdarom, robeći brez pristanka zemlju tursku, 
i njihove odsicajući glave. 


Na 1697. udariše Turci u "Cetinu na Čitluk, osvojiše kulu, i 
uhvatiše Fra Pavla Vučkovića, brata Tadije sčrdara, i bi sužanj u Bag- 
datu, za koga pitaše šest hiljidah cekinah; sužnjeva šest godinah, posli 
toga junački uteča; dodjč pod Sinj, načini manastir i c&rkvu pod Sinjem. 
Počč vojevati protiva neprijatelju, i dosta mu zla učini. Bi u Levantu 
kapetan s generalom Mučinigom, s kojizim pomože uzimati gradove, i od 
istoga bi poslan pod Biograd, za. izviditi: koliko je cesarove i turske 
vojske? Kada Sinj obsidoše Turci, zatvori se u grad, pomožč ga braniti, 

slobodeći junake, i svaku im pomoć dajući. 


N 


— 266 — 


Na 1706. umri serdar Tadija, i bi učinjen za serdara njegov 
sinovac Bože, koi otidj& prid vojnicim u Italiju za kapetana, ter se po- 
šteno podnese. 

. Na 1715. učiniwši se rat, pobiše turske emine na mostu, i uzeše 
tursku kulu; odoše na Čačvinu, gradić tvčrd mnogo, ter ga osvojiše, i 
pčrvi bi sardar Bože, koi barjak kapetanov odnesč.. Vojevaše tada s 
njime ost4li Vučkovići, to jest: Stipan, sin serdara Tadije; Mate, sin 
serdara Miše, gori imenovanoga; Jerko, Frane i Lovre. Svi se ovi junački 
vladaše, i vitežki vojevaše. Kada turska vojska grad obsida, serdar Bože 
i Alfir Matij u grad se zatvoriše, s Turcim biše, i vitežki ga obraniše. 
Posli toga porobiše zemlju tursku, Glamoč i Livno, ter dosta turskih 
odsikoše e robja dovedoše, i plina zapliniše. 

Na 1716. umri serdar Bože, i bi učinjen za sčrdara Stipan, koi 
s ostalim* rodjacim vojeva, dok rat đura, opali i porobi mnoga sela turska, 
i pomožč uzeti Imotski na 1717. ' 

Na 1748. podje serdar Stipan s ovoga svita, i.stadč na njegovo 
misto Ivan, sin njegov, koi bčrzo pošavši s ovoga svita, bi učinjen za 
serdara kapetan Justin, sin sardara Bože, gori imenovanoga, koi se i sada 
nahodi na ovomu svitu. Bog ga produžio, i u svemu blagoslovio! — Od 
njega, nebudući rata, drugo negovorim: nego da je gospodičić dobar, i 
pošten, i da je vazda na službi principovoj bio, i pošteno u svako vrime 
krajinom vladao, i nju od kuge, koja moriše: po Dalmaciji, branio. 

“ Pleme Vučkovića izlazi od Nemana, kako se nahodi u njegovim 
starim pismim. Od njega izadje Vučko, ter oni, koji se posli rodiše, 
prozvaše se Vučkovići. Posli razasutja bosanskoga puno godinah ovi se 
podiliše, ter jedni u Panoniju, a drugi k moru otidjoše, a tretji ostadoše 
u Duvnu, njihovoj didovini sa svojizim otcem Petrom Vučkovićem, i to biše 
godišta Gosp. 1506, Posli toga vrati se iz Ungarije Toma Vučković, bu- 
dući svi njegovi pomerli u rečenoj deržavi, iovi stadč sa svojim rodjakom: 
Matijom, koji živiše skladno zajedno, a od njih izlaze ovi, koji slide: 

Matij, Gčrgo, Šimun i Toma, sinovi rečenoga gori Petra. 

Od Matija. rodi se serdar Tadija, knez Šimun, serdar Miše i 
Fra Pavao. 

Od Tadije izlazi Alfr Toma, i serdar Stipan; od Stipana serdar 
Ivan; od Ivana Pavao. . . 

Od Šimuna, drugoga sina Matijeva, rodi se kapetan i i serdar Bože. 

Od Bože kapetan, serdar i vice-kolluneo Justin; od Justina Matij, 
Josip i Fra Pavao; od Josipa Ivan i Stipan. 

Od Miše, tretjega sina Matijeva, rodi se Alfir Matij i F. Barno; 
od Matija AMir Mijo; od Mne Jure. 


>< 


— 267 — 


Od Šimuna, brata Matijeva, a sina Petrova rodi se Ivan, rečeni 
Bile; od Bile Ivan Zec, junak proglašeni; od Ivana Petar, rečen Vukašin 


od Petra Ivan. 


- 


Od Tome četvčrtoga,: brata Matijeva, a sina Petrova, izhođi Jure, 


Šimun, i Nikola knez. 


* Od Jure Luka, Martin, J erolim i Frane. Od Jure Luka; od Luke 
Ivan i Šimun; od Ivana F. Frane i Luka. “ 

Od Martina, drugoga sina Jurina, izlazi Andrija; od Andrije Marko. 

Od Jerolima , tretjega sina Jurina, izhodi Ilija; od Ilije Stipan. 

Od Frane, četvertoga sina Jurina, izlazi Bartuo i Ivan; od Bar- 


tula Matij i Josip. 


Od Šimuna, drugoga brata Jurina, a sima Tomina, izbodi Ivan, | 
Jure i Gčrgo; od Ivana Šimun i Toma. 

Od Nikole, tretjega brata Jurina, a sina Tomina, izlazi Pavao, i 
Jure; od Pavla Marin, Nikola i Petar; od Jure Jakov. 

Ovo je, moj štioče, arbor ili stablo stare gospodske i predostojne 
kuće Vučkokovića; ako ti nebude ugodan; a ti neštij. 


oo o 


-. 


Pisma od vitez6vah gori imenovanih, prikazana gosp. prisv. 
sčrdaru Justi Vučkoviću. 


Rano rani Vučkoviću Miše, 
Prija zore uranio biše, 

Pak otidje k moru latinskomu, 
Generalu, banu mletačkomu. 
Klanja mu se, ter mu govoraše: 
» Generale, sve uzdanje naše! 
Daj ti meni tvoje krajišnike, 
Dalmftine, pišce i konjike, 

I prid njima Janković Stojana, 


.“ Od Derniša Nakića Matiju, 


A od Knina grada Sinobada, 

Tri serdara, tri sokola mlada. 
Porobit' ću Livno polje ravno, 

Do Županjea Duvno polje slavno, 

I ostale dčržave careve, 

Izsić' ćemo Turke vitezove. 


. Dovest" ću ti carevu iraju, 


Koji njemu težak harač daju, 
Pod krioce dužda mletačkoga, 
Od starine kralja čestitoga. 
Što zapita Vučkoviću Miše, 
To mu Bane darovao biše: 
Dije njemu mlade krajišnike, 
Sve po izbor pišce i konjike, 
I prid njima tri mlada serdara: 
Jankovića od ravna Kotara, 
Od Dčrniša Nakića Matija, 
I od Knina serdar Sinobada. 
Otidjoše u zemlju carevu, 
Porobiše njegovu dčržavu, | 
Livno ravno, Duvno i Županjac, 
Ramu lipu, Kupriš i Gorance. 


2 


* 


— 268 — : 


Mnogo oni robje zarobiše, 

I junačkih glaivah odsikoše ; 
Dovedoše iraju carevu, 
Proslaviše krunu principovu. 

Sve junikah, mladih vitez6vah: 
Devet stotin kano sokolćvah, 
Silenoga cara ostaviše, 

Ter Cetinu ravnu naseliše, 

Koji često u četu idjahu; 

Sela robe, glave odsicihu, 
I prid njima sivi sokolovi: 
Vučkovići mlađi vitezovi. 

Serdar Miše jednom' ime biše, 
Tadija se drugi zovijaše, 
Tretji biše: po imenu Bože, 

A četvčrti Vučkoviću Zeče. 

Robć zemlju cara čestitoga 
Pod barjakom dužda mletačkoga; 
Kud njihova sablja dopirAše, 
Onde c&rna kčrvca tecijaše. 

Porobiše careve krajine, 

: Ravno Broćno do Velež planine, 
Zapliniše, robje pohvataše, 
Dosta rusih glavah odsikoše, 

A najveće Vučkoviću Miše, 

Viruj, pobro! tako pero piše, 
I njegova dva sinovca mlada, | 
Ter se glasć čak do.Carigrada. 

AP pogibe Miše Vučkoviću, 

Silni junak kano Zrinoviću, 
Bojak bijuć s carevim delijam', 
U Raju se uvik veselio! 

Lipo ga je bratac osvetio: 

Po imenu Vučković Tadija, 
Prid junacim? često vojujući, 
Turkce sikuć i bojak bijući. 

Dodje paša u Cetinu ravnu: 

Da porobi mlade Cetinjane ; 
Al je njemu loša srića bila; 
Jer udari Vučković Tadija, 


“ 


# 


I njegovi mladi krajišnici, 
Cetinjani na glasu konjici, 
Razbi pašu, potira mu vojsku, 
A uz Prolog visoku planinu. 

Otidjoše k Livnu bijelomu, 

Jade davat caru silenomu: 
Šest stotinah kućah upališe, 
Sto i dvajest glavah odsikoše. 

Udariše na polje Borovo, 

Od starine gnjizdo sokolovo, 
Udariše, ter ga porobiše,. 
Mnogo rusih glavah odsikoše. 

I prid njima Ahmet Buljumbaša, 
Pogubi ga Vučković Ivane, 

A. pridivkom harambaša Zeče, 
Vira moja, iz gorice vuče. 

Na Kuprišu potiraše Turke, 

A prid njima pašu Ismaila, 
Potiraše, ter jih izsikoše, 
A. najbolje Vučkoviću Zeče 

Turke tira, glave jim odsica; 
Poštena mu sablja i desnica! 
I uhvati mlada barjaktara, 

Po imenu Musu zulumčara. 

Mato posli Glamoč porobiše, 

I bijele dvore opališe; 
Turke siku, a robje hvataju, 
Plino gone, ter po dva pivaju. 

Silna zmaja uhvatio biše 
Zec Vučković, kako pero piše: 
Alaković mlada Omer-agu, 
Ter ga vodi. u Cetinu favnu. 

Opet idju k Livnu bijelomu, 
Jade daju caru silenomu, 

Na kliškoga pašu udariše, 

Spahije mu mlade izsikoše. 
Tira pašu Vučkoviću Zeče, 

Ter ga rani; ali mu uteče. 

S bojnim ga je kopjem udario, 

U njemu je kopje ulomio. 


— 269 — 


Al i Zeca rane dopadoše 
Sikuć mlađe krajišnike Turke, 


On od r&nah pribolit' nemožš: 


Već bolujuć dušicu izpusti. 
Lipo ga je bratac osvetio: 
Serdar Bože, on se posvetio! 
Jer je tursku zemlju porobio, 
Dosta rusih glavah odsikao. 
I uhvati bega i plemića, 
Po imenu Kositerovića, 
Malo vrime postojalo biše, 
Serdar-Božu Turci uhvatiše. 
Al je Bože bčrzo utekao, | 
Ter je opet vojevat počeo, 
I porobi Broćno do Mostara, 
Do Gabele i Blagaja grada. 


Livno ravno, Duvno i Jabuku, 


I ostalu svu krajinu tursku: 
Od Mostara do Udbine grada 
Dosta Turkom on zadada jada. 


On pomožč i Sinj obraniti, 


Iz Cetine Turke iztirati, 
Pošteno je vazda vojevao, 
Mnoge turske glave odsikao. 


Još ti kažem Tomu Vučkorvića, 


Da bijaše serdca Smiljanića, 
Po Levantu on je vojevao, 
Svitlu sablju kčrvce napojio. 


Junak biše; al' je poginuo - 


Kčrf braneći, s Turcim' bojak bijuć. 
Vučkovićem pisma na poštenje! 
Milovanu, što mu mili Bog da. 


Kratko govorenje od gospodske kuće Grabovčeve. 


' Stahu Grabovci u rosskom polju, u Hercegovini, gdi biše njihova 
didovina; ali nemogući turske podnositi globe, ni zuluma, ostavivši u 
početku rata bečkoga sva svoja dobra, pobigoše pod krilo prevedroga 
đužda mletačkoga, i stadoše u ravnoj Cetini. Šest biše bratje Grabo- 
vicah, koji cara odbigoše, to jest: Marko, Martin, Marijan, Antun, Ivan 
i Matij. Ovi vitežki svega bečkoga rata vojevaše, gradove uzet' pomo- 
goše, i turske odsicaše glave; još suviše izlaziše na mejdan Turkom pod 
Gabelom , i na veće -mistah , ter njihove odsicaše glave; i za njihovo 
veliko junačtvo od privedroga principa bihu nadareni s gospodstvom i 
platjom, oni i njihovi poslidnji u vike, budući od njih izlazili vojevode, 
oliti kapetani od vojnikah platjenih, i serdari na krajini sinjskoj, od kojih 
se i sada nahodi gosp. serdar Ante Grabovac, sin glasovitoga junaka i 
viteza Ante Grabovca, komu nazivljem pokoj vičnji; a sinu mu zdravlje, 
veselje, dug život i sreću na oružju! — 


a 


—'272 — 


Knjigu štije Bobovčiću Marko, 
Pak uzimlje svoje pero. tanko, 
Drugu Marko biše napisao, 
Duraliji tiho besidio: 

» Vira moja, silni Duralija! 

Još se mije Turčin porodio, 
Koi će mi odsić rusu glavu, 
I učinit takvu sebi slavu. 

Što ja jesam odbigao cara, 
Boljega sam steka' gospodara: 
Svitlu krunu, dužda mletačkoga, 
Latinina, vazda čestitoga. 

Što sam bile zaplinio ovce, 

I izsika' sarajske tčrgovce: 
Tvoje “ovce nisu nigda bile; 
Nego moje,.ubile te strile! 


Sarajlije težki zulumčari, 
Na nje plaču svi vlaški ovčari; 
Jer nemogu smirom večerati, 
Što imadu, valja njima dati. 
Što P mi pritiš, careva delijo, 
Duralija silena balijo! 
Da ćeš odsić rusu glavu moju, 
Čini mi se, ja ću berzo tvoju!“ 
Pak neprodje nedilja danakah, 
Nu poslušaj silnoga junaka: 
Kipi Marko četu krajišnikah, 
Sve junakah i silnih vojnikah. 
Na tursku je zemlju udario, 
Ter je biše kruto porobio; 
Duralije još upali dvore 
Prija danka, još i bile zore. 


A njemu je glavu odsikao, 
I ljubovcu za roba doveo. 
Onda bilo, sad se spominjalo! 


* 


Slidi malana pismica od vitezovah predostojne kuće Tomaševića. 


Krajišnici kada uskočiše, 

Ter Cetinu ravnu naseliše: 
Tad uskoči Tomašević Jako, 
Biše drugi vojevoda Janko. 

I dovede petdeset odž&kah, 
Krajišnikah od Duvna jun&kah, 
Pod Rrioce, dužda mletačkoga, 
Vrime Beča rata žestokoga. 

Biše Jakov zmaje od dvi glave, 
Koga mladi Cetinjani slave, 
Često idje k Livnu bijelomu, 

* Jade daje caru silenomu, 
Tursku zemlju brez pristanka robi, 
Plino goni, mlado robje vodi, 
Na mejdan je Turkom izlazio, 
Britku sablju kčrvce napojio. 


Cd 


Imadiše silne harambaše, 
Koji robe sela i varoše, 
On prid njima Turke razgonjaše, 
I ruse jim glave odsicaše. 

Sinj je bili branit" pomogao, 
Pod njim turske glave odsicao, 
To svidoče bani generali, - 

] od Sinja mladi Providuri. 
Njemu dužde za junačtvo dade:. 
Lipe zemlje, zelene livade; 

U Cetini lijepo serdarstvo, 

Na krajini veliko gospodstvo. 

Sinovac mu još junak bijaše: 
Ilija se sila zovijaše, 

Vojeva' je. rata malenoga 


. Pod barjakom dužda mletačkoga. 


— 273 — 


Prid junacim barjaktar je bio, 
To na sablji biše zadobio. 
U tursku je zemlju odlazio, 
I od Livna robje dovodio. 
Na glasu je Tomašević Lovre, 
Viruj meni, istina je pobre, 
Silni junak, vitez od “starine, 
Još i serdar od ravne Cetine. 
Vitežki je Lovre, vojevao, 
Prid junacim četu četovao, 
Često tursko plino dogonjaše, 
I lijepo robje dovodjaše. 


Sinj bijeli branit" pomagaše, 
Po Cetini Turke razgonjiše, “ 
Biše junak rata malenoga, 
Krunu brani dužda mletačkoga. 
I posičč silnoga junaka, 
Koi njemu potira babajka, 
I tad bi ga pogubio, pobre, 
Da ga nije posikao Lovre. 
Bog mu dao zdravlje i veselje, 
I sve, što mu želi Milovane! 
I njegovim mladim krajišnicim, 
Od Cetine na glasu junacim. 


Slidi pisma vitezovah dostojne kuće Lovrića, koji vitežki voje- 
vaše, i vojujući na boju pogiboše, 


Bijokova nije -brez oblaka, 
Ni Cetina ravna brez junaka; 


Jer poradja vazda vitezove, 
Krajišnike sive sokolove. 
Cetinjani svi jesu junaci, 
I na boju silni i jednaci; «= 
Vitežki su vazda vojevali, 
Težke jade Turkom zadavali. 
Sve nemogu brojit po imenu, , 
Po imenu, oli po plemenu ; 
Jer bi pisme odveć duge bile, 
Koje nebi izpjevale vile, 
Samo kažem tri mlada Lovrića: 
Od Cetine tri sokoličića, 
Da su bili serdca junačkoga, 
Vitezovi dužda mletačkoga. 
Jedan biše Lovriću Filipe, 
Od krajine gizdave i lipe, 
Koi često na vojsku idjaše, 
S krajišnicim glave odsicaše. _ 


Junak biše rata od Morije, 
Robi Filip careve krajine, 
Maloga je rata dočekao, . 
I vitežki vazda vojevao. 
Drugi biše Lovriću Gergure, 
Tako kaže Balbi Providure, 
5 babajkom je svojim vojevao, 
I na mejdan Turkom izlazio, 
Blizu Sinja grada bijeloga, 
A u vrime rata malenoga, 
Kada na Sinj udariše Turci 
Sa svih stranah kano merki vuci. 
Tada oni konje posidoše, 
Ter na Turke juriš učiniše, 
Poletiše kano sokolovi 
Dva Lovrića, sinjski vitezovi. 
Po Cetini Turke razgonjahu, 
I ljute jim rane zadavahu: 
Ali tko će sili odoliti, 
Tko li tursku vojsku predobiti ? 
18 


— 24 — 


Sikuć Turke oba pogiboše, 
I pošteno glave izgubiše, 
Vitežki su vazda vojevali, 
Vitežki su i dovojevali. 
Babajka je sinak osvetio, 
Lovrić Mate, on se veselio! 
U Bosnu je često odlazio, 
' + Ter je tursku vojsku uhodio, 
I po Bosni kule i gradove, 
Po gradovim silene topove, 
Ter kazuje stanje od Tur&kah 


Privedromu duždu od Mlet&kah. 


Često Mate na vojsku idjAše, 
S krajišnicim glave odsicaše, 
U Cetini pogubi junaka, 
Koi biše dika od Tur4kah. 
Nebijaše boja, ni mejdana 
Brez junaka Eovrića Matija; 
Jer s junacim svuda vojevaše, 
I gradove bile uzimaše. | 
Kad osvoji Alvis Mučenigo 


Grad Imotski, gnjizdo hercegovo : 


Tad je Mate pčrvi uskočio, 
Mučenigo to je svidočio. 

Još ti kažem dilo .od junaka, 
I silnoga Lovrića konjika: 

- Oblači se u turske haljine, 
Ter uhodi po Bosni krajine. .“ 

Na Kosovu turska vojska biše, 
Kud će udrit, još se neznadiše, 
Idje Mate u vojsku carevu, 
Igra konja po bojnom Kosovu. 


f 


Turski nosi, a turski govori, 
Lulu pije, ter s delijam? sbori; 
Kad li vojsku biše razgledao, 
Zdravo se je natrag povratio. 

Priko Bosne idje pivajući, 

I viteza konja igrajući, 
Turski klanja, vlaški Boga moli, 
Idje junak u Cetinu doli. 

U Livnu mu loša srića biše; 
Jer ga onde Turci poznadoše, 
Biži Lovrić niz polje livanjsko, 
Uzdajuć se u serdce junačko. 

Za njim tčrču Turci vitezovi, 
Lete oni kano sokolovi, 
Dostigoše Lovrića junaka, 
Ubiše mu konja iz puš&4kah 

Kod Prologa visoke planine, 
Blizu jedne dubrave zelene; 
Ali Mate u goricu udje, 

Ter veseo u_Cetiru dodje. 

To svidoče mletačka vlastela, 

Po Cetini' varoši i sela, 
Vitezovi mladi od krajine, 
I junaci silni od starine. 

Nečudi se, dragi pobratime, 

Koi nosiš od junaka ime, “ 
Lovrići su roda junačkoga, 
Krunu brane dužda mletačkoga. 


\ 


: Pošteno su vazda vojevali, . 


I gradove bile uzimali, 
U tursku su zemlju odlazili, 
I s junacim robje dovodili. 


Mertvim pokoj, živim. zdravlje lipo, 


I na svitu ime glasovito, : 
Sablja njima vazda srećna bila, 
I turske se kčrvce napojila! 


— 275 — 


Pisma od Petra i Matija Barčića, vitez6vah eetinskih i Otoča- 
nah, kako bihu izsičeni od Turakah. 


Kosovo je polje glasovito, 
Kažem tebi, brate, stanovito ; 
Jer je na njem težak mejdan bio, 
Kad je Janka care predobio. 

A cetinsko sasvim plemenito, 
Ravno, lipo, puno ponosito ; 
Jer je u njem vojska izsičena, 
I junačka kčrvca prolivena 

Žestokoga rata od Kandije, 

Malo posli Beča i Morije, 
A najveće rata malenoga, 
Malenoga; ali mahnenoga. 

A1 poslušaj, moj mili brajene! 
Da ti kažem tuge i čemere: 
U Cetini koje se sgodiše, 
Kadano je Turci porobiše. 

Udri vojska cara silenoga 
Na Cetinu rata malenoga, 

U Cetini tvčrd otok bijaše, 
Oko' njega rika tecijaše, 

U njega se sbigoše junaci, 
Cetinjani mladići i starci, 

Da se brane od vojske careve, 
Usrid vode studene Cetine. > 

Malo vrime postojalo biše: 

"Sa svih stranah Turci udariše, 
Sto hiljadah piš4c' i konjikah, 
Sve po izbor carevih vojnikah. 

Vitežki -se Otočani brane, - 

Ognjem Turke biju na sve strane ; 

Ali tko će sili odoliti? 

Tko li silne vojske predobiti? 

"Berzi konji vodu priplivaše, 

A konjici sablje povadiše, 

Izsikoše malo i veliko, 

Od njih tada neutečč nitko ; 


* 


Već dva brata, dva mlada Barčića, 
Koji bihu sčrdca Jankovića, 
Petar jedan, Mate drugi biše, 
Siku Turke, nomore se više. 

Kroz carevu vojsku pobigoše 
S golim? sabljam' u desnici ruci, 
U Cetinu vodu uplivaše, 

. Ter se čude krajišnici Turci. 

Utekoše k Sinju bijelomu, 
Zahvališe Bogu velikomu, 
Posli toga s Turcim bojak biše, 
Sinj braniše, glave odsicaše. 

A kada li pobigoše Turci 
Iz Cetine kano gladni vuci: 
Često Petar suze prolivaše, 
Ter ovako bratcu govoraše: 

»Dicu našu Turci zarobiše, 

Ivana mi sinka pogubiše ; 
Odnesoše, štogod imadosmo ; 
U sužanjstvo, brate, upatlosmo. 

Da mi lipu četu sakupimo! 

I livanjsko polje porobimo! 
Oli ćemo glave pogubiti, 
Ol' rodbinu našu osvetiti.“ 

Što rekoše, ono učiniše: 

Po Cetini četu pokupiše, 

Porobiše Livno polje ravno, | 

U sčrdcu im to biše oddavno. 
Mnogo robje jesu zarobili, 

I lijepo plino zaplinili, 

Pak se natrag zdravi povratiše, 

Otočane lipo esvetiše. 

Za njima se otiskoše Turci, 
Mladi pišci i berzi konjici; 

Al se oni Turkom nepridaju, 
Već jim ruse glave odsicajn. 
*k 


— 276 — 


Dva Berčića čete ostaviše, 
Ter u Turke juriš učiniše, 
Tri je Petar glave odsikao, 
I krajinu svoju osvitlao. 


Ali, pobre, po nje biše loše: 
Sikuć Turke oba pogiboše, 
Vitezovi, pokojne vam đuše! 
Milovana nek se neogluše. 


Pisma od glasovitih junakah,-. bratje Milanovićah, Pavla, Bože 
i Gčrgura. 


Na hiljadu još i šest stotinah, 
Osamdeset i sedam godinah: 
Tri sokola Prolog preletiše, 
U Cetinu ravnu doletiše. 

Tri brajena, tri Milanovića, 
Koji bihu sčrdca Žrinovića: 
Pava' jedan, Bože drugi biše, 
A tretji se Gčrgur zovijaše. 

Silnoga su cara ostavili, 

Pod duždevo krilo pribignuli, 
S sobom trijest kućah dovedoše, 
U Cetini selo naseliše. 

Tad bijaše bane generale: 

Po imenu Korner Jerolime, 
Pavlu daje lipo harambaštvo, 
Za njegovo veliko junačtvo, 

Neka može četu četovati, 

Prid junacim svojim? vojevati, 
Pava' biše serdca junačkoga, 
Robi zemlju cara silenoga. 

Uzč kulu Durat-Begovića, 

Bosanskoga na glasu plemića, 

Rusu mu je glavu odsikao 

. Svojom sabljom, Bog ga pomogao! 

To svidoče mletačka vlastela, | 
Po Cetini varoši i sela, 

A najveće Korner generale, 
Silni vitez od starine bane. 

Kad serašćer Cetinu robljaše, 

Junački se Pava' podnosAše: 

Tira Turke iz Cetine ravne, 

Ter jim ruse odsijeca glave 


Po svidočbi Mučeniga bana, 
Po imenu Alvis generala, 
Koi Pavla uzdiže i hvali, 
Kakono ga hvale i ostali. 
Vojeva' je rata od Morije, 
Malenoga nije dočekao ; 
Već njegova dva mila brajena, 
U livanjskom polju odgojena. 
Često oni k Livnu odlažihu, 
I od Livna robje dovodjahu; 
Kad li Turci na Sinj udariše, 
I tada se bratja namiriše. 
Pomoć daju sinjskim vitezovom, 
Biju Turke prahom i olovom; 
Al je Božu puška udarila, 
S cernom ga je zemljom sastavila. 
Lipo ga je bratac osvetio; 
Jer je sablju kervce napojio : 
Po imenu Gergo harambaša, 
Pivaj, pobre, to je dika naša! 
Brez pristanka četu četovaše, — 
Turke hvata, glave odsicaše, 
Drežnicu je varoš porobio, 
I Zmijanje ognjem opalio. > 
Pod Glamoč je često odlazio, 
Ter je mlado robje -dovodio; 
Kad razbiše pod Prologom Turke, 
I tad Gergo okčrvavi ruke. 
To svidoče na glasu junaci, 
Cetinjani mladići i starci, 
I vlastelin Balbi Providure, 
Po imenu Mletčanine Jure. 


Pi 


od 


— 277 — | 


Slidi pisma velikoga junaka 


viteza, kavalira Don Ivana Fili- 


povića, rečenoga Gerčića izpod Sinja, prikazana otcu poštova- 
nomu Fra Petru Filipoviću, štiocu bogoslovcu. 


Kotar hvali Janković Stojana, 
XA Cetina Gčrčić Don Ivana, 
Kavalira dužda mletačkoga, 
Koi biše sčrdca vitežkoga.. 

A plemena od Filipovića, 
Bosanskoga na glasu plemića, 
Koino je svuda vojevao, 

I junačke glave odsicao. 

Od Morije rata ognjenoga, 
Malo posli a i malenoga, 
Nebijaše žeštjega vojnika, 

U Cetini bčržega konjika. 

Kad Cetinu Turci porobiše, 

Na Gerčića kulu udariše, 
Osvojit' je oni nemogoše; 
Nego pod njom mnogi izgiboše; 

Jer je brani Gerčić Don Ivane, 
Od Cetine ravne kavalire, 
Mnoge pobi Turke krajišnike, 
Mlade pišce i bčrze konjike. 

To svidoče starci od Cetine; 

A najveće Zorzi Providure; 


AE poslušaj, dragi pobratime! “ 


Što učini Grčić Don Ivane: 
Kađ udriše na Cetinu Turci 
Sa svih stranah, kano mčrki vuci, 
I prid njima paša Atlagiću, 
Silni vitez kano Kobiliću, 
Gerčić biše serdca junačkoga, 
Brani krunu dužda mletačkoga, 
Po Cetini Turke razgonjaše, 
Ter jim ruse glave odsicaše. 
Najboljega posičč junaka, 
Mejdandžiju turskoga konjika, 
Po svidočbi Balbi Providura, 
Koi hvali Gčrčić Don Ivana. 


Kuda godir četa odlažaše, 

On prid četom vojvoda bijaše, 
Svu je tursku zemlju porobio, 
Bilu Livnu vrata zatvorio. 

To svidoči mladjan Trivisane, 
Od bijela Kliša Providure,“ 
Koi kaže rate i mejdane, 

Što učini Gerčić Don Ivane. 

Često kupi svoje Cetinjane, 
Bojak bije s Turcim na sve strane; 
Nebijaše boja, ni mejdana 
Brez viteza Gerčić Don Ivana. 

Po svidočbi Dulfin generala, 

I Kavalli mletačkoga bana, 
Koji njega hvale brez pristanka: 
. Da je bio dika od jun&kah. 


Kad u Grabu Turci izgiboše, 


A _ prid njima Rečep paša biše; 
Tada turske odsicaše glave ' 
Silni junak Gerčić Don Ivane, 
I njegovi mladi Cetinjani, 
Vitezovi na krajini zvani, 
Kako kaže Mučenigo bane, 
Glasoviti svitli generale. 
Lipi bihu dvori. Atlagića, 
Atlagića i Skenderagića ; 
AL jih. Gerčić upalio biše, 
Viruj, pobro! zlatno pero piše. - 
Opet kupi mlade Cetinjane, “ 
Robi tursku zemlju na sve strane, 
Mnogo plino zaplinio biše, 
Turke siče, nemore se više, 
I pogubi zmaja ognjenoga, 
Baš sinovca paše bosanskoga: 
Po imenu mlada Ali-bega, 
I s njim mnogo agah i sejmenah. 


: — 278 — 


To svidoči sihjski Providure: 
Po imenu Semitekul Ante, 
I ostali mladi krajišnici, 
Cetinjani, pišci i konjici. 


Kada na Sinj Turci udariše, 


Ter ga sa svih str&nah 6bsidoše, 
Tada Gerčić u gradu bijaše, 
“I vitežki glave odsicAše. 


Na mejdan_je Turkom izlazio, 
I mejdane vazda odnosio. — 
Nečudi se, dragi pobratime, 
Silni junak Filipović biše! 


Pisma kapetana, oliti vejvode Jure Čulića i njegovih sin6vah 
Petra i Filipa, silenih vitezovah. 


Kaži pravo, iz gorice Vilo! 
Je li lipo pogledati bilo? 
Kapetane i mlade serdare, 

> Od Cetine vitezove stare. 

Medju njima sive sokolove, 
Tri vojvode, mlade vitezove: | 
Tri Čulića serdca Zrinovića, 
A desnice Miloš Obilića. 

Jednom*' Jure krasno ime biše, 
Petar drugi imenom se zvaše, 
Tretji Filip junak od mejdana, 
Oba sina Jure kapetana. 

Po Levantu oni vojevaše, 


Brez pristanka s Turcim bojak biše, 


Slavu daju duždu mletačkomu, 
Težke jade caru čestitomu, 
Vojujući i bojak bijući, 
Turke sikuć, kčrvcu prolijući, 
Za dvadeset i veće godinah 
Branili su dužda Mletčanina. 
Pomogoše osvojit Moriju; 
I porobit' ravnu Arbaniju, 
Potopiti careve galije, 
I od boja silne sultanije. 


Ali Juru rane dopadoše, 


Ter ga bčržo s dušom razstaviše, 
Vitežki je glave odsicao, 
Yitežki je još i poginuo. 
Lipo ga je sinak osvetio, 
Petar Čulić, on se veselio! 
Jer je mnogo godin' vojevao, 
Svitlu sablju kčrvce napojio, 
Vojujući i bojak bijući, 
Pod Valonom Turke razgoneći : 
On je tada težko ranjen bio, 
AP je Petar bčrzo prebolio. 
Posli toga Petar vojevaše, 
Još i turske glave odsicaše 
Svega rata Beča i Morije, 
To svidoče pjesme davorije; 
Tretji biše Filipe vojvoda, 
Od Čulića vitežkoga roda: 
Silni junak kano i babajko, 
Oli vitez kraljeviću Marko. 


"Junački je Filip vojevao, 


Sinj branio, glave odsicao : 
Tako kaže dužde Mletčanine, 
I junaci cetinske krajine. 


— 279 — 


A čuo sam, gdi ljudi govore, 


Ter ovako medju sobom sbore: 


»Da nebiše Čulića konjika, 
1 njegovih platjenih vojnikah, 


Mučno bismo Sinj grad obranili, 
I pod njime Turke predobili ; 
Jer ga Filip vitežki branj&še, 

Težke jade Turkom zadavaše. " 


Pisma glasovitih vitezovah Ante i Petra Brešanića, 
| topčibašah duždevih. 


Prikazana gosp. Josipu topčibaši | sinjskomu. 


Poslušajte, mladi Topčibaše! 
Ovu pjesmu, poštenje je vaše, 
Po imenu Ante Brešanina, 

A viteza dužda Mletčanina, 

Koi pobi careve delije, 
Velikoga rata od Morije, 
Principove braneći gradove, 

I njegove mlade vitezove. 

Nebijiše grada bijeloga | : 
Na krajini dužda mletačkoga, 
Koga nije branit' pomogao, 
Izpod njega Turke iztirao. 

Kada na Kliš Turci udariše, 
On u Klišu topčibaša biše, 
Ter njegovi sileni topovi 
Biju Turke kano i gromovi. 

Kud Antino oko dopiriše, 
On'da topom Turke obarAše, 
Tira Turke izpod bila grada, 
Junaci ga spominju i sada. 

Kad li na Sinj udariše Turci, 
Sa svih stranah kano merki vuci, 
U početku rata od Morije, 
Nu poslušaj silnoga topčije: 

Neda Turkom blizu pristupiti, 
Na Sinj bili juriš učiniti, 
Topanu je tursku oborio, 
Mnoge silne Turke pogubio. 


To svidoče mladići i starci, 
Od Cetine po izbor junaci, 
A najveće Korner generale, 
I vlastelin Zorzi Providure. 

Sina Petra Ante: imađiše, 

Od babajka bolji junak biše: 
S krajišnicim on je vojevao, 
I gradove bile uzimao. 
Kad li opet na Sinj udariše 
Silni Turci, ter ga obsidoše, 
I biše ga za trijest dan&kah, 


- Sasvihstrina',brate,brezpristanka; 


AL osvojit' njega nemogoše; 
Nego pod njim mnogi izgiboše; 
Jer jih bije Petar Brešanine 
Iz topćvah, junak od starine. 

Kad li Turci juriše činjahu, 

S golim? sabljam' na grad udarahu, 
Tada kopjem Turke probadaše, 
I ljute jim rane zadavaše. 

To svidoči bane generale, 

I duždeve lijepe duk4le: 
Da je bio junak siloviti, 
Na oružju vitez glasoviti. 

Od, njega se rodiše junaci, 
Vitezovi kano i Ungarci: 

Ante jedan, Gaj'tan drugi biše, 
Tretji Josip, tako se zoviše. 


— 280 — 


Po moru je Gajtan vojevao, To svidoči Bronza kavalire, 
I žestoko s Turcim bojak bio, Viruj meni, pobro, Radomire! — 
Bojak bijuć on je poginuo; - Mžčrtvim pokoj, živim zdravlje lipo, 
Al je mnoge Turke pogubio. Na oružju ime glasovito! 


ea 


2 


Slidi kratak razgovor od “gospodske kuće kneza 
Ljubibratića iz Trebinja. 


U broju gospode bosanske, oliti knezćvah slovinskih, nahode se 
Comites, t. j. knezovi jasne kuće Ljubibratića, od staroga i plemenitoga 
grada Trebinja u dčržavi hercegovačkoj, podložan sada caru Otmanoviću. 
U ovomu dakle gradu jest i sada kuća gospode Ljubibratićah, od kojizih 
u stAra vrimena izlažahu vladaoci od grad6vah i darž&vah na misto b&nah ; 
a od iste kuće i sada se jedni nahode u Slavoniji na službi kraljice 
ungarske, officijali i verstni na oružju vitezovi: kakonoti kolluneo Jerolim 
i kapetani bratja njegova. Izadjoše od ove kuće kripostni: i' veleznani 
duhovnici svetoga Basilija, episkopi, oliti vladike slidjenja gerčkoga, kakono 
presvitli otac Petronije, vladika u Slavoniji; i gospodin Stefan, vladika u 
Kostanjici; a tretji od rečene kuće jest otac prepoštovani Nektarija, arki- 
mandrit od Sabine. 


, Slidi arbor Ljubibratićah. 


Genealogia nobilis familiae conitum Ljubibratić. 


(Porod plemenite obitelji knezd6vah Ljubibratićah.) — Pčrvi bi knez 
Ljubibrat, od koga se rodi Ljubimir; od Ljubimira Stanislav; od Stani- 
slava Toma; od Tome Radomir; od Radomira Teodor; od Teodora Hra- 
nislav; od Hranislava Ljubimir; od Ljubimira Radoslav; od Radoslava 
Milorad i Petronije, vladika; od Milorada Luka, i Simeon, koi bi du- 
hovnik svetoga Basilija oliti Vasilija. Od Luke rodi se Mihail, Matij i 
Radoš; od Mihaila Stanislav i Kuzman; od Matija Voin i Stefan, vladika. 
Od Radoša Marko i Lazar; od Kuzmana: Luka; Nektarija, arkimandrit od 
Sabine; kolluneo Jerolim; kapetan Kristofor i kapetan Mojse. Od Voina 
izhodi Matij i Jovan; a ed Marka rodi se Maksim i Simeon. 


* 


— 281 — 


Sliedi pjesma od vitezdvah Ljubibratićah. 


Pnikazana presvietlomu gosp. Jerolimu kollunelu. 


Trebinj grade, gnjizdo sokolovo, 
Koje jednom biše principovo, 
Svijeno je. u Hercegovini, 
Košarića liepoj banovini. 

U tebi su stari kralji stali, 

I vjjek6vah puno kraljevali, 
Slovinskoga roda i plemena, 
Al podavno u stara vrimena. 

Silne vojske na te udariše: 

Al se one vazda pokajaše ; 
ser su kruto bile izsječene, - 
Britke sablje kčrvce napojene. 

Trebinj grade, majko. od jun&kah, 
Krajišnikah, pješac' i konjikah, 
Koji mnoge Turke pogubiše, 
Prija nego tebe osvojiše. 

Iz tebe su bani izlazili, 

Kojino su po sv'jetu vladali, 
Pred junacim na vojsku hodili, 
Ter gu kralje mnoge predobili. 

U tebi se rodiše gospoda 
Od našega slavnoga naroda: 
A od kuće Ljubibratić-kneza, 
Trebinjskoga na: glasu viteza, 

Od koga se rodiše junaci, | 
Ljute zmije kano i Ungarci: 
Gospodari od Trebinja grada, 
Koino se nahodi i sada. 


Ali dvori cara silenoga, 
Gospodara vazda nevirnoga, 
Kakonoti i druge krajine, 

I slovinske jadne banovine. 

I sada su mnogi vitezovi 
Od ovoga koljena knezovi, 
U Trebinju gradu bijelomu 
Harač d4ju caru silenomu. 

Drugi slave ungarsku kraljicu 
Tereziju, rimsku cesaricu, 
.Vojujući.i bojak bijući, 

Za kraljicu kervcu prolijući. 


Jedan slavni vitez Jerolime, 


Od vojnikah mladjan kollunele: 
A dva brata, dva su kapetana, 
Dva sokola, pobre, od mejdana.. - 

Gospodstvo su na sablji dobili; 
Jer su vazda na vojnici bili: 
A nisu ga kupili za novce, 
Ni pasući po planinam ovce. 

Od ovoga roda gospodskoga, 
Na oružju vazda junačkoga, 
Vladike su vazda izlazili, 

I duhovni vladaoci bili. 

Od iztočne cčrkve bogoslovci, 
Svetjenici i duhovni otci, 
Igumani i arkimandrite, 

To poznaje i malahno dite. 


4 


Govorenje od stare i plemenite kuće Kačića. 


. Kačići su od puno vikćvah u Dalmaciji, kako se štije u Luciju, 
i u životu svetoga Arnira. Bihu u vrime kraljah ungarskih velici i puno 
mogući, zapovidajući u gradovim od Dalmacije kakono knezovi, a u nika 


— 282 — “ 


vrimena na misto b4nah zapovidaše banovinam' kakono bani, navlastito: 
Juran, Nikola, Kajalisio, Koloman, Brenkon, Saracen, Domaldo Petar, 
Primislav, Osorio, Dragan, Stanoje, Vukmir , Ivan i ostali mnogi, koje, 
ako želiš znati, štij Lucija i ostale pisaoce dalmatinske. : 

Niki od ovizih odoše u Ungariju na.službu kraljah ungarskih, 
i imadoše bogatstva i gospodstva, oliti vladanja velika za službu, virnost 
i vitežtvo, koje činjihu. Ma posli nikoliko vrimena zavadiše se: ovi 
Kačići, koji stihu u Ungariji s jednom visokom, mogućom i puno pleme- 
nitom kućom, koja se Zagary zviše, i dogodi se po nesrići, da Kačići 
pobiše gospodu rečene kuće, koi dogadjaj bi uzrok od njihova bižanja 
iz Ungarije u Dalmaciju. Kralj ungarski, poznajući njihova dostojanstva, 
dade jim kakono knezovom Vranu u Kotaru, misto plemenito, ali nezdravo, 
i to bi uzrok, da se dile iz Vrane; jedan otidj& u Zadar, drugi u Šibenik, 
a dva u gornje Primorje, gdi uzidaše kasteo, koga zazvaše Gradac; a 
drugi na Tčerpnju, više mora na glavici, koga se zidovi i sada gledaju cili. 

Posli toga sagradiše .fušte, ter počeše Pulju robiti, koja biše u 
ratu s kraljem ungarskim. Ali znadući rodbina one gospode ungarske, 
koje Kačići pobili bihu, da su se na Gradcu ustanovili, dodjoše na rike, 
sagradiše ormanice, koje oružavši, zajedriše put Gradca, i nebudući u to 
vrime Kačićah doma, upališe jim kuće, povedoše žene,: dicu i odniše, što 
nadjoše. Ali malo posli toga dogadjaja budući došli s ormanicam' svojim? 
. Kačići, i videći zlo učinjeno od Ugričićah, otidjose za njima u potiru, i 
našavši jih kod Baške vode, gdi veselo blaguju, udariše na, nje jedni s 
kopna, drugi s mora; ter jih sve poraziše, žene, dicu, i ostalu čeljad 
povratiše, osvojivši još i njihove ormanice, i sve, što u njima biše. — 

Od jednoga brata mužki porod neostada; a od drugoga, imenom 
Varsajka, ostadč sin, Baran imenom. Baran četiri imadč sina, to jest: 
Vukašina, Vukića, Andrijaša i Barana. Ovi se podiliše niedju se, ter 
Vukašina zapadč na dio Brist, Lavčanj i Podjezerje; — Vukića: Podaca 
i ostalo dolnje Primorje do Vrulje, kako se štije u starom arboru, oliti 
stablu Kačićah, iz koga sam sve ovo govorenje virno izvadio; ako li je 
komu mučno virovati, neka se potrudi štiti rečeni arbor u kancelariji 
omakarskoj. -— I znadući, da su mnogi od ovoga plemena željni znati njihove 
prašukunđide ; dakle, za izpuniti njihovu želju, evo stare Kačiće na svit- 
lost metjem, koji se u rečenom arboru nahode. — Moj je trud, moja muka, 
moji prašukundidi, narugat mi se nitko nejma. 


<“ 
— 283 — 


Stari Kačići iz Lavčanja. 


Vukašin, unuk Varsajkov; a sin Baranov, četiri imadč sina, to 
jest: Vukmira, Grubišu, Radonju i Radoja. Od Vukmira rodi se Mikleuš, 
i ovi četiri imadč sina, to jest: Ivana,: Stipana, Gergura i Radića. Od 
Ivana rodi se Jurić; od Jurića Radoš, Nikolica, Gergur i Ivan, koji se 
prozvaše Jurićevići, od Jurića rečenoga. 

Od Stipana, drugoga sina Mikleuševa, izadje Gčrgur; od Gčr- 
gura Stipić oliti Stipe, od koga se prozvaše Stipići oni, koji se od njega 
porodiše. | 
Od Gergura, tretjega sina Mikleuševa, izhodi Nikola i Novak; od 
Novaka Mitar, Jure i Ivan. 

Od Radića, četvertoga sina Mikleuševa, rodi se Ravsav, oliti Ra- 
. dosav; od Radosava Peko, Ivan, Tadija i Fra Jure; i od rečenoga Peke 
prozvaše se  Pekići. 


< 


Stari Kačići iz Brista. 


Vukašinov sin drugi biše Grubiša, od koga se rodi Bartuo; od 
Bartula Žarko i Marijan; od Žarka Mikleuš; od njega Nikolica i Franić; 
od Nikolice Šimun, Fra Luka, koi bi provincijalom; Juraj, Grgur, Pava, > 
Perić i Fra Bartuo, biskup makarski na 1616.; ovi se od Žarka rečenoga 
prozvaše Žarkovići. 

Od Marijana, brata Žarkova, rodi se Mijo i Radivoj; od Mije 
Grgur; od Gčrgura Ivan, i ovi se nazva Miošić od Mije, njegova dida. 

Od Radivoja, brata Mijina, rodi se Aleksa, od Alekse Gžrgur; | 
.a koji se od njega rodiše, zazvaše se Aleksići. 

Tretji sin Vukašinov bi Radonja; od njega Novak; od Novaka . 
Sladoje i Vladislav; od Sladoje Marijan; od Marijana Stipan, koi se 
. prozva Sladojević; i od ovizih izlaze Bartulovići na Sućurju, koji se prija 
“ zvahu Kačići Sladojevići. - 

Od Vladislava brata Sladojina izhodi Radisav i Šipan; a od 
Radisava Jakov i Vladislav. 

Četvarti sin Vukašinov biše Radoje; od njega Stipan ; od Stipana 
Tadija i Nikola... Ovo su stari Kačići iz gornjega Primorja, i ovi naj- 
poslidnji bili su na svitu oko godišta Gosp. 1624. malo više, malo manje. 


= 


— 284 — 


Stari Kačići od Kotišine, u dolnjem Primorju. 


Drugi sin Baranov, unuk Varsajkov, a brat Vukašinov, biše 
Vukić, koi se namisti u Kotišini; i od njega se rodi Juko i Ivan; od Juke 
Vukić; od Vukića Šimun; od Šimuna Bariša; i od ovizih izlaze Terzići. 


Tretji sin Baranov, a unuk Varsajkov, bi Andrijaš, koi se u Ko- 


tišini nastani, od njega se rođi Rado i Perić: od Rade Andrijaš; od An- 
drijaša Pava? i Šilje; od Šilje Toma i Šimun; ovi se prozvaše Šiljići. 
Od Perića, drugoga sina, Andrijaševa, izlazi Bariša, Stipan i 
Marko; od Bariše Fra Petar, biskup makarski na 1661., Lovre, Andrijaš, 
Radoš, Fra Ivan i Fra Pava. 
Od Stipana, drugoga sina Perićeva, rodi se Jure, rečeni Klarević, 
od Jure Filip i Stipan, koji se prozvaše Čavelići. 


Stari Kačići od Makra. 


Četvčrti sin Baranov, a unuk Varsajkov, bi Baran, od koga iz- 
hodi Marko; od Marka Stipan; od Stipana Jakov i Jure; od Jakova Ivić; 
od Ivića Stipan, Jakov i Marko; od Stipana Juro i Ivan; a od Jakova 
Andrijaš; ter se od njega prožvaše Andrijaševići. 

Od Jure gori rečenoga , praunuka Baranova, rodi se Tadija; od 
Tadije Mitar; od Mitra Ivan i Tadija; od Tadije Gašpar; i ovi se pro- 
zvaše Mitrovići, koji se i sada nalaze u Včrbovskoj. 

Ovo je, moj štioče, stablo od starih knez6vah Kačićah, i nemoj 
se čuditi, da ih je ovliko; jer su od davna; a da ti.svoje pleme moreš 
ovako skupiti, puno bi veće nabrojio ljudih, nego ih je u ovomu stablu. 

Od ovizih opet odoše jedni u Ungariju na službu kraljah ungar- 
skih, ter imadoše gospodstva velika, i diplomu od Maksimilijana, “u kojoj 
kao gospodi staroj bosanskoj i ungarskoj pokazuje čast i poštenje, po- 
tvčrdivši sva njihova stara uživanja, i metjući ih iznova u broj ungarske 
gospode; a rečenu diplomu dada Miji i Gašparu, bratu njegovu. 

Sve kuće od ovoga plemena dčrže svetoga Ivana za svoga bra- 
nitelja; ma različito: jer ovi u gornjem Primorju slave ga na hrištjansku, 
sjutra dan po latinskomu vodokčrstju, u koi dan dolazi hrištjanski Ivanj- 
dan; a oni u dolnjem Primorju slave: ga na latinsku, po našemu božiću. 
Imadu u Podaci svoju vlastitu cčrkvu, pod imenom sv. Ivana, 'i u njoj 
četiri greba, od kojih su gospodari Miošići i Aleksići, koji na drugom 


— 280 — 


mistu neimadu svojih grebah od starine, izvan u rečenoj cčrkvi. Biskupi 
od Kačića plemena, što se znati more, hihu ovi: Valentin, Saracen; Fra 
Bartuo, iz Brista; Fra Petar, iz Makarske, i Don. Antun , iz Makarske, 
arcibiskup splitski. 

U Bristu stada Vukašin, od koga su svi Kačići iz gornjega Pri- 
morja; a u rečenomu mistu od starine bihu ove kuće: kuća Bilopavlovića, 
od koje izadjoše Sarići, Vežići, Lovrići i Kuluzovići.  Dodjoše Bilopav- 
lovići od Biloga-polja izza Mostara u vrime bosanskoga razasutja, i sa- 


- gradiše u Bristu crkvu svete Mare, od kojih se lipa pisma piva, ter ' 


ovako počimlje: 
Svu noć sjala jasna misečina, 
U po' noći kčrvav daždic pade, 
Car porobi Bilopavloviće, 
I zarobi dva gospodičića: - 
Mirka jedno, a Milinka drugo, itd. 

“Svu pismu nemetjem; jerjei dica pivaju. 

Druga kuća biše Ostoića, koja dodje u Brist iz Broćna; ali se 
sada* od nje nenahodi nitko po kčrvi mužkoj. 

Tretja Pećarevića, koja je starinom iz Gernčenika, mista privi- 
legiranoga. Pećarević zvaše se Zoranović, koi bi plemić bosanski, i ova 
kuća biše puno bogata u stara vrimena, kako svidoče karte biskupa 
Žarkovića. Bihu od ove kuće sudci i ljudi včrstni, kakonoti Ivaniš, 
odabran od sbora za sudca sućuranskoga na 1676. i ostali mnogi 
prija njega. 

Cernobor, pridivkom Borić, dodje u Brist od Zavojana na 1610. 
Bi od ovoga plemena silni junak, koi rata od Kandije vojeva, i turske 
odsica glave, imenom Filip Cščrnobor, oliti Borić. 

Marušić dodje iz Dešana; aka je svojte Marušiću iz Broćna, to 
se zovu starinom Miloradovići. 


. Slidi pisma od starih knezovah Kačićah, kako, i za 


koju svčrhu dodjoše iz Ungarije u gornje Primorje. 


Prikazana prisv. gosp. fnezu “Ivanu Kačiću, rečenomu Bartuloviću t2 
Sućurja, dčržave hvarske. 


S vadiše se knezovi Kačići, Evo, pobre, tuge i žalosti: 
I Zagari, bani Ugričići: Sve se skoči malo i veliko, 
Svadiše se, ter se i pobiše: | Da pogube knezove Kačiće; 


AP Kačići Ugre pogubiše. . . Jer smakoše bane Zagariće. 


- — 286 — 


Dobra im je srića doskočila, Zarobiše momke i divojke, 

Ter je njima u potribi bila: Varsajkovwu dicu i ljubovcu, 
Zahvališe kralju ungarskomu, Bijele mu dvore upališe, 
- Pobigoše k moru ]latinskomu. | Nebrojeno blago odnesoše. 

Jedan idje k Zadru bijelomu, |  Zavezoše krajem pod Primorje 

. Drugi oda k gradu Šibeniku; Pivajući i popivajući : 
Dva odoše u gornje Primorje, Al je malo vrime postajalo, 
Ter stadoše ukraj sinja mora. Glas dopadč Kačiću Varsajku: 

Više mora gradić sagradiše, »Zlo ga, kneže, igru zaigrao, 
Ter mu Gradac ime postaviše: Ugričići zorom udariše, 
Sagradiše fuste ormanice, Bijele ti dvore upališe, 
Porobiše Pulju i Napulju. Zlatokosu ljubu odvedoše. 

Drugi oni gradić sagradiše Odvedoše malo i veliko, 

Blizu. Terpnje, više mora sinja: Odnesoše blago nebrojeno.“ — 
.I sada se gledaju zidovi, Kad je kneže riči razumio, 
Gdi su stali Kačići knezovi. Po Primorju četu pokupio, 

A kad čuše mladi Ugričići, . Pak zavezč doli pod Primorje, 
Da se bihu knezovi Kačići “| >. Za Ungarcim u potiru tčrče,- - 
U Primorju lipo namistili, Bčrzo ih je kneže dostigao, 

I kastele tverde sagradili: I na Baskoj vodi zatekao, 

Svoje bčrze konje osedlaše, - Gdi blaguju i smirom hladuju, 

I na rike bčrzo doigraše, Oko' vode rujno vino piju, 
Oružaše bčrze ormanice, : Silovito na nje udario, 
Zajedriše gori pod Primorje. . I sve ih je pod mač okrenuo. 

Prija zore oni udariše, On osvoji bčrze ormanice, 

I Kačića dvore porobiše, Oslobodi dicu i ljubovcu, 
Sve se ovo sgodilo bijaše; Sve povrati robje zarobljeno, 
Jer Kačića doma-nebijaše. Pak se vrati k dvoru bijelomu 


Pivajući i puškarajući, 
Šemluk čineć i vince pijući. 
Sve se ovo sgodilo bijaše, 
Kad Primorje Ugriće dvoriše. 


— 287 — 


Slidi pisma od grada Šibenika, kako dodj& podanj' paša bo- 

sanski, samo s trideset hiljadah vojske, i bi razbijen na 1646., 

takodjer od Vodičanah, Včrpoljanah i Krapnjanah, kako izsi- 
koše Turke pod selom Vodice, na 1645, 


K njigu piše starac Milovane, 
Ter je šalje u Kotare ravne, 


A na ruke Bogom pobratima, 


Od Karina starca Radovana: 

»sSpominješ se, starče Radovane! 
Kadno vojska na Šibenik dodja 
U početku rata od Kandije, 

I prid njome bosanski vezire. 

Penje paša bile čadorove, 

Na Danilu više Šibenika, 

: Derviš-pašu prida se dozivlje, 
Ovako. je njemu besidio: 

»izaberi najboljih jnnakah, 

Šest hiljidah mladih krajišnikah, 
Ter opali varoš oko' grada 
Do kastela svetoga Ivana.“ 

Kad je Derviš pašu razumio, 
Jedva toga biše dočekao, 

Ter izbira po vojsci junake, 
Sve najbolje pišce i konjike, 

Pak otidja k gradu Šibeniku; 
Ali mu je loša srića bila, 
Dočeka ga vojska principova, 
Prid njome su aždaje glavari: 

Posidarac od Kotara kneže, 

I kavalir Surić Don Stipane, 
Od Žegara Mitroviću Janko, 
I .delija Smiljanić Ilija. 

Prid ostalim? mladim* krajišnicim 
Od bijela Šibenika grada 
Šibenička bijahu .gospoda, 

Od našega slavnoga naroda: 


Pa 


Od Makarske Deli-Markoviću, 
A od Skadra Kruta kollunele, 
Svim' junacim lipo upravljaše 
Silni vitez Foško generale. 
Prid varošem Turke dočekaše, 
Na nje živi oganj oboriše, 
Maleno j€ vrime postajalo, 
Pobigoše Turci vitezovi, 
A za njima mladi krajišnici: 
Kotarani i Šibeničani, 
I ostala vojska principova, 
Ter jih siku, nigda nepristaju. 
Ali Turkom dobra pomoć dodje: 
Sadje s vojskom bosanski vezire, 
Ter se silne vojske udariše 
Više bila sela Mandaline. 
Stoji jauk ranjenih delijah, 
Stoji viska turskih bedevijab, 
Garmljavina silnih lumbar&4dah 
Iz galijah dužda mletačkoga. 
Deset drih s Turcim bojak biše, 
S obi strane mnogi izgiboše; 
Ali dobi vojska principova, 
I potira od Bosne vezira. 
Tu nebiše mlada krajišnika, 
Koi turske neodsiče glave, 
Svoju sablju nenapoji kčrvce 
Pod bijelim Šibenikom gradom. 
Spominješ se, starče Radovane, 
> Malo prija čuda i većega? 
Kadno paša niz Kotare prodje, 
I snjim vojske dvadeset hiljadah. 


Coed 


— 288 — 


Za njime se četa otisnula, 
Mala četa tri sta Vodičanah: 
A toliko od Krapnja delijah, 
Od Večrpoljca i od Jadretovca. 
U busiji Turke dočekaše, 
Na nje živi oganj oboriše: 
Mnoge turske odsikoše glave, 


Ter se i sad od junakah slave. 


Odtolem se natrag povratiše 
Pivajući i popivajući. 
Zdravo četa u Vodice dodje: 


A1 jih paša sa svom vojskom nadje. 


Na Vodice Turci udariše, 
Sa svih stranah juriš učiniše: 
Vodičani vitežki se brane, 
Turkom ljute zadavaju rane. 


Vas dan Turci juriše činiše, 
AP maleno selo neuzeše ; 
Jer ga brani malo i veliko: 
Žene, starci, dica i divojke. 


, Padč mčrtvih hiljadu Tur&kah, 


Sve najboljih na glasu junikah 
Kod Vodicah ukraj sinja mora, 
Kao gusta izsičena gora. 
Nečudim se gradu Šibeniku; 
Jer je ono soko" na krajini: 
Već Vodicam, selu ukraj mora, 
Kako se je Turkom obranilo 
Brez nikakve moći, ni pomoći, 
Brez galijah i brez lumbaradah. 
I da si mi zdravo, pobratime, 
Od Karina starče Radovane! — 


Ova se junačtva nahode u Brusonu od Šibenika, na karti 111. 
gdi ovako počimlje: ,Ma il Bassa eec.“; takodjer na karti 114., gdi go- 
vori: ,da che innanimati i Turchi ece.“; još lipše na listu 115., gdi po- 
čimlje: ,Percosso il Bassa ecce.“ od Vodič&4nah na listu 98. — Štij pri- 


jatelju, vidit' ćeš, da je istina. 


e 


Slidi pisnia svčrhu odgovora, koi dadč Radovan Milovanu. 


Liepa pozdrav starcu Milovanu 


Od njegova draga pobratima: | 


Radovana od Kotara ravna, 
Barjaktara dužda mletačkoga! 
Istina je, da sam ostario; | 

Al' pameti nisam izgubio: 

Tri sam rata dosad zapamtio, 

«I vazda sam s Turcim bojak bio. 
Kada paša na Šibenik dodje, 

Biše meni dvadeset godinah, 

Spominjem se dobro, pobratime! 

Da sam i ja glave ods'jecao. 
A kada li Turke izsikoše 

Vodičani ukraj sinja mora, 

I od Krapnja sela vitezovi, 

Od Včrpoljca i od Jadretovca: 


Na sablje jim glave natakoše, 
Generalu banu prikazaše: 
I to sam ti lipo upamtio, 
Da se sgodi rata od Kandije. 
Nečudi ce, starče Milovane! 
Jer junaci oko" sinja mora 
Tada jesu krajišnici bili, 
I na mejdan Turkom izlazili. 
Sve do mpra Turci osvojiše, 
Njih osvoji€ nigda nemogoše; 
Oli hoćeš, oli nećeš, pobre! 
Nuder reci: Junaci su bili! 


Al' poslušaj, da ja tebe pitam: 


Bi li meni umio kazati, 
Jesi 1' ovo čudo upamtio - 
, Velikoga rata od Kandije? 


, B 


— 289 — 


Kadno Turći na Split udariše, 
I prid njima Segdijiću paša; 
. AP bijela neuzeše grada, 
Već sramotno natrag pobigoše, 
Ter odoše niz kastele ravne, 
Na Marinu selo udariše 
Sa svih str4nah pišci i konjici, 
A! se selo Turkom nepridaje ; | 
Jer u njemu tverd kasteo biše, 
Ukraj mora kula biskupova, 
Dosta praha i težka olova, 
I zajire, što je od potribe. 
Šest stotinah po izbor jun&kah, 
Koji tursku dočekaše vojsku, 
I prid njima mladjan kapetane, 
Po imenu Jerković Jakove. 
Juriš čine na Marinu Turci, 
Brez pristanka svedo markla mraka ; 
AP ge brani malo i veliko 
Cernim prahom i težkim olovom. 
Kad li vidi silni Amet-paša, 
> Da nemože osvojit' Marinu: 
, < Topovim je poče uzimati, e 
' Ter je bije nedilju dan&kah, 
Pak dozivlje Jerković Jakova, 
Tiho mu je' paša govorio: 
»Nu se pridaj, mladjan kapetane, 
Nemoj ludo izgubiti glave!“ 
Veli njemu Jerković Jakove: 
»Vira moja, Segdijiću paša! - 
Ja ću prija izgubiti glavu, 
Nego izdat dužda mletačkoga.“ 
Kada ga je paša razumio, 
Poče biti iznova Marinu: 
Malo vrime postajalo biše, 
Od kastela beden oboriše. 
Učiniše juriš sa svih stranah, 
U Marinu silom ulizoše, 
I kasteo bili osvojiše ; 
Ali mnogi izgiboše Turci. 


Da je komu pogledati bilo,. 
Gdi se brani malo i veliko: 
U ruke se živi nepridaju, 
Nego siku po kastelu Turke, 

A najveće Jerković Jakove, 


I njegova dva sinka predraga; 
A1 i oni, pobre, izgiboše 


o, Bojak bijuć, glave odsicajuć. 


. Kapetana kada pogubiše, 
Junačko mu sčrdce izparaše, 


Na bojno ga natakoše kopje, - 


* Neka vidi sva vojska pašina, 


Kakvo biše sčrdce Jerkovića, 
Kao mlada Marka Kraljevića. 
Jerkoviću, pokojna ti duša! 
Tvoje ime neumire nigda. 


Sve izgib&, neostade nitko, 
Nego kula puna divoj&kah, 
Male dice, ženah mužaticah, 
I u kuli tri barila praha. 


Kada u nju Turci ulizoše, 
Ter počeše ljubiti divojke: 
Marunova Jele tu bijaše, 
Koja vazda čistoću ljubljaše. 


Svoju dušu Bogu priporuči, 
Vitežko je dilo učinila: 
U kuli je barut upalila. 
Sve izgori, nitko neuteče, 
Ter pošteno ime uvik steče. 


Još ti, pobre, jedno čudo kažein, 
Koje se je tada dogodilo: 
Tu se nadje trijest divojakah, | 
Udovicah i mladih nevistah. 


Obukoše gatje na vojničku, 
Prepasaše sablje na hajdučku, 
Ter se brane kano mužke glave 
Po kastelu od sela Marine. 

19 


4 —.——— DEE 


— 290 — 


Prid njima je mlada udovica, 
Po imenu Kate Despotova, 
Šest Tur&kah pogubila biše, 
A četiri Striljina ljubovca. 
Kada jih je paša uhvatio, 
Ter poznade, da su ženske glave, 
I sim se je paša začudio, | 
Gledajući dijevojke mlade: 


Kako.pašu sablje na hajdučku, 
Nose gatje i odoru mužku: 
Odvedč jih u Bosnu ponosnu, 
I pod puškam' i p.sabljam' britkim, 
Neka vide kadune Bosanke, 
'Kako nose mlade Dalmatinke. 
Dospivajuć pozdravljam te lipo, 
Pobratime, starče Milovane! 


Bi izvadjena iz historijah Jerolima Brusona, na listu 28. dila 
drugoga, gdi počimlje talijanski ovako: ,In tutte invasioni ec.“ — 
Zovu se Marinjani drugačije Bosiljani. Tko neviruje, neka štije, vidit će 


o stvarih puno lipših, i čudnovatih. 


Slidi pisma od grada Splita, kako dolaziše podanj Turci na 
1646. Izvadjena iz historijah Jerolima Brusopna. 


Vojsku kipi Segdijiću paša 
Po svoj Bosni i Hercegovini, 
Po Kotaru, Lici i Kerbavi, 
Velikoga rata od Kandije. 
Kada li je sakupio biše, 
Zove paša age i spahije, . 
Alaj-bege, odže i kadije, 
Kapetane i mlade serdare, 
Ter jt njima tiho besiđio: | 
»Svitujte me, po izbor gospodo! 
Oli ćemo na Split udariti, | 
Ol' na Trogir u kastelim ravnim? 
Oli bismo pošli k Šibeniku, 
Za osvetit naše vitezove, 
Kojino su skoro izginuli 
Pod bijelim gradom Šibenikom ? 
Ol' bi moju podignuo vojsku — . 
Niz kotare k Zadru bijelomu?“ 
Veli njemu Atlagiću beže: 
Amet-pašo,' mili gospodare! 


Nehodimo k gradu Šibeniku, 
Šibenik je nesrićan po Turke, 
I skoro su podanj* dolazili, 
Al su svoje glave pogubili, 
Niti vodi silnu vojsku tvoju 
Niz kotare k Zadru bijelomu; 
Jer da dodje sva sila careva, 
Još i glavom Otmanović care, 
Nebi njega osvojiti moga, 
Da ga bije dvanajest godinah, 
Kamo li će tvoji krajišnici? 
Hercegovci i Bošnjaci Turci ; 
Već hodimo k Splitu bijelomu, 
Gdi je hrana konju i konjiku, 
Ravno polje, zelene livade, 
Žive vode, vino i pšenica. 
U njemu su: bogati tčrgovci, 
I gospoda puno plemenita: 
A gospoje kano Talijanke, 
Lipa struka, i u pasu tanke. 


= 


A kada li Split grad osvojimo, 
Otić' ćemo niz kastele ravne 
Do Trogira grada bijeloga, | 
Lasno ćemo osvojiti njega; 

:Jer mu neće dobra pomoć doći 

Od mladoga bana generala, 

Nahodi se u Kotoru gradu 


Sa svom vojskom dužda mletačkoga.“ 


Kada ga je paša razumio, 
Silenu je vojsku podigao, 
Ter otidje s vojskom na Latine, 
. .Beržo dodje k Splitu bijelomu. 
Neda Turkom .ni dahnuti paša; 
Već udari na varoš od grada, 
Varoš neda ni gledati na se; 
Jer iz njega živi oganj siplje. 
Brane njega vitežki gospoda: 
. Varošani i mladi gradjani. 
Tu bijaše zmaje od dvi glave: 
Po imenu Tartaljić vojevoda, 
Koi turske glave odsicaše. 
Na mejdanu, pobre, junačkomu; 
Drugi biše Posidarac kneže, 
Od Kotara na glasu viteže. 
Na Turke su juriš učinili, 
Uz polje jih ravno potirali: 
Mnoge turske odsikoše glave 
Kod Merljana visoke planine. 


- Ljutih zmijah, ognjenih jun&kah, 


— 291. — 


- 


Uhvatiše pašina sinovca: 
Po imenu mlada Asan-bega ; 
Al mu rusu glavu odsikoše, 
Ter je metju gradu na beđene. 
AP je malo vrime postajalo, 
Dodje pomoć Splitu bijelomu: 
Pet velikih od boja djemijah, 
Pune praha i težka olova, 
I junikah dužda mletačkoga, | 
Od Kotara i od Šibenika, 
. I prid njima Gonzaga principe, 
Od oružja, mladjan generale. 
Ugleda se na sinjemu moru: 
Osamdeset tankih ormanicah, 
Ter se bile kano labudovi 
Izpod Brača, otoka slavnoga. 
Jidrć šajke k Splitu bijelomu, 
Jade daju paši bosanskomu, 
Kada jih je paša ugledao, < 
On se kruto biše poplašio, 
Ter podižč svoje vitezove. 
I pobiže niz to polje ravno, 
Kada Turci na. Solin dodjoše, 
Na Sućurac selo udariše. 
U za' čas su po se udarili, 
Pod njime su mnogi izginuli, 
U Sućurcu vitezovah biše 
Od kastćlah, kako Bruson piše, 


\ 


Kojino se neboje Tur&kah, 
Izpod sela iztiraše Turke, 
Oteše jim oružje i ćurke. 


Slidi pisma druga od grada Sibenika, kako dodjč podanj' paša 


—292— 


Tećelia, samo s petdeset hiljadah vojske, i nemožč ga osvojiti 
' na 1641. 


Izvadjena iz libra, koi se zove: ., Frammenti. istorici della guerra in 
Dalmazia, ec.“ Takodjer 12 Brusona, # ostalih histortjah. 


doš nebiše sunce počinulo, 
Dodje knjiga caru čestitomu 
Od mladoga paše Ibraima. 
Knjigu štije, a uzdiše težko. 
Pita njega ljuba sultanija: 
»Što je tebi, mili gospodare? 
Ol' je Poljak na te udario, 
Ol' je Adžam Bagdat osvojio?“ 
Govori joj care gospodare: 
»Prodji me se sultanijo moja! 
Nit' je Poljak na me udario, 
Nit' je Adžam Bagdat osvojio. 
Ali mi je tugovat nevolja; 
Jer evo mi bila knjiga dodje 
Od mojega paše bosanskoga, 
Po imenu mlada Ibraima: 
Da je moja vojska izginula . 
Pod bijelim gradom Šibenikom: 
A nejmadem virna kapetana, 
Koi bi me osvetio lipo.“ 
.To je čuo Memed Tećelija, 
Pak je caru tiho besidio: 
»sultan care, mili gospodare! 
Daj mi vojske petdeset hiljadah, 
Ja ću poći k gradu Šibeniku,  - 
Na silu ću osvojiti njega: 
Osvetit' ću: kervcu prolivenu 
Pod bijelim gradom Šibenikom. 
Dovest? ću ti živa generala, 
I gospodu grada Šibenika: 
A kadune, njihove ljubovce, 
Ljubit' će ih odže i adžije. 


Još ti, care, tverdu viru dajem : 
Pogubit' ću. Franu Posidarca, 
I silnoga Surić Don Stipana, 
Kavalira od ravna Kotara, 

Od Makarske deli-Markovića; , 
Arbanasa Krutu kollunela, 
Kapetane i mlade sčrdare, 
Koji tvoju izsikoše vojsku.“ . 

Kad je care njega razumio, 
Sve mu dade, što je zapitao: 
Silne vojske petdeset hiljadah, 
I otidje k bilu Šibeniku. 


S sobom vodi dvajest lumbar&dah, 


A toliko ognjenih pit&rah : 
Kad je doša' na, polje Petrovo, 
Onde penje bile čadorove. 


. Nediže se za trijest dan4kah, 


Dok mu dobro nepočinu vojska. 

Kada li -je ona počinula, 

Podiže se .k gradu Šibeniku. 
AP je malo postajalo vrime, 

Viknu vila s Kamentar-planine, 

Ter dozivlje mlada Providura, 

Po imenu Tomu Kontarina: 
»Zlo ga lega', i zoricu zaspa', 

Ali neznaš, al' nehaješ za se? 

Eto na te paša Tećelija, 

I snjim vojske petdeset hiljadah.“ 
Kontarinac vili odgovara: “ 

»Nebudali, vilo posestrimo ! 

Nebojim se paše Tećelije, 

Dok je menf tvčrdi Šibeniče. 


— 2938 — * 


1 kasteo svetoga Ivana 
Više bila Šibenika grada; 
I prija su podanj* dolazili, 
Al ga nisu osvojiti mogli. 


Neće ni sad, vira ti je moja; 
Jer imadem platjenih soldatah: 
Za četiri hiljade vojnikah, 

A toliko mladih krajišnikah! 
Kotar&cah i Šibemičanah, > 


* I prid njima Franu Posidarca, 
Od Kotara kneza velikoga: 
Smiljanića, Janka Mitrovića, 
I viteza Surić Don Stipana. 


Istom Toma tako besidjaše, 
AT to idje paša Tećelija: 
Penje čador više Šibenika, 
Oko' njega mlađi Alaj-bezi. 

A topčije tope namistiše: 

Dva velika puno glasovita 

\ Pram' kastelu svetoga Ivana, 

Ter ga biju kano i gromovi. 


A_ ostale šibe i lumbarde 
Pram bijelu Šibeniku gradu: . 
Od iztoka i zapada sunca 
- Biju njega, nigda nepristaju. 
Peti danak juriš učiniše 
Na kasteo svetoga Ivana, 
I tčrčaše Turci brez pristanka,. . 
Od večera ter do bila danka. 


Osvojit'. ga oni nemogoše; 
Jer ga brane Nimci i Latini: . 
A Kotarci juriš učiniše, 
 Izpod njega Turke iztiraše. 
Kada li je danak osvanuo, 
Opet Turci juriš učiniše ;' 
A)! kasteo svetoga Ivana, 
Ned& njima ni gledati na se. 


N\ 


A Kotarci i Šibeničani 
Biku Turke, ni.broja se nezna. 
Mnoge oni odsikoše glave, 
Ter jih metju gradu na bedene, 
Neka vidi paša Tećelija 
Mertve glave svojizih delijah, 
Kada li je danak osvanuo, 
Udariše bubnji i svirale, 


. Alaj-bezi sablje povadiše, 


Janjičare na grad natiraše: 
Ali svoje pogubiše glave 
Na jurišu grada Šibenika, 


“Ter jih siku mladi krajišnici, 


A biju jih šibe i lumbarde 
Iz kastela svetoga Ivana, 

Iz galijah dužda mletačkoga, 
Iz djemijah Mijagustovića. 

Ali Turci nigda nepristaju 

Juriš čineć od jutra do mraka: 
Tu izgibe vojska principova, 
Turske, pobre, ni broja se nezna. 


Kad to vidi Toma Kontarine, 
Od duždeve vojske Providure, 
On napisa listak knjige bile, 
Ter je šalje k Zadru bijelomu, 
A na ruke Foskul generala. | 
U knjizi je njemu besidio : 
, Generale, mili gospodare, 
Ovo ima dvadeset dan&kah, 
Da se s Turcim bijem bez pristanka. 


Nedadu mi nigda počinuti, 
Nit' mi dadu s mirom blagovati ; 
Ako li ja kadgod i počinem, 
U čem hodim, u tomu i spavam. 

Šalji pomoć gradu Šibeniku, 
*Koino je u nevolji težkoj: 
Mnoga mi je vojska izginula 
Bojak bijuć s carevim delijam.“ 


\ 


Biše bana bolest obhčrvala, | 
Serdobolja velika nevolja, 
Kad je blu knjigu razumio, 
Prida se je sluge dozivao, 

Ter je njima besidio bane: 

o,Nosite me u galiju tanku, 
Da idjemo k bilu Šibeniku, 
Koino je u nevolji težkoj.“ 
Virne sluge bana poslušaše, 
U galiju tanku unesoše, 
Bog mu dadšč vitra majestrala, 
Ter zajedri k gradu Šibeniku, 

, Is njim mnoge od boja djemije, 
Ormanice i berze galije. — . 
Kad su bili blizu Šibenika, 
Zagermiše sileni topovi . 

Iz galijah dužda mletačkoga, 

I djemijah velikih brod6vah, 
A Šibenik lipo odgovara, 
I kasteo svetoga Ivana, 

Ter se tresu bčrda i doline 
Oko' bila Šibenika grada. — 
Čudio se paša Tećelija, 
Čudio se, ter je besidio: 


- 


294 — 


,Odkal sam se od majke rodio, 
I na bedru sablju pripasao, 
Ja nevidih ognja žestokoga, 

Ni većega, ni čemernijega: 

Što na bilu gradu Šibeniku. 

Iz neba ga strile udarale! 
Kada Bagdat bili osvojismo, 
. Ovakvoga ognja nebijaše.“ 

A kad li je sunce počinulo, 

. I mčrkla se noćca uhvatila, 
Diže paša svoje vitezove, 

Ter pobižč natrag brez obzira. 

Kad je doša' na polje Petrovo, 
Onde penje bile čadorove, 

A kad svoju on prebroji vojsku; 
-A1' mu nejma polovica vojske. 

Plače paša i suze proliva, 
Bradu guli, u pčrsa se bije, 
Na ruku se naslonio biše, 

Ter ovako tužan besidjaše: 

»što me nije puška udarila 

Pod bijelim Šibenikom građom! 

S čim ću doći k caru čestitomu, 

- Imuftiji odži velikomu ?“ 


Slidi pisma od Beča. 


Rano rani Tećelija bane, 


Bile knjige piše na sve strane: 


Jednu šalje Erdeljiću banu, 

I gospodi od zemlje harvatske: 

»Erdeljiću, od Harv&tah bane! 

_ Evo ima puno godin d&nah, 

- Od kada smo kralja izgubili 
Od našega slavnoga naroda, 

A dvorimo kralja tudjanina, 
Po imenu cara Leopolda: 
Kamo naša uživanja stara? 
Gdi je slava ungarske gospode ? 


Već je vrime, da se probudimo, 
I našega kralja okrunimo, 
Koi će nas milovati lipo, 
Kano majka sinove jedine. 

Evo nauk Tećelije bana: | 
Odbignite bečkoga cesara, 
Ter za kralja okrunite mene 

"U Požunu gradu bijelomu. 

Ja imadem dosta lipa blaga, 
Sakupit' ću moje Ugričiće, 
Osvojit' ću bijele gradove, 
Sve do. Beča i okolo njega. 


_ Lo. I pi 


— 295 — 


Dat ću vami polja i livade, 
Lipa sela, bogate varoše, 
. I bijele kule i gradove, 
Štono vam je didovina stara. 
Ako li me poslušat' nećete, 
Podignut" ću ungarske katane, 
Porobit' ću harvatske dčržave 
Do Ljubljane grada bijeloga. 
Nuder ludo negubite glave; 
Već se mojoj kruni podložite, 
Kakono se skoro podložiše 
Vitezovi ungarski knezovi.“ —' 
Drugu biše knjigu napisao, 
Ter je šalje: caru čestitomu: 
»sultan care, svita gospodare! 
Evo tebi dobre glase kažem: 
Za kralja su mene učinili 
Ugričići, moji vitezovi; 
Al' se bojim dušmanina tvoga 
Leopolda, cara nimačkoga. 
Već te molim, moj čestiti care! 


Da sakupiš silnu vojsku tvoju: 


Ja ću moje mlade Ugričiće, 
Erdelj ravni i svu Ungariju. 
Otić ćemo k Beču bijelomu, 
Lasno ćemo osvojiti njega: 
Germaniju i svu Italiju 
Baš do Rima .grada bijeloga. 
Sad je vrime, moj čestiti care! 
"“ Da osvetiš tvoje janjičare, 
I pogubiš dušmanina tvoga, 
Leopolda, cara nimačkoga, 
Koi ti je puno dodijao, 
Janjičare tvoje izsikao. 
Dospivajuć klanjam ti se lipo, 
Ter ti ljubim skuta i kolina.“ 
Odpisuje Erdeljiću bane, 


I gospoda od harvatske strane: 


»Nebudali, momče silovito, 
Mlado, zdravo, puno ponosito ! 


Drugomu se kralju neklanjamo, 


Neg' cesaru, starcu Leopoldu, 
Koino je mila majka naša, 
Kako znade i dobrota vaša. 
Prija ćemo glave pogubiti, 
Nego tebe za kralja poznati, 
Koi nejmaš vire, ni zakona, 
Već Kalvina štuješ kano Boga.“ 
Odpisuje Memed care silni: 
»slugo virna, Tećelija bane! | 
Neće proći dva miseca d&nah, 


Doć" ćetebi pomoćsasvihstranah.“ 


Što je reka', poreka' se nije: 
Silenu je vojsku sakupio, | 
Od Bagdata do carevih vr&tah, 
Sve pokupi po izbor jun&kah: 

Palestinu i Aziju ravnu, 
Romaniju i svu Bulgariju, 
Arbaniju i Macedoniju, 

. Slavnu Bosnu i Hercegovinu, 

Karavlašku i Karabogdansku, 
Tatariju do Bendera grada; 
Slavoniju, Liku i Kerbavu, 
Kotar ravni i sinjsku dšržavu. 

Kada li se vojska podignula 
Priko lipe zemlje Ungarije, 
Pribrojit' je nitko nemogaAše, 
Dočekat' je nitko nesmijaše. 

Odč vojska k Beču bijelomu 
Pivajući, konje igrajući: 

Prid njome su paše i veziri, 
Ljuti zmaji cara čestitoga. 

Silni vitez veliki vezire: 

Po imenu Karali-Mustapa ; 
Vezir-paša od grada Budima: 
Po imenu Deli-Ibraime. 

Olji-odža, paša od Sofije, 
Amet-aga, veliki ćehaja: 
Karamemed, paša od Alepa. 
Ćorbeg-paša od Misira grada. 


— 296 — 


ĆČidir-paša od Bosne ponosne, 
Mustap-paša od Hercegovine, 
.I teftedar cara čestitoga: 

Po imenu Efendi-Asane. 

Osman-paša, vezir od spahijah, 
Topči-paša od svitla oružja, 
Ali-paša od Karamanije, 
Omer-paša od Karaizara. 

Mustaj-beže aga janjičarski, | 
Amet-paša grada Temišvara, 
Corbeg-vezir paša od Damaška, 
Ali-paša od Bursije grada. 

7 Jlji-Ametpaša od Agrije, 
Osman-Oljipaša od Ćutaja, 
Asan-paša od gčrčke dčržave, 
Emir-paša od Edena grada, 

Islan vezir-paša nikopoljski, 

Od Marasa silni Amet-paša, 
Ali-paša od grada Ancira, 

* Od Bolika paša Useine. 

Ostale ti pivati nemogu; 

Jer bi pisma odveć duga bila; 
AP poslušaj, moj mili brajene! 
Da ti kažem tuge i čemere: 

Turska vojska kuda prolažiše, 
Onde kuga morija moraše: 
Staro siku, malu dicu kolju, 
A divojke vode. u sužanjstvo. 

Dok su došli do Beča biloga, 
Sto hiljadah roblja zarobiše, 
Malo manje gl4vah odsikoše; 
Tako, pobre, mudri ljudi pišu. 

Maleno je vrime postajalo, 
Leopoldu bila knjiga dodje 
Od Lorene, duke velikoga, 

U knjizi je njemu besidio: 

»9Svitla kruno, veliki cesare! 
Eto na te sva sila careva, 
Prid njome je veliki vezire, 
Po imenu Karali-Mustapa.- 


Biži, starče, kuda godir znadeš, 
Nemoj ludo izgubiti glave.“ 
Kad je cesar knjigu progledao, 
Od žalesti biše proplakao, 

Pak dozivlje kneza Staremberga, 
Ovako je njemu govorio: 
»staremberže, od starine kneže! 
Ti si meni vazda viran bio. 

Prid4jem ti krunu i cesarstvo ; 
Beč bijeli -i moje pristolje, 
Uzmi vojske, koliko ti -drago, 
Brani grada kano svoju glavu. 


A ja idjem od grada do grada: 


Iskat pomoć od stara i mlada. 

Neplaši se, moj sivi sokole! 

Bčrzo će ti dobra pomoć doći.“ 
. Kad li se je noćca uhvatila, 

Biži cesar iz bijela grada: | 

B sobom vodi dicu + ljubovcu, | 

Sluge svoje i dvorane mlade. | 
U Beču se izdajica nadje, 

Ter dokaza Tećeliji banu: 

»Zlo ga lega' i zoricu zaspa', 

Uteča ti cesar Leopoldo.“ 

Kad je bane razumio glase, 
Skočio se na konja viteza, 

Za cesarom u potiru tčrče; 
Al ga bane dostignut' nemože; 

Jer uteča goricom zelenom, 
Zdravo dodje k Lincu bijelomu 
Na putu mu loša srića biše, 
Pustahije iz gore udriše: 

Oteše mu srebčrne tanjure, 
Zlatne kupe, kojim' pije vino, 
Ni to njima dosta nebijaše, 
Već cčrkovnu odoru oteše. 

Malo toga vrime postajalo, 

Glas dopadč starcu Leopoldu: 
»Biž', cesare! eto Ugri na te, 
Nit ćeš ostat, ni odniti glave.“ 


= E 


Kad je cesar glase razumio,“ 
Prija zore biše uranio, 
Ter pobižč priko Germanije, 
Podaleko u grad Pasaviju. 


Ali evo jada i gorjega: 
Sve do Beča Turci osvojiše, 
Opališe Tatari varoše, 
Oboriše kule i gradove. 


Dimovi se do neba digoše, 
Od Budima do Beča biloga; 
A kad bi se noćca uhvatila, 
Svakoga bi tuga obujala, 


Gledajući ognjene plamene, 

* Gdi se dižu gori u visine 
Od onoga ognja paklenoga 
Oko" Beča grada bijeloga. 

Te žalosti Bečani gledahu, 


Gorko cvile, suze prolivahu: 
Al jih tiši Staremberg viteže, 


Silni junak, od starine kneže: > 


»Nebojte se, Bečani gradjani! 
Neće Turci nahuditi nami: 
Metnimo se u božije ruke, 
Lasno ćemo predobiti Turke. 


Za Isusa mi bojak bijemo, 
I za njega k&rvcu prolijemo, 
Za našega dobroga cesara, 
Za rodbinu i za otačbinu.“ 


Istom vitez tako besideći, 
I družinu svoju slobodeći, 
Vidiše se pišci i konjici, 
A barjaci kano i oblaci 
Oko* Beča grada bijeloga. . 


Koliko je polje na okolo, 
Po njemu se drugo nevidjaše, 
Nego pišci, konji i konjici, 
Čadorovi i alaj-barjaci. 


Serpnja danak trinajesti biše, 
Kada pod Beč Turci dojezdiše, 
Čador penje veliki vezire: 
Pram bijelu dvoru cesarovu. 

Kafu pije, bilu knjigu piše, 

Ter je šalje mladu generalu 
Starembergu, od Beča glavaru, 
Turski piše, ter mu jako priti. 

»Djaurine, bečki kapetane, | 
Nevirniče, Boga odmetniče! 
Kud ćeš sada,-na koju li stranu ? 
Božja sčrdžba evo pada na te, 

I na tvoga kralja nevirnoga, 
Leopolda cara nimačkoga, 

Koi biži od grada do grada, | 
Da uteče sčrdžbu Memedovu. 

AP ovo mu tvčrdu viru dajem: 
Nek? se krije, kud je njemu drago : 
Po planinam i gustim dubravam, 
Nit' će uteć, ni odniti glave. 

Tebe, bane, i tvoje gradjane 
Ponukujem kano i sinove: 

Da bacite te orle kerstaše 
Od dvi glave, zlo uzdanje vaše, 

A metnete careve barjake 
Na bedene Beča bijeloga: 
Čekat ću vas po' bijela danka; 
Jer je vezir vaša mila majka.“ 

Knjigu štije bečki generale, 
Knjigu štije, a na nju se smije. 
Odgovori Mustapi veziru 
Cčrnim prahom i težkim olovom. 

Kad to vidi Mustapa vezire, 
Počč kopat tvčrde meterize, 

I namištjat' goleme topove 
Oko' Beča grada bijeloga. 

Sa svih stranah živi oganj dije, 
Ter ga bije, nigda nepristaje: 
Ore kule, dvore cesarove, 
Probijahu od grada zidove. 


, — 298 — 


Beč bijeli lipo odgovara: 
Neboji se silenoga cara, 
Živi oganj iz njega sipAše, - 
Na alaje Turke razgonjaše. 
Ali Turci nigda nepristaju, 
Već pod gradom lagum podkapaju : 
Tri velika puno strahovita 
Užegoše na dvadeset i tri. 
Potresa se polje na okolo: 
Dunaj voda, dčrvlje i kamenje, 
Beč bijeli, visoke planine, 
Dim se diže gori u visine. 
Janjičari juriš učiniše, 
S golim" sabljam' na grad udariše :., 
U gradu jih vojska dočekala, 
Na Turke je oganj oborila. 
Granatiri ognjenim" granatam', 
A puškari prahom i olovom, 
Vitezovi sabljam' i kadaram', 
A gradjani dčrvljem i kamenjem. 
Izgiboše Turci janjičari ; 
Al' bijela neuzeše grada; 
Već sramotni natrag pobigoše, 
Izbijeni, ljuto izranjeni. j 
Neprodjoše dva bijela danka, 
Tri laguma Turci užegoše, 
Stadč vika u gradu junikah, 
Silni Turci na grad udariše: 
Od zorice ter do mšrkle noćce 
Neprestaše na juriš tčrčati: 
Al udari Seren generale, 
Ter potira Turke janjičare. 
Potira jih niz to polje ravno, 
Ter jih siče, nigda nepristaje: 
Mnoge turske on odsiča glave, 
Opošteni cesarovce mlade. 
Svega Jula neprestaše Turci 
Jade dajuć Beču bijelomu, 
Lagumdžije lagume žegući, 
Janjičari juriše čineći. 


Ali evo velike nevolje! 
Na četiri. Agusta miseca, 
Velik Turci lagum užegoše; 
Ter široka vrata učiniše. 
Udariše tada janjičari, 
Silne baše i sejmeni Turci, 
Sa svih stranah pišci i konjici, 
Kano merki iz gorice vuci. | 
Ali njima loša srića biše; 
Jer jih ognjem Niemci iztiraše, 
Osta mčrtvih carevih delijah, 
Oko' grada ni broja se nezna. 
Evo opet ognja i gorega! 
U po noći udariše Turci, 
Peti danak Agusta miseca, 
To će reći naški kolovoza. “ 
Sinu svitlost po Beču bilomu, 
I po Beču i okolo njega: 
U po noći, kano i u po'dne, 
Od onoga ognja paklenoga. 
Šarampove osvojiše Turci, 
Na nje metju zelene barjake: 
Ali Turci težko izgiboše, 
A veće ih rane dopadoše. 
Siče Turke Lezle generale, 
Po imenu kneže Aleksandro: 
Iztira jih iz bijela grada, . 
Ter jih tira niz to polje ravno. 
Kada li se natrag povratiše, 
Svaki nosi glavu od junaka; 
Al pogiba Lezle generale. 
Ej viteže, pokojna ti duša! 
Još ti, pobre, lipše čudo kažem: 
Skočio se Daun generale, 
U po noći udari na Turke, 
Ter vitežke okarvavi ruke. | 
To na sedam kolovoza biše, 
Kad se nitko boju nenadaše, 
Zdravo se je natrag povratio, 
Janjičare mnoge pogubio. 


— 299 — 


Ali tko će sili odoliti ? 

Tko 1 gradove bile obraniti? 
Turska vojska pod zemljicom stAše, 
Ter se na grad bili naslonjaše. 

Sastaše se i Turci i Niemci, 

Da bi mogli skupa večerati, 
Jedan drugom' vince dodavati, 
Sad promisli tuge i žalosti! 

Ječi zemlja pod bijelim gradom, 
Lagumdžije lagum podkapaju, 
Ter gradjanom težke rane daju, 
Čekajući te smčrti nenadnje. 

Govorio Staremberže kneže: 
»Iko pridada bflu knjigu moju, 
Svitlu banu duki od Lorene, 
Dat' ću njemu sto žutih dukatah.“ 

Svi junaci miikom zamuknuše, 
Ali nekti Mikalović Jure: 
Mlado momče serdca junačkoga, 
Već je njemu junak besidio: 

»Piši knjigu, mili gospodaru! 

Ja ću poći k duci od Lorene, 
Posrid vojske cara silenoga, 
Govorit' ću turski i arapski.“ 

Kađ je njega razumio kneže, 
Piše knjigu, suzam' je poliva, 
Ter je šalje k duci od Lorene, 
Ovako se s njime razgovara: 

,» Generale i privedri bane! 

Oli neznaš, ol! nehaješ za nas, 
Od Tur&kah živit nemožemo, | 
Ni braniti Beča cesarova. 

Evo ima petdeset danćkah, 

Da ga biju Turci brez pristanka, 
Sjedne strane bumbe i lumbarde 
Oru kule i palače bile; 

S druge strane lagum podkapaju; 
S tretje strane juriš nepristaje, 
Izgiboše moji generali, | 
Kapetani, mladi občrstari. 


Da ti znadeš, moj privedri bane, 
Kakvi jesu konji u Turakah: 
Da ih ljutim! uzdam' neuztežu, - 
Skočili bi gradu na bedene. 

Turci nami ljute jade ddju, 

Brez pristanka beden podkapaju, 
Hodi s vojskom štogod prija moreš; 
Jerbo smo ti u nevolji težkoj.“ 

Odpisuje duka od Lorene: 
»Nebrini se, mladjan generale! 
Neće proći ni nedilja d4nah, 
Do6'će tebi pomoć sa svih stranah. 


Na dvanajest septembra miseca 


Udarit' će bubnji od iztoka 
Ivaniša kralja poljačkoga, 
I snjim vojske trideset hiljadah. 

Drugi će ti udariti bubnji 
Od zapada, gdi počiva sunce, 
Moji bubnji, moja vojska silna, 
Trijest hiljad po izbor Nimacah. 

Tretji će ti buhnji udariti 
Od sivera duka Baviere, 
Isnjim vojske dvadeset hiljadah.“ 
Ali eto ognja žestokoga! 

Istom u grad bila knjiga dodje, 
Potres se dervlje i kamenje: 
Živi lagum Turci užegoše, 
Tverdi beden u lagum digoše. 

Velika se otvoriše vrata, | 
U širinu dvadeset lakatah, 
Britke sablje Turci povadiše, 
Sa svih stranah na grad udariše. 

Evo, brate, boja velikoga, 

Evo rata, ognja žestokoga! 
Tu se siku pišci i konjici, 
Tu se bodu silni kopjenici. 

Ljute kose kosci donesoše, | 
Ter po poli Turke izsikoše, 
Tu se brani malo i veliko: 
Popi, fratri, žene i divojke, 


— 300 — 


Biju Turke dčrvljem i kamenjem, 
Vrilom vodom, paklom raztopljenim, 
Tu se kolju nožim i handžarim, 
A biju se težkim' buzdohanim. 


Škulari se junački podniše, 
Silovito na Turke udriše: 
Jedni siku, jedni bodu Turke, 
Ter kčrvavć svoje bile ruke. 


Tad izgibč vojska cesarova, 
AT i turska ni broja se nezna; 
Bila grada Turci neuzeše ; 
Guleć brade nazad pobigoše. 


Kad li se je noćca uhvatila, 
Gradjani se penju na visine,' 
K nebu metju ognjene plamene 
Iz zvonika svetoga Stipana. 


Na glas dAju duci od Lorene 
Tužno stanje Beča bijeloga, 
Lipo njima odgovara bane 
Od nimačkih visokih planinah. 


Od pomoći zlamenja daviše, 
Ter gradjane duka slobodjaše: 
Da se brane za malo dan&kah 
Od onizih nevirnih Tur&kah. 


- Kad li dodje danak dvanajesti: 
"Ugleda se vojska cesarova 
Na planini svetog" Leopolda, 
Silna vojska duke od Lorene 
U cčrljeno biše obučena. | 


Druga se je vojska ugledala: . 
Sva u bilo, pobre, obučena, 
Dvajest hiljad silenih jun&kah, 
I prid njima duka Bavijera. 

Tretja se je ugledala vojska, 

U zeleno sva je obučena, 
Silna vojska kralja poljačkoga 
Ivaniša, zmaja ognjenoga. 


Sina bečko polje na okolo, 
Oko njega visoke planine, : 
Od okilćpah i od oklopnikah, 
Od puš&ćkah, kopjah i sabaljah. 


Generali viće učiniše: 
Kako će se udari“ na Turke? 
Desno krilo oni odrediše 
Velikomu kralju poljačkomu. 


. Op 


A da njemu pomoćnici budu: 


Mladi vitez, herceg od Saksena, 
Lavemburgo, zmaje od dvi glave, 
I Rabata bane generale. 


Još dva kneza na glasu viteza: 
Madžarija Palfi generale, 
I Gundula, vitez glasoviti, — _ 
Dubrovčanin puno plemeniti. 


Ovi bihu slavni generali 
Pod barjakom kralja poljačkoga, 
Koji vojskom njegovom vladahu, 
I pod Bečem glave odsicahu. 


Livo krilo odredjeno biše 
Velikomu banu od Lorene, 
Pomoćnike njemu postaviše: 
Silne lave, orle od dvi glave. 


Od Badena slavnoga hercega, 
Ljutu zmiju Lezlu generala, 
Ljubomirka i Merci barona, 
Kroji bana i Taf generala. 


Na vas dundar bani odrediše 
Dvi aždaje od zemlje nimačke: 
Bavijera, bana velikoga, 

I Saksona hercega slavnoga. 


Dadoše jim dobre pomoćnike 
Jedanajest mladih generalah, 
A da njima lipo zapovida 

“ Svitli bane, princip od Valdeka. 


— 801 — 


Tri se silne uputiše vojske | [ Umiša se u vojsku carevu 
“Niz planinu svetog Leopolda: S golom sabljom u desnici ruci, 
Kad su sašli na to polje ravno; A za njime sve krilo njegovo, 
Generali u red postaviše Ter potira Turke vitezove. 


Silne vojske, da se biju s Turci. Malo posli duka Bavijera 
Boj zametniu Parela principe, Razbi dundar cara silenoga: 
A za njime Lezle generale: _ Kralj poljački u potribi biše; 
Sa svim krilom udari na Turke Janjičari jer mu se opriše. 
Silni vitez herceg od Lorene. 
Kraij poljački udario biše 
S desnim krilom na dvanajest pašah: 
Na Mustapu velikog vezira, 
I na mlade Turke janjičare. 
Udri dundar duke Bavijere 
Na vas dundar cara silenoga. 
Evo boja, evo ognja težka, 
Evo, pobre, mejdana vitežka! 


Nemože jih $ mista pomistiti, 
Nit' jih može junak pridobiti : 
Ali njemu dobra pomoć dodje 
Od Lorene i od Bavijere. 

Udariše jedino na Turke, 
Potiraše mlade janjičare, 

Ter jih siku do mčrkloga mraka ; 
AL utečč Mustapa-vezire. 


Od praha se ništa nevidjaše, Ostaše mu ognjeni topovi, 
Od topćvah ništa nečujaše: Čadorovi, bubnji i svirale, 
Po svem polju karvca tecijiše, ' Ostad& mu azna i zaira, 
"U Dunaj se vodu salivaše. Mertve vojske petdeset hiljadah. 
Tu se biše od jutra do po'dne, | Biži vezir od grada do grada, 
Još se nezna, čiji mejdan biše. Jedva duhat u Biograd dodje. 
Kad to vidi duka.od Lorene, Onde mu je gora srića bila; 
Udri konja srebčrnim' mamuzam', Rusa mu je glava odsičena. , 


»U ovoj pismi imenuje se Lezle general, kako je poginuo Beč 
braneći; a u istoj se pismi piva Lezle general, kako je pčrvi na Turko 
udario, kada dodje vojska Beču na pomoć. Tomu se nejmaš čuditi, 
dragi štioče; jer su dva bila od iste kuće: a može biti bratja, oli ro- 
djaci. Ova pisma bi izvadjena iz knjigab talijanskih , koje se zovu: 

»Lega Sacra.“ 


— 302 — 


+e 


Slidi pisma prinčipa Eugenia, kako razbi cara Mustapu na Tisi 


rata bečkoga. 


_- 


(Izvadjena iz historijah Petra Garzonay vlastelina mletačkoga.) 


Da je tebi poslušat, Cesare! 
Što govori Otmanović care: 
»Nejma lipa lova brez sokola, 
Ni brez cara žestokoga boja. 

Odč vojska k Beču bijelomu 
Tri stotine hiljadah delijah, 

“I prid njome Mustapa vezire, 
Da osvoji Beč u Germaniji. 

Beč bijeli Turci neuzeše, 
Germaniju malo i vidiše; 


Već pod Bečem izgiboše težko, 


Izgubiše poštenje vitežko. 

Ode vojska k bilomu Budima, 
Da obrani njega od Lorene, 
Koga težko obsidnuo biše, 

I na juriš često udaraše ; 

Al' Budima obranit" nemože, 
“Već izgiba Silna vojska moja 
Od Lorene duke nevirnoga, 
Kervolije naroda turskoga. 

“Idje vojska do grada Osika, 

. Da ga brani od sile nimačke: 
AT ga ona obranit" nemožč; 
Već izgibč ukraj Drave vode. 

Gdi se godir vojske udariše, 
.Moji Turci vazda izgiboše, 
Neostada grada, ni varoša 
U svoj ravnoj zemlji Ungariji, 

Što neuz& duka od Lorene, 

I nevirni princip od Badena! 
Već nemogu toga podnositi, 


Ja ću poći s njima bojak biti.“ 


To govori, na noge se skače, 
Pak podiže silnu vojsku svoju, 
“Ter otidjea priko Romanije, 

Do lijepe zemlje Ungarije. 


Razbi vojsku bana Veterana, 


Cesarova mlada generala, 
I užč mu Lipu na krajini, 
A upali Titelj: varoš bili. 

Još je care tiho besidio: 

»Da idjemo k Petru-Varadinu, 
Na silu ću osvojiti njega, 
I svu ravnu zemlju Slavoniju.“ 

Veli njemu Tećelija bane: 
»Poslušaj me, mili gospodare! 
Nehodimo k Petru-Varadinu, 
Mučno ćemo osvojiti njega. 

U njemu je zmaje od dvi glave: 
Mlado momče princip Ugenio, 
Straho me je, izsić će ti vojsku; 
Jer je princip roda junačkoga : 

Već hodimo Erdelj osvojiti, 

I po njemu bijele gradove!“ 
Mustapa je njega poslušao, 
Na Erdelj je vojsku podignuo. 

Kad je doša' na Tisu vodicu, 
Čini care na vodi ćupriju 
Od svojizih šajkah ormanicah, 
Dok je svoju prebrodio vojsku. 


.Kada li se vojska prebrodila, “ 


Kod Tise se umeterizila. — 
To je čuo princip Ugenio, 
Ter otidje cara pozdraviti. 


- 


— 303 — 


. Diža vojsku puno ognjevitu: 


Četardeset hiljidah jun&kah, 
I poveza silene topove, / 
Pak otidje uz to polje ravno. 


> Kad je doša" blizu turske vojske, | 


Svoje lipo razredi vojnike, 

S desnim krilom udario biše 

Na ćupriju, da neudju Turci. 
A s livim je krilom udario 

Na meteriz cara silenoga: 

Dvi se jake udariše vojske 

Ukraj Tise nasrid polja ravna. 
Tu se živa vatra prosipaše, 

Do nebćsah đimovi digoše, 

Turci zovu svetca Muhameda, 

A kerštjani ime Isusovo. 
Nimci ginu; ali naprid idju ; 

Turci viču; al natrag uzmiču. 

Turčin veli: jao moja majko! 

Nimac veli: stan", počekaj Turko|— 
Meterize pčrve osvojiše, 

.Pak na druge snažno udariše: 

Ovde, pobre, žestok oganj biše, 

I mnoga se kervca prolivaše. | 
Osvojiše i meteriz drugi, 

Pak na tretji snažno udariše: 

Potiraše Turke janjičare 

Do čadora cara čestitoga. 
Evo, brate, ognja žestokoga: 

Nimačkoga i janjičarskoga! 

Janjičari svoga cara brane, 

Ter nimačke odsicaju glave. 
Mnogo vrime s njime bojak biše; 

Ali i njih Nimci pridobiše, 

Potiraše Turke janjičare, 

I sejmene niz to polje ravno. 
Evo, brate, plača od Turakah! 

Na Tisu jih riku natiraše, 

Što od sablje tada uticAše, 

Ono Tisa voda proždiraše. 


Dvajest i šest hiljidah Tur&kah 
Osta mrtvih na polju jun4kah, 
Izvan onih, što se potopiše, 

I u Tisi rici ostadoše. 

Tu pogiba veliki vezire, , 
Sedamnajest pašah i vezirah, 

I velikih agah janjičarskih, 
Alaj-bćgah ni broja se nezna, 

Al utečč na konju Mustapa, 

Ter pobiž& niz to polje ravno: 
Jedva duhat u Temišvar dodje, 
Samo s svojih pet virnih delijah. 

Ostaše mu veliki topovi, 
Osamdeset i tri strahovita, ' 
Čadorovi i alaj-barjaci, 

Srebro, zlato i brez broja novci. 

Ostad&e mu i pečat od zlata, 

Na veziru viseć oko vrata, 
Težko babam, kud sejmeni prodju, 

“ A sejmenom, kad na Tisu dodju. 

Evo počč srića i junačtvo, 
Ugenija slavno veličanstvo: 
Razbi cara, uzvisi cesara, 

Mili Bože, plemenita dara! 

Idje s vojskom u Bosnu ponosnu, 
Robi, pali sela i varoše; 

Sva se Bosna poplašila biše, 
Pridanj' nitko izać nešmidiše. 

Nit je čuti puške, ni lumbarde, 
Nit je vidit konja, ni konjika: 
Još ni pišca careva vojnika, 
Sve pobižč. u goru zelenu. 

Koliko je pusto Sarajevo: 

Šer bijeli, gnjizdo tčrgovačko,. 


Svega ga je princip osvojio, 


Sa četiri strane užegao.“ 
Vojska mu se u skerlet obuče, , 
Sve bogatstvo iz njega ižvuče, 
Pak se vrati k ravnoj Slavoniji, 
Pivajući, konje igrajući. 


— 304 — 


Tad kerštjani mnogi uskočiše, U Požegu drugi otidjoše, 
Silenoga cara odbigoše, Ter požežki varoš naseliše, 
U Brodu se namistiše jedni, *. Bojak biše, glave odsicaše | 
U Sibinju i selu Kobašu. | Pod kriocem bečkoga cesara. 


Često oni u četu idj&hu, 
Plino gone, tursko rebje vode, 
I sada su na glasu junaci, 
Ter se zovu delije Posavci. | 


Slidi pisma pčrva od vitezovah ungarskih i harvatskih, koji u . 


ostara vrimena turske odsicaše glave, izvadjena iz različitih 


historijah štampanih, počamši od godišta: Gospodinova 1441. , 


do godišta Gospodinova 1641. 


Prikazana presvitloj gospode zagrebskoj, za sčrdčene ljubavi vikovičnu 
uspomenu. 


Rano rani starac Milovane, 
Rano rani, bilu knjigu piše, 
Ter je šalje Vuku Ličaninu, 
Od starine prijatelju svomu: 

,Gaić Vuče, od starine kneže, , 
Glasoviti na sablji viteže! 

Od tebe se pjevaju pop'jevke ; 
Jer si mnoge pogubio Turke. | 

A čuo sam od babajka moga, 

- Da si, kneže, roda vilinjega, 
Nuder pitaj Vilu posestrimu, 
Nebi li ti kazala junake? 

Slavonije, Like i Kerbave, 
Slavne Bosne, vitežke dšržave, 
Serbske zemlje i od Ungarije, 
Dalmacije i od Bulgarije; 

Jer. je meni korba dodijala 

e. . Od mojega draga pobratima: 

. Po imenu starca Radovana, 

Barjaktara od Kotara ravna: 


— 305 — 

“ Da junakah nisam izpjevao, 

"Kad sam od njih pjesmu zapjevao : 
Kaži mi jih, Vuče Ličanine, 
Da junake pjevam od starine.“ 

Odpisuje Vuče Ličanine: 

»Čudim ti se, starče Milovane! 
Prošlo ti je sto godinah d&nah, 
A junake neznaš od mejdana! 

Ta čuo si Sibinjanin-Janka, 

Ungarskoga bana i junaka, 
Od koga se pivaju popivke 
Po svoj zemlji turskoj i slovinskoj ; 

Jer je veće posika' Tur&kah, 
Nego imaš ti u bradi dl&kah. 
Na boju je Janko ostario, Na 1441. 
Trijest pitah cara predobio. 

A čuo si i njegova sina: 
Matijaša kralja ungarskoga, 
Kako turske glave odsicAše, 
I-gradove bile uzimaše. 

On porobi Bosnu zemlju ravnu, Na 1458. 
I osvoji po Bosni -gradove: 
Puno krat je s Turcim bojak bio, 
I vazda jih biše predobio. 

Boj je bio s nimačkim cesarom, 
Dobi-njega, i Beč inu osvoji, 
Još predobi kralja poljačkoga, 
I porobi njegove dčržave. 

Mnogi kralji nanj? su udarali; 
Ali su se berzo pokajali: 

Bolji junak od babajka biše, 
Predobit' ga nitko nemogaše. 

Gdi li.ti je, starče Milovane! 
Frangipane od Harv&tah bane, 
Koi turske vojske razbijaše, 

I junačke glave odsicaše. ' - 

Kamo li ti Gereb generale, 
Koino se pjeva na sve strane: 
Nu poslušaj sile od junaka, 
Što učini hane od Tar4kah? 

20 


— 306 — 


Kad harvatsku zemlju porobiše, 
Deset hilj4d robja zarobiše, 
Ter jih vode u Bosnu ponosnu 
Pivajući, konje igrajući. 

Ali Turkom loša sreća biše; 
Jer Harvati na nje udariše, 
A prid njima Gereb generale, 
I Bernardin bane Frangipane. 

Udariše, ter jih izsjekoše, 
Mlado robje natrag dovedoše. 
Biše s pašom silenih Tur&kah 
Sedamnajest hiljadah jun&kah. 

Opet Turci vojsku sakupiše, 

I harvatsku zemlju porobiše ; 
Al je njima loša sreća bila, 
Dva su bana na nje udarila: 

Jedan biše Derenčiću bane, 

A drugi je Bšrno Frangipane, 
Izsikoše careve delije 
Ukraj Une, vodice studene. 

Pet hiljadah glivah odsjekoše, 
Izvan onih, što se potopiše; 
Uhvatiše hiljadu Tur&kah, 
Pet stotinah suviše jun&kah. 

Na glasu je Kolonić Nikola, 
Vice-bane Senja bijeloga: 
Junaci ga u pjesmi spominju, 
Kad goricom zelenom putuju; 

Jer je često na vojsku hodio, 

Ter je tursku zemlju porobio: 
Junačke je glave odsicao, 

U Senj tursko robje dovodio. 
Još ti kažem dva silna junaka, 
Kojino se neboje Turakah: 
Dva harvatska bana i plemića, 
Koji bihu serdca Kraljevića. 

Jedan biše Mišljenović Marko, 
A drugi je Karlović Ivane, 
Oba turske glave odsicaše, 

Oba sablje kčrvce napojiše. 


Na 1483. 


Na 1492. 


Na 1494. 


Na 1505. 


Na 1522. 


— 307 — 


A1' poslušaj, starče Milovane! 
Što učini Kčrste Frangipane: Na 1525. 
Pod Jajeem je Turke izsjekao, 

Izpod bila grada iztirao. 
Junak biše Kčrste Frangipane, ' 
Viruj meni, starče_ Milovane | 
Kano vitez Marko“ Kraljeviću, 

I delija Miloš Obiliću, 

Suleman je vojsku sakupio, 

Ter je tvčrdi Kisek obsidnuo: Na 1532. 
Bio ga je trinajest nediljah, 
I učini trideset jurišah ; 

Al' ga care osvojit" nemože; 

Već izgubi silnu vojsku svoju; 
Jer ga brani senjski kapetane, 
Po imenu Jurčiću Nikola. | 

Ovo junak sileni bijaše, 

Zlatno krilo na njem trepetjaše, 
Opošteni senjske vitezove, 
Sve harvatske bane i knezove. 

Kaže meni vila posestrima 
Ljuta zmaja Petra Keglevića: 

Od Harvatah bana i plemića, 
Da je sjeka' Turke krajišnike. 

Prid junacim na vojsku hodio, 

I carevu zemlju porobio, Na 1538. 
Dogonio plino nebrojeno, 
Dovodio robje nekčrštjeno. 

Čuo jesi, starče Milovane! 

Što učini Bakić Petre bane: 
Pridungarskom vojskom vojevaše, 
Ter Saksonu jade zađavaše. 

Oslobodi bečkoga cesara 

Od Saksona duke velikoga: 
Njegovu je vojsku izsjekao, 
Podaleko u zemlji nimačkoj. Na 1547. 

Milovane, zlo vino popio, | 
I u gusle mukle udario, 

Ta kamo ti Zrinović Nikola, 
Od Harvatah bane i viteže! 


_ 308 — 


Koga slavi ravna Ungarija; 
Slavonija, Lika i Kčrbava; 
Jer je turske vojske razbijao, 
Na stotine glave ods'jecao. 

Kamo li ti Lenković Ivane, 
Silni vitez od Harvatah bane, 
Koi biše serdca Jankovića, 

A desnice Marka Kraljevića. 
Tko izsječč pod Sigetom Turke, 
Ali pašu i vojsku njegovu ? 
Nego bane Zrinović Nikola, 

I delija Lenković Ivane! 

Tko izsičč kod Rakovca Turke, 
Za četiri i veće hiljadah ? 
Nego junak Lenkoviću bane, 
I delija Alapiću Janko. 

Tko potira Turke krajišnike, 
Ter jih stiže blizu Vinodola? 
Nego vitez Alapiću Janko, 


Ter jih sičč bolje nego Marko. - 


Tko izsječe silene junake: 
Krajišnike pješce i konjike, 
Od Bihaća i od Kostajnice ? 
Nego vitez Alapović Janko! 

Još ti, pobre, lipe glase kažem: 
Podižč se Sokolović paša 
S dvajest i šest-hiljadah Turakah, 
Ter porobi Liku i Kerbavu. 

Ali mu je loša srića bila: 
Nanj' udari Erdeljiću Petre, 
Od Harv&tah bane i viteže, 
Ter potira Sokolović pašu, 

I njegovu vojsku silovitu, | 
Tu gospoda mnoga izgiboše: 
Mladi bezi, silni Alaj-bezi, 
Ine vojske.ni broja se nezna. 

Al da znadeš, starče Milovane! 
Što učini Panović Ivane: 

On malenu četu imadiše; 
Ali često Turke razbijaše. 


Na 1556. 


Na 1557. 


Na 1558. 


Na 1565. 


Na 1565. 


— 309 — 


 Peli turska sela i varoše, 

Plino goni, mlado robje vodi, 
Kud njegova sablja dopiraše, 
Onde cčrna kčrvca tecij&še. 

Elek Vide silni junak biše, 
Kako vila posestrima piše: 
Od Harvatah vitez generale, 
Koi sječč Turke na sve strane. 

Kupi bane svoje vitezove, 

Ter osvoji po Lici gradove, 
Pali sela i bile varoše, 
Siče “Turke, to je po nje loše. 

Još ti kažem Juru Križanića, 
Koi biše serdca Smiljanića ; 
Jer na vojsku često odlazAše, 
Robje hvata, glave odsicAše. 

U tursku je zemlju odlazio, 

I varoše ognjem opalio: 
Drežnik tvčrdi on je osvojio, 
Krajišnike pod mač okrenuo. 

Zmija biše Kislin generale, 
Koino se slavi na sve strane; 
Jer je tursku zemlju porobio, 
Bosanskoga pašu predobio. 

On izsičč pod Ostrucem Turke, 
Do ramena okčarvavi ruke: 
Slavit' će se do sudnjega danka 
Od Harv&tah silenih jun&kah. 

Kada Sisak Turci podsidoše, 
Osvoji ga oni nemogoše ; 

Jer ga brani pope Dom Nikola, 
Mikačića roda vitežkoga, 

Koi puno posičč Tur4kah, 
Krajišnikah, najboljih jun&kah, 
Svoje bfle on posveti ruke; 
Jer iztira izpod grada Turke. 

Opet Turci Sisak obsidoše, 

A prid njima Hasan-paša biše; 
Ali mu je loša srića bila, 
Na njega je vojska udarila. 


Na 1564. 


Na 1579. 


Na 1578. 


Na 1580. 


Na 1592. 


— 310 — 


Erdeljića bana harvatskoga, 
“ Koino je roda junačkoga, 
Razbi pašu, izsiče mu vojsku, Na 1593. 
Opošteni svu zemlju harvatsku. 
Što od sablje njemu uticAše, 
Ono Kupa voda proždiraše, 
Utopi se Hasane vezire, 
Još i njegov bratac kapetane, - 
I mlad netjak cara silenoga: 
Sinan-paša roda junačkoga, 
Poznadoše siloviti Turci, 
Što će reći Harvati junaci. :' 
Drugoga ti kažem Jankovića: 
Po imenu Pavla Lenkovića, 
Generala, harvatskoga kneza, 
Na oružju silnoga viteza, : 
Koi turske vojske razbijaše, 
Ter jim ruse glave odsicaše, Na 1594. 
Harvatjane podiže junake, 
Ter osvoji kule i čardake. 
On Petrinju biše osvojio, 
I krajinu tursku porobio, 
Robi zemlju cara silenoga 
Sve do Jajca grada bijeloga. 

Tko osvoji bilu Kostajnicu? 

Nego vitez Lenkoviću Pavle? 
Tko upali varoš pod Bihaćem? 
Upali ga Lenkoviću Pavle! 

Tko izsičč Turke krajišnike ? 
Nego-vitez Lenkoviću Pavle! 
Tko prevedč vlahe u kčrštjane ? 
Nego vitez Lenkoviću Pavle! 

Al' poslušaj, starče Milovane! 
Da ti kažem i druge mejdane: - 
Kad Harvati naglo udariše, 

Ter kod Kupe Turke izsikoše: 

Tu se nadje vitez od krajine, 
Knez i junak silni od starine, * 
.Po imenu Marnavčević Vuče, 
Koi Turke oko' Kupe tuče. 


— 811 — 


Namira ga biše namirila 
Na junaka Badanković-bega: 

S brietkim?' se sabljam? udariše; 
Ali Vuče bolji junak biše; 

Jer pogubi konja i konjika, 
Jednim mahom careva vojnika. Na 1627. 
Istim mahom dvi glave odsiče, 

Silni junak Marnavčević Vuče. 

Veliko je pleme Draškovića, 

a > Harvatskega na glasu plemića; 
Jer porodi bane i knezove, - 
Na oružju silne vitezove, 
Koji caru puno dodijaše, 
I njegove vojske razbijaše: 
A najveće Drašković Fvane, 
Slavni vitez, od Harv4tah bane. 
. Koi robi Liku i Kčrbavu, 
U to vrime carevu deržavu, Na 1641. 
On izsičč Turke na sve strane, 
A najveće mlade Kladušane. 

Svoj gospodi od harvatske strane 
Prikazuje starac Milovane 
Ovu pjesmu na čast i poštenje, 

Za njihovo veće uzvišenje! — 


< 


Slidi pisma druga od vitezo6vah harvatskih, koji vitežki voje- 
| vaše rata kandianskoga i bečkoga. 


Nko želiš znati, pobratime, 
Milovane od Gorice Cšarne! 
Koji bihu na glasu junaci, 

Od harvatske zemlje i dčržave 

Velikoga rata od Kandije, 

Beča grada oli od Morije: 
Poslušaj me, kazat ću ti pravo 
Po imenu, tako bio zdravo! 


Najpčrvoga Vladković Ivana, 
I Jurišu senjskog? harambašu, 
Kojino se glase do Misira, 
Do Bagdata i grada Ancira ; 
Jer su tursku zemlju porobili, 
Više Senja Liku i Kčrbavu, 
Kotar ravni do Hercegovine, 
Sve Zagorje i ke&ršno Primorje. 


- = 


Porobiše i mutnu Neretvu 
Do Gabele grada bijeloga, 
Porobiše Desne do Vratara, - 
Ravno Broćno do grada Mostara. 


Koliko su posikli Tur&kah, 

U Senj bfli doveli sužanjah? 
S4m Bog znade i Bogorodica, 
Drugi nitko, živa moja dica! 

Zarečč se dizdar od Vergorca, 
Mlado momče Cukarinoviću: 
Da će pozvat na mejdan junački 
Senjanina Vladković Ivana. 

Što je reka', nije se poreka': 
Piše knjigu Senjanin Ivanu, 
Da mu idje na mejdan junački, 

. U Primorje na skelu makarsku. 

Kad je Ive knjigu proučio, 
Ormanicu fuštu oružao ; 

Pak zavezč gori u Primorje; 
Kad li junak na Makarsku dodje, 
Na mejdanu mlado Ture nadje. 


K njemu Ivan biše izšetao, 
I za zdravlje njega upitao, 


Pak mu daje dva mača jednaka, 


Oba mača jednoga kovača, 
Ter je njemu tiho besidio: 
»Pobratime Cukarinoviću ! 


Izaberi koga tebi drago, + 


Da junačku sreću pokušamo. 


Pak odstupi junak od junaka, 
Ter se britkim' mačim udariše: 
Ivanu je dobra sreća bila, 
Turčinu je ruku odsjekao. 


Kleča dizdar na zemljicu cčrnu, 
Ter zaklinje Vladković Ivana, 
Da mu ruse neods'jeca glave: 
Ivan biše sčrdca milostiva, 
Nekti posić Cukarindvića. 


— 312 —:' 


Milovane, moj nevoljni starče! 
Kamo tebi Daničiću Jure, 
Koino se slavi od jun&kah, 
I u kolu još od divoj&kah ? 

Jer je tursku zemlju porobio, 
Svitlu sablju kčrvce napojio, 
Kad junaci goricom putuju, . 
Daničića u pismi spominju. 

Kamo li ti Hreljanović Toma, 
Milovane, nebilo te doma& 
Koga hvale po svietu junaci, 
Harvatjani i mladi Ungarci; 

Jer je Toma silni junak bio, 

I mejdane Turkom odnosio, 
To svidoče pisme i popivke, 
Kojeno se od njega pjevaju. 

Zmije bihu i Vukasovići, 
Vitezovi i gospodičići, 
Pošteno su vazda vojevali, - 


Još i turske glave ods'jecali. . 


Od Kandije rata žestokoga, 
I Morije oliti bečkoga, 
Bihu oni silne mejdandžije, 
Vitezovi od senjske krajine. 
Još deliju kažem od mejdana, 
Po imenu Makar kapetana: 
Ovo biše lave od dvi glave, 


A starinom od Makarske grada. 


On porobi sela i varoše, 
Po .krajinam osvoji gradove, 
Nebijaše boja, ni mejdana, 
Brez viteza Makar kapetana, 

Fonduk-paša ljuta zmija biše; 
Al ga dobi Makar kapetane, 
Osvoji mu silene topove, 
Čadorove i alaj-barjake. 

Mnoge turske odsiječa glave, 
Veće ih je živih uhvatio: 
To se sgodi kod Orahovice, 
A bečkoga rata žestokoga. 


Vitez biše Erdeljiću Frane, 

Ljute Turkom zadavaše rane, 
Robi, pali sela i varoše, 
Plino goni, tursko robje vodi. 

Sedam stotin?' podiže Harvatah, 
Sve ditićah i mladih momiskah, 
Ter namami na busiju Turke, 
Pak vitežke okčrvavi ruke; 

I pogubi zmaja ognjenoga, 

Po imenu Muratović-bega, 

A uhvati Karamanić-agu, 
I Jakupa beg'-Gjubanovića. 

Još ti, pobre, ljutu zmiju kažem, 
Imenom se Prebek zovijaše, 
Čuje junak gdi bani govore: 
Da je mučno Siget osvojiti; 

Jer u njemu tvčrd kasteo biše, 
Oko' grada voda tecijaše, 
Jedva ga je. care osvojio 
Od Nikole bana Zrinovića. 

Nu poslušaj, što Prebek učini: 
Oblači se u turske haljine, 
Ter otidja do Sigeta grada: 
Turski klanja, vlaški Boga moli. 

Pitaju ga Turci Sigetjani: 

»Od kuda si, od koje li zemlje?“ 
Lipo Prebek turski odgovara: 
»Ja sam Turčin od Filibe grada. 

Od baruta jesam zanatžija, 

“Ter 'voidjem od grada do grada, 
Da načinjam barut za Tur&kah, 
Nek'semogu branit'odHarv&tah.“ 

Vele njemu Turci Sigetjani: 
»Hodi s nami u kasteo tvčrdi, 
Onde ćemo barut načinjati, 

I veselo šerbet izpijati.“ 

To Prebeku puno drago biše, 
Ter ulize u kasteo tvčrdi, 
Prah načinja, po kastelu šeta. 
Kad li svaka razgledao biše: 


U po noći, kad spavahu Turci, 
On upali barut u kastelu, 

Ter ga baci na zemljicu cčrnu, 
I pogubi hiljadu Tur&kah, 

A on udja, vesela mu majka! 
Pjevajući u zemlju harvatsku. 
Što bi reka', dragi pobratime, 
Je li Prebek kakav junak bio? 

Junak biše Patačić Stipane, 


Viruj meni, starče Milovane! + 


" Vitežki je vazda vojevao, 

Još i turske glave ods'jecao. 
Al! pogibo Stipe od Tur4kah,  , 
Silni vitez, dika od jun&kah, 
Kod Osika grada bijeloga, 
Beča grada rata ognjenoga. 

Rodi majka golema junaka, 
Koino se neboji Tur&kah, 

Po imenu Oršić oberstara, 
Junak biše i delija stara. 

Svu je tursku zemlju porobio, 
Mnogo rusih gl&vah odsjekao : 
To se sgodi rata od Morije, 
Kad na svitu bihu mejdandžije. 

Soko? biše Persilavić kneže, 
Harvatjanin na glasu viteže, 
Često leti u žemlju carevu, 
Kruto robi njegovu dčržavu. 

Turke tjera, glave im odsijeca, 
Piino goni, mlado robje vodi, 
Biše serdca Marka Kraljevića, 
A desnice Miloš Obilića. 

Da ti znadeš, starče Milovane! 
Što učini Bušiću Jovane, 

I ti bi se, starče, začudio, 
Ter bi reka', da je junak bio, 

On kapetan: prid junacim biše: 
Nanj' udarit" nitko nesmidjaše, 
Svu porobi bflu Kostajnicu, 
Ter izsječe turske krajišnike. 


bh 


\ 


Pjevaju se pjesme davorije 
Od viteza Hranilović Jurja; 
Jer vitežki vojevao biše, 

Često turske glave odsjecaše. 

Svu porobi Liku i Kčrbavu, 

U to vrime carevu dčržavu, 
I osvoji tverdu Brekovicu, 
A. izsječč delije careve. 

Na glasu je Hranilović Frane, 
Ter se, pobre, pjeva na sve strane; 
Jer: je junak glasoviti bio, 

I punokrat Turke predobio, 

On pogubi dva silna junaka, 

Dva Turčina, dva Beširevića, 
I njihovu četu svukoliku 
Samo s svojih tri sta vitezovah. 


Otč Turkom plino zaplinjeno, 


I lijepo robje zarobljeno, 
Pak se vrati k dvoru bijelomu 
Pjevajući, konje igrajući. 

Vitez biše Vojnović Stijepo, 
Gospodičić od zemlje harvatske, 
Prid junacim na vojsku idjaše, 
Često Stipe Turke razbijaše, 

Ter jim ruse odsijeca glave, 
Razgoni jih po gori zelenoj, 
Kano soko' bile golubove, 

Sve to biše rata od Morije. 

Dokazuje vila planinkinja 
Velikoga kneza i viteza: 

Po imenu Keglević Nikolu, 
Djevojke ga pjevaju u kolu; 

Jer junački vojevao biše, 
Kada na Beč Turci udariše, 
Mnoge turske odsiječč glave, 
I porobi careve dčržave. 

Al poslušaj ti delijo stara! 


Da ti kažem do tri občrstara : . 


Ivanović jedan se zoviše, 
Voinović drugom* ime biše. 


314 — 


Tretji biše zmaje od dvi glave, 
Od harvatske po izbor dčržave, 
Po imenu Makar občrstare, 
Koi tare mlade janjičare. 

Sva tri idju preko Slavonije 
Pred junacim mladim krajišnicim, 
Robeć turska sela i varoše, 
Turke siekuć, robje hvatajući. 

Još jim ni to dosta nebijaše, 
Već odoše do Sigeta grada, 

U po noći u grad uljezoše, 
Ter hiljadu gl4vah odsjekoše; 

Puno veće uhvatiše živih, | 
Odnesoše blago nebrojeno 
Iz Sigeta grada bijeloga,. 
Vrime rata Beča i Morije. 

Još nebiSše zora zabjelila, 

Ni danica lica poniolila, 
Izletješe sivi sokolovi, 
Harvatjani djetca cesarova. 

I pred njima dva orla kčrstaša: 
Dva viteza, oba generala, 
Jedan biše Jelačić Stjepane, 

A drugi je Kamenija Ive. 

Odletješe u zemlju carevu, 
Opališe bijele varoše, 
Zaplieniše ovce na alaje, 

 Izsjekoše Turke vitezove. 

Drugi lete sivi sokolovi, 

Od Karlovca i od Senja grada, 
Pred njima su zmije krilatice, 
Dva glavara, dva Harvatjanina. 

Jedan biše Bušić Baltazare, — 

A drugi je Galić Bernardine, 
Kad se godir s Turcim udariše, 
Vazda sablje kčrvce napojiše. 

Porobiše Liku i Kčrbavu, 

Sve do Bosne careve deržave, 
Osvojiše kule i čardake, 
Bužim tvčrdi i druge gradove. 


— 315 — 


Na glasu je Deskodić Bariša, 
Kano sčrdar Janković Saviša; 
Jer na vojsci biše ostario, 
Svitlu sablju kčrvce napojio, 


Alaj barjak prid vojskom nosiše, 


Kvisinčelić starinom se zvaše, 

Junaci ga spominju i slave; 

Jer junačke odsjecaše glave. 
Gospodstvo je na sablji dobio, 

Vice-knez je od Gorice bio, 

Starinom je od Hercegovine, 

Gospodičić, pobre, od starine. 
Dvi aždaje goru preletiše, 


Ter harvatsku zemlju porobiše: 


. Od Požege paša Ibraime, 
Od Bihaća silni Mustaj-beže. 

Al' je njima loša sreča bila; 
Jer udari od Tersata kneže, 
Po imenu Juriša viteže, 

Ter potira dva zmaja ognjena. 
Razgoni jih po gori zelenoj, 
Kano vuče po planini ovce, 
Sve izsječč, malo tko uteče, 
Verlo malo i to izranjeno. ' 

Uhvatiše beg'-Orozovića, 
Memed-agu, još Besiragića,“ 
Useina bega silenoga, 


I dva zmaja, do dva Badnjevića. 


Viteza je porodila majka, - 
Na oružju silnoga junaka: 
Po imenu Balenović Jurja, 
Kapetana od sinjega mora, 


Koi ruse glave odsjecaše, 


I pohvata turske ormanice. 
Junak biše rata od Morije, 
Tako kažu starci od krajine. 
Još mi kaže vila posestrima, 
Ljutu zmiju Orešković Niku, 
Da je često u četu hodio, 
Još i turske glave odsjecao. 


Tko pogubi zmaja ognjenoga, 
Mustaj-bega, pobre, bihaćkoga? 
Nego vitez Orešković Niko: 
To svidoči malo i veliko. 

Na glasu je Borković Martine, 
Ban harvatski, junak od starine; 
Jer careve vojske razbijaše, 

I junačke glave odsjecaše. 

Krajinu je tursku porobio, 
Gradove je mnoge osvojio, 

To svidoče po svitu junaci, 
Još u knjigam mudri Talijanci. 

Junak biše Dragić harambaša, 
Pjevaj, brate, to je dika naša, 
Vitežki je vazda vojevao, 

I junačke glave odsjecao. 

Opošteni harvatsku krajinu 

Britkom sabljom idesnicom rukom, 

Vojujući i bojak bijući 

Žestokoga rata od Kandije. 


Daj zapjevaj, starče Milovane! 


Kavalira Surić Don Stjepana: 
Jer ostavi Mesića Don Marka, 
Koi biše dika od jun&kah? 
Zajedno su oba vojevali, 
Zajedno su Turke razbijali, 
Zajedno su glave odsjecali, 
Al zajedno nisu poginuli, 
Gdi je kneže Milinković Lovre, ' 
Koi silne čete četovaše, 
Često turske glave odsjecaše, 
A u vrieme rata od Morije. 
Nebi nigdi boja ni mejdana 
Brez viteza Milinković kneza; 
Al pogiba s Turcim bojak bijuć. 
Ej delijo,; pokojna ti duša! 
Kamo li ti Sekule vojvoda 
Od Kobaša sela gizdavoga? _ 
Koga slavi ravna Slavonija, 
A najveće Posavci junaci. 


bi 


— 316.— 


Jer je dosta glavah odsjekao, 
Braneć krunu cesara Josipa, 
Od Kuricah silenih Madžarah, 
I delijah Otmanović cara. 

Gdi je vitez Terzić Marijane, 
Koino se glasi na sve strane, 
Od Kobaša sela malenoga, 
Blizu Broda grada bijeloga. 

On na mejdan Turkom izlazaše, 
Ter jim ruse.glave odsjecAše, 
To se sgodi rata malenoga, 
Po kčrštjane puno nesrićnoga. 

Na glasu je Rukavina Marko, 
Kano vitez Sibinjanin Janko: 
Od bijela Perušića grada, 
Koino je u Lici i sada. 

Pošteno je Marko vojevao, 

Pod Vakupom glave ods'jecao, 
Kad njegova bratja izgiboše, 
Ivan jedno, a Panča je drugo: 


Lipo jih je Marko osvetio, 
Tri je turske glave odsjekao; 
Al i njega rane dopadoše, 
Tri ga bojna kopja udariše. 
Marko biše sčrdca junačkoga, 
Britkom sabljom kopja, presicaše, 
Pak utečč k dvoru bijelomu, 
I tri kopja u sebi odnesč. 
Soko' biše Orešković Mate, 
Od bijela Perušića grada, 
Vitežki je s Turcim bojak bio, 
Pod Vakupom glave ods'jecao. 
Ali evo zmaja ognjenoga, 
Po imenu Starčević Jakova, 
On na konju Turke razgonjaše, 
Koga stiza, po poli presica. 
Pitali su ključkog kapetana: 
Tko najbolje odsicaše glave? 
A1 se zaklč hlibom i ćitapom: 
Najbolja je sablja Starčevića. 


.A za njime Došen kapetana, 
Po imenu Dujma Ličanina, 
Obadva su glave ods'jecali, - 
Obadva su na mejdanu bili. 


Pisma od glasovitoga viteza i junaka Sekula vojvode iz Kobaša 
Posavja. 


lipa ti je Sava voda hladna, 
Kuda teče, nije zemlja gladna, 
Još su lipši bijeli gradovi, 
Krajem Save kano labudovi. 

Medju njima gnjizdo sokolovo, 
Od starine biše Sekulovo: 
Kobaš selo, majka od jun&kah, 
Kojino se neboje Tur&kah. 


U njemu se zmije porodiše, 
Tursku zemlju koje porobiše: 
Kobašlije na glasu junaci, 
Krajišnici prozvani Posavci. 

Sve nemogu po imenu zvati, 

Ni njihova junačtva kazati, 
Samo kažem zmaja ognjenoga, 
I viteza,. pobre, -silenoga: 


— 317 — 


Po imenu Sekula vojvodu, 
Kraljevića Marka u slobodu, 
Koi brani Josipa cesara 
Od Kuricah silenih Madžarah. 

Al poslušaj! kazat ću ti pravo 
Vas dogadjaj, tako bio zdravo: 
Dva se ljuta lava zavadiše, , 
Cesar Josip i ban Rakocio. 

Prid vojskom je cesara Josipa, 
Prid njome je Sekule vojvoda, 
A prid vojskom bana Rakocila, 
Prid njome je Balokadam Ive. 

Robi Ivan zemlju cesarovu: 
Ungariju i svu Slavoniju, 
Nimačkoga razbi generala, 

I njegovu svu izsičč vojsku. 

Kad to vidi Sekule vojvoda, 
Diže vojsku priko Slavonije: 
Sedam hilj4d mladih krajišnikah, 
Posavicah na glasu konjikah. 

Malo vrime postajalo biše, 

Dvi se silne vojske udariše: 
Nebiju se prahom ni olovom, 
Već se s'tjeku sabljam'i kadaram'. 

Bekulu je dobra sreća bila: 
Njegova je vojska .pridobila, 
Pobigoše Madžari Ungarci, 

A za njima Posavci junaci. 

Tu nebiše mlada krajišnika, 
Koi rusu neodsiče glavu, 

A najveće Sekule vojvoda, - 
Od našega slavnoga naroda. 


Kervave mu ruke do ramena, 
Zečku konju griva do strimena, 
Sikuć jadne Kuruce Madžare, 
Ugričiće i delije stare. 

Biži vitez Balokadam Ive 
Brez obzira niz to polje ravno: 
Zaludu je i on utekao ; 

Jer ga stižč Sekule vojvoda. 

Nekti njemu odsicati glave, 

Već ga vodi k bilomu Budimu: 
Darova ga svomu gospodaru, 
Po imenu Josipu cesaru. 

A on njemu.d&je generalstvo 
Za njegovo veliko junačtvo ; 
Al' gospodstvo Sekul neuživa, 
Niti njega tad zatečč živa; 

Jer ga biše rana dopadnula, 
Nagla smčrtca bčrzo umorila: 
Bog ubio nevirna likara, 

Koi mu je ranu otrovao. 

Imadiše virna pobratima :, 

Po imenu Mirković Ivana, 
Koi s njime svuda vojevaše, 
I junačke glave odsicaše. 

Pod Sentom je na mejdanu bio, 
Svitlu sablju kčrvce napojio: 
Branio je krunu cesarovu 
S svojim pobrom Sekulom vojvod. 

To se sgodi rata. žestokoga 
Od Morije, aliti bečkoga. 
Nečudi se, dragi pobratime! 
Junačko je pleme Mirkovića. 


— 318 — 


= 


. Pisma Marijana Terzijića iz Kobaša od Slavonije, glasovitoga 


- junaka i viteza. 


Y ojsku kupi kruna cesarova: 
Karlo peti roda sokolova, 
Po svoj ravnoj zemlji Ungariji, 
Slavoniji, Lici i Kčrbavi, 

Ter je šalje na Bosnu ponosnu: 
Da osvoji po Bosni gradove. 


Bčrzo vojska Všrbas pribrodila, | 


Ter je B4nju-Luku obsidnula. 
U toj vojsci silni junak biše: 
Marijan se imenom zoviše, 
Kućom, pobre, vitez Terzijiću, 
Silni junak kano Zrinoviću. 
Kad je došao na Včrbas vodicu: 
On nemožč sčrdcu odoliti, 
Već pripliva Včrbas vodu hladnu 
Na čilašu dobru konju svomu. 
Konjic mu je roda vilinjega: 
Krila su mu kano u sokola, 
Na njem leti izpod Banje-Luke, 
Ter na mejdan pozivaše Turke. 
Na mejdan mu Turci izlaziše) 
Al se više doma nevratiše : 
To gledaju odže i adžije, 
I ostale age i spahije, 
Gledali su, ter su besidili, 
Još i ruse brade ogulili: 
» Odkuda je ta delija mlada, 
Odkud? li mu konjic bila vila? 
Valjada je usk&rsnuo Marko, | 
Oli Marko, ol' vojvoda Janko! 
Ter razgoni naše vitezove, 
Kano soko' male golubove.“ 
Ali-paša prid vojskom bijaše, 
Ter ovako Turkom govoraše: 
nNije 1 koga porodila majka, 
Da pogubi katanu junaka. 


- 


Sve delije mikom zamuknuše; 


Ali nekti junak od krajine: 

Silni vitez Banjalučanine, 

Po imenu Djombeg kapetane. 
Bćrci njemu biše do ramena, 

Žute oči kano u sokola, 

Nesmi nitko na njih ni gledati: 

Kamo li će s njime bojak biti. 
Svu je vojsku glavom nadhitio, 
. Valjada je roda goljatskoga : 

Nebijiše žeštjega junaka 

U svoj vojsci cara čestitoga. 
Pokloni se paši gospodaru, 

Pak je njemu tiho besidio: 

»Ali-paša, mili gospodare! 

Ja ću izać na mejdan junački; 
Ali tebi tvčrdu viru d4jem: 

Pobignut će ungarska katana, 

Kako vidi hata konja moga, 

I na njemu Djombeg kapetana. 
Ako li me dočeka katana, 

Radit ću ga uhvatiti živa: 

Zavčrć ću se konjem i konjikom, 

Donit ću jih u vojsku carevu.“ 
To -govori, na konja se skače, . 

Pak poleti niz to polje ravno, 

A pram njemu Terzijić Marjane, 

Od Kobaša slavni kapetane. 
Leti junak ria čilašu svomu, 

Kano bčrza ptica lastavica: 

U ruci mu svitla sablja biše, 

Za kalpakom krilo trepetjaše. 
Sritoše se, ter se udariše 


Nasrid polja izpod Banje-Luke: 


Kruto Turčin ob-ranio biše 
Marijana. po ruci junačkoj. 


— 319 — ' 


AP Marijan za to i nehaje, 
Već obleti Djombega silnoga, 
Kano soko? orla velikoga: 
Mahni sabljom, odsičč mu glavu, 
Pak zapiva nasrid polja ravna: 
. »Pohvali se, Djombeg kapetane! 
Kada dodješ svetcu Muhamedu, 
“ Kako si mi glavu odsikao 


Na mejdanu izpod Banje-Luke. 

«Evo sada ja odsikoh tvoju! 
Ter je nogim u vojsku ungarsku, 
I odvedoh hata konja tvoga.“ 

Marijane, slavni kapetane! 
Pozdravlja te starac Milovane, 
Iz daleka od Gorice Cčrne, 
Udri pobre! tko na te nasčrne. 


Ako, moj štioče, nadješ u pismi rečenoj štogod, da je na drugi 
način bilo, nemoj mi za zlo primiti; jer kako mi ljudi kazaše, onako ja 
složih i pismu učinih. Daleko sam od tizih str4nah, sve očito, kako je 
bilo, znati nemogu; i koliko znadoh, toliko pridadoh. 


Slidi pisma od vitezovah kotarskih, kojirata od Kandije turske 
| odsicaše glave. 


Poslušajte, slovinske krajine! ' 

= Vitezove vaše od starine, 

Koje pjeva starac Milovane, 
Ter spominje stare Kotarane. 

Od Žegara silnoga junaka, 

Po imenu Mitrovića Janka: 
Britku sablju dužda mletačkoga 
Od Kandije rata žestokoga, 

Vitežki je Janko vojevao: 

Mnogo turskih glavah odsjekao, 
Zaplinio ovce i volove, 
Pohvatao Turke vitezove. 

Na Grahovu razbi Vazli-pašu, 
Opošteni svu krajinu našu, 
Izsičč mu vojsku silovitu, 

Na Grahovu puno strahovitu. 

Dužde Janku dada kavalirstvo, 
Za njegovo veliko junačtvo: 
Zlatno krilo, divan-kabanicu, 
Ravna polja, zelene livade. 


I pravo je; jer je zadobio, 
I gradove turske osvojio, 
Biše Janko rodjeni babajko - 
Kavalira Janković Stojana. 

Još junaka pjeva od mejdana, 
Po imenu Surić Don Stipana, 
Desno krilo dužda mletačkoga, | 
Dušmanina cara silenoga, 

Od mejdana košulju nosaše, 
Na njem zlatno krilo trepetjaše, 
Devetdeset posičč Tur&kah 
Svojom sabljom silenih jun4kah. 


I sad mu se nahodi desnica, 


Koja Turke krajišnike smica, 

U malenu selu Sukošanu, 

Slava Bogu, pokoj Don Stipanu! 
Kaže starac silnoga viteza: 

Od Kotara Posidarca kneza, 

Komu Frane kčrstno ime biše, 

Prid junacim na vojsku idjaše. 


— 320 — 


Vitežki je Frane vojevao, 

Još i turske glave odsicao: 
Robi zemlju cara čestitoga 
Pod barjakom dužda mletačkoga. 

Nebijaše boja, ni mejdana - 
Brez viteza Frane Posidarca: | 
To svidoči Foskul generale, “ 

I duždeve sa zlatom dukale. 

Još i knjige Bruson-Latinina, 
Viruj brate! ovo je istina: 
Koje kažu Posidarca Franu, 
Da je vazda bio na mejdanu. 

Zadru grade, majko -vitez6vah, 

, Fanfonjićah slovinskih knez6vah! 
Kojino su bili mejdandžije 
Žestokoga rata od Kandije. 

Kolluneli i mlade vojvode, 
Generali od vojske duždeve: 
To jim dužde dada za junačtvo, 
I svietle kuće veličanstvo; 

Jer vitežki jesu vojevali, 

Još i turske glave ods'jecali; 
Uzimali careve gradove, 
Razbijali po moru brodove. 

To kazuju bani generali, | 
Koji su im svidočanstva dali, 
I dukale dužda mletačkoga 
Kažu: da su roda vitežkoga. 

Pjeva starac Smiljanić Iliju, 
Zadranina na glasu deliju: 

Da je junak od mejdana bio, 
Krajišnike Turke pridobio. 

Biše dika Zadra bijeloga, | 
Krunu brani dužda mletačkoga, 
Veće od sto posičč Tur&kah: 
To svidoči dužde od Mlet&kah. 

Još nam kaže Petra Smiljanića, 
I na glasu kano Obilića: 

Da je junak od mejdana bio, 
Svitlu sablju kčrvce napojio. 


. Kada'Petar na konju igraše, 


Na njem zlatno krilo trepetjaše, 
Krajinu je tursku porobio, 
Mnogo rusih glavah odsikao. 
Zmija biše Todore Kladniću, 
Silni junak kano Smiljaniću, 
Od njega se pivaju popivke: 
Todor će se slaviti u vike; 
Jer na mejdan Turkom izlazaše, 
Ter njihove glave odsicaše: 
Biše dika Zadra bijeloga, 
Robi zemlju cara silenoga. 
Turci njega u pismi spominju, 
U tamburu kada udaraju; 
. Zovu njega: Todor Latinine! 
Viruj meni, brate, do istine. 
Jer pogubi silnoga junaka, 
Koi biše glava od Tur4kah: 
Po imenu Beg Filipoviću, 
Kod bijela turna Meštroviću. 
Na mejdanu, pobre, junačkomu 
Slavu dadč duždu mletačkomu : 
To se sgodi rata od Kandije, 
Kad na svitu bihu mejdandžije. 
Sokola je porodila majka: 
Po imenu Miljkovića Marka, 
S Smiljanićem glave odsicaše, 
Po Kotaru Turke razgonjaše. 
Robi sela i varoše bile, 
Tako kažu Kotarkinje vile: 
Turke sičč, mlado robje vodi, 
Plino goni, družinu slobodi. 
Junaci ga u pismi spominju, 
Na sobetim kada vino piju, 
I u kolu gizdave divojke: 
Kotarkinje, a i Hercegovke. 
Na glasu je Durut harambaša, 
Od Kotora lipa dika naša; 
Jer je s Turcim vazda bojak bio, 
I dvadeset glavah odsikao. 


— 321 — 


Hvali njega kotarska krajina: 
Dalmacija i Hercegovina; 
Jer je Durut silni junak bio, 
Na mejdane Turkom izlazio. 
Evo, brate, sile i junaka! 
Od Kotara Močivune Vuka: 
Krajinu je tursku porobio, 
Devetdeset glavah odsikao. 
Nebijaše junaka žeštjega 
U svoj vojsci dužda mletačkoga: 
Tako kažu mletačka gospoda, 
I delije slavnoga naroda. 
Baljak Vuče silni junak biše, 
Viruj, pobre! zlatno pero piše. 
Po Kotaru Turke razgonjaše, 
Ter jim ruse glave odsicaše. 
Vojevaše rata od Kandije, 
Malo posli Beča i Morije, 
S pobratimom Smiljanić Ilijom, 


I s vitezom Janković Stojanom. | 


Zmije bihu i Urenovići, 
Vitezovi kano Zrinovići, 
Kapetani kotarske krajine, . 
I serdari rata od Kandije. 


Kotare su ravne porobili; 
Jer su tada krajišnici bili, 
Dosta rusih gl4vah odsikoše, 
I lijepa robja dovedoše. - 
Pjeva starac Matković Jovana, 
I junaka silna od mejdana; 
Jer vitežki biše vojevao, 
Ljute rane Turkom zadavao, 
Nebijaše boja žestokoga, 
Ni mejdana, pobre, junačkoga, 
Brez viteza Matković Jovana, 
I delije Janković Stojana. 
Još mi kažu zmaja ognjenoga: 
Kapetana, pobre, od Tisnoga, 
Po imenu silu Andrijaša, 
A plemenom od Perinovića, 
Koi često u četu idjaše, 
I junačke glave odsicaše, 
On porodi zmiju od mejdana: 
Po imenu Martin kapetana. 
Junački je Martin vojevao, 
Ljute rane Turkom zadavao: 
Nečudi se, pobratime mili! 
Jer su tada na krajini bili. 


Pisma druga od kotarskih vitez6vah, koji turske glave odsi- 
| caše rata bečkoga. 


B; Kotaru, vitežka daržavo, 
Od starine gnjizdo sokolovo! 
Ti si majka silenih jun&4kah, 


Koji brane krunu od Mlet&kah. 


Poglavite kažem vitezove: 
Najpervoga Janković Stojana, 
Ljutu zmiju, lava žestokoga, 
Kavalira dužda mletačkoga. . 


Koga slavi Lika i Kerbava, 


Slavna Bosna, vitežka deržava, 
Dalmacija i Hercegovina, 
Kosarića lipa banovina; 

Jer neosta sela, ni varoša, , 
Koje nije ognjem sažegao: 
Veće neg? je u godini danah, - 
Svojom sabljom on odsiče gl4vah. 

“ 21 


2 


2322 — 


To svidoče duždeve dukale, 
Svitla krila, od zlata medalje, 
A za tizim' pisme i popivke, 

- Kojeno se od njega pivaju; 

Jer porobi Liku i Kčrbavu, 
Bosnu zemlju i Hercegovinu: 
Već se takvi nerodi delija 
U Kotaru, ni okolo njega. 

Ponosi se Vrana u Kotaru; 


Jer porodi zmiju od dvi glave: 


Po imenu Franu Mirčetića, 
I viteza kano Jankovića. 
Na mejdan je Turke pozivao, 
I njihove glave odsicao, 
Krajinu je tursku porobio, 
I trideset glavah odsikao. 
U Kotaru kažu Bukovicu, 
Koja rodi sivoga sokola: 
Po imenu Miljković Šimuna, 
Od Kotara na glasu serdara, 
Koi često na vojsku idjaše: 
Plino goni, robje dovodjaše, 
Na mejdan je Turkom izlazio, 
Britku sablju kčrvce napojio. 
Još viteza kažu od Kotara: 
Po imenu Tintor barjaktara ; 
Tintor biše netjak Jankovića, 
Silni junak serdca Kraljevića. 
Kad na mejdan Turkom izlaziše, 


Na njem zlatno krilo trepetjaše: 


Siče Turke, nemore se više; 
Bolji junak od Stojana biše. 
A1 je Tintor ludo poginuo 


Pod Gabelom u Neretvi mutnoj: 


Na dvadeset hiljadah Turakah 

Sim udari, ter izgubi glavu. 
Ali evo zmaja ognjenoga: 

Po imenu Klarca od Novoga, 

Silni junak i delija .biše, 

Po Kotaru Turke razganjaše, 


Ter jim ruse odsijeca glave, 
I zato ga Kotarani slave; 
Jer je bio junak glasoviti, 
Mejdandžija, pobre, siloviti. 

Sokola ti kažem od Kotara: 
Po imenu Resicu serdara, 
Od bijela grada Zemunika, 
Poznaje ga Kčrbava i Lika; 

Jer je tursku zemlju porobio, 
Svitlu sablju kščrvce napojio: 
To svidoče starci od Kotara, 
I delije Otmanović cara. 

Porodi se silni mejdanžija: 

U Kotaru Gilima Andrija, 
Na mejdan je Turkom izlazio, 
I njihove glave odsicao. 

Kad se jednom vojske sastadoše 
Pod Gabelom: turska i kčrštjanska, 
Prija neg' se one udariše, 
Tursko momče viče brez pristanka: 

»Nije P koga porodila majka 

Od sve vojske dužda mletačkoga? 
Da mi idje na mejdan junački, 
Nasrid polja da se ogledamo!“ 

Nitko njemu izać nesmidjaše, ' 

Nego vitez Gilima Andrija: 
Sedla konja prija bila danka; 
Nu poslušaj silnoga junaka: 
Konja bije čizmam?' i mamuzam', 
Samur-kalpak nad .oči namiče ; 
Od bedre je sablju povadio, 
Turčinu je glavu odsikao. - 
Na glasu su dva silna junaka: 
Od Skradina grada bijeloga, 
Dva junaka, dva Pavasovića : 
Marko jedan, a Milovan. drugi. 

Oba bihu kotarski konjici, 

I duždevi na glasu vojnici: 
Oba turske glave odsicaše, 
I carevu zemlju porobiše. 


.— 323 — 


Vojvode su i serdari bili, 
Gospodstvo su na sablji dobili, 
Bihu oni silni mejdandžije 
Velikoga rata od Morije. 

Tretjega ti još kažem vojnika, 
Koi biše od Skradina dika: 
Po imenu Laću s Dubravicah, 
Boje ga se sva careva dica; 

Jer u gori njima zasidaše, 

S4m iz gore na nje: udaraše, 
Kano vuče u bijele ovce, 
Ter jim ruse odsicAše glave. 

Zapjevaše iz gorice vile: 

»Junak biše Vlaić Mijovile, 
Velikoga rata od Kandije, 
A. za njime Beča i Morije. 

U Cetini, na Trilju ravnomu, 
Slavu d4je duždu mletačkomu, 
Na mejdan je Turkom izlazio, 
I junačke glave odsicao. 

Imadiše sn4gu Sampsunovu, 
Opošteni vojsku principovu, 
Kad se s Turcim Mijo'umetjaše, 
Odmetnut' mu nitko nemogaše. 

Prija nego Kamen uzimaše, 
Smijući se Turkom besidjaše: 
»Daj taj piljak, poturice jedna, 
Koga dižeš ti na rame jedva!“ 

I od tad se Piljići prozvaše 

. Svi, od njega koji izadjoše: 
Običaj je takvi u krajini, 
Da s' nezove nitko po starini. 

Posli toga on je vojevao 


Pod barjakom dužda mletačkoga; | 


Al je junak glavu izgubio, 

Od Morije rata žestokoga. 
Svitla sablja Pokrajca serdara: 

Po imenu Pandže od Kotara, 

Turske se je kčrvce napojila, 

Majka ga je pod sabljom rodila. 


Kada Pandža na vojsku idjaše, 
Vazda turske glave odsicaše, 
Tako kažu mladi krajišnici, 
Od Kotara pišci i konjici. 

Soko' biše Vuče Perišiću, 

Silni vitez kano Smiljaniću: 

On na mejdan Turkom izlazaše, 
Ter jim ruse glave odsicaše.“ 

A1' poslušaj, dragi pobratime! 
Što učini Bartulačić Šime: 

. Silni serdar od Zadra bijaše, 
Ter po poli Turke prisicAše. 

Čuo jesam, gdi starci beside: 

Da onakve sablje nebijaše, 
Ni, desnice teže u junaka 
U svem Zadru, ni okolo njega. 

Ah, moj Bože, plemenita .d4ra! 
Dva sčrdara kažu od Kotara, 
Dva Pokrajca, dva orla krstaša: 
Gjuku jedno, Milosava drugo. ' 

Vitežki su oba vojevali, 

Svitle sablje kervce napojili : 
Oba bihu silne mejdandžije 
Ognjenoga rata od Morije. 

Dva viteza porodiše majke, 
Ljute zmije i silne junake: 
Po imenu Božu Miljkovića, 

I Smoljana mlada Smiljanića, 

Koji bihu na glasu konjici, 

A duždevi po izbor vojnici: 
Svu su tursku zemlju porobili, 
I Tur&kah dosta pogubili. 

Novigrade u Kotaru ravnu 

- Od starine gnjizdo sokolovo ! 
U tebi se zmije porodiše, 
Koji caru puno dodijaše: 


. Jedan biše Toma Sinovčiću, 


Silni vitež kano Jankoviću ; 
Drugi biše Bandarić Ivica, 
Pomogla ga Marija divica! 

' * - 


— 324 — 


Jer vitežki jesu vojevali, 

Još i ruse glave odsicali : 

Bihu dika kotarske krajine, 

I junaci, pobre, od starine. 
Tretji biše zmaje od dvi glave: 

Ostrić Luka, serdar od Novoga, 

Junački je Luka vojevao, 

Još i turske glave odsicao. 
Dvi je zmije ljute pogubio 

Na mejdanu, poštena mu majka: 

Mejdandžiju Tabaković Miju, 

I deliju Main Buljumbašu. 
Na glasu je Medo Miljkoviću, 

I delija Bajo Mitroviću ; 

Jer obadva glave odsicaše: 

Plino gone, robje pohvataše. 
Mitrović je na mejdan hodio, 

I mejdane Turkom zadobio: 

Miljković je silni konjik bio, 

Po Kotaru Turke razgonio. 
Puno hvale zmaja od Kotara: 

Po imenu Vojavić serdara; 

Jer u tursku zemlju odlazase, 

Turke siče, robje dovodjaše 
Velikoga rata od Morije: 

Tako kažu starci od krajine, 

A najveće Kotarci junaci; 

Viruj, pobre, jer nelažu starci. 
Nekića je vitežko kolino 

U Kotaru od starine bilo: 

Od njega se sivi soko? rodi: 

Po imenu Nekiću Antune, 
Koi Turkom jade zadavaše, 

I njihove glave odsicaše, 

Biše junak rata od Morije: 

Tako kažu starci od krajine. 
Ej delijo, Zriliću Nikola! 

Txoja svitla sablja: demiškinja 

Turske se je k&rvce napojila, : 

Mletačkoga dužda proslavila. 


Tebe hvale mladi krajišnici: 
Od Kotara do Novog' Pazara; 
Jer neosta sela, ni varoša, 
Koga nisi ognjem sažegao. 
Turke siče Vide Jurjeviću, 
A u vrime. rata od Morije: 
Opošteni dužda mletačkoga 
Svitlom sabljom i desnicom riikom. 
Ništa manje Joviću Iveško, 
Silni junak od Kotara ravna: 
Na vojsci je Jović ostario, 
Svitlu sablju kervce napojio. 
Vitez biše. Raspović Dom Visko 
Od lijepa sela Sukošana: 
Sivi soko? i delija biše 
Velikoga rata od Morije. 
Prid junacim na vojsku idjaše, 
Robje hvata, glave odsicaše 
S pobratimom Janković Stojanom, 
I s delijom Smiljanić Smoljanom. 


.Ponosi se selo Pakošćane ; 


Jer porodi zmaja od dvi glave, 
Bakija: se kućom zovijaše, 
Kruto turske glave odsicaše. 

Nebi nigdi boja, ni mejdana 
Brez Bakije silnoga junaka: 
To svidoče duždeve dukale, 
Svitla krila., od zlata kolajne. 

Rodi majka iz gorice vuka, 

Ter se zvaše Pelajiću Luka, 
Malahan je vojevat' počeo, 
Četiri je zmije pogubio. 

Sva četiri po izbor konjika, 
Pivaj, pobre, junačka je dika! 
Al je Luka mladjan poginuo 
Više Knina grada bijeloga. 

Ej viteže, Pletikosa Marko, “ 
Od Pašmana naše sunce žarko! 
Vele ti si glavah odsikao, 
Ormanicah turskih potopio. 


. — 325 — 


Ti gi dfka harvatskih vojnikah: 


To svidoči Kčrbava i Lika; 
Gospodstvo si na sablji dobio, 
A nisi ga za novce kupio. 


Pisma, kako Kotarci izsikoše Turke rata bečkoga. 


Knjigu* piše Kuna Hasan-aga 
Baš u Kninu gradu bijelomu, 
Ter je šalje Turkom od krajine: 
Velagiću i Jelaškoviću. 

Ovako je Kuna besiđio: 

»Na krajini, moji ssokolovi! 

Pokupite vaše krajišnike, 

Ter dodjite Kninu bijelomu, 
Da idjemo Kotar porobiti, 

I lijepo plino zapliniti: 

Vodit' ćemo Vlahinje divojke, 

Ženit' ćemo Vlahinjami Turke. 

Lasno ćemo Kotar porobiti, 

. Dosta lipa plina zapliniti: 
Nije doma kotarskih sard&rah. 
Janković je u Mletke pošao. 

Miljković se bolom razbolio, 
Močivuna konja izgubio, . 
Mirčetić je ruku izštetio: 

A Klanac je u svate pošao.“ 

To je sluša' starac Buljumbaša, 
Ter je Kuni tiho besidio: 

p Ostavi se Kuna Hasan-aga! 
Ostavi se tčrke niz Kotare; 
Jer sam noćas čudan san vidio: 


Da je Stojan doša? iz Mlet&kah,. 


Klanac junak od gizdavih sv&tah, 

Miljković je bolak pribolio, 
Močivuna konja dobavio, 

A Mirčetić ruku izličio: 

Nu se prodji sile i tčrčanja, 

Ter neserdi mladih Kotaranah.“ 


Veli njemu Kuna Hasan-aga: 
»strašivice, Buljubaša Sare! 
Ako nesmiš tčrčat niz Kotare, 
A ti .podji s bulom u omare.“ 

Istom oni tako besideći, 
U to doba dvi zmije careve: 
Velagiću i Jelaškoviću, 

Svaki vodi po tri sta konjikah. 

Toliko ih Kuna sakupio, 

Ter odoše doli u Kotare: 
Berzo ravni Kotar porobiše, 
Od Nadina do grada Skradina. 

Pohvataše momke i divojke, 

I kotarske zapliniše ovce, 
Pak se zdravi natrag povratiše, 
Pivajući, konje igrajući. 

Kad su bili na Otres vodicu, 
Silni Turci konje odsidoše, 

Po livadi ter jih ižvezaše, 
Oko vode užinat' počeše ; 

AP je Turkom loša srića bila, 
Za njima se potoč otisnula: 
Od Kotara četiri serdara, 

A oko njih četiri alaja. 

Uza Stojan tri najbolja driga: 
Po imenu Lukačinovića, 

I Jovana Zlokućarevića, 
Ljutu zmiju Vida Rozamčića. 

Neće junak da čeka družine, 
Već za Turcim u potiru terče: 
A za njime tri draga njegova, 
“Tri junaka, tri bčrzokonjika. 


— 326 — 


U ta doba ostali serdari, 
I junaci od Kotara ravna, 
Potiraše Turke krajišnike , 
Uz visoke od Otresa strane. | 
Šest stotinah gl4vah odsikoše 
Do bijele kule od Zečeva: 
Oteše jim plino zaplinjeno, 
I sve mlada robje zarobljeno. 
Utekoše tri zmije careve: 
Velagiću i Jelačkoviću, 
I nevima Kuna Hasan-aga, 
Udja ranjen, vesela mu majka! 
Kad su došli Kninu bijelomu, 


Turski sužnji konje provodjahu, 
Konje vode, niz Kotar gled&hu: 
Maglovito polje ugledaše, 

Kroz maglu se malo nazirAše. 

Jankovića krilo pozlatjeno, 

Gdi mu, pobre, za kalpakom siva, 

Kano munja iz gusta oblaka, 

Sad ćeš čuti jauk od Tur&kah. 
Medju se je robje besidilo:: 
»Blago nami, evo nam Stojana! 
U daleko konje razvodimo, 
Jankoviću pute otvorimo!“ 

To je čulo tursko momče mlado, 
Ter zavika tanko glasovito: 
»Zlu užinu, Turci, užinali! 
Prispi vami Stojan na užinu.“ 

Kada njega razumiše Turci, 


Skočiše se na noge junačke: 


Na svezane konje uzjahuju, 
Smetoše se kano i ždralovi. 

U ta doba Janković Stojane, 
I njegova tri berzokonjika, 
Od bedrice sablje povadiše: 
Siku oni po Otresu Turke. 


Veli njima starac Buljumbaša: 
»Dobro došli, Turci krajišnici! 
Gonite li plino iz Kotara ? 


Nosite li glave od jun&kah ? 


Vodite li dosta divoj&kah? 
Darujte mi jednu robinjicu, 
Da oženim sina Useina.“ 


AP mu veli Jelačković Mujo: 


Zlo ti plino, a gore divojke! 
Kotarani Turke izsikoše, 
Ter jim glave k Zadru odnesoše: 


Nakitiše od Zadra bedene 
Rusim' glavam' naših krajišnikah, 
Bog ubio Kunu Hasan-agu, 
Koi nas je na zlo nametnuo! 


Slidi pisma Močivune Vuka. 


Pala magla od neba do zemlje, 
Kroz tu maglu turska vojska prodje 
Priko Kčrke, priko vode hladne, 
Ter otidje u Kotare ravne. 

Kad su došli Turci u Kotare, 

Porobiše cčrkve i o'tare: 
S paramentam? konje pokrivaju, 
A s. kaležim rujno vino piju. 


Mnoge Turci glave odsikoše, 
A još veće robja zarobiše: 
Uhvatiše seku Miljkovića, 
I Savišu brata Jankovića. 
A kad ravni Kotar porobiše, 
Svi se zdravo natrag povratiše 
Pivajući i popivajući, 
Uz Kotare konje igrajući. 


—— 527 — 


Govorio Atlagiću beže: 
,» Udovice, seko Miljkovića! 
Kada si se prija udavala, 
Jes' I ov'liko svatćvah imala ?“ 
Veli njemu seka Miljkovića: 
» Vira moja, Atlagiću beže! 
Kada sam se prija udavala, 
Nebijaše ov'liko svatćvah ; 
Ali biše poboljih jun&kah, 
Puno boljih od tvojih Tur&kah: 
A boljim se nadam pohodjanom, 
Bit'. će tisno tebi i svatovom!“ 
Maleno je vrime postajalo, 
Glas dopad& Janković Stojanu: 
»Zlo ga sio i vino popio 
S Smiljanićem u Zadru bilomu! 
Kotar ravni Turci porobiše, 
Bavišu ti brata odvedoše, 
Angjeliju seku Miljkovića, 


Drugo robje ni broja se nezna. 


«Razoriše cčrkve i o'tare, 
Odnesoše srebčrne kaleže: 
Paramentam' konje pokrivaju, 
A. kaležim rujno vino piju.“ 


Kad je Stojan riči razumio, 
Udari se rukom po kolinu, 
Pak zavika izza svega glasa: 
»Konja,slugo,da od Boga nadješ!“ 

Dok: serdari konje osedlaše, 
Močivuna konja uzjahuje ; 

Dok serdari konje uzjašiše, 
Močivuna izadjč iz grada. 

Dok serdari izašli iz grada, 
Močivuna kod babina duba ; 
Dok serdari kod babina: duba, 
Močivuna dostignuo Turke. 

Dok serdari Turke dostigoše, 

: Močivuna glave odsicaše, | 
Ter odsiče sedamdeset glavah. 
Na Otresu, starom razbojištu. 

Ali mu je loša srića bila; 

Jer ga biše puška udarila 
U zlo misto, u čelo junačko, 
Mertav Vuče k ečrnoj zemlji padč. 


Lipo ga je Stojan osvetio, 


I njegovi Kotarci junaci; 
Jer carevu vojsku izsikoše 
Na Otresu, starom razbojištu. 


Onda bilo, sad se spominjalo, 
Koga nije, da kruha nejide! 


bs 


Pisma od Meje Durutovića i Kotarca Stipurinovića. 


Mvalio se Durutović Mejo 


Pod Udbinom, pod bijelim gradom, 


Gdi slušaju Turci Udbinjani, 
Ovako je Mejo besidio: 
»Od kada sam vojevat' počeo, 


Dva krat jesam terča' niz kotare: 


A kada sam pčrvi put terčao, 
Ja pogubih Bojadinovića, 


I odvedoh njegova konjica, 
Da takvoga ni u cara nejma; 
Kad otidjoh drugom u Kotare, 
Ja pogubih Diklića Janjoša. 
Odnesoh mu svijetlo oružje, 
Da takvoga u Turčina nije: 
I njegovo krilo pozlatjeno, 
Kojeno je u Mletcih kovano. 


— 328 — 


A evo vam tvčrdu viru dajem: 
Ženjen nisam, nit ću se ženiti, 
Dokle tretjom Kotar neporobim, 
Ter i tretje neodsiečem glave. 

Kažu meni u Kotaru ravnom 
Bile dvore Stipurinovića: 

U njega je junačka odora, 
Da je takve u Kotaru nejma. 

Ja se junak mislim oženiti 
Pod odorom Stipurinovića, 
Pod jarakom Dikličić Janjoša, 
Na konjicu Bujadinovića.“ 

Što je reka', poreka? se nije, 
Kapi Mejo Turke Udbinjane, 
Krajišnike po izbor junake, 

Ter otidje doli u Kotare. 

Vas je ravni Kotar porobio, 
Baš do dvora Stipurinovića: 
Ali njega porobit' nemože; 
Jer bijahu tverdo sagradjeni. ' 

Odtolem se Turci podigoše, 

Uz Kotare robje povedoše: 
Za njima se digoše Kotarci, 
I prid njima Stipurinoviću. 


Ter tiraju Turke Udbinjane ; 
Kada li jih blizu dostigoše, 
Metje ti se Stipurinoviću 
Iz kubirah i malih puš&kah. 

Izvčrtje se Durutović Mejo, 

Ter dozivlje Stipurinovića: 
»Nemetji se, vlaški govedaru! 
Da mi koga neob-raniš druga.“ 

Veli njemu Stipurinoviću: 

»otan', počekaj, bosanski slivaru! 
Vidit' ćemo, tko je bolji junak, 
Nisi meni danas utekao.“ 

Kad je Mejo njega razumio, 

Na oči je saruk namaknuo: 
A bojno je kopje položio 
Medju uši dobru konju svomu. 

Na njega je Mejo udario: 

Ali mu je loša srića bila, 
Udari ga Stipurinoviću 
S bojnim kopjem u čelo junačko. 

Mertav Mejo pod konjica pade, 
Vadi sablju Stipurinoviću, 

Ter mu rusu odsiječa glavu, 
Na bojno je kopje natakao, 


Ter je mertvoj glavi besidio: 
»Hoćeš li se oženiti, Mejo! 
Pod odorom Stipurinovića? 
Pod oružjem Dikličić Janjoša ? 
Na konjicu Bujadinovića ? 


Pisma, kako Janković razbi Ormuš-pašu na Grahovu. 


Drmuš-paša padč na Grahovo, 
Ukraj Zvizde studene vodice, 
Oko' njega pišci i konjici, 


Sve po ižbor krajišnici Turci. - 


Mislio se paša Ormuš-paša: 
Kuda li će, na koju li stranu? 
Al. će poći Kotar porobiti, 

Al Zagorje do sinjega mora, 


— 329 — 


Sve je misli na jednu smislio: 
Zareče se Kotar porobiti: 
To je čula vila planinkinja, 
Posestrima Janković Stojana. 


Prija zore biše uranila, 
Stojana je, pobro, dozivala: 
»Zlo ga lega', Stojko pobratime! 
Pada paša na Grahovo ravno. 


Zaklinje se zlatnim buzdohanom, 
Još i svojom sabljom okovanom: 
Da će Kotar ravni porobiti, 

I odsići rusu glavu tvoju.“ 


Kad je Stojan vilu razumio, 
Prija zore biše uranio: 
Kupi vojsku po Kotaru ravnu: 
Dvi hiljade biše sakupio, 
Sve po izbor piš4e' i konjikah, 
Povedč jih uz Kotare ravne, 
Ter otidje pašu pozdraviti: 
Zdravo Stojan na Grahovo dodje, 
> Pak se hvata Tičeva planine. 


Onde dobre konje odsidoše, — “ 
A Kada li malo počinuše, 
S družinom se Stojan svitovaše, 
Kako će se udriti na Turke? 


Veli njemu Smiljanić Smoljane: 
» Kavaliru, Janković Stojane! 
Da ti hoćeš mene poslušati, 
Ja bi tvoju razredio vojsku.“ 


Odgovara Stojan kavalire: 
»Vira moja, Smiljanić serdare! 
Naredbu ću tvoju obslužiti: 
Štogod rečeš, to ću učiniti. 
Kad je Smoljan njega razumio, 
Stojana je lipo svitovao: 
»Da idjemo gorom na okolo, 
Okrenimo od Udbine grada. 


Savit' ćemo bijele saruke, 
Igrat' ćemo konje vitezove 
Niz Grahovo kano pašalije, 
Tursku ćemo pismu zapivati. 


Kad saruke Turci ugledaju, 
Reć će oni: da su Udbinjani, 
I prid njima dizdar od Udbine, 
Ter ćemo jih pod mač okrenuti.“ 


Kad je Stojan njega razumio, 
Smiljanića biše poslušao, 
Otidjoše gorom na okolo, 
Okrenuše od Udbine grada. 


Savijahu bijele saruke, 
Zaigraše konje niz Grahovo: 
Zapivaše turske davorije, 
Podvikuju kano pašalije, 


Daleko jih Turci ugledali, 
Ter su paši oni govorili: 
»Dobra srića, naš čestiti paša! 
Evo nami Turak' Udbinjinah. 


I prid njima dizdar od Udbine. 
Kad je paša glase razumio: 
On prid čador biše izšetao, 
Da dočeka Turke Udbinjane, 
I dizdara od Udbine grada. * 


S pašom biše Kovačević Mujo 
Izpod live ruke pogledao, 
Ter poznad& konja Jankovića, 
Pak je paši Mujo besidio: 


»Zla ti pomoć, a gore ti bilo! 
Nije ono dizdar od Udbine, 
Već je ono Janković Stojane, 
I Kotarci po izbor junaci.“ 

Kad je paša glase razumio, 
Zaupio svoga čuvadara: 
»Konja k meni, virna slugo moja! 
Eto na nas Janković .Stojana. 


— 350 — 


4 


Viknu telar po vojsci pašinoj: > 


»svak' na noge i na dobre konje : 


Danas ćemo ludo izginuti 

Od serdara Janković Stojana! . 
Kad li vidi Stojan kavalire, 
Da se bihu domislili Turci: 

Baci saruk na travu zelenu, 

Samur-kalpak na oči namiče, 
Pak povadi sablju okovanu, 

I položi bojno kopje svoje, 

Ter poleti kano soko" sivi; 

A za njime mladi Kotarani. 


Umiša se u vojsku pašinu, 


Siče Turke i desnom i livom: 


Berzo Turci bila pleća daše, 

Uz Grahovo polje pobigoše. 
Tiraju jih mladi Kotarani, 

Ter jim ruse odsicaju glave, 

A najveće Janković Stojane, 

I delija Smiljanić Smoljane. 
Tu nebiše mlada krajišnika, 

Koi turske neodsiče glave ; 

Jedni po tri, jedni po četiri, 

S4m Janković dvajest i četiri. 


Za pašom se biše otiskao ; 
A1 ga Stojan stignut' nemogaše: 
Jere pod njim dobar konj bijaše, 
Ter uteča, vesela mu ljuba ! 


* 


- Slidi pisma Dujaša Babića. 


Ua je tebi poslušati, pobre! 
Što govore Turci krajišnici: 
»Mi nipošto živi nemoremo 
Od zuluma Babića Dujaša. 

Zaplini nam ovce i volove, 
Pohvata nam momke i divojke, 
Pogubi nam najbolje iunake, 
Žeštje zmije u Kotaru nije. 

Nije 1 koga porodila majka: 
Da pogubi Babića Dujaša? 
To je čuo Čurlić Hasan-aga, 
Silni junak od Obrovca grada. 

On nemože serdcu odoliti, 


Već osedla dobra konja svoga, 


Ter otidja do Novoga grada, 

S sobom vodi mlada barjaktara. 
Oli koga srita, oli stiza, 

On svakoga za Dujaša pita. 

Kad u Novi Asan-aga dodje, 

Od Novoga pita kapetana: 


, Pobratime, novski kapetane! 
Bi li meni umio kazati 
Za našega silna zulumčara: 
Po imenu Babića Dujaša.“ 

Veli njemu novski kapetane: 
,Pobratime, Ćurlić Hasan-aga! 
Ti ćeš naći Babića Dujaša 
Izpod hladne vode Baničevca, 

Gdi on ore polje izpod vode, 


Ter brez straha, kolik da je svoje: 


Neboji se cara, ni cesara, 

Ni Turakah od ravna Kotara.“ 
Kad to čuo Ćurlić Hasan-aga, - 
“ To je njemu puno drago bilo, 

Ter otidje niz to polje ravno, 

I nahodi Babića Dujaša. 

Pak je njemu Ture besidilo: 
»Zulumčare, Babiću Dujaše! 
Viču na te Turci i Kauri, 
Tvoja sila danas je dospila! 


— 381 — 


. Ostav* vole, ter hodi na mejdan: Kad je Bogić njega razumio, 


Da vidimo, tko je bolji junak ?“ - Donese mu sablju od mejdana. 
Veli njemu Babiću Dujaše: Kad se Dujaš sablje dobavio, 
»Počekaj me, jedna poturice! «S Turčinom se biše udario. 


Turčinu je loša srića bila: 
Dujaš mu je glavu odsikao ; 
Al' doleti silni barjaktare, 
Da pogubi Babića Dujaša. . 

I njemu je loša srića bila: 


Dok izvčrnem volove na vrata, > 
Služit ću te, koliko ti drago.“ 
U Dujaša sablje nebijaše, 

Već «dozivlje Bogića Ivana: 


»K meni šura, Bogiću Ivane! Pogubi ga Babiću Dujaše: 
Donesi mi britku sablju tvoju, S njega skida sablju okovanu, 
I prija je na mejdanu bila, Kojano se i danas nahodi 
Ter je turske glave odsicala.“ = | U Babića dvoru bijelomu. 


Slidi pisma od vitez6vah šibeničkih. 


fibeniče, gnjizdo sokolovo, 
Ukraj sinja mora savijeno! 

U tebi se legu sokolići, 
Vitezovi kano Ugričići. 
Kolluneli, alaj-barjaktari, “ 

Kapetani i mladi serdari, 
Koji tursku zemlju porobiše, 
. I gradove bile osvojiše. 

Tri krat na te Turci uđaraše, 
Šibeniče, sjajno ogledalo! 
Osvojit' te nigda nemogoše, 
Već pod tobom kruto izgiboše. 

. . > Puno slave tvoje vitezove, 
Šibeniče, knjige Brusonove; 
Jer te oni snažno obraniše, 
Svitle sablje kčrvce napojiše. 

Jedan biše Draganiću Frane, 
Drugi vitez Divnić Daniele: 
Dva plemića, dva Harvatjanina: 
To svidoči Bruson Latinine. 


= 


— 332 — < 


. Dokazuje Dobrovića Marka, 
Šimunića i “Sižgorovića: 

Tri sokola i silna junaka: 
Tri plemića sardca Jankovića. 

Još i mnoge druge vitezove 
Bruson, pobre, po imenu zove, 
Koji tursku vojsku dočekaše, 
“Grad braniše, glave odsicaše. 

Pjevaj, pobre, junačka je dika! 
Sve delije grada Šibenika: 
Kosirića po imenu žvana, 

Od kolina hercega Stipana. 

On se Stipan imenom zoviše, 
Kolluneo prid vojnicim biše; 
A na službi kralja francuzskoga, Na 1574. 
Biše Stipe sčrdca junačkoga. 

Pošteno je vazda vojevao, 

I junačke glave odsicao, 
Slavit' će se uvik od vojnfkah; 
Jer je bio dika Šibenika. 

Drugoga ti još kažem viteza: 
Melhiora Kosirića kneza; 

Silni junak biše od mejdana, 
Kad dvoraše Maksimilijana. 

Kollunel je od konjikah bio, 

I puno krat Turke predobio: 

To svidoče njegove diplome, 
Koje.mu je cesar darovao. o. 

Na glasu je mejdandžija bio, 

Po imenu Kosiriću Miho; 
Jer je sablju kčrvce napojio, 
I krajinu tursku porobio. 

Kad se jednom vojske udariše, 

U toj vojsci i Kosirić biše, 
Ter posiče silnoga junaka 
Na mejdanu, poštena mu majka! 

I drugi su bili vitezovi 
Od ovoga kolina knezovi, 

Koji vazda slavno vojevaše, 
I poštenje duždu učiniše, 


— 333 — 


Tko obrani kasteo bijeli 
U Verpoljeu više Šibenika ? 
Nego vitez Kosiriću Kersto, 
I njegovi mladi krajišnici. 
Tko osvoji tverdu Rakitnicu ? 
Nego vitez Kosiriću Miho: 
Al' pogibe, pokojna mu duša! 
Sikuć mlade po kastelu Turke. 
AP poslušaj, dragi pobratime ! 
Koi nosiš od junaka ime: 
Da ti kažem silnoga vojnika 
Od bijela grada Šibenika. 
Po imenu Mandušića Vuka, 
U koga je od mejdana ruka: 
Svu je tursku zemlju porobio, 
I stotinu glavah odsikao. 
Njega hvale latinska gospoda, 
I junaci slavnoga naroda ; 
Jer bijaše Vuče Mandušiću 
Silni junak kano Kraljeviću. 
Biše serdar Sandiću Jovane 
Velikoga rata od Kandije: 
Piid junacim na vojsku idjaše, 
Često turske glave odsiciše. 
Serdarstvo je na boju dobio, 

A nije ga za novce kupio: 
«To svidoče pisme i popivke, 
Od Jovana koje se pivaju. 

Rodi majka sedam sokolićah, 
Sedam bratje, sedam Omeljićah, 
Koji tursku zemlju porobiše, 
I mejdane mnoge zadobiše. — 

Al' poslušaj, dragi pobratime! 
Što učini Foskul generale: 
Koda ova bratja izgiboše 
Braneć krunu dužda mletačkoga, 

Zove majku sedam Omeljićah, 
Ter joj bane biše besidio: 
»Dostojna si časti i poštenja ; 
Jer si majka sedam vitezivah, 


— 3354 — 


Koji svoje glave pogubiše 
Vojujući i bojak bijući, 
Turke sikuć, roblje hvatajući, 
I na mejdan često izlazeći. 


Pak skiduje pčrsten s desne ruke, 
Ter ga dije majci Omeljićah ; 
: Skida ćurak od skšrleta tanka, 
Zaogčrnu majku Omeljićah. 


Metje ruke u žep od dolame, 
Vadi bane od zlata dukate, 
Ter jih daje majci Omeljićah : 
Tako kažu starci od krajine. 

Nu poslušaj, moj mili brajene! 
Što učini Šariću Cvijane 
Od bijela grada Šibenika, 
Silni vitez i junačka dika: 


Krajinu je tursku porobio, 
Krajišnike Turke ustrašio ; 
Serdar biše rata od Morije, 
Kadno bihu svuda mejdandžije. 


On podižč mlade krajišnike: 
Dvi hiljade po izbor jun&kah, - 
Ter otidje do Udbine grada: 
Da porobi sela i varoše. 


Sritoše ga Turci krajišnici: 
Sedam hilj4d carevih delijah, 
Ter na njega skladno udariše; 
AP je Turkom loša srića bila; 


Jer jih razbi Šariću Cvijane, 
Ter jim ruse glave odsicaše : 
Osta mertvih hnljadu Turakal, 
Pet stotinah i veće sužanjah. 


Rodi majka golema junaka, 
Po imenu Jurišić Mijata, 
Koi Turke vitežki izsiče, 
Na Verbniku niže Knina grada. 


— 335 — 


Junački je vazda vojevao, 
Često turske-glave odsicao: 
Kad ga jednom Turci potiraše, 
On uteče konju i konjiku 
Nasrid polja brez viteza konja. 


Pivaj, pobre, junačka je dika! 
Deliju ti kažem i vojnika: 
Po imenu. Lugovića Marka, 
Od bijela Šibenika grada. 


Junak biše, glave odsicaše, 
A u vrime rata od Morije. 
Često Marko u četu idjAše, 
I od Livna robje dovodjaše. 


Kotar hvali Janković Savišu, 
A Šibenik Berović Barišu ; 
Jer obdulje često odnosaše, 
A junačke glave odsicaše. 


A _ kada se vojske udariše, 
Na Grahovu polju širokomu: 
Četiri je glave odsikao, 
Svitlu sablju kčrvce napojio. 


A1' poslušaj, dragi pobratime! 
Što govori Bruson Latinine: 
Puno hvali mladjahna Parčića, 
Na oružju bana Zrinovića. 

Šibenik je branit" pomogao, 
Vitežki je svuda vojevao: 

Još i turske glave odsicao 
Ognjenoga rata od Kandije. 


Na glasu je Rakitić Jovane, 
I delija Babačić Šimune: 
Junački su oba vojevali, 
Oba turske glave odsicali. 


Ovo bihu silne mejdandžije 
Žestokoga rata“od Morije: 
Često oni na mejdan idjihu, 
I mejdane Turkom odnošahu. 


— 336 — 


Zmija biše Popović Dragojla: 
Tako kaže vila od Zagorja; 
Jer je tursku zemlju porobio, 
Svoju sablju k&rvce napojio. 

Njega slave po svitu junaci, 

I lijepe pisme i popivke, 
Kojeno se po svitu pivaju 
Od viteza Popović Dragojle. 

I ovo je lipa dika naša: 

Po imenu Gulin harambaša, 
Od bijela grada Šibenika, 
Ter se .i sad slavi od vojnikah; 

Jer u tursku zemlju odlazaše, 
Plino goni, roblje dovodjiše: 
Još i ruse odsicaše glave: 

I zato ga krajišnici slave. 

Al pogiba od junikah dika 
Na Danilu više Šibenika: 

Od Kninjanah turskih vitezdval, 
Krajišnikah po izbor jun&kah. 

Dokazuju Markovinovića, 

Ter ga slave kano Kraljevića: 
Od malena sela Mandaline, 
On bijaše junak od starine. 

S Mandušićem Turke razgonjaše, 
Ter jim ruse glave odsicaše 
Velikoga rata od Kandije, 

Kad na svitu bihu mejdandžije. 

A!' da ti je, pobre, poslušati, 
Što govori dužde Mletčanine: 
Po imenu Erizo viteže, 

Od Kandije rata ognjenoga. . 

Puno hvali dva mila brajena: 
Dva Vukšića Mandaljinjanina : 
Jura jedno, a Ivana drugo, 

Da vitežki jesu vojevali, 

Još i turske glave odsicali 
Na početku rata od Kandije: 
Ali oba jesu poginuli | 

“ Braneć krunu dužda mletačkoga. 


' — 337 — 


Koi njima darova dukale, 


I njihovim poslidnjim u vike: : 


“Da nečine posla principova, 
Već šetaju kano i gospoda. 
Pivaju se pisme i popivke 
Od junaka Bogetić Šimuna: 
Ovo biše silni mejdandžija 
Žestokoga rata od Kandije. 
“Krajinu je tursku porobio, 
Mnoge ruse glave odsikao ; 
A!' pogiba s Turcim bojak bijuć, 
Ej delijo, pokojna ti duša! 
Kada Turci naglo udariše, 
Ter Šibenik bili obsidoše: 
Pakčevići junaci bijahu, 
Juriš čine, glave odsicahu. 
To svidoče duždeve dukale, 
Koje njima darovao biše: 
Ako li mi, pobre, neviruješ, 
Podji štiti, lašnje će ti biti. 
Šibeniče, krilo principovo, 
Ukraj mora gnjizdo sokolovo! 
U tebi se rodiše junaci, 
Vitezovi .kano i Ungarci: 
Jedan biše Blažević Bariša,  . 
A drugi je Rajčević Filipe: 
Oba ruse glave odsicaše, 
Često tursko robje dovodiše. 
Rodi majka silnoga jnnaka, 
Usrid bila grada Šibenika: 
Po imenu Matu Maričića, 
I viteza kano Ugričića, 
Koino je mnogo vojevao, 
Svoju sablju kčrvce napojio, 
I pogubi silnoga junaka, 
Velikoga bega od Skradina. 
Sivi soko' Laborović Ive: 
> Krajinu je tursku porobio, 
Kninu gradu vrata zatvorio, 
Mnoge ruse glave odsikao. 


\ 


22 


— 358 — 


Još ti kažem, moj mili brajene! 
Ljutu zmiju Dadić Mijorila: 
Od gizdava sela Mandaline, 
Junak biše rata od Kandije. 

S Mandušićem u četu idjaše, 
Turke sičč, robje dovodjaše, 
I uhvati zmaja žestokoga4: 
Po imenu beg-Filipovića. 

Odnese mu divan-kabanicu, 

Iost4lu njegovu odoru, 

A bega je Mijo darovao 
Prisvitlomu banu generalu. , 

Dokazuju Vida Seralića, 

Od Varoša mlada harambašu: > 
Da s junacim u četu idjaše, 
Ter vitežki Turke razgonjaše. 

Kada jednom u robiju podje, 
Ter zaplini ovce i volove: . 
Za njime se Turci odtiskoše; 
Al' je njima loša sreća bila: 

Dočeka je mladjan harambaša 
U busiji, u gori zelenoj! 

Iz busije udari na Turke, 
Sve izsiče, nitko neutečč. 


Slidi kratko govorenje od sela Bosiljine, koje se sada zove 
Primoštene, i kako često bi naseljeno od Bošnjakah doli 
imenovanih. : 


Na 1386. dodjoše iz Bosne ljudi, koji slide gospodi šibeničkoj, 
moleći: da jih u'njihovoj namiste dčržayi, i bihu ljubeznivo od gospode 
primljeni i namištjeni u mistu gori rečenomu Bosiljini, sada Primoštene 
zvanom. — Imena, koji tada iz Bosne dodjoše, jesu ova: 

Radoslav Pladojević, 
Cvitan Pribislavić, 
Stojiša Poznanović, 
Mate. Paković, 


— 339 — 


Mirko Jurislavić, 
Ivan Zdainović, 
Bogdan Staničić, 
Radak Pragošević, 
Jovan Kosmatić, 
Gergur Purkević, 
Radovan Zosičić, prozvan Pilbaša, 
Vule Veseljković, 
: . Radovan Valičević, 
Radoslav Radmanić, . 
Krano Vidajević, 
Ursan Radoslavić, 
: Ivan Juršić, 
B Radalj Pribislavić. 


: Ovi rečeno selo naseliše, kada izpod kralja bosanskoga u šibe- 
ničku deržavu dobigoše, i od njih se razrodiše mnoge kuće, i vitezovi 
na oružju puno snažni, koji , kada Turci Bosnu i Dalmaciju osvojiše, s 
njima se biše, glave odsicaše i vitežki se tako podniše, da njihovo selo 
nebi Turkom nigda podložno. Od ovizih plemćnah mnoge su sada kuće 
u Primoštenu, kojizim posli dodjoše i druge kuće, ter jedno selo učiniše, 
i svi se sada zovu Primoštenci. U istomu selu nahodi se pleme Jurića 
veliko i gospodsko od starine, od koga se porodiše u stara vrimena voj- 
vode, kolluneli, generali, još i maršali od vojske francezske, kako se štije 
u njihovim kartam, koje se u istih nahode, takodjer i u kućam gospode 
šibeničke. Bihu u prošasta vrimena puno bogati i mogući, imadući 
množtvo veliko zemaljah i kućah, ne samo u selim, nego li u gradu Ši- 
beniku, iz koga grada jesu starinom; ali se sada vide s ostalim izjed- 
načeni, a od toga uzrok bi sila turska, rati i svake tuge i nevolje. 


Slidi pisma od Bošnjakah gori imenovanih. 


Izletilo jato sokolćvah, Nije omo jato sokolćvah, 
Iz daleka od Bosne ponosne: Već bosanskih kita vitezovah, 
- Doletiše k moru principovu, Koji k sinju moru doletiše, 
Ter padoše više Šibenika; . Ukraj mora selo naseliše. 
I saviše gnjizdo sokolovo, Jedan biše iz gorice lave: 
Ukraj sinja mora Primošteng: Pribislavić imenom Cvitane ; 
Kada li jim ptiči narastoše, — . A Radoslav drugom*' ime biše, 


- Ljutim zmijam puno dodijaše. Pladojević kućom se zoviše. - 
: * 


Poznanović tretji je Stoiša, 
Kako kaže Vila od Omiša: 
Četvčrti je Pakoviću Mato, 
A peti je Jurislavić Mirko. 
Šesti biše Staničić Bogdane, 
Zdainović sedmi je Jovane: 
Ovi Bosnu zemlju odbigoše, 
I k sinjemu moru dobigoše. 
Još ti kažem osmoga junaka: 
Pragošević imenom Radaka ; 
Deyvetoga Kosmatić Jovana, 
Ljutu zmiju od bosanskih stranah. 
Deseti se Purketić zoviše, 
Gergur njemu lipo ime biše; 
I ostale kazat ću junake, 
Sokolove imenom Bošnjake, 


340 — 


Koji tada k moru pobigoše, 
Bosanskoga kralja odbigoše: 
Jedan biše Veseljković Vule, 
A drugi je Zoričiću Rade. 

Radmanić se tretji zovijaše, 
Radoslav mu kerstno ime biše: 
Četvarti je Valičević Rado, 
Peti biše Vidajević Frano. 

Još ti kažem šestoga junaka: 
Od starine viteza Bošnjaka: 
Radoslavić imenom Ursana. 

I sedmoga Juršića Jovana. 

Pribislavić osmi junak biše, 

Ter se Radalj imenom zoviše: 
Ovo bihu starinom Bošnjaci, 
A sada se zovu Primoštenci. 


Slidi pisma druga od vitezovah Primoštenskih, kako junački 
 vojevaše i turske odsijecaše glave rata od Kandije i Morije. 


Jarića je pleme glasovito, 
Kažem tebi, brate, stanovito: 
Od njega su bili generali, 
Kolluneli i mladi serdari: 
Latinski se Jurini zovihu, 

Koji svuda slavno vojevaše, 

I gradove bile užzimaše; 

A jedan je i marešal bio, 

Odsvevojske kralja francezskoga. 
Vitežki je vazda vojevao, 

I silene vojske razbijao: 

To je dika slovinskih vojnikah, 

-A najveće grada Šibenika. 

Drugi biše Jurić Daniele, 

Od duždeve vojske kollunele: 
Po Levantu on je vojevao, 
Svoju sablju k&rvce napojio. 


Tretji biše“ Juriću Gergure: 
Silni junak rata od Kandije, ' 
U četu je junak odlazio, 

Još i turske glave odsicao. . 


I pogubi zmaja ognjenoga, 
Po imenu Ametović Imbru, 
Na oružju silnoga junaka, 
U Boraji izpod Vitrenjaka. 


Al' poslušaj, dragi pobratime ! 
Što se sgodi rata od Kandije: 
Diže vojsku bosanski .vezire, | 
Ter porobi zemlju Dalmaciju. 


Idje naprid k moru principovu : 
Da porobi selo Primoštene ; 

X. AP mu veli Omer Mamut-aga: 
»Nehod* tamo, mili gospodare !“ 


— 841 — 


Jer sam čuo od Amidže moga: 
Da je ono selo vilovito, 
I prija su Turci dolazili; 
Al ga nisu osvojiti mogli ; 
Jer su u njem vitezovi bili, 
Ter su vazda Turke pridobili, 
I prid njima tri silna junaka, 
Kojino se neboje Tur&kah. 
Jedan biše mladjan kapetane, 
Po imenu Radmanić Urgane: 
Drugi biše Kosmarić Stoiša, 
A tretji je Radešić Bogdane. 
Ovi. svoje selo obraniše, 


Dosta turskih gl&vah odsikoše: 


Rodiše se od njih vitezovi, 

Ter su sada sivi sokolovi.“ 
Kad je paša njega razumio, 

Na Primošten nije udario; 

Već porobi sve keršno Zagorje, 


Pak se vrati u Bosnu ponosnu. 


Junak biše Kerstulović Mate, 
Silni vojnik mlada kollunela, 
Viskovića od Perasta grada, 
Kavalira dužda mletačkoga. | 

Vitežki je Mate vojevao, 
Čet&rnajest gl4vah odsikao: 
To svidoči i staro i mlado; 
A najveće Visković viteže. 

“Kad Kandiju Turci podsidoše, 
Ter gradjani juriš učiniše: 
Tu se nadje Marinović Jako, 
Od malena sela Primoštena. 

Mnoge turske on odsiče glave: 

- To svidoči od Kandije bane, 
I još bi ih veće odsikao, 

Da nebude tada poginuo. 

*  Deliju ti kažem od mejdana: 

Cvitanović imenom Stipana: 

Vojevaše, glave odsicaše, 


Pod barjakom bana maltezskoga, 


I pogubi zmaja ognjenoga 
Ali-bašu Reis kapetana, 
Koi“biše silni mejdandžija, 
Desno krilo cara čestitoga. 

Munić Marko ljuta zmija biše, 

I .barjaktar rata od Morije: 
Tri je turske glave odsikao 
Pod Tribinjem gradom na krajini. 

Četvartoga Musu barjaktara, 
Blizu Sto'ca bijeloga grada; 
Ali Marka Turci uhvatiše, 

Ter mu rusu glavu odsikoše. 

Vojeviše Radiću Stipane . 

S Viskovićem po sinjemu moru: 
Namira jih namirila biše, 
A na Šambek tursko dčrvo bojno. 

U Šambek su turski uskočili, 
Haramije pod mač okrenuli: 
Vitežki se Stipe podnosaše: 
Po Šambeku Turke prisicAše. 

Svitla sablja Volića Tomaša . > 
Turske se je kčrvce napojila, 
Vojujući i bojak bijući, 

Pod barjakom Fenca kollunela, 

Osam turskih on odsičč gl&4vah, 
Viruj, pobre, silni konjik biše: 
To svidoče starci od krajine, 
A najveće Fenče kollunele. 

Još ti kažem tri aždaje ljute: 

: Tri Brajena, tri Bliznakovića: 
Sva tri turske glave odsicahu, 
Po Moriji kada vojevahu. " | 

Još ti, pobre, jedno čudo kažem: 
Podižč se Osman kapetane, 
Ter porobi Žirje selo malo, 
Pak zavezč k selu Primoštenu; 

Ali neda ni gledati na se; 

Jer ga brani Voliću Stipane, 
I delija Mirkoviću Mate, 
A najveće Munjiću Don Lovre. 


— 342 — ; 


< 


Pisma, kako pogiba silni junak Gulin harambaša i Marko 
Supuk. 


(Jakada je postala krajina, , 
Nije veća žalost učinjena: . 
Što u svetac na veliki petak, 
Kad pogiba Gulin harambaša 

Na Danilu više Šibenika, 

Koi biše od jun&kah dika, 
Britka sablja dužda mletačkoga, 
Od Kandije rata žestokoga. 

S njim pogiba Supuković Marko 
Od Tur&kah, kninskih vitez6vah ; 
Nebi Marko tada poginuo, 

Već pogiba junak za drugoga, 
-Baš za zeta Laborović Franu. 


S Turčinom se biše uhvatio; 


Al je Ture Frani dodijalo, 
Pak je svoga šuru dozivao: 
»K meni šura, Supuković Marko! 
Evo ću ti danas poginuti 
Na Danilu polju širokomu: 
Tursko me je momče izmorilo, 
Čini mi se, nadvladat' će mene.“ 
Kad je Marko zeta razumio, 
Od bedre je sablju povadio, 
Na Turčina juriš učinio, 
. Rusu mu je glavu odsikao, 
Pak pobižč niz Danilo ravno, 
Za njim tčrču kninski vitezovi. 
Kada li su dostignuli Marka, 
. Desnicu mu odsikoše ruku. 
Padč ruka na travu zelenu, 
I u ruci gola britka ćorda: 
Nektiše.mu odsicati glavu, 
Već su njemu besidili Turci: 


»E) Supuče, vridni kaurine! 
Ali voliš, da te posičemo ? 
Al ranjena Kninu povedemo ? 
Ter ćeš dati za se dugovanjć.“ 
Govorio Supuković Marko: 
»Što vam drago, kninski vitezovi ! 
Ako ste mi i odsikli ruku, 
Još je moja na ramenu glava, 
Dobar jesam dati za se blago.“ 
To govori, oko" sebe gleda, 
Nebi 1' junak kudgod utekao; 
Jer mu liva zdrava ruka biše, 
Kojom dčrži od uzde dizdume, 
Pak okrenu dobra konja svoga, 
I pobižč k gradu Šibeniku: 
Za njim t&rču od Knina levente ; 
Ali Marka stignut' nemogahu. 
Evo, pobre, Markove nesriće: 
Jere njega dobar .konj nanesč 
Na bijele od Danila stine, 
Ter udari konjic priko vrata. 
Ranjen Marko padč pod konjica, 
U t&4 doba kninski vitezovi, 
Ter ga svega na sablje razniše, 
Ej delijo, pokojna ti duša! 
Vele ti si Turak' pogubio, 
S pobratimom Gulinović Franom : 
Plaču Franu gospoda latinska, 
I krajina, pobre, šibenička, 
A Supuka bratja i družina, 
Sva krajina i gornja i dolnja ; 
Jer su bili na glasu junaci, 
Vitezovi kano i Kotarci: 


— 343 — 


Pisma od grada Knina i njegovih vitezovah. 


Kninu grade, gnjizdo sokolovo, 
Na krajini kervava košuljo: 
Mnoge ti si razcvilio majke, 
I sestrice u cčrno zavio. 

U tebi se bani porodiše, 

Prija neg' te Turci osvojiše, 
U tebi su i biskupi stali, 
I duhovne naredbe davali. 

Kninu grade, naša lipa diko! 
U tebi se porodi Marčinko: 
Ljuti zmaje na krajini bane, 
Koi mnoge odnese mejdane, 

Kad na konju tčrčaše Marčinko, 
Uteći mu nemogaše nitko: 

S vitezovim kad se oskakaše, 
Doskočit' mu nitko nemogaše. < 

I sada su stupi od kamena, 
Usadjeni .u stara vrimena, - 
Ter su sada skakališta zvana, 
Po imenu Marčinković bana. 

Kninu grade, gnjizdo sokolovo, 
Na visokoj stini savijeno! 
Pod tobom je kčervca prolivena 
Od Tur&kah u stara vrimena. 


Al se malo manja prolivaše, 


Kadno Korner tebe uzimaše; 
Jer te braneć izgiboše: Turci, 
Juriš čineć duždevi junaci. 
Ti porodi sive sokolove, 
Mletačkoga dužda vitezove, 
Koji bihu silne mejdandžije 
Od: Kandije rata i Morije. 
Jedan biše mladjan kapetane, 
Po imenu Mitar Sinobade: 
Često junak vojsku idjaše, 
Robi turska sela i varoše. , 


Nebi nigdi boja, ni mejdana 
Brez viteza Mitra Sinobada ; 
Često turske glave odsicAše, 
Od Glamoča roblje dovodjaše. 
Njemu dužde mertvu platju daje: 
Svitlo perje, od zlata medalje, 
Neka mu je dika i pohvala, 
Pridgospodomturskomilatinskom. 
Drugi biše mladjan kavalire, 
Po imenu Sinobad Ivane, 
Koi često na vojsku idjaše, 
I na konju Turke razgonjiše 
Kano ora? bile labudove, 
Kano soko male golubove: 
On bijele okčrvavi -ruke 
Sikuć mlade krajišnike Turke. 
Tko pridobi pašu Akazula 
Na Grahovu polju: širokom: ? 
Nego vitez Sinobad Jovane, 
“I njegovi krajišnici mladi. 
Tko uhvati silnoga junaka, 
Po imenu Makrem Komaniju 2. 
Uhvati ga Sinobad Ivane, 
Od krajine kninske kavalire. 
Tko upali kulu u Bilaju, 
I u kuli dvi sta vitezdvah, 
Sve Turikah po izbor-junikah? 
Nego vitez Sinobad Ivane. 
Tko pogubi Pakvić Ibraima, 
Ljutu zmiju na glasu deliju ? 
Pogubi ga Ive Sinobade, 
Upali mu kulu i dvorove. | 
Tko porobi Livno do Majdana. 
Još i Majdan u Bosni ponosnoj ? 
Porobi ga Ive Sinobade, 
I njegovi mladi krajišnici! 


o ———— 


Tko pod Sinjem glave odsicAše, 
Kada njega Korner uzimAše? 


Ods'jecaše Ive Sinobade, a 


. Silni junak na glasu serdare. 
Za njegovo veliko junačtvo 


Dužde njemu dada kavalirštvo: - 


. Zlatno krilo, od zlata medalje, 
Ravna polja, zelene livade. 
Kažu starci zmiju od dvi glave, 
Ter ga puno spominju i hvale: 
Po imenu mlada Ugrinića, 
Milovana sčrdca Jankovića 
Od Kosova polja gizdavoga, 
A dčržave Knina bijeloga: 
5 Nakićem je na vojsku hodio, 
Turke sika', roblje dovodio. 
. On otidja do Glamoča grada, 
I posičč dva Turčina mlada: 
Barjaktara i driga njegova, 
Dvi aždaje, dva zmaja ognjena. 
Kninu grade, majko od jun&4kah! 
Kojino se neboje Tur4kah: 
U tebi se zmije porodiše, 
Koji tursku zemlju porobiše. 
Jedan biše Simiću serdare, 
Junačkoga roda i plemena: 
Spominju ga sve delije stare, 
I junaci našega vrimena. 
Pošteno je i on vojevao 
S pobratimom Knežević Nikolom: 
Vojevaše rata malenoga, 
Malenoga, ali žestokoga. 
Silni junak Karabua biše, 
Po imenu Jovan harambaša: 
Od deržave Knina bijeloga, 
A u vrime rata malenoga. 
.Vitežki je Jovan vojevao, 
Još i turske glave odsicao: 
Nebijaše boja, ni mejdana 
Brez Jovana silna kapetana. 


— 344 — 


Promina je visoka planina, 
Blizu grada bijeloga Knina: 
Na njoj stoje i lete oblaci, 
Pod njom, pobre, na glasu junaci. 


Jedan biše Džepinović Marko, 


“Ljuti zmaje od četiri glave: 
Kano vitez Sibinjanin Janko, 
I zato ga svi junaci slave. 
Biše Marko krilo Jankovića, 
Silni konjik sčrdca Kraljevića: 
Oli Turke srita, oli stiza, 
On svakoga na poli prisica. 
Petdeset je posika' Tur&kah, 
“Sedamnajest samo Glamoč&nah : 
Desnica mu biše od mejdana. 


Još ti kažem dva zmaja ognjena, 
Od Promine dva mila brajena: 
Dva brajena, dva Valičića: 
Marka jedno, mlada Juru drugo. 

Pošteno su oba vojevali, 

Turke sikli, roblje dovodili: 
Al pogiba Valičiću Marko 
PodGlamočemsTurcim bojak bijuć. 

Lipo ga je Jure osvetio: 

Tri je turske glave odsikao, 
Nasrid Livna polja širokoga, 
Tri junaka i sva tri konjika. 

On posiča Turudića bega, 

Od Glamoča grada bijeloga: 
Osvoji mu konja i odoru, 
Mur-dolamu, ćurak od skerleta. 


Svitle toke, puca pozlatjena, 
Sve se ovo i danas nahodi 
U bijelu dvoru Jurišinu 
Pod Prominom visokom planinom. 

Deliju ti kažem od mejdana, 
Po imenu Mirković Gčrgura : 
Krajinu je tursku porobio, 
Sedam rusih glavah odsikao. 


I pogubi silnoga gavrana, 
Od Glamoča mlada barjaktara, 
Blizu ravna polja bilajskoga, 
Od Morije rata velikoga. 
I sad mu se odora nahodi 
U bijelu dvoru Mirkovića: 
Svitla sablja, čeverdan srebčrni, 
Duga puška i buzdovan perni. 
Junak biše Bilušiću Pere, 
I on Turkom zadavaše rane: 
Pošteno je Petar vojevao, 
Britku sablju kčrvce napojio.: 
Kada naše Turci potiraše 
Pod Gabelom, ognjem izgorila! 
On posiče silnoga junaka, | 
Koi našu vojsku razgonjaše. 


ae 


Strah zadada svoj vojsci carevoj: 
Oslobodi vojsku principovu, 
Svu je vojsku natrag okrenuo, 
Junački je Turke potirao. =“ 


Puno slave od Knina Cerljenka, - 
Koi sada žestok bojak bije 
S svitlom krunom kralj. od Prusije 


Pod barjakom ungarske kraljice 
Terezije, rimske cesarice, 
Cerljenković vitežki vojuje, 
Usrid ravne zemlje Germanije. 

Kraljica mu dadč kollunelstvo 
Za njegovo veliko junačtvo: 
Ako bude jošter poživiti, 

On će bčrzo i genera" biti. 


Živi, Petre, puno godin d&nah! 
Desnica je tvoja od mejdana, 
Spomeni se starca Milovana, 
I njegova pobre Radovana. 


Slidi pisma od vitez6vnh dčrniških i zagorskih. 


Qrad se bili kod polja Petrova: 
U njemu su dica principova, 
Sagradjen je na tvčrdu kamenu, 


Ter se zove Dčrniš po imenu. | 


U. njemu se goje. sokolovi, 
Krajišnici mladi vitezovi, 
Koji turskoj sili odoliše, 
Kad na Dčrniš oni dolaziše. 

Delije ti kažem po imenu, 
Od kojih se spomenuti mogu: 
Najpervoga Nakić Matijaša, 
Biše dika i pohvala naša. 

A za njime Nakića Martina, 
Matijaša brata rodjenoga: 
Oba bihu turske kčrvolije 
Žestokoga rata od Morije. 


Svu krajinu tursku porobiše, - 
Mnoge ruse glave odsikoše: 
Na stotine sužnje dovodjahu, 
Pusto plino brez broja gonjahu. 

Ej Darnišu! gnjizdo sokolovo, 
Na krajini krilo principovo! 

U tebi se ljuti zmaje rodi, 
Po imenu Radniču Gergure. 

Ljuta zmija, silni mejdandžija, 
Berzi konjik i žestoki vojnik, 
Koji Turkom na mejdan idjaše, . 
Ter jim ruse glave odsicaše. 

Kada Radnić idjaše na vojsku, 
Na njem zlatno trepetjaše krilo, 
Vijaše se mejdandži-košulja, 
Sva.od žute svile sakrojena. 


: — 346 — 


Koju nitko nositi nesmide, 
Izvan zmije silna mejdandžije, “ 
. Koi Turke na mejdan pozivlje, 
"OI pozivlje, oli se ozivlje. 


Kad se jednom vojske udariše 
Nasrid polja: turska i kčrštjanska, 
U toj vojsci Radnić Gergo biše, 
Siče Turke, nemore se više. 


AP ga biše srića namirila: 
Ništo srića, a ništo nesrića, 
Na krilaša, silna mejdandžiju, 
Na njemu je mejdandži-košulja. 

S brijetkim" se sabljam?. udariše, 
Ter se oni težko izraniše: 
Radniću je loša.srića bila,  . 
A Turčinu gorja i jadnija. 

Radnića je Turčin udarao, 
Ter.mu obraz biše prisikao: 
Radnić njemu i obraz i glavu, 
Još desnicu ruku pri ramenu. 


Posli toga boja žestokoga ' 
Oda Radnić k dvoru bijelomu: 
Od srebra je obraz sakovao, 

I vitežki pod njim vojevao. 


Dužde njemu dad& za junačtvo: 
Od Derniša građa kavalirstvo, 
Još mu daje groše i dukate, 
Ravna polja, zelene livade. 

I pravo je jer je zadobio. ' 

Leti soko" od Karlovca grada, 
Ter Dernišu pada na bedene: 
Brani, pobre, gnjizdo sokolovo, 

. Kod Petrova polja savijeno! 

Nije ono soko? ptica siva; 

Već je ono zmaje od dvi glave: 
Po. imenu Butković Andrija, 
Silni vitez, na glasu delija. 


Koi Turkom na mejdan idjaše, 

. Na mejdanu glave odsicaše: 
To se sgodi rata od Morije, 
Kadno svuda bihu mejdandžije. 

Za junačtvo stečč kavalirstvo, 
Svitlo krilo, od zlata kolajne, 
I čitluke u polju Petrovu: . . 
Jer branjaše krunu principovu. 

Ponosi se gnjizdo sokolovo, 

Kod Petrova polja savijeno; | 
Jer porodi mlada kollunela, 
Kavalira Nakića Gergura, 

Koi Turke pod mač okretjaše, - 
Po Petrovu polju razgonjaše: 
Kano soko" bile golubove, 
Merki vuče po planinam ovce. 

Opošteni dužda mletačkoga, 

A u vrime rata malenoga, 
K Livnu “gradu često odlazaše, 
Roblje hvata, glave odsicaše. 

U Zagorju ljute zmije kažu: 

Dva Radnića od sela Sitnoga,. 
Koji Turkom rane zadadoše, 
I njihove glave odsicaše. 

Jednom' Mijo lipo ime biše, 
Armanda se pridivkom zoviše : 
On izsičč pod Glamočem Turke, 
“Ter junačke okervavi ruke. 


Drugi biše Jure barjaktare: 


To svidoče sve delije stare, 
Vitežki je Jure vojevao, - 
Svitlu sablju karvce napojio. 
Radnići su roda junačkoga, 
Krunu brane dužda mletačkoga: 
Tako kažu starci od Zagorja, 
Od Petrova polja i Ogorja. 


_ Još deliju kažu od mejdana: 


Od Zagorja Ljuticu Bogdana; 
Ljuti zmaje od Zagorja biše, 
Na mejdanu glave odsicAše. 


4 


— 347 — 


Velikoga rata od: Kandije 
Nebijaše takvog" mejdandžije: 
Od njega se pivaju popivke, 
Slavit' će se Ljutica u vike. 

Rodi majka zmaja i junaka, 

U Zagorju despota Čolaka, 
Desna mu je ruka odsičena 
Bojak bijuć s carevim! delijam'. 

Livom turske glavć odsicaše, 
Kada junak na vojsku idjaše: 
On posičč petnajest Tur4kah, 
Krajišnikah po izbor jun&kah. 

Kad se jednom vojske sastadoše 
Nasrid Livna polja velikoga, 
Viče junak iz vojske careve, 
Ter dozivlje u vojsku duždevu : - 

»Nije 1 koga porodila majka, 

Da m' izadjenamejdan junački 2“ . 
Svi junaci mikom zamiknuše: 
Ali nekti Matase Stipane; 

Već se skače na noge junačke, 

Po vojsci je konje. izbirao: 
Za se konja naći nemogaše; 
Već sejsanu žutca pod samarom. 

Lipo ga je Stipe osedlao, 

Ter ga igra. uz polje, niz polje, 
Veli njemu Janković Stojane:  , 
»E) delijo, Matase Stipane! 


Nuder uzmi mojega putalja; 


Jer ćeš ludo izgubiti glavu!“ 
Ali junak za te i nehaje, 
Već poleti uz to polje ravno. 


Suproć njemu Turčin mejdandžija, | 


Ter se sbritkim' sabljam? udariše : 
Ali Matas bolji junak biše, 
Turčinu je glavu odsikao. 


Ej delijo, Mandariću Pavle! 


Od Zagorja, junačke deržave; 
Junaci te spominju i slave; 
Jer si turske odsicao glave. 


Kad Verljiku Turci porobiše, 
Ter lijepo roblje odvedoše, 
Dočeka jih Mandariću Pavle 
U busiji, u gori zelenoj. 

Na Turke je juriš učinio,- 

Po gori je Turke raztirao, 
Mnoge Pavle odsiječe glave 
Samo s svojih sedam vitezdvah. 

Ot& Turkom roblje zarobljeno, 
“I lijepo plino zaplinjeno: 

To se sgodi rata malenoga, 

* Po kerštjane puno nesrićnoga. ' 

Radića je vitežko kolino, 

U Zagorju puno ponosito ; 
Jer porodi sive sokolove, 
Na oružju silne vitezove. 

Radić Petar jedan se zoviše, 
Silni Šare, pridivkom se piše: 
Vitežki je Šare vojevao, 

- S Jankovićem Turke izsikao. 

On pogubi Amet zulumčara, 

A uhvati Musu Žekiića: 
Otcu mu je odsikao glavu, 
I pogubi Saraj Bašić-alu. 

Tko pogubi silu Memed-agu, 

1 deliju Tursulović Ibru, 
I uhvati Čolaka Ameta? 
Nego .Radić Šare od Zagorja. 

Kad Janković razbi Orus-pašu, 
U toj vojski bijaše delija: 

Po imenu Radiću Ilija, 
Iz Zagorja, od svojega do'ca. 

Junački se Ile podnosaše, 

S Jankovićem glave edsicAše; 
Nebi: nigdi boja, ni. mejdana, 
Brez Radića Petra i Ilije. 

Još mi kažu Božu Zoričića, 
Ter ga hvale kano Ugričića: 
S Jankovićem na vojsku idjaše, 
Turke sičč, roblje dovodjaše. 


__ 348 — 


Nečudi se, pobratime mili! 
Junaci su Zoričići bili 
Žestokoga rata od Kandije, 
Malo posli Beča i Morije. 


Petrovo je polje ponosito ; 


Jer porodi zmije od mejdana: 
Dva Matića, dva mila brajena, 


U Petrovu polju odgojena. 


Koji turske glave odsicaše, | | 
I carevu zemlju porobiše: 
Jedan biše kneže Nikolica, 
A drugi je vitez Jerolime. 


Pčrva pisma od vitezovah sinjskih. 


Sinju grade, zlatni buzdohane, 
Od starine junački mejdane, 
U Cetini gnjizdo sokolovo, . 
Koga gleda oko principovo! 

U tebi se lčgu sokolovi: 
Cetinjani mladi vitezovi, 

Koji Turkom rane zadadoše, 
I ruse jim glave odsicaše. 

Po imenu kažem krajišnike, 
Cetinjane pješce i konjike: 
Najpčrvoga Gšerčić Dom Ivana, 
Od Cetine ravne kavalira, 

Koi Turkom na mejdan idjaše, -. 
Ter jim ruse glave odsicaše: 
Krajinu je tursku porobio; - 
Roblje hvata, plino dogonio. 

Drugoga ti ja kažem junaka, 
Svu priliku vojevode Janka: 
Po imenu Božu Vučkovića, 
Britku sablju Marka Kraljevića, 

Koga hvale latinska gospoda, 

I delije slavnoga naroda; 
Jer junačke glave odsicaše, 
Tursko roblje često dovodjaše. 

Ali evo zmaja žestokoga, 

Koi slavi dužda mletačkoga: 
Po imenu Zeca Vučkovića, 
U junačtvu Vuka Brankovića. 


Tira Turke i pašu kliškoga, 

Od Morije rata žestokoga: 
Mnoge Turke biše pogubio, 
I u paši kopje ulomio. 

Udje ranjen, pak je besidio: 
»Kažite mi, mila bratjo moja! 
Koja ono delija bijaše, 

Štono mene s kopjem udaraše.“ 

Vele njemu vitezovi Turci: 

»Ono biše Vučkoviću Zeče, 
Koino te s kopljem udariše, 
I vitežki glave odsicaše.“ 

Veli paša: ,Neludujte Turci! 
Nije ono po imenu Zeče; 

Već je mčrki iz gorice vuče, | 
Koi Turke krajišnike tuče. 


Sinju grade, majko od jun&kah! 


Ti porodi silnoga konjika: 

Surić Franu, zmaja od dvi glave, 

Koi Turkom odnese mejdane, 
I pogubi silnoga dizdara: 

Po imenu Ljodju zulumčara, 

Koi zemlju duždevu robljaše, 

I ruse jim glave odsicaše. 
Ali evo zmije i junaka, 

Koi mnogo pogubi Tur&kah: 

Harambaša Džanković Nikola, 

Imadiše sčrdce od: sokola. 


— 349 — X 


Često junak Prolog prilitjaše, 
Turke siča, robje dovodjaše: 
Krajinu je tursku porobio, 

I od Livna plino dogonio. 
Sinj je bili branit" pomogao, 

I na mejdan Turkom izlazio: 

Žestokoga boja nebijaše, 

Brez Nikole Džanka harambaše. 
Od njega se pjevaju popjevke, | 
Kad u kolu igraju djevojke, 

I junaci kadaevino piju, 

Ol' goricom zelenom putuju. 
Još ti kažem, pobratime dragi! 
> Dvi aždaje od Cetine ravne: 

Bakovića i Tomaševića, 

Dva viteza, dva sokoličića. 
Obadva se od jun&kah slave ; 

Jer vitežki odsicaše glave: 

Obraniše gnjizdo sokolovo, ' 

U Cetini ravnoj savijeno. 
Deliju mi kažu od mejdana, 

Po imenu Grabovca Antuna: 

Na krajini silni junak biše, 

Principovo kako pero piše; 
Jer u tursku zemlju odlazaše, 

S krajišnicim glave odsicAše, 

Ter ga hvale po svitu junaci: 

Dalmatini, i Turci Bošnjaci. 
Kada na Sinj Turci udariše, 

Ter ga sa svih stranah obsidoše, 
X Dva Lovrića juriše činjahu, 
= Ter vitežki Turke razgonjahu. 
Otac i sin roda junačkoga, 

Siku Turke rata malenoga; 

Ali, pobre, oba pogiboše, 

Ter vojevat' oni pristadoše. . 
Još ti, brate, jedno čudo kažem: 
Kada na Sinj udariše Turci, 

U gradu se momče nahodjaše, 

Ivan Gulić imenom se zvase. 


On na Turke često pogledaše, 
Topčibaši tiho govoraše: 
»Pusti mene, pobratime dragi! 
Da ja smiram u vojsku carevu.“ 

Topčija se na njeg" izdirAše, 

Ter serdito. njemu govoraše: 
»Biž' odtolem, cetinski čobane! 
28 te li su šibe i lumbarde?“ 

To je čuo Balbi Providure, 

Ter topčiji biše besidio: 
»Pusti momka,nek'u Turkesmira, 
Da ako nam pogodi vezira.“ 

Od oka je Ivan pogledao, 

I lumbardi živi oganj da6: 
Lipo Gulić biše pogodio, 
Top je turski zernom zatvorio. - 

Drugom smira Guliću Ivane, 
Pobi jadne Turke janjičare: 
Kudagodir s okom dopirAše, 
Na alaje Turke razgonjiše. 

Već se takvi nerodi topčija 
U Turčina, ni u Latinina, 

Što delija Guliću Ivane, 
Koi brani mlade Cetinjane. 

AP da ti je, brate, poslušati, 

Što govore Turci krajišnici: 
»Nitko nami veće nedodija, 
Što delija Barčiću Martine. 

Turski nosi, a turski govori, 
Turski klanja, vlaški Boga moli , 
Ter uhodi sela i gradove, 

I svu vojsku cara čestitoga. 

Ob dan spava, ob noć kupi vojsku, 
Robi sela i varose bile: 

Ako nam ga uhvatiti Bog di, 
Mi ćemo ga na mihe derati.“ 

Maleno je vrime postajalo, | 
Na Otok su Turci udarili, 

I Martina živa uhvatili, 
Evo, brate, tuge i žalosti! 


\ 


— 350 — 


Mučiše ga tri bijela danka, 
Ter ga živa na mihe odriše; 
Al se biše lipo osvetio: 

Jer je mnoge Turke pogubio. 


Pisma druga od sinjskih vitezovah. 


Kažu starci Vidurinovića, 

Ter ga hvale kano Zrinovića; 

Jer je bio dika od jun&4kah, 

Kojino se neboje Tur&4kah. 

S krajišnicim u četu idjaše, 
Često tursko roblje dovodjaše, 
Još i bile okčrvavi ruke; 

Jer je mnoge pogubio Turke. 
Malo Toma i spavaše doma, ' 
- Već po Livnu igra dobra konja, 

Vojujući on je odrasao, 

Bojak bijuć on je ostario. 


U Cetini biše dika naša, 


= 


- Po imenu Elek harambaša: 
Ovo biše zmija od krajine, 
Viruj starcu, brate, do istine. 

On se s čete nigda nevratjaše, 
Da turskoga roblja nevodjaše: 
On se nigda neudari s Turcim, 
Da junačke neodsiče glave. 

Puno hvale Juru Jurčevića, 

Kano mlada Zeca Vučkovića; 
Jer je s njime u četu hodio, 
Britku sablju kčrvce napojio. 

Ilarambaša biše od junakah, 

Tursku zemljuYrobi brez pristanka: 

S krajišnicim roblje dovodjaše, 

I lijepo plino dogonjaše. 

Poslušajte, mladi Cetinjani, 
Vitezovi kano i Senjani! 

Da vam kažem zmiju i junaka, 
Koi dosta posiče Turikah. 


Po imenu Juru Vukovića, 
Na oružju Janka. Mitrovića: 
Vojeva' je ratagmalenoga, 
Pod barjakom dužda mletačkoga. 
Sinj je bili branit' pomogao, 
Još i turske glave odsicao, 
Da je junak Vukoviću Jure: ' 
To svidoči Balbi Providure. 
I ovo je junak do istine: 
Gergo Poljak od ravne Cetine, 
Svud je Gčrgo četu četovao, 
Dosta turskih gl4vah odsikao, 
Robi zemlju cara silenoga, 
Pod barjakom dužda mletačkoga: 
Tako kažu cetinski serdari, 
I njihovi mladi barjaktari. 
I Bekalo Frano- harambaša 
Vitez biše, ter je dika naša: 
Često tursku zemlju pohodjaše, 
Plino goni, roblje dovodjaše, 


. Svud je Frano četu četovao, 


Još i turske glave odsicao: 
To svidoči malo 1i-veliko; 
Nit se tomu suprotivi nitko. 
I Oderljin .silni junak biše, 
Harambaša od Cetine ravne: 
Svud je junak- četu četovao, 
Dosta turskih gl4vah odsikao. 
Punokr&t je roblje dovodio, : 
I lijepo plino dogonio:  “ | 
Tako kažu od Sinja serdari, 
Od krajine vitezovi stari. 


ri e pen 


“ 


bh 


Junaci su i Buljani bili, 
Kapetanstvo na sablji dobili; 
Prid junacim jer su četovali, 
Težke jade Turkom zadavali. 


Krajinu su tursku porobili, 


Turke sikli, roblje dovodili: 
Sinj bijeli branit' pomogoše, 
I gradove bile uzimaše. 

Na glasu je Maretić Ilija, 
Harambaša po izbor delija: 
Krajinu je tursku porobio, 
Dosta mlada roblja- zarobio. 

Sinj je bili branit" pomogao, 
Dosta jada Turkom zadavao : 
Tako kažu od Cetine starci, 

. Vjera moja! na glasu junaci. 

Veića je pleme glasovito, 

U junačtvu puno ponosito: 

Od njega su izašli Bilići, 

U Cetini sivi sokolići, 
Kojino su četu četovali, 

I junački svuda vojevali, . 

S krajišnicim roblje dovodili, 

" Ljute rane Turkom zadavali. 

Pomogoše osvojit" gradove, 

I pridobit' Turke vitezove; 


Al je jedan od njih pogibao: 


Petar Bilić junak od Cetine. 
Na glasu je Gušiću Ivane, 

Harambaša od ravne Cetine ; 

Jer je svuda četu četovao, 

5 Cetinjanim glave odsicao. 


Delije su od.starine bili, 


I vladanje na sablji dobili ; 

Jer vitežki svuda vojcvaše, 

I junačke glave odsicaše. 
U junaka Slišković Križana 


Desna ruka biše od mejdana: 


S junacim je u četu hodio, 
Turke sika', roblje dovodio. 


301 — 


Rosići su roda junačkoga,: 
Krunu brane dužda mletačkoga: 
Vitežki su oni vojevali, 
I krajinu tursku porobili. 
Kažu starci Omarčenovića, 
Ter ga hvale kano Vučkovića :. 
Jer je junak glasoviti bio, 
* Turke sika', roblje dovodio. 


. Biše junak i Bitunjac Marko, 


Svidočit' će još i sunce žarko: 
Pošteno je vazda vojevao, 
Turke hvata', plino dogonio. N 


I posiče dva silna junaka, 
Koji bihu dika od Tur&kah: 
Omer-bašu i driga njegova, 
Kod bijela Atlagića dvora. 


Amet-aga silni junak biše, - 
Ter junačke glave odsicAše: 
Ali osta i njegova pusta; 
Jer ga ubi Radmanović Jure. 


Ako li mi virovati nećeš; 
A ti pitaj bega Vrebkovića, 
Koi tada u boju bijaše, 
Kad u Grabu Turci izgiboše. 
Još ti kažem čobana ovčara, 
Po imenu Jukića Križana: 
Sam bijaše kod bilih ovacali, 
Kad na njega udariše Turci. 


Al je momče serdca junačkoga, . 
Ter pogubi dva konjika mlada. 
Iz svijetle puške Talijanke, 

Iz velike, drugoga iz male, 
Pak uteče, poštena mu majka! 


Junaci su bili Bilančići, 
U Cetini kano Bakovići: 
Od junakah bihu harambaše, 
Porobiše sela i varoše. 


— 302 — 


Svuda oni na vojsku idjahu, 
S krajišnicim glave odsicahu: 
oViruj ovo, brate, do istine, 
Tako kažu starci od Cetine. 
Akrap Marko, i on vitez biše, 
Harambaša, kako pero piše, 
 Kadagodir čete odlaziše, 


Prid junacim vazda Marko biše. 


P4li sela i varoše bile, 
- Roblje: hvata, Turkom jade dije, 
Svi su takvi cetinski glavari, 
Harambaše i mladi serdari. 

To svidoče bani generali, 
A najveće Balbi Providure, 
Koino je Sinj grad obranio 
S krajišnicim, Bog ga sahranio! 


Pisma od Marka Čurkovića. 


Pp oslušajte, mladi Cetinjani! 
Kako biju Turke i čobani: - 
To je vaša dika i pohvala, 
Poslušajte! nije ovo šala. 

Podiže se jedna četa mala, 

Od Lijevna grada bijeloga: 
Prid njome je Dizdarević Aso, 
Barjak nosi Agićević Ibro. 

Kad su bili uz Prolog planinu, 
Govori* je Agićević Ibro: 
»Pobratime, Dizdarević Aso! 
Ništo mi se loša srića kaže. 

Duhni vihar od Cetine ravne, 
Barjak mi se vije naopako: 
Bog će dati, da će dobro biti; 
Čini mi se, da ću poginuti.“ 

Ali mu je Aso besidio: 
»Strašivice, Agićević Ibro! 
Kko nesmiš s Vlasimi bojak biti, 
Nebijaše iz doma hoditi!“ 

Kad je Ibro njega razumio: 
Prid junacim idje neveseo, 
Bčrzo Turci Prolog prijezdiše, 
U Cetinu ravnu ulizoše. 

Namira jih namirila biše 
Na čobana Ćurkovića Marka: 
Na sokola roda junačkoga, 
Biše Marko kod bilih ovacah. 


Kada ga je Ibro ugledao, 
Bojno kopje biše položio. 
Ter poleti kano soko? sivi: 
Da pogubi Ćurkovića Marka. 
Al" je njemu besidio Marko: 
»Nemoj, pobro, nasertjati na me, 
Skoro sam se puške dobavio: 
Čini mi se, izdati me neće. 
Ako te je rodila Turkinja, 
A mene je Cetinka Vlahinja, 
Podji s Bogom, a negubi glave, 
Moja puška za igru neznade.“ 
Ali Ibro zato i nehaje, 
Već doleti, da pogubi Marka, 
Marko pušci živi oganj daje, 
Ter udari mlada barjaktara. 


U zlo ga je misto udario, 


Više bčrka u čelo junačko, 

Mertav junak kcčrnoj zemlji pada, 

Muhamedu svoju dušu dade. 
Kad to vidi Dizdarević Aso, 

On doleti, da pogubi Marka: 

Marko biše serđca junačkoga, 

Maloj pušci živi oganj daje, 
Ter udari Dizdarević Asu: 

Pribi njemu ruku u ramenu; 

AP mu smčrtne rane nezadadč. 

Evo, pobre; velike nevolje! 


— 353 — 


Sa svih stranah Turci obletiše, 
Ćurkoviću glavu odšikoše: 
To se sgodi rata malenoga ; 
Malenoga; ali žestokoga. 


Slidi tretia pisma od Sinja i 


njegovih vitezovah, kako dodjč 


podanj' Sarašćer Mustaj-paša samo sa sto hiljadah vojske. 


Još nebiše zora zabilila, 

Ni danica lica pomolila: | 
Zove Vila s Prologa planine 
Vitezove od ravne Cetine: 

»Na noge se, mladi Cetinjani! 
Jer spavate kano i poklani ? 
Eto na vas vojska strahovita, 

Turska vojska puno silovita. 

Sto hiljadah piša4c' i konjikah, 
Sve po izbor najboljih vojnikah : 
Prid njima je silni Mustaj-paša, 
Hercegovac, kervolija vaša. 

Od ĆČelića roda i plemena, 
Poturči se u mlada vrimena, 
Ter ostavi starca babu svoga, 
Podje dvorit' cara silenoga. 

- I kod njega jadnu sriću nadje: 
Od čobana za pašu izadje, 

I Serašćer od vojske careve, 
Ter sad robi dčržave duždeve.“ 

Istom Vila tako besideći, 
Cetinjane mlade slobodeći: 

Na Cetinu Turci udariše, 

Na Kosincu vodu pribrodiše. 

Kad to vidi Vučkoviću Bože; 


Sedla konja štogod .prija može: 


Kano soko' udari na Turke, 
Ter junačke okervavi ruke. 


S njim bijaše trijest vitezovah, 

. Krajišnikah sivih sokol6vah, 
Dvajest i šest gl4avah odsikoše, 
Pak se natrag zdravi povratiše. 

A1 nektiše dva silna junaka, 

. U slobodu slična i jednaka: 
Dva Lovrića, dva orla kerstaša: 
Otac i sin, lipa dika naša. 

Nego siku Turke krajišnike: 
Mlade pišce i bčrze konjike; 
Ali po nje tad bijaše loše, 

. Sikuć Turke oba pogiboše. 


Ljuto cvili Vučkoviću Bože, 


Od tuge se junak prinemože, 

Žali serdar dva Lovrića svoja: - 

Gdi ste sada dva sokola moja ? 
Koji samnom u četu hodiste, 

Ter od Livna roblje dovodiste. 

Ej Gergure, ljute moje rane! 

Tko će branit" mlade Cetinjane? 
Ej Filipe, rumena jabuko, 

Sva žalosti moja, težka muko! 

Jošter nisi lipo ni zenula, 

A vidim te, da si uvehnulja. 
Evo, brate, žalosti i više! 

Na otoku sbig cetinski biše: 

U vođu su Turci ugazili, 

Ter na otok skladno udarili. 


2% 


— 3554 — 


Hladna se je voda zajazila, 

>“ Kud je turska vojska prigazila: 
Tu se brani malo i veliko ; 
Ali od njih neutečč nitko ; 

Jer je silna vojska udarila, 
Otočane pod mač okrenula, 
Puno veće izgibč Tur&kah, 
Nego mladih cetinskih jun&kah. 

A1' za ludu njihov mejdan biše, 
Viruj, pobre, tako pero piše: 
Odtolem se podigoše Turci « 
K Sinju gradu kano merki vuci. 

Cetinu su uz put porobili, 

I pod Sinjem tabor učinili, 
Malo vrime postajalo biše, 
Na troje se oni razdiliše: 

Jedni paze Sinja bijeloga, 

Od pomoći dužda mletačkoga: 
Drugi idju niz polje Petrovo, 
Da osvoje gnjizdo sokolovo: | 

Dšrniš bili više polja ravna, 

U sčrdcu jim to biše od davna; 
Ali mnogi glave pogubiše, 
Prija nego Dčrniš i vidiše; 

Jer jih siče silni kavalire, 

S krajišnicim Nakiću Gergure, 
Nedade jim pristupiti k gradu, 
Već jim rusu svu oguli bradu. 

Sramotno se povratiše Turci 
K Sinju gradu kano gladni vuci, 
Niti Drniš bili osvojiše, 

Niti mlado roblje zarobiše. | 

Tretja vojska ode pod Verljiku, 
Svakom' d&je žalost priveliku: 
Na varoš je zorom udarila, 
Ter ga biše barzo osvojila. 

Upališe kule i čardake, 
Verljičane ter siku junake ; 

Al se oni lipo osvetiše, 
Zašto mnoge Turke _pogubiše. 


Kad su Turci varoš osvojili, 
Udariše na kasteo bili; 

Al na silu njega neuzeše, 

Neg' na viri; jer jim se zakleše: 
Da jih neće pogubiti nitko, 

Neg' veselo malo i veliko 

Da će poći kud je komu drago, 

Još jim uz to obećaju blago. 

Privariše jadne Verljičane, 

Ter jih siku kano Otočane, 
Biše dušah petnajest stotinah 
U kastelu, ovo je istina. 

Kad u njega Turci ulizoše, 

Što bi staro, ono posikoše, 
Malu dicu nemilo razdiru, 
Učiniše veliku neviru. 

A neviste i mlade divojke 
Poturice hvataju za dojke, 
Sve za roblje tada popadoše, 
.Pak se Sinju gradu podigoše. 

Tu su tuge, velike žalosti: 
Turci vode roblje brez milosti, 
Majke žale, divojčice ciču, 

A neviste ,jao meni!“ viču. 

Al žalosti onde nepristaju, 

Pod Sinjem jim gorju muku diju : 
Štogod biše od boja jun&kah, 
Sve pogiba tada od Turakah, 

Virujte mi, na glasu delije, 
Nigda vire u Turčinu nije: 

S nevirom je vojevat' počeo, 
S nevirom je po svita oteo. 

Opet oni o neviri rade, 

Oko Sinja meterize grade: 
Po imenu dozivlju serdare, 
Ter nastoje, da i njih privare: 

»Pridajte se, sinjski vitezovi! 

Po Cetini bit' ćete knezovi; - 
Bilu gradu vrata otvorite, 
Čestitom? se paši-poklonite. 


Pridajte se, mladi Cetinjani! 
Neginite kano, Otočani, 
Ostavite Latinina Marka, 

Bit' će paša vaša mila majka.“ 


-Al'- gerdari za to ni nehaju, 


Veće Turke psuju i karaju: 
Ej nevire, Turci Glamočani! 
A gdi su nam naši Verljičani ? 

Kojino se vami pridadoše, 

Ter na viri tvčrdoj izgiboše ? 
Nigda vire u vami nejmade, 
Zašto Turčin za Boga neznade. 

Prija ćemo podnit' težke muke, 
Neg' se pridat' u nevirne ruke: 
Ni ostavit' dužda mletačkoga, 
A dvoriti cara nevirnoga.“ 

Kad sčrdare Turci razumiše, 
Oko' grada tope namistiše: 
Ter. ga biju, nigda nepristaju, 
Sa svih stranah živi oganj diju. 


. Pak su naglo na grad udarili, 


S rukam? su se zida uhvatili: 
Živa vatra prosi se iz grada, 
Slušaj, brate, od Tur4kah jada. 
Koliko ih na grad udaraše, | 
On'liko ih sunovrat padaše: 
Pogib& ih petnajest stotinah 
Na jurišu, ovo je istina. 
A ostali biže i jauču, 
Za njima se saručine suču, 
Prid Mustapu idju: izranjeni, 
Neveseli, .sa_ svim poniženi. 
Suze rone, ovako govore: 
»Mustaj-paša! još će biti gore; 
Jer Sinjani nisu Otočani, 
Nit su ono jadni Verljičani; 
Već su ono zmaji i junaci, 
Vitezovi kano i Ungarci, 
Prid njima su aždaje glavari, 
Kapetani & mladi serdari. 


300 — 


Po imenu kažemo glavare, 
Vitezove i delije stare: 
Kavalira Gerčić Dom Ivana, 
Koino je dika Cetinjanah, 

I serdara Božu Vučkovića, 

Na oružju Marka Kraljevića: 

. Žankovića i Tomaševića, 

I viteza Gčrgu Bakovića. 

Surić Franu, zmiju od mejdana, 

X. A unuka Surić Dom Stipana: 
Vojevodu Grobovca Antuna, 

I Culića mlada kapetana. | 

Ovo jesu cetinski glavari, 
Kapetani i mladi sčrdari: 

Još kažemo, moj čestiti paša! 
Tri papaza, to je žalost naša. 

Fra Stipana roda Ugričića, 

I Fra Pavla fratra Vučkovića: 
Tretjega ti kažemo sokola, 
Ter se zove Barčić Fra Nikola. 

Ovi tebi grada neprid4ju, 

Nego nami ljute rane daju, 
I ostali sinjski kapetani, 
Harambaše od krajine zvani. 

Silni vitez njima zapovida, 

Da se brane; sve jim pripovida: 
»Nije ono poplašeno Ture, 
Nego vitez Balbi Providure, 

Koi bi se prija pomamio, 

Još i rusu glavu izgubio, 
Nego bi se tebi poklonio, 
Sinju gradu vrata otvorio.“ 

Paša njima ništa neviruje, 

Već jih opet na grad natiruje: 
Sinjani se Turkom neprid&ju, 
Već jim ruse glave odsicaju. | 

Osta mertvih brez broja Turakah, 
Oko* grada najboljih jun&kah, 
Obraniše gnjizdo sokolovo, 
Na krajini serdce principovo. 

* 


— 356 — 


Obrani ga Marija divica, 

Kojano je sinjska pomoćnica: 
Koliko ih pod grad dolazaše, 
Toliko ih mšrtvih ostajaše. 

Bi u Sinju gospina prilika, 

Koja čini čudesa velika: 
Trikrat se je u gradu znojila, 
Moleć sinka, koga je rodila, 

Da pogleda na svoje stvorenje, 
Koje nosi njegovo zlamenje: 
»Zarad, sinko ! tvoje gorke muke, 

. Nedaj puka u nevirne ruke. 

Tako € moje velike žalosti, 

Nu se smiluj! tergrišnikom prosti, 
Plačna gledat' ja nemogu puka, 
Ni slušati njihova jauka.“ 

Ali Isus majci odgovara: | 
»Njihova je opačina stara, 
Pusti mene moja majko mila, 
Da pokaram ja njihova dila. 


Njihovi mi dodijaše grisi, - 
Nek' jim sindžir oko" vrata visi, 
Trikrat majka moli sinka svoga, 
Da nekara puka cetinskoga. 
Poslušajte velikih čudćsah, 
Što će sada pasti iz nebćsah: 
Na Turčina dodje serdobolja, 
Težka bolest, velika nevolja. 
Po tri sta ih na dan umiraše, 
Po toliko iz vojske bižaše: 
A u oči Gospojine slavne, * 
Biže Turci iz Cetine ravne. 
Osta mertvih trideset hiljadah 
Turske vojske oko' bila grada: 
Što pogiba, što, bolest. umori, 
Gospa sinjska posve jih obori. 
Zahvaljujte, od Sinjasjunaci, — * 
Brez pristanka Isusovoj majci, 
Kojano vas od Tur&k' obrani, 
I da ste mi zdravi Cetinjani! 


rr 


» 


Slidi pisma od vitezdvah kliških. 


Soko? sidi na stini studenoj, 
Kolje zmije po gori zelenoj 
Iznad sinja mora latinskoga, 
Više Splita grada bijeloga. 

Neda zmijam blizu pristupiti, 

Ni na ptiće svoje udariti, 
Već jih tira gori u, planine, 
Gdino im je misto od starine. 

Nije ono soko ptica siva, 

Koi zmaja proždiraše živa, | 
Većno tvčrdi grade na kamenu: 
Kliš bijeli zazvan pe imenu, 

Koi brani bijele gradove, 

.Oko* mora kule i dvorove, 
Od Tur&kah carevih jun&4kah, 
A najveće od silnih Bošnjakah. 


U njemu su bani pribivali, 
Za najveće Kružići su stali: 
Sad poznaje dužda mletačkoga 
Za pravoga gospodara svoga. 
Pod njime su bivali mejdani, 
Kadno u njem pribivaše bani; 
Izginuli brez broja junaci: 
Dalmatini, Turci i Ungarci. 
Ungarski je i dva puta bio; 
A Turčina dvakrat je dvorio: 
Sada tretjom dužda mletačkoga, 
Latinina kralja pravednoga. 
U njemu se rodiše junaci: 
To svidoče i Turci Bošnjaci ; 
A najveće silne mejdandžije; 
Koji siku odže i adžije. 


— 357 — 


Kada Turci Bosnu osvojiše, 
Dalmaciju, Liku i Kerbavu, 
Kliš bijeli oni obsidoše, 


Kružić bana vitežku dčržavu. - 


U toj vojsci silni junak biše, 
Ter Kružića na mejdan zoviše; 
AP mu bane izać nesmidjaše, 

“ Zašto Turčin aždaja bijaše ; 


Al' se nadje jedno momče mlado, 
Virna sluga Kružić Petra bana: 
Imenom se Miloš zovijaše, 

Ter izadje na,mejdan junački. 


Kada ga je Turčin ugledao, 
Milošu je tiho govorio: 
Ali si se, momče, pomamilo, 
Oli ti je život omerznuo. 


Gledaj na me, a pogledaj na se, 
Pak ćeš vidit', žalostna ti majka: 
Jes? li moja slika i prilika, 
Jes'li verstan samnom bojak biti 2“ 

Ali mu je Miloš besidio: 

»Nemire se s aršinom junaci; 
Da mi budeš serdce izmirio, 
Nebi tako ludo besidio.“ 


Tu se s britkim' sabljam' udariše, 
Po mejdanu kliškom pregoniše, 
Turčinu je loša srića bila: 
Miloš mu je sablju podhvatio, 
Desnu mu je nogu prisikao. 


AL se Turčin i na livoj brani, 
Ter mu neda blizu pristupiti. 
I tomu se Miloš domislio, 
Iz daleka bije ga kamenjem. 


To Turčinu i pomučno biše, 
Ter Milošu tiho besidjaše: 
»Psi sebiju dčrvljem i kamenjem, 
A junaci sabljam' i kadaram'.“ 


Baci njemu britku sablju svoju, 
Ter ovako Turčin besidjaše: 
»Nemuči me, jedna aranzado! 
Uzmi sablju, odsici mi glavu.“ 


Tad. -pristupi Miloš dite mlado, 
Mahni sabljom, odsičč mu glavu. 
Nečudi se, dragi pobratime! 
Miloš biše sčrdca Davidova. 


Na glasu je Klišanin Ivane; 

Jer odnese punokrat mejdane: 
Svidoče mu pisme i popivke, 
Kojeno se od njega pivaju. 


I ovo je junak glasoviti, 
Po imenu Klišanin Bariša: 

Jer na mejdan Turke pozivaše, 
Ter njihove glave odsicaše. 


Al pogiba i on od Tur4kah, 
Na mejdanu od silna junaka: 
Od Skradina grada bijeloga, 

- Od Morije rata žestokoga. 


Dokazuju Breulja serdara, 
Vitez biše i delija stara: 
Cetinu je ravnu porobio 
Velikoga rata od Kandije. 


Često serdar na vojsku idjiše, 
Još i turske glave odsicaše: 
Serdarstvo je na sablji dobio 
Vojujući i bojak bijući. 

Žakuliću, od Kliša sčrdare! 

Na te viče Otmanović care ; 
Jer si tursku zemlju porobio, 
Svitlu sablju k&šrvce napojio. 


Deliju je porodila majka, 
Vira moja! silnoga junaka: 
Po imenu Perković Šimuna, 
Koi siče odže i adžije, 
Velikoga rata od Kandije. 


Plino goni, tursko roblje vodi, 
Prod&je ga na duždevo more, 
Krajinu je tursku porobio, 

. Majke turske u cčrno zavio. 

Na glasu su dva silna junaka, 
Dya junaka, obadva jednaka: 


Djiljić serdar i Buliga Marko, 


Nebi bolji ni vojvoda Janko ; 


Jer carevu zemlju porobiše, 
Svoje sablje kčrvce napojiše: 
Junaci su bili od starine 
Čestitoga rata ođ Kandije. 

I ovo je silni junak bio, 

Po imenu Ivančević Mijo: 
Kadagodir u četu idjaše, 
Vazda turske glave odsicaše. 


Vitezovom pjesma na poštenje, 


Milovanu zdravlje i veselje: 


«s 


Neka može pjesme izvoditi, 
I junake svuda nahoditi! 


Slidi pisma od kasteljanskih vitezovah. 


Lipo ti je, pobre, pogledati 
Od Solina do grada Trogira, 
Ter Kastele ravne razgledati, 
Kojino su prilika Misira. 

To je polje dugo i široko, 
Nemože ga pregledati oko: 
Ravno, plodno, puno ponosito, 
Gizdavo je, sasvim plemenito. 

Po njem rastu zelene masline, 
Viruj meni, brate, do istine: 
Rujno vino, bilica pšenica, 
Svako voće, cvitje i ružica. 

Oko? mora varoši bijeli: 

Po imenu zovu se Kasteli, 
Tvčrde kule, visoci palaci, 

. ]Iu njima sileni junaci, 
Koji Turkom puno dodijaše, 
I njihove glave odsicaše 
Velikoga rata od Kandije, 
Malo posli Beča i Morije. 

Koje znadem, kažem po imenu: 
Najpčrvoga Kumbata Ivana, 
Od Kastćlah silnoga junaka, 
Ljutu zmiju i orla karstaša. 


Koi turske odsicaše glave, = “ 
U Levantu kada vojeviše: 
Dužde njemu dade generalstvo 
Od harvatske vojske za junačtvo. 

Od Splita je Tartaljić vojvoda, 

- Gospodičić vitežkoga roda: 
Nebijaše žeštjeg' mejdandžije 
Velikoga rata od Kandije. 

Sedam gl4vah odsikao biše 
Na mejdanu, tako pero piše: 
Brez mejdana veće ih posiče, 
Vitezovi u njemu se diče: 


Dva brajena, dva Ivančevića, 


Sčrdca bihu Marka Kraljevića. 

Oba brata od Kastćlah ravnih 

Spominju se od junikah slavnih ; 
Jer vitežki jesu vojevali, 

Još i turske glave odsicali: 

Bihu oni silne mejdandžije 

Ognjenoga rata od Morije. 
Rajeviću! diko od Kastela', 

Tebe hvale mletačka vlastela : 

Da si turske glave odsicao, 

Po Levantu kad si vojevao. 


— 359 — 


Svidoči ti lipo kavalirstvo, 
Od principa dato za junačtvo. 
Svitlo krilo, od zlata kolajne, 
Od junačtva tvojega zlamenje. 
Pivaju se pisme i popivke 
Od junaka Varnice hajduka ; 
Jer na mejdan često izlazaše, 
Ter po poli Turke prisicaše. 
Junak biše rata od Kandije, 


Kad na svitu bihu mejdandžije: 


A delija od ravnih Kastćlah, 

Hvale njega varoši i sela. 
Čuo jesam, gdi ljudi pivaju, 

Kad goricom zelenom putuju: 

Zavorović da je vitez bio, 

I svu tursku zemlju porobio. 
Od njega su kolluneli bili, 


Po svoj turskoj zemlji vojevali, 


Nelažu-jim krila sokolova, 
. Ni kolajne od suhoga zlata. 
Dokazuju mlada Rotundića, 
= Ter ga slave kano Smiljanića: 
Da je sika" turske haramije. 
Po Levantu rata od Morije. 
On pohvata turske ormanice, 
Bolji junak bise od Varnice: 
Svidoče mu kolajne od zlata, 
Da je bio dika od Harvatah. 
Još mi kažu dva Varvilovića, | 
Od Kastćlah dva sokoličića: 
Da junački jesu vojevali, 
Još i turske glave odsicali. 
Pivaj, pobre, to je naša dika: 
Deliju ti kažem i vojnika, 
Od Kastćlah Juru Treursića, 
Biše srdca Rade Miletića; 
Jer vitežki Jure vojevaše, 
Još i turske glave odsicaše: 
To svidoče starci od Kastela', 
A još lipše mletačka vlastela. 


Ali evo sivoga sokola, . . 
I delije od ravnih Kastelah, 
. Po imenu Čikare Ivana, 
U njega ju ruka od mejdana; 
Jer po Livnu glave odsicaše, 
I barjake Turkom otimaše, 
Junak biše rata od Morije, 
Virujte mi, na glasu delije! 
Kad na Budvu udariše Turci, 
Tu bijihu mladi Kasteljanci, 
I delija Čikara Ivane, 

Tri je turske glave odsikao. 
Svidoče mu tri perle srebčrne, 
Koje mu je bane darovao, 

I sada se te perle nahode 

U bijelu dvoru Ivanovu. 
Ali tko će izbrojit junake, 
Od Kastćlah vitezove jake: 
“ Svi su oni bili mejdandžije, 
Od Kandije rata i Morije. 
Ako li mi virovat' nećete, 
Krajišnici sadašnji junaci! 
Nuder malo da probesidimo, 
Kano bratja porazgovorimo : 
Kadno Turci naglo udariše, 
Dalmaciju zemlju osvojiše 
Do sinjega mora principova; 
AV Kastćlah oni neuzeše. 
Recite mi, tako bili živi, 
Ali bolji junaci bijahu: 

Vaši didi, turski podložnici, 
Al su bili mladi Kasteljani ? 
Koji s Turcim vazda bojak biše, 

Bojak biše i obraniše se, 
Brez gradćvah i brez lumbar&dah, 
I brez vaše moći i pomoći. 
I nemojte reći: da ja lažem, 
Poslušajte! da vam pravo kažem : 
Kada Turci na nje udaraše, 
Vaši didi s Turcim alakaše ; 


— 360 —- 


Al Kastćlah bilih neuzeše, 
Neg?' sramotno vazda izgiboše. 
Oli hoćeš, oli nećeš, pobre, 
Kasteljani junaci su bili. 


\ 


Slidi kratko govorenje od gospode Poljičke. 


> Nahode se u Poljicih od dvi včrste gospoda, jedni. su bosanska, | 
a drugi gospoda ungarska. Knezovi bosanski izhode od jasne kuće i 
plemena velikoga kneza Miroslava. Uzrok pak od njihova u Poljicih 
nastanjenja jest ovi: dogodi se niki nesklad medju gospodom i kraljem 
bosanskim, cića koga nesklada bi usilovan knez Tišimir Miroslavić 
s svojim bratom Krešimirom i Elemom diliti se iz Bosne u Dal- 
maciju, i učiniti svoje pribivalište u Poljicih, a u mistu Zvečanju, u komu 
mistu sagradiše lipe palače, od kojizih zidovi i sada se u svomu bitju 
nahode. | 
Dodjoše dakle rečeni knezovi na hiljadu i petnajest, i koji se 
posli nikoliko vrimena razdiliše.  Tišimir uze na dio sve od vode Gu- 
bavice, koja teče izpod Zadvarja do Gradca mista usrid Poljicah. Elem 
-uzč sve, što je s gornju stranu Mosora do Cetine, i od Dugopolja do 
Radobulje. A Krešimiru zapadoše na dio dolnja Poljica od Gradca do 
vode Žarvnovnice, i svaki se nastani u svomu dilu: Tišimir u Zvečanju, 
ter od njega koji izadjoše, zovu se Tišimiri. Elem u gornjem Do'cu, 
ter se zovu Elemitjani, koji se od njega porodiše. A Krešimir u 
Dubravi, od koga se mnoge kuće porodiše, zovući sei danas Krešimiri. 
Od ovizih triuh plemćnah sva su sada gospoda u Poljicih, kojizih je jedno 
množtvo veliko, a još bi ih veće bilo, da se nebudu raztčrkali po mistih 
okolo stojećim. Niki se namistiše u Splitu, kakono knez Marijanović, 
rečeni Janko i Karaman, od koga je prisvitli gospodin arcibiskup 
zadarski. Jedni u Školje, jedni u Omiš, i u druga mista od Dalmacije. 
Gospoda ungarska, koji se nahode u Poljicih, izadjoše. od Jure 
Raičića i njegovih sinćvah Ugrina i Novaka, koji dodjoše iz Un- 
garije u zadnja doba; puno posli, nego rečena gospoda bosanska iz 
Bosne; a posli njih dodje gospodin Dražoe: i od ovizih su sada sve 
kuće gospode ungarske u Poljicih, kojizim knezovi bosanski dadoše iz- 
medju sebe dile i posidovanja, koliko bi moguće, budući se sprijateljili, 
i priko čuda zaljubili medju se. Ova se pak gospoda lipo pogodiše i“ 


— 361 — 


vikovne zakone učiniše u ime vladanja, to jest: da gospoda bosanska 
imadu stavljati i prominjivati kneza velikoga, i dva prokuratora, aliti 
providitelja od gospode ungarske; a gospoda ungarska da imadu obirati 
i činiti velikoga vojvodu, i dva prokuratora od gospode bosanske; i ovi 
jedan brez drugoga da suditi nejma, navlastito u stvarma poglavitim. 
Imadoše u svako vrime vlastitu oblast i vladanje po dopuštenju kraljah 
bosanskih, ungarskih i ces4rah rimskih, da mogu po sebi od svake včrste 
sude činiti, zle smaknuti , a dostojne blagodariti; koja oblast i danas 
nahodi se medju njima po dopuštenju privedroga principa mletačkoga, 
pod koga krilom oni vojujući vazda se ukazaše verstni na oružju 
vitezovi, kako će se viditi iz ovizih pisamah, koje slide. 


Slidi pisma pčrva od Poljičanah, kako izsikoše Turke rata od 
Kandije na 1649. ožujka na 27. 


Knjigu piše kliški kapetane, Sve izsici malo i veliko; 
Po imenu Babametoviću, A knezove deri na mihove, 
Ter je šalje k gradu Carigradu, Koji mene skoro odbigoše, 
A rfa ruke Otmanović cara:  K mletačkomu duždu pribigoše. 
»Sultan care, mili gospodare! Donesi mi dvi glave junačke: 
Poljičani tebe odbigoše, Jednu glavu Bobetić Stipana, 
Pod duždevo krilo pribigoše, Poljičkoga kneza velikoga, 
Evo ima po godine d&nah. Koi mi je puno dodijao. 
Porobiše svu Cetinu ravnu, Drugu glavu Petra Kilišića, 
I u Livnu dvore Atlagića: Od Poljicah vojvode i kneza, 
Mi nesmimo grada otvoriti, Koi Turke na mejdan pozivlje, 
Na duždevo more pogledati.“ Na mejdanu odsijeca glave.“ 
Kada caru bila knjiga dodje, Kad je paša njega razumio, 
Onu štije, drugu napisuje, Silenu je vojsku sakupio: 
Ter je šalje paši bosanskomu, | Mlade pišce i berze konjike, 
* Ovako je njemu besidio: I otidja vojska u Poljica. 
»Kako primiš bilu knjigu moju, Prid njome su tri paše careve: 
Kupi vojsku štogod veću moreš, Jedan biše Memed Topan-paša; 


Ter otidji k moru latinskomu, Drugi biše silni Sejdi-paša; 
I porobi poljičku dčržavu. Tretji paša Izuran Alija. 


= 


— 362 — 


Sva Poljica dolnja porobiše, 
Od studene vode Žarvnovnice, 
Sve do Gradcamistagospodskoga, 
Gdino čine kneza velikoga. 
. Pohvataše momke i divojke, 
Zapliniše na alaje ovce: 
Roblje vode, bile ovce gone, 
Pivajući i popivajući. | 
Al je Turkom loša srića bila: 
Sve se skoči malo i veliko, 
Od Poljicah i dolnjih i gornjih, 
Ter za Turcim u potiru tčrču, 
“A prid njima dva zmaja ognjena, 
Dva viteza od Poljicah kneza: 
Jedan biše Bobetić Stipane; 
A drugi je Kulišiću Petre. 
Turskoj vojsci pute 'pretekoše, 
Ter u tisnim klanjcim zasidoše: 
Iz busije udriše potajne, 
Na nje živi oganj oboriše. 
Koliko je puknulo puš&kahb, 
On'liko je padnulo Turakah, 
Potiraše svu vojsku carevu, 
Ter jih siku uz Mosor planinu. 
Oni nije glave odsikao, 
= Koi nije u tom boju bio: 
" Natiraše careve delije 
Na visoke od Zakučja stine. 
Kako koi Turčin dolazaše, 
Niza stine st&rmoglav padaše, 
Veće ih je skačuć poginulo, 
Nego ih je sablja pogubila. 


Ako-+li mi virovati nećeš, 
Uzpenji se na Mosor planinu, 
Ter ćeš vidit' kosti od Tur&kah, 
Od piš&4cah, kćnjah i konjikah, 

Gdi se bile kano i točila, 

Kud je vojska careva skočila, 
Izgiboše vitezovi Turci 

U Poljicih, ni broja se nezna. | 

Tri stotine živih uhvatiše, 

I šestdeset suviše delijah: 
Alaj-bćgah i mladih dizd&rah, 
Kapet4nah, agah i serdarah. 

Čevčrd4nah, pušak? i sabaljah, 
Mur-dolamah, zelenih ćurš&kah, 
Samur-k&pah i alaj-barjakah, 
Odnesoše ni broja se nezna. 


.A!' neprodje puno godin d4nah, 


Opet Turci vojsku sakupiše: 
Porobiše selo Žeževicu, 
Pak odoše doli u Poljica, 
Da osvete glave od Tur4kah, 
U Poljicih skoro odsičene; 
Al je Turkom loša srića bila: 
Zapazi jih iz Mosora Vila, 
Ter dozivlje kneza velikoga, 
Pak je njemu Vila besidila: 
»Zlo ga lega? i zoricu zaspa/, 
Eto na te careve delije!“ 


Kad je kneže Vilu razumio, 


Skočio se na noge junačke, 
Ter pokupi malo i veliko, | 
Pak zasidč u busiji Turkom. ' 


Iz busije udriše pot4jne, 
Tri stotine odsikoše glavah: 
Osam stotin' oteše pušakah, 
Malo manje zelenih ćur&kah. 
Ovi se“drugi boj sgodi na 1663. 


sev rr 


Slidi pisma druga od Poljiča 


nah, kako razbiše Turke rata 


bečkoga, oliti od Morije na 1686. sčrpnja ya 2. 


d oš nebiše zora zabilila, 
Ni danica lica pomolila,. 
Viknu Vila tanko glasovito 
Od Mosora visoke planine. 
Kako viče, daleko se čuje, 
U Poljica i dolnja i gornja: 
»Poljičani, mladi vitezovi! 
Zlo ga legli i zoru zaspali, 
Ljute klanjce Turci prejezdiše, 
Ter u Dolac oni ulizoše, — 
Deset hilj4d' po izbor jun&kah, 
Sve piš4cah i bčrzih konjikah. 
Prid njima je vitez od starine: 
Po imenu silni Perut-paša, 
Od Stambula grada bijeloga, 
Desno krilo cara čestitoga. 
Koino se kune na ćitapu, 
I na svojoj sablji okovanoj: 
Da će turske osvetiti glave, 
U Poljicih prija odsičene. 
Vas je Dolac paša porobio, 
I Srijane ognjem ,sažegao ; 


Što .je staro, pod sablju okreni, 


Što je mlado, vodi u sužanjstvo.“ 
Kada oni Vilu razumiše, 

Sve ge skoči malo i veliko: | 

Tkogod može sablju pripasati, 

Sve to tčrče, da Turčina siče: 
Žene, starci, dica i divojke, 

Pobigoše u Mosor planinu ; 

A junaci naglo priletiše, 

Ter na Turke skladno udariše. 
Perut-pašu oni potiraše, 

I njegovu silovitu vojsku: 

Pobigoše k Sinju bijelomu; 

Al* je njima loša srića bila: 


Poljičani Turke pretekoše, 
Ter jim ljute klanjce zatvoriše: 
Kad u klanjac ulizoše Turci, 
IzSbusije udriše junaci. 


Prid njima je soko' ptica siva: 


Sivi soko" Pezeljić Dom Jure, 

I delija Tomičić Ivane, 

Od Poljicah kneže i viteže. 
Svi udriše jedino na Turke, 

Ter jim ruse odsicaju glave: 

Razgone jih po gori zelenoj, 

Kano vuci po planinam ovee. 


“Trijest i šest odsiječa glavah 


Svojom sabljom Pezeljić Dom Jure: 
Malo manje Tomičić Ivane, | 
Sikuć Turke oba pogiboše. 

Tu gospoda turska izgiboše: 
Devetnajest mladih buljumbišah, 
Do dva bega i dva alaj-bega, 
Ine vojske ni broja se nezna. 

Tri stotine živih uhvatiše, 
I četiri velika plemića: 
Mustaj-bega Babametovića, 
Čiaića i Barakovića. 

Uhvatiše i Filipovića, 

Murat-bega na glasu viteza, 
Dva pašina alaj-barjaktara, 
Šest čaušah i pet buljumbašah. 

Tu nebiše kneza ni viteza, 

Od Poljicah ni dolnjih ni gornjih, 
Koi turske neodsičč glave, | 
Svoju sablju nenapoji kčrvce. 

A1 evo ti veće čudo kažem, 
Pravo, brate, da ništa nelažem: 
Još i ženski tada mejdan biše, 
Kad u Docu Turci izgiboše. 


— 364 — 
Tu se: nadje Mare Žuljevića: Jednoga je kosorom posikla, 
Dva Turčina pogubila biše; - Drugoga je živa uhvatila: 
Tretjem' sveza ruke na opako, Nečudi se, dragi pobratime, 
Poveda ga k dvoru bijelomu. Poljičke su roda vilinjega. 
Druga biše sčrdca junačkoga, U Mosoru visokoj planini, 
Kano: majka Kraljevića Marka, Gdino teče vrutak vode hladne: 
Mlada Bare Leksića ljubovca, Onde sidi Vila zlatokrilka, 
Opošteni Poljičkinje mlađe. Od Mosora banica gospoja. 


K njoj dolaze Poljičkinje mlade, 
Ter na vodi bilo lice hlade: 
Njima pisma, zdravlje Milovanu, 
I njegovu pobri Radovanu. 


Slidi pisma tretja, osobita od vitez6vah poljičkih, koliko je koi 
glavah odsikao rata od Kandije i Morije. 


Nu poslušaj, dragi pobratime! “ Drugoga ti ja kažem. junaka: 
Što se sgodi još u staro vrime: Po imenu Sinovčića Marka, 
Bokolovi sivi izletiše, Iz Poljicah od sela Dubrave, 
U Poljica doli doletiše. Junaci ga brez pristanka slave; 

Lete jedni od Bosne ponosne, Jer je veće odnio mejd&nah, 
Drugi, pobre, od zemlje ungarske, Nego ima u godini d&nah: 
Ter saviše gnjizda sokolova Pod njim kćnjah poginulo biše 
U Poljicih više sinja mora. Četčrdeset, kako pero piše, 

Porodiše ptiće sokoliće: Bojak bijuć s carevim' delijam', 
Vitezove kano Ugričiće, U Kandiji dvadeset godinah. 
Koji caru puno dodijaše, Dužde Marku dade kavalirstvo, 
I njegovu zemlju porobiše. Za junačtvo još i generalstvo. 

Vitezove kažem po imenu, Sindvčiću, diko od Poljicah! - 

U njihovu junačkom plemenu: Na te plaču janjičari dica; 
Najpčrvoga Kružić Petra bana, Al te hvale latinska gospoda, 
Od Poljicah ruža izabrana, I junaci slavnoga naroda. 

Koi turske glave odsicaše, Tretjega ti još viteza kažem, 
Kad u Klišu gradu pribivaše: Po imenu Bobetić Stipana: 
Porodi se Kružić Petre bane, Od Poljicah kneza velikoga, 


U Zvečanju mistu izpod strane. Britku sablju dužda mletačkoga. 


=. = 
LJ 


— 365 —- 


Koi usve posiče Tur&kah: 
Kako kažu dvajest i četiri, 
Vojujući i bojak bijući 
Velikoga rata od Kandije. 

Al poslušaj Miloš Obilića, 

Po imenu Petra Kulišića: 
Od Poljicah vojvodu i kneza, 
Na oružju silnoga viteza. 

Trideset je glavah odsikao: 

U sve vrime što je vojevao, 
Najveće ih odsikao biše, 


Kad pod Gradcem Turci izgiboše. 


Nebi nigdi boja žestokoga 
Brez. viteza Kulišića Petra: > 
.Kad junaci rujno vino piju, 
Kulišića u pismi spominju. 
Peti biše Kulišić Tadija: 
Svu je tursku zemlju porobio, 
Od Vratara do grada Mostara, 


- Od Zagvozda sve do Imotskoga. 


Često junak na mejdan idjaše, 


Ter mejdane Turkom odnosaše: 


Svi mejdani Kulišić Tadije 
Sgodiše se rata od Kandije. 

Kažu meni zmaja ognjenoga, 
I krilaša roda junačkoga: 

Po imenu Čotića Jurišu, 
Poljičkoga kneza i vojvodu. 
Na njem zlatno krilo trepetjaše, 
Mejdandži-se košulja vijaše: 
Turke siče rata od Kandije 

Na vitezu dobru konju svomu. 
Posli smerti Čotića vojvode 

Od njegove mejdandži-košulje 

Paramenta bijaše skrojena, 

U svetoga Luke postavljena. 
Pavića je kolino veliko: 

To nemože zanikati nitko; 

Jer porodi mnoge vitezove, 

U Poljicih velike knezove, 


Koji Turkom puno dodijaše, 
I njihove glave odsicaše: 
Velikoga rata od Kandije 
Bihu oni silne mejdandžije. 
Jedan biše Pavića Juriša 
Silni junak kano Smiljaniću, 
Pod Klišom je glave odsicao, 
Kadno ga je Foskul uzimao. 
Drugi biše Pavić Dom Nikola 
Silni junak, zmija krilatica: 
Deset Tur4k' pogubio biše, 
Kad pod Gradcem Turci izgiboše. 
Tretji biše soko ptica siva, 
Milovan ga poznavaše živa: 
Po imenu Paviću Dom Jure 
Velikoga rata od Morije. 
Strašan puškar Dom Jure bijaše, 
Ter u kamiš zernom udariše, 
I pogubi trideset Turakah, _ 
Biše dika poljičkih junakah. 
Kažu starci kneza i plemića 
Od kolina Matijaševića: 
Imenom se Mate zovijaše, 
I on ruse glave odsicaše. 


Za njegovo veliko junačtvo 


Dužde Mati dada kavalirstvo, 
Koje vitez učinio biše, 
Kada Korner Novi uzimaše. 
Još.mi kažu starci od Poljicah 
Dva poljička kneza i viteza: 
Od Jelića roda i plemena, 
Al podavno u stara vrimena. 
Petar jedno, a Nikola drugo: 
Oba turske glave odsicaše, 
Svitle sablje kčrvce napojiše 
U početku rata od Kandije, 
Od ovoga bora .zelenoga, . 
Izadjoše i gospoda mnoga: 
Kolluneli i vojvode mlade, 
To jim dužde za junačtvo dade. 


— 366 — 


Još mi kažu na glasu plemića: 
Kneza Fraru Marijanovića, 

Iz Poljicah od sela Postinja ; 
Pivaj, pobre! ovo je istina. 

Silni junak i vojvoda biše, 

Berzi konjik, nemore se više: 
Često turske odsicaše glave 
Čestitoga rata od Kandije. 

Očituju mnoga svidočanstva 
Kneza Frane dila i junačtva: 
Pošteno je vazda vojevao, 

I pod Sinjem gradom poginuo. 

Al poslušaj, moj mili brajene! 
Da ti kažem zmiju i junaka: 
Po imenu Lozić Dom Ivana, 

U koga je ruka od mejdana. 
Kad Mletčani Kliš grad obsidoše, 
I na Dicmu Turke izsikoše, 
Šest je turskih odsikao gl4vah 
Svojom sabljom Lozić Dom Ivane. 

A sve vrime što je vojevao, 

On pogubi dvadeset Tur&kah: 
Tako starci od Poljica kažu, 
Viruj, brate, jer brade nelažu. 

Viteza je porodila majka, 

U Poljicih golema junaka: 
Od Kordića roda i plemena ; 
AP podavno u stara vrimena, 

Po imenu Poljičanin Marka: 
Pošteno je Marko vojevao, 

Još i turske glave odsicao 
Na jurišu Kliša bijeloga. 

Slava budi Bogu velikomu, 
Dobra sreća duždu mletačkomu: 
Svijene je gnjizdo sokolovo, 
Gdino raste stablo topolovo. 

U Zvečanju selu gizdavomu, 

Od starine, pobre, gospodskomu: 
U njemu se l&gu sokolići, 
Po imenu knezovi Martići. 


Koji bihu silne mejdandžije | 
Od Kandije rata i Morije: 
Tako kažu od Poljicah starci, 

JI ostali po svitu junaci. 

Jedan biše Martiću Matija: 

Siče Turke rata od Kandije, 
Dva je puta na mejdanu bio, 
Oba puta mejdan zadobio. 

Bi učinjen od Foskula bana , 

Za vladalca Kliša bila grada: 
To mu bane dade za junačtvo: 
Svitlo perje, od zlata medalje. 

Viteza je porodila majka, 

Dom Matiju Martića junaka: 
Šest je turskih gl4vah odsikao, 
Dva je sužnja živa uhvatio. 

Dužde njemu d4je za junačtvo: 


Sve na misec po dvajest duk4tah. 


I pravo je, jer je zadobio 
S britkom sabljom i desnice. rukom. 
Gergur Martić delija bijaše ; 
Jer na mejdan Turkom izlazaše, 
I posičč beg-Arapovića 
Na mejdanu, pobre, junačkomu. 


A što ti se čini, pobratime, 


Od viteza Martića Ivana? . 
Dvi je turske glave odsikao, 
I njihovu odoru odnio. | 
Još donese dva mača njihova, 
Oba mača jednoga kovača, 
Kojino se i sada nahode 
U bijelu dvoru Ivanovu. 
Na glasu je Martiću Gergure; 
Jer u četu junak odlazaše, 
I vitežke glave odsicaše ; 
Al' pogibe s Turcim bojak bijuć. 
Turke siče Martiću Matija 
* Pod Gabelom rata od Morije: 
Nečudi se, dragi pobratime! 
Martići su roda junačkoga. 


Božića je gospodsko kolino, . 
I junačko od starine bilo, 
Od njega se rodiše knezovi, 
U Poljicih silni vitezovi. 


Jedan biše, dragi pobratime: 


jure Božić junak od starine, 
Koi Turke pod mač okretjiše, 
Kad u Do'cu težko izgiboše. 
I uhvati dva zmaja ognjena: 
Sulagića i Arapovića; 
= Još odsiče na Studencih glavu 
Ibraimu mladu barjaktaru. 
Dokazuje Mosorkinja vila 
Ljutu zmiju Božić Mijovila, 
Barjaktara dužda mletačkoga, 
Qd Kandije rata velikoga: 
Da je ruse odsicao glave 


Pod Kandijom, pod bijelim gradom : 


To svidoče od zlata medalje, 
Koje mu je dužde darovao. 
Kada princip Novi uzimaše, 
Podaleko u Buci kotorskoj, 
Pava" Božić u tom boju biše, 
Ter junačke glave odsicaše. 
Viteza je porodila majka, 
Božić Marka golema junaka ; 
Jer posičč Hasan-Begovića, 
Ljutu zmiju kano Kraljevića. 
Druga rodi lava žestokoga: 
Po imenu Božića Gergura, 
Koi bile okčrvavi ruke 


Sikuć mlade pod Kandijom Turke. 


Na sablji je vojvodstvo dobio, 
Koje mu je dužde poklonio: 
Ovo bihu silni vitezovi, 

Od Božića plemena knezovi. 

Kaže vila silnoga viteza : 

Barić Marka, poljičkoga kneza, 
Junački je: Marko vojevao, 
I na moru Turke izsikao. | 


x — 367 — 


I sad mu je krilo pozlatjeno, 
I pančiri od suhoga. zlata: 
A na njima dvi zlatne medalje, 
Za junačtvo Marku darovane. 

Pust4 sablja Pezeljić Dom Jure | 
Sva je turskom kervcom polivena ; 
Jer posiče u Do'cu Turakah: 

= Trijest i šest carevih jun&kah. 

Još bi ih i veće posikao, 

. Da nebude tada poginuo 
S pobratimom Tomičić Ivanom 
Na početku rata od Morije. 

Kružića je pleme glasovito, 

U Poljicih puno ponosito: 
Od njega se bani porodiše, 
Koji tursku zemlju porobiše. 

Još i vitez pope Dom Matija, 

o Kružićević zmaje od dvi glave; 


x Jer je sablju k&rvce napojio 


Sikuć Turke“ rata od Morije. 
Ej delijo, Darmiću Dom Mijo! 
I ti jesi na mejdanu bio, 
Ter vitežke odsicao glave, 
Kad u Do'cu izgiboše Turci. 
I Roguljić pope Dom Tadija 
Četiri je glave odsikao: 
Tako kažu starci od Poljicah, 
A to znadu i malahna dica. 
Svitla sablja Maneničić Pavla 
SIČe Turke rata od Kandije: 
U četu je često odlazio, 
Roblje hvata', plino dogonio. 
Od njegova roda vitežkoga 
Izadjoše sileni junaci: 
Krunu brane dužda mletačkoga, 
To svidoče misnici i djaci. 
Kad u Do'cu izgiboše Turci, 
Tu se nadje Dragićević Mate: 
Silni junak, na glasu vojvoda, 
.Od našega slavnoga naroda. 


— 368 — 


Okervavi- do ramena ruke, , 
Sikuć mlade krajišnike Turke: 
Dada njemu dužde od Mletakah 
Mertvu platju po deset dukatah. 

I ovo je junak glasoviti, 

Knez i vitez puno ponositi : 
Po imenu Dragićević Ive, « 
Tri je turske odsikao glave. 

Još deliju kažu od mejdana: 

Po imenu Dragićević Jurja, 
Koi smačč silnoga junaka 
Na mejdanu, poštena mu majka! 

Sudjić Frane ljuta zmija biše, 
Kraljevića serdce imadiše : 
Kadgod Frane na vojšku idjaše, 

. Vazda tursku kčrvcu prolivaše. 

Ej delijo, Barnjićević Luka! 

Biše tvoja od mejdana ruka: 
Spominju te i danas junaci: 
Dalmatini još i Talijanci ; 

Jer si mnoge odsikao glave 
Pod Gabelom, i na veće mistah: 
Al i tvoja biše odsičena 
U Gabeli s Turcim bojak bijuć. 

Knez poljički Sušiću Nikola 
Biše junak rata od Kandije: 


Šest je turskih gl4vah odsikao, 


U Poljicih kadno izgiboše. 


I uhvati dva zmaja ognjena: 
Vazlagića i Barakovića. 
To se sgodi rata od Morije, 
Viruj, pobre, ovde laži nije. 
Nu poslušaj, što mi vila piše: 
Deset glavah odsikao biše, 
Po imenu Drageljiću Mijo, 
Knez poljički roda junačkoga. 
I uhvati zmaja žestokoga, 
Po plemenu Babametovića: 
Mustaj-bega od Kliša 'dizdara, 
Desno krilo Otmanović cara. 
Vitezove porodiše majke, 
U Poljicih na glasu junake: 
Jedan biše Žuljeviću Frane, 
Koi Turkom zadavaše rane; 
Drugi junak Žuljević Matija, 
Dva poljička kneza i viteza: 
Oba turske odsicaše glave, 
U Poljicih kadno izgiboše. 
Tri sokola porodila majka: 
Tri Skeića, tri mila brajena; 
Sva tri bihu serdca junačkoga ; 
Jer su sablje kčrvce napojili. 


X Dva brajena, dva Sladojevića, 


Učiniše veliko poštenje: 
Sikuć mlade careve delije 
Velikoga rata od Kandije. 


Može biti, da će se, tkogod naći, komu će mučno biti ova junačtva 


virovati; ali da promisli, što će reći vojska razbijena u tudjoj zemlji, u 
planinam strahovitim i klanjcim sasvim kerševitim, kako se tri puta 
dogodi vojsci turskoj u deržavi poljičkoj, nebi sumljio ni malo; pače bi 
po razlogu rekao, da jih nisu on'liko pogubili, koliko su mogli, budući 
ih iste žene sikle i vezale. Uzrok pak, što ih puno uteče, bi običajna: 
naših vojnikah lakomost, koji voliše s mertvih tilesinah sadirati odoru, 
nego ih do svčrhe tirati i sići, kakono čine oni, kada jim do ruke dodje. 
Sve gori rečene stvari svidoče njihova pisma, attestati generalah, 
perle, medalje, kolajne, krila, starci i mnogi redovnici. - 
Svidoci jesu ovi: Vojvoda Mate Šimunić od godištah osamdeset 
i devet. Knez Jakov Martić od godištah osamdeset i dva. Knez vojvoda 


— 369 — 


Tadija Čotić od “godištah osamdeset. 


Toma Makanović od godištah.de- 


vetdeset. Dom Nikola Dragićević, kurat od Ostervice, i kancelir, vikara 
od provincije, koi pisa svaka, što starci rekoše, i što je štio u pismih, 


“koja se u njihovih cčrkvah nahode. 


Mijovio Žuljević, knez i kancelir 


svitovnji od poljičke d&ržave. — Dom Ivan Maneničić, vikar provincije 
poljičke. Misto pečata f. Komu nebude smetati nenavidost, neće mu 


mučno biti virovati. 


Slidi pisma od vitezovah omiških. 


Da je komu poslušati bilo: 
Kako pjeva kneže Teovane 
U Omišu gradu bijelomu: 
Lipo slaže, ter junake kaže 

Vitezove dužda mletačkoga, 
Od Omiša grada bijeloga, 
Žestokoga rata od Kandije, 
Malo posli Beča i Morije. 

Imenuje Radoša Ivana, 

U Omišu zmaja od mejdana, : 
Koi turske glave odsicaše, 

U Kandiji kada vojevaše. 
Svidoči mu krilo pozlatjeno, 
I kolajne od suhoga zlata, 
Koje mu je dužde darovao 
Za njegovo veliko junačtvo. 

I za njime Kulišića Jurja, 

“I sokola od sinjega mora, 
Koi hvata šajke ormanice, 

. Siče Turke ni broja se nezna. 

Imadiše fuštu ormanicu, 

Malo manju od galije tanke, 
Sva joj kčšrma biše pozlatjena, 
I cčrljenom svilom pokrivena. 

Na njoj, pobre, zlatan fano biše, 
Koga druga fušta nejmadiše: 
Za zlamenje silnoga junaka, 


Takvu slavu primi od Mletakah. 


- 


Bi genera' od vojske harvatske, 
Arbanaške i hercegovačke, 

S njima Jure Turke razbijiše, 

I gradove mnoge uzimaše. 

Pjeva junak tretjega viteza, 

* Od kolina Nenadića kneza: 
Po imenu majora Miloša, 
Ljutu zmiju od grada Omiša, 

Koi turske glave odsicaše, 

U Kandiji kada vojevaše: _ 
To svidoče njegove dukale, 
I kolajne od suhoga zlata. 

Poslušajte, mladi krajišnici! 
Kako piva kneže Teovane: 
Mejdandžiju. od Omiša kaže, 
Po imenu Babulinkovića. 

Kako njemu bila knjiga dodje 
Od delije Vazlagić Alije, 

Na početku rata od Kandije 
Ovako je Tomi besidio: 

»Iužan bio, jadan -se rodio; 
Kako si se po gradu hvalio 
Prid gospodom od Omiša grada, 
Da ćeš Turke biti zaušnicam'. 

Ako jesi junak od poštenja, 
Izadji mi na mejdan junački _ 
U nedilju, koja dodje perva, . 
Pod Zakučje, gdi je mejdan stari.“ 

24 


-— 370 — 


Kada Tomi bfla knjiga dodje, 


Knjigu štije, a na nju se smije. 


Vele njemu omiška gospoda: 
»Koi aber bila knjiga kaže?“ 
Odgovara Babulin vojvoda: 
»Evo mene zove poturica, 
Po imenu Vazlagić Alija, 
Da mu idjem na mejdan junački.“ 
Gospoda su njemu besidila : 
»Nehod* tamo, Babulinkoviću! 
Alija je silni mejdandžija, 
I dosad je mejdan odnosio; 
A ti eto jesi ostario, 
Ostario i još ohronuo: 
Izgubit' ćeš glavu na mejdanu, 
I poštenje omiških jun&kah.“ 
Ali veli Babulin vojvoda: 
»Jsa ću poći,.ako ću nedoći, 
Čini mi se, omiška gospodo! 
Da mi sčrdce nije ostarilo.“ 
Pak uzimlje sinka za divera, 
Ter se vozi uz Cetinu hladnu. 
Kad li junak pod Zakučje dodje; 
Ali Turčin po mejdanu šeta. 
Za zdravlje se lipo upitaše, 
Pak odstupi jedan od drugoga, 
Ter se svitlim mačim udariše; 
Al' Babulin stari vitez biše. 
U serdce je Ture udario, 
Rusu mu je glavu odsikao, 
Ter je nosi niz Cetinu hladnu, 
Pak je metje gradu na bedene. 
Još delija drugi mejdan kaže 
Od viteza Petra Bačeljića: 
Iz Omiša silnoga junaka, 
Podaleko u Buci kotorskoj. 
Idje momče iz vojske careve, 
Pak zavika iza svega glasa: 
»Nije | koga porodila majka 
Od sve vojske dužda mletačkoga, 


Da m' izadje na mejdan junački ?“ 
To je.čuo Bačeljiću Petre, 
Skočio se na noge vitežke, 
Pak izadje na mejdan junački. 

S brijetkim' se mačim udariše; 
AT Bačeljić bolji junak biše: 
Turčinu je glavu odsikao, 

Ter je d4je banu generalu. 
A on njemu krilo i kolajnu, 
I pravo je, jer je zadobio; 
A na polju, gdi je mejdan bio, 
Vitezovi bor su usađili. 

Za junaka lipu uspomenu, 

I njegovu sriću na mejdanu: : 
Bor zeleni i sad se nahodi 
U vitežkoj -Buci od Kotora. 

Ej delijo, Marinović Ive, 

Od starine vitežko kolino! 
Tvoja svitla od bedrice ćorda 
Turske se je napojila kčrvce 

Bojak bijuć rata od Morije, 

Oko' Gradca u gornjem Primorju, 
I osvoji svu Neretvu mutnu 
Do Gabele grada bijeloga. 

Ter za tvoje veliko junačtvo 
Dužde tebi dada kavalirstvo: 
Svitlo krilo, od zlata kolajne. 
Ej viteže, pokojna ti duša! 

Soko' biše Marinović Petre ; 

Jer uhvati tursku ormanicu, 
U Levantu na sinjemu moru 
Vrime rata Beča bijeloga. 

Svoje bile okčrvavi ruke 
Sikuć mlade po džemiji Turke: 
AL je i on tada pogibao 
Sikuć Turke na sinjemu moru. 

Vitez biše Desković Antune 
Ognjenoga rata od Morije, 
Djemiju je tursku osvojio, 

I sve Turke pod mač okrenuo. 


— 371 — 


Nelažu mu duždeve dukale, 
Dvi kolajne i medalje zlatne, 
Koje su mu bile darovane 
Od našega dužda za junačtvo. 

Pivaj, pobre, junačka je dika, 
Viteza ti kažem i vojnika: 
Po imenu Desković Stipana, 
Od Omiša bijeloga grada. 

Pošteno je Stipe vojevao 


Prid junacim mladim krajišnicim: 


Svitlu sablju kčrvce napojio 
Velikoga rata od Morije. 
Nebijaše grada na krajini, 
Koga nije uzet' pomogao: 
To svidoči Korner generale, 
I dukale dužda mletačkoga. 
Pivaju se dva orla kerstaša: 
Dva kerstaša oba iz Omiša, 


Da su tursku zemlju porobili, 


I pošteno vazda vojevali. 
Jedan biše Pavišiću Frane, 

Od vojnikah mladjan kapetane, 

Gospodičić od Omiša grada, 

Koino se Vulas zove sada. 
Pomoga' je Kliš grad uzimati, 

I na Turke juriše činiti: 

Od grada je vatru otvorio, 

Ter je beden pčrvi osvojio. 
Metje barjak gradu na bedene 

Privedroga dužda mletačkoga: 

Iz grada ga stine udarahu; 


Al mu smertnih ranah nedavahu. 


Kada mlade izsikoše Turke 


Nasrid Dicma više Kliša grada: 


Tu se nadje Pavišiću Frane, 
Ter junačke odsicaše glave. 

Koliko je dužde Mletčanine 
Osvojio bijelih grad6vah, 
Svakoga je uzet" pomogao, 
I vitežki vazda vojevao. 


Drugi biše mladjan kapetane, 
Sin rodjeni Pavišića Frane: 


. Julijan se imenom zoviše, 


Bolji junak od babajka biše. 
Njemu biše dato za junačtvo, 

Od krajine sinjske kollunelstvo, 

Prid junacim na vojsku idjaše, 
Često tursku krajinu robljaše. 
Kad u “Grabu izsikoše Turke 

Krajišnici od Cetine ravne, 

I on ruse glave odsicAše: * 

To svidoči Korner generale. 
On pomože& Novi osvojiti, 

Sinj bijeli i druge gradove: 

Pod Novim ga rane dopadoše 

Bojak bijuć i grad uzimljući. 
Ako li: mi virovat" nećete, 

Upitajte Korner generala: 

Kazat' će vam generale bane: 

Što učini vitez Julijane. 
Leti soko' k gradu Imotskomu : 

Po imenu Perinović Ive, 

I opali varoš oko' grada: 

To se sgodi rata malenoga. 
Imotu je bilu obsidnuo 

Prija vojske dužda mletačkoga: 

A kad dodje vojska principova, 

Ter Imotu poče uzimati, 
Na juriš je pčrvi udario 

Prid junacim mladim krajišnicim, 

Pod njime je konjic poginuo, 

A njega su rane dopadnuje. 
AL je Ive sčrdca junačkoga: 

Rane zavi, a na juriš tčrče, 

Opošteni dužda mletačkoga 

Na uzetju grada Imotskoga. 
Njemu bane za junačtvo dije: . 

Dvi kolajne od suhoga zlata; 

Jer nebiše beržega konjika - 

U Turčina, ni u kaurina. 

*% 


— 372 — 


Biše vitez Biličiću Frane, 
Gospodičić od Omiša grada: 
Junački je puno vojevao 


Od mladosti do švoje starosti. > 


Vojvodstvo je na sablji dobio 
Vojujući, kervcu prolijući : 
Potvčrdjuju Franina junačtva 


Gener4lah mnogili svidočanstva. 


Veliko je pleme Zrinovića, 
Nije manje ni Despotorića, 
Člasovita od Omiša kneza, 
Od starine po izbor viteza. 

Od njega ge rodiše vojnici, 
Vojevode i berzi konjici: 
Pošteno su vazda vojevali, 
Vitezovi na oružju zvali. 


Vičenco se jedan zovijaše, 
U španjolskoj vojsci vojeviše : 
Za njegovo veliko junačtvo 
Kralj mu Filip dadč kavalirstvo. 
Gospodstvo je na sablji debio; 
Vice-kralj je u Ihdijam bio: 
To je slava harvatskih vojvodah, 
Još i svega slavnoga naroda. 
Oprostite, omiška gospođo! 
Kojino ste krilo principovo: 
Sve vas želim zvati po imenu; 
Al bi pisma odveć duga bila. 
A čuli ste, gdi vlasi pivaju': 
» Duga pisma nije nikom" draga.“ 
Ako li ti ugodna nebude, | 
Čini bolje, široko je polje. 


Ako budeš junak od starine, 
Koi pravi jezik posiduje: | 
Bit' će pisma. draga i ugodna: 
Ako 1 nisi, bit" će ti nemila. 


Slidi broj ofMficijalah omiških, koji su bili od rata kandijan- 
skoga do dneva današnjega. 


Metjem, moj štioče, na svitlost rečenpga grada officijale, ne za drugo, 
nego za ukazati svitu slovinskomu veliku ljubav našega privedroga dužda, 
s kojom nadaruje svoje podložnike;- premda nisu od njegova naroda, ni 
jezika. I neka svak? može doći u poznanje, da budući toliki officiri i 
vladaoci izašli iz jednoga malahna grada, koliko ih ima biti iz grad6vah 
velikih, i ost4lih dčrživah po Dalmaciji. 


* 


Rata kandijanskoga. 


Knez Marko Sinovčić, genera' od oružja, silni junak, starinom 
Poljičanin. 
Kolluneo Đesković, rečeni Arbanasović. 


— 373 — 


Knez Nikola Jelić, major od batalje, i vladalac.od sve vojske 
harvatske, starinom od Poljicah. . | | 
Vojvoda Jure Jelić, silni junak, bi sužanj u Carigradu. 

Vojvoda Agustin Jelić, posičen pod Vojnicom. 

Vojvoda Petar Jelić, posičen u Moriji. 
Vojvoda Vičenco Jelić. ' 
Vojvoda Jerolim Jelić. 
Vojvoda Ivan Jelić, 

Vojvoda Stipan Jelić. 


Ovi se svi rodiše u Omišu, ali su starinom knezovi poljički: 


Kavalir i major od batalje, Ivan Radoš. 

Knez Miloš Nenadić, major od batalje. 

Knez Bartuo Nenadić, kavalir i vojvoda. 

Kavalir Tadija. Kulišić, vitez i mejdandžija, pogibe pod Gradiškom. 
Starinom je knez poljički. 

Vojvoda Frane Pavišič. 

Serdar Petar Kulišić. Starinom Poljičanin. 


Rata bečkoga. 


Vojvoda Gašpar Marćelić. 
Vojvoda Petar Bačelić, mejdandžija. 
Vojvoda Toma Babulinković, mejdandžija. 
Veliki vitez Jure Kulišić, vladalac od sve vojske dalmatinske. 
Vojvoda Ivan Kulišić. 
Vojvoda Jure Kulišić. 
- Vojvoda Ante Kulišić, starinom Poljičanin, rodjen u Omišu. 
Vojvoda od konjikah: Ivan Nenadić. 
Vojvoda od konjikah: Luka Nenadić. 
. > Vojvoda od konjikah : Frane Nenadić. 
Vojvoda od konjikah: Miloš Nenadić. 
. Vojvoda Pava? Jerčić. 


— 8574 — 


Vojvoda Gašpar Marijanović. | 
Vojvoda Janko Marijanović, starinom su knezovi poljički. 
Vojvoda Frane Marijanović. 

Vojvoda Ive Stipančić. 

Kolluneo Marin Marinović. 

Kolluneo Petar Marinović. 

Vojvoda Petar Marinović. 

Kolluneo Nikola Marijanović. 


Kavalir i sopraintendente od Neretve, Ivan Marinović. 


Stipan Deskojević , rečeni furioz sopraintendente i vladalac od 


krajišnikah zadvarskih. 


Tenente kolluneo Antun Deskoević, rečeni furioz. 
Vojvoda Julijan Pavišić i kolluneo od krajišnikah sinjskih. 
Tenente kolluneo Frane Frančeski, rečeni Zamariić. Ovi na mej- | 


danu posičč u Levantu Arapa mejdandžiju. 


Španje, 


* Vojvoda drugi Antun Desković, Furiozi. 


Vojvoda Ivan Pistić. . _ 
Vojvoda Matij Cvitanović. 
Vojvoda Gčrgur Cvitanović. 

Vojvoda Frane Cvitanović. 

Vojvoda Julio Jelić. 

Vojvoda Nikola Jelić. 

Knez vojvoda Jure. Karalipeo Despotović. 
Knez Don Vičenco Karalipeo Despotović bi na službi kralja od | 
učinjen kavalir ,di Kalatrava“ rečen, pak vice-kralj od Indijah. 


Rata maloga i posli. 


Sopraintendente od Zadvarja, Ivan Desković, Furioz. - 
Sopraintendente od Vergorca, Tome Furioz. | 
Stipan Desković, sopraintendente od Zadvarja. 
Ivan Desković, kolluneo imotski. 

Jure Desković, sargente major. 

Vojvoda Jure Desković. 

Vojvoda Joze Desković. 

Vojvoda Antun Desković. 

Vojvoda Petar Dešković. 


— 375 — 
Knez Pava' Despotović Karalipeo, governatur od oružja. 

Knez kolluneo Petar Jelić. 

Knez Jure Jelić, sargente major. 

Knez drugi Petar Jelić, sargente major. 

Ivan Frančeski Perinović, kolluneo i vladalac od Zagvozda i Župe. 

Vojvoda Frane Perinović. 

Sargente major Lovre Radoš. 

Vojvoda Petar Arbanasović. 

Vojvoda Ivan Kulišić. 

Vojvoda Jere Marćelić, 

Vojvoda Ante Zamariić. 

Vojvoda Jure Grubišić. 

Vojvoda Petar Pistić. | 

Vojvoda Jakov Biličić. o, ; 

Vojvoda Jere Cvitanović.  - \ 

Vojvoda Ivan Bučić. . 

Vojvoda Mate Todorović. 

Vojvoda Stipan Jakšić. 

Vojvoda Frane Biličić. 

Rati nesrićni uzrok su vazda bili od razasutja, ne samo od kraljestvah, 
banovinah i grad6ćvah; nego .li i od gospodskih kućah i plemćnah, ter 
bižeći po tudjim dčržavam, izgube ne samo imanja i gospodstva, nego 
lijošter i vlastito ime od svoga plemena. U Dalmaciju iz Ungarije 
mnoga gospoda jesu dobigla rad uzroka rečenoga, kakono gospoda Pistići, 
koji se u gradu Omišu nahode, i ostali mnogi. Pistića kuća bi velika u 
Ungariji, i gospodska, od koje izadjoše knezovi i vladaoci od gradovah ; 
pače od istih vlastiti gospodari u vrime kraljah ungarskih, kako se nahodi 
u njegovim kartam. I ovo metjem za jednu priprostitu uspomenu od | 
rečenoga plemena gospodskoga. 

Vojvode u stara vrimena zvali su se duke, oliti hercezi veliki, 
kakono vojvoda Janko, Kosarić Stipan, i ostali. Ovde ja imenujuć voj- 
vode nerazumim duke, ni hercege; nego kapetane od sold&4tah platjenih 
toliko pišacah, koliko konjikah: tako jih po Dalmaciji zovu. 


— 376 — 


Slidi kratko govorenje od sedam plemećnahsgospodskih , koja 
se nahode u mistu Rogoznici, starinom Gorici blizu Omiša. 


U vrime kralja Bele dodjose u rečeno misto iz Ungarije ovi plemići: 

Dikličić, prozvan Kuzmanić. 

Rubnić, pridivkom Kne»ović. 

Davidović, rečeni Marušić. 

Blažević, prozvan Kardišić. 

Mikulić, prozvan Alaburić. 

Vojineo, rečeni Dom Lučić. 

Radić, koi onde pridivka nejma. 

Plemena imenovana imadoše mnoga privilegija u stara vrimena 
od kraljah ungarskih, bosanskih i od privedroga principa mletačkoga. 
Takodjer i od bana Frangipana, koje budući kratko,. metjem na svitlost: 

»Nos Xansa Frangipani, Veljae, Senjae, Modrusii, 
Cetinae, Klissae, Almissae-et Dalmatiae Comes, Banus 
Croatiae.“ 

, Cuicumque ad & quem hae nostrae pervenerint, significamus, qua- 
tenus nos promisimus, et promittimus Nobilibus viris Rogoznapis, subditis 
nostris, nos eos conservaturos in eorum veris, et antiquis bonis, juribus, 
et libertatibus, quibus soliti fuerant vivere, ad hoc ut ipsi denuo revocent 
fratres suos, qui alibi reperiuntur, vel alio discesserant, ad eorum bona 
haereditaria, ad nostram obedientiam, et antiquam libertatem, et juridi- 
cam patriam.. Et tam his, qui ad praesens reperiuntur, libertas, justitia, 
et jus libertatis. Et ideo ad majus robur has nostras litteras patentes 
sub nostro sigillo concessimus. Anno Domini millesimo, quadringentesimo, 
trigesimo sexto. Datum Almissae 30. mensis Martii.“ 

Da se rečena diploma razumi od ono sedam plemćnah imeno- 
vanih, premda niki cića nehirne nenavidosti to. nerazume, poznat' ćete 
iz ovoga kratka terminaciona, koi slidi: 

»Noi Marin Antonio Cavalli, per la Serenissima 
Repubblica di Venezia, Pr ovveditor Generale: in Dalmazia, 
ed Albania.“ 

» Constando dalli esami, e prove date nelle Cancellarie della 
Brazza, e d' Almissa, che discendono veramente da' Nobili Famiglie di 
Rogoznicza le Case Rubnić detti Knezović; Blažević detti Kardišić; Kuz- | 
manić detti Boroević; Davidović detti Marušić; Voineo detti Dom Lučić; 
Mikulić detti Alaburić, i Radić: devonsi anco per giustizia li stessi com- 
prendere nel numero di quelle Famiglie Nobili di Poiza, che dalla pub- 


- 
a 


— 377 — 


blica munificenža al tempo della loro dedizione furono privilegiati; coll? 
autorita pertanto del Generalato nostro ed in vigor delle presenti ordi- 
niamo, e determiniamo, che come tali le Famiglie sudette, non debbano 
soggiacere alle fazioni con li Villici, ma esser considerati come Famiglie 


Nobili della Provinzia di Poiza. 


Tanto dovra esser inviolabilmente ese- 


guito ec. Spalato li 14. Luglio 1740. — Marin Antonio Cavalli Provve- 


ditor Generale. 


Slidi pisma vitezovah zadvarskih. 


Dva bumbula svu noć pripivaše . 


U Zadvarju gradu na kamenu: 


Knez Predoje iz Kotara ravna, 
I Stanoje od Neretve mutne. 
Zapjevaše pjesmu od jun&kah, 
Zadvar&nah mladih vitezćvah: 
Kako Turkom glave odsicaše, 
I carevu zemlju porobiše. 
Sve delije kažu po imenu: 
Najpčrvoga mlada kavalira, 
Od Zadvarja Kosora serdara, 
Ljutu zmiju rata od Morije. 
Da je često na mejdan hodio, 
Na mejdanu glave odsicao: 
Četerdeset posičč Tur&kah, 


Sve po izbor najboljih junakah. 


Dužde njemu dadč kavalirstvo 

< Za njegovo. veliko junačtvo, 
I za kalpak krilo pozlatjeno, 
Dvi kolajne i medalje zlatne. 

Serdar Bajo silni junak biše, 
Starinom se Kostojević piše: 
Dvanajest je gl4vah odsikao, | 
Puno veće živih uhvatio. 

Svidoče mu od zlata medalje, 


I serdarstvo zadvarske krajine, 


Koje biše na sablji dobio. 
Rata Beča grada i Morije. 


Soko' sivi Tavra: harambaša. 
Od malena sela Žeževice: 
Šest je turskih gl4vah odsikao, 
I principu Zadvarje pridao. 

To svidoče starci krajišnici, | 
I medalje od suhoga zlata, 
Kojeno je gleda' Milovane, 
Kad je-on'da skoro prolazio. 

Vitežki se dva bumbula slažu, 
Ter i druge još junake kažu: 
Od Zadvarja Mursel harambašu, 
Opošteni svu krajinu našu; 

Jer je tursku zemlju porobio, 

S krajišnicim roblje dovodio, 
Još i turske odsicaše glave 
Ognjenoga rata od Morije. 

Još nam kažu tri.silna junaka, 
Kojino se neboje Tur&kah: 
Sva tri turske glave odsicaše, - 
I pošteno vazda vojevaše. 

Jedan biše Raulj harambaša, 
Drugi, pobre, Čoriću Gšrgure ; 
A tretji je Popoviću Jure, 

Tri junaka i sva tri jednaka. 

Pave Burić na glasu bijaše, 
Turke siče, robje dovodjaše: 
Ništa manje, Petkoviću Marko, 
I delija Supuković Jure. 


— 378 — 


Sva tri često u četu idjahu, 
Od Imote roblje dovodjahu: 
-Sva tri ruse odsicaše glave, 


Ter se i sad od jun&kah slave. 


Spomenuše zmije od mejdana: 
Po imenu Zerića Ivana, 
I viteza Santrića Matija, 
Da su ruse glave odsicali, 
Od Morije rata velikoga. 


Junačko je selo Žeževica: 
U njemu se sivi soko rodi, 
Po imenu Popoviću Petre, 
Od. starine roda vitežkoga. 


U četu je često odlazio, 
Krajišnike Turke pogubio, 
Za junačtvo: imade sčrdarstvo, 
I medalje od suhoga zlata. 

Ej viteže Omarčenoviću, 
Od starine Radošević Marko! 
Tvoja svitla sablja demiškinja 
Turske se je napojila kčrvce. 

Kada Marko u četu idjaše, 
Često tursko robje dovodjaše: 
Junak biše Radošević Marko, 


Malo manji neg? vojvoda Janko. 


Delija se pjeva od mejdana,. 
Po imenu Bekavac Nikola: 
Starinom se Sekulović zvaše, 
I on turske glave odsjeciše. 


I ovo je lipa dika naša, 
Od Zadvarja silni harambaša: 
Po imenu Petrović Ivane, 
Od starine roda orlovića, 


Koi zemlju porobi carevu, 
Još i turske odsijeca glave, 
I sada je starac od mejdana 
.U životu od sto godin' d&nah. 


Dokazuju starci krajišnici, 
Barjaktara Bekavca Jurišu: 
Da je tursku zemlju porobio, 
Svitlu sablju kšrvce. napojio. 


Drugoga još barjaktara kažu, 
Dva bumbula, ter se lipo slažu: 
Ljutu zmiju Petković Tadiju, 
Da je smaka' odžu i kadiju. 


I uhvati sužnja Alibega, 
Ter ga vodi k dvoru bijelomu: 
I sad mu se dževerdan nahodi 
U bijelu dvoru Petkovića. 


Krajišnici! vi najbolje znate, 
Što učini Smilojević Mate, 
Harambaša zadvarske krajine, 
Silni junak biše od starine. 
Prid junacin na vojsku idjaše, 
Roblje vodi, glave odsicaše, 
I pogubi zmaja ognjenoga: 
Barjaktara od Županjca grada, 
Po imenu Overušić Muju. 


Dvi se zmije čuju od starine, 
Harambaše zadvarske krajine: 
Jedan biše Biskupović Marko, 
A drugi je Bubalović Mate. | 


Oba turske odsicaše glave, 
Od Mostara dovodiše roblje, 
Vojevaše rata malenoga 
Pod barjakom dužda mletačkoga. 


Mate Karzić u četu idjaše, . 
I junački vazda vojevaše: 
Tursko plino biše zaplinio, 
Svitlu sablju kčrvce napojio. 


Na glasu je Vukušiću Lovre, | 
Sivi soko? i Deliiću Pavle: 
Obadva su lipo vojevali, . 

I obadva glave odsicali. 


Ništa manje Kekez Mijovile, 
I delija Zuzule Ilija: 
Svi su ovi serdca Smiljanića, | 
A desnice Rade Miletića. 


Još imade na glasu jun&kah | 


Od zadvarske po izbor krajine: 
AP jih više pjevati nemogu ; 
Jerbo sam ti težko obolio 


Od starosti i druge žalosti, 
Skitajuć se od grada do grada, 
Od nemila, brate, do nedraga: 
Vami pjesma, a meni što Bog d&4. 


Slidi pisma od vitez6vah dčržave imotske. : 


Jmotski se bili na kamenu, 
Kano labud na vodi studenoj: 
U njemu se zmije porodiše, 
Koji tursku zemlju porobiše. 

“X Odbigoše cara silenoga, 
Doletiše k moru u Primorje 
Pod krioce dužda mletačkoga, 
Od Kandije rata ognjenoga. 

Često idju k gradu imotskomu, 
Jade d&4ju caru čestitomu: 
Kolju zmije Turke krajišnike, 
Hercegovce pišce i konjike. 

Ljute zmije po imenu kažem, 


Sve krilaše zmaje od dvi glave: 


Najpčrvoga Kumbatović fratra, 
Koi turske odsicaše glave, 
I porobi imotsku krajinu, 
Bili varoš oko' Imotskoga, - 
Roblje: hvata ni broja se nezna, 
Ter ga vodi na skelu makarsku. 
A za njime Veića Juraša, 
Od uskćkah biše harambaša: 
Svu je tursku zemlju porobio, 
Dvajest i šest gl4vah odsikao. 
Robi, pali sela i varoše, , 
Sužnje vodi, tursko plino goni: 
Biše Juraš silni mejdandžija. 
Velikoga rata od Kandije. 


Od njega se sivi soko'“rodi: 
Po imenu Veić Matijašu,' 
Često ruse glave odsicaše, 
Bolji junak od babajka biše. 


Al ga biše dopalo sužanjstvo, 
Ma ćeš čuti njegovo junačtvo: | 

“ Vežu njemu ruke na opako 
Mostarani glasoviti Turci. 


Stavljaju ga u tamnicu tamnu, 
Da nevidi sunca ni miseca: 
K njemu idju age: od Mostara, 
Da ga cine i pitaju blago. 


Kada ih je sužanj ugledao, 
Pokloni se do zemljice cčrne: 
Pak izvadi dva dukata zlatna, 
Ter jih d4je straži od tamnice. 


Tiho mu je Mate besidio: 
»Podji, brate, tako bio zdravo, 
Donesi mi vina i šerbeta, 

Da napojim moje gospodare.“ 


Privari se straža od tamnice, 
Donese mu vina trolitnjega, 
I rakije od devet godinah, 
Museleza i djuzel-šerbeta. 


“x 


Piše Turci.od podne do mraka: 
Kada li se dobro ponapiše, 
Veli njima Veiću Matija: 
»Odvežite bile ruke moje, 
Neka mogu s vami vino piti.“ 

Bijele mu odvezaše ruke, 

Do po'noći s njime vino piše, 
Vino piše, ter se i opiše, 
Svi pospaše kano i poklani. 


Al' nespava Veiću Matija, 


Već jih kolje kano bile janjce: 


Pak otvori od tamnice vrata, 
I utečč, vesela. mu majka! 


Na glasu je silni harambaša, 
Po imenu Lekiću Juriša: 
Krajinu je tursku porobio, 

I trideset glavah odsikao. 

Nebijaše žeštjega junaka 

Od uskoka Lekića Juriše: 

Od njega su pisme i popivke, 

I u kolu lipe poskočnice. 

| Viteza je porodila majka, 

Po imenu Sovićanin Marka: 

Od uskćkah biše harambaša, 

Hvali njega sva krajina naša; 


Jer u četu često odlazaše, | 
Od Imote plino dogonjaše, 
Turke hvata i odsica glave 
Velikoga rata od Kandije. 


Junak biše Ožegović Luka, 
U njega je od mejdana ruka: 
Nigda Luka s čete neidjaše, 
Da junačke glave nenošaše. 

To svidoče Turci krajišnici: 
Vergorčani, a i Ljubušani. 
Kad junaci goricom putuju, 
Često Luku u pismi spominju. 


— 380 — 


AT da ti je čuti, pobratime! | 
Što govore careve delije: 

» Nitko nami veće nedodija, , 
Što sileni Pavlinović Mate. 

Turke sičč, naše bule hvata, 

- Ter jih vodi na more duždevo: 
Za nje prima groše i dukate, 
I medalje junačko zlamenje. 

U njega je puška Talijanka, 

A desnica Sibinjanin Janka: 
Kada pušci živi oganj daje, 
Jednog" smira, a po dva padaju. 

Sve porobi Broćno do Mostara, 
Do Blagaja i do Počitelja: 
Plino goni, mlado roblje vodi 
Ssvojim pobrom Miletića Radom.“ 

Biše Mate dika od jun&kah, 
Dvadeset je posika' Tur&kah: 
To se sgodi rata od Morije, 
Kadno bihu na svitu, delije. 

Da je komu pogledati bilo 
Ljutu zmiju Petra Markonjića: 
U njega su oči sokolove, 

A desnica Miloš Obilića. 

Često idje na Bosnu ponosnu, 
Vodi roblje na skelu makarsku, 
Ter prodaje Turke u Latine, 

I lijepe bule i kadune. 

Ni to Petru dosta nebijaše, 

Već junačke glave odsicaše:| 
To svidoče starci od krajine, 
Da bijaše junak od starine. 

A najveće pisme i popivke, 
Kojeno se od njega pivaju:  . 
Junak biše Petre Markonjiću, 
Ognjenoga rata od Kandije. 

Kad Senjani Župu: porobiše 
Do Prološca i do Imotskoga, 
Dva bogata sela opališe: 
Runoviće i selo Zmijavce. 


— 381 — 


Dosta oni plina zapliniše, 

I lijepa roblja zarobiše: 
Divojakah mladih neudanih, , 
I ditićah prija neženjenih. 

Kada li se natrag povratiše, 
Senjanom je loša srića bila: 
Za njima se četa otisnula, 

Dvi stotine od Župe delijah. 

Prid njima je Mitar harambaša, 
Od Radića roda i plemena: 
Dostigoše senjske vitezove 
Kod Zagvozda, mista vilinjega. 

Na Senjane juriš učiniše, 

Ter jih k sinju moru potiraše: 
Oteše jim plino zaplinjeno, 
I lijepo roblje zarobljeno. 

Mnogo rusih gl4vah odsikoše, 

I zdravo se. natrag povratiše 
Pivajući i popivajući, 
- Vino pijuć, kolo igrajući. 

A1 poslušaj, dragi pobratime! 
Što govori Ive Senjanine: 
Nitko meni veće nedodija, 

Što- zeleni Gudelj harambaša. 

Na njem bihu zelene haljine, 

Ter ga zato Gudeljem prozvaše, 
I od tada, dragi pobratime! 
Radići se Gudelji prozvaše. | 

Kada Turci težko izgiboše . 

Pod Zadvarjem rata od Morije, - 
Tada turske glave odsicaše 
Karlo Gudelj, alfir od krajine. - 

Njemu bane svitlo perje daje, 
Zlatan pčrsten na desnicu ruku, 
Koino se i sada nahodi 
U Radića popa kanonika. 

Kada Turci Tribinj osvojiše, 

U tom gradu Toma Gudelj biše, 
Mladjan alfir Lučić kollunela, 
Od Primorja mista kamenoga. 


P2 


U ruke se Turkom nepridšje, 
Već uteče kroz carevu vojsku, 
Noseć golu u desnici ćordu, 

A u livoj alaj zelen barjak. 

Čudila se sva vojska careva, 
Gledajući mlada Hercegovca: 
Nitko njega dočekat" nesmide, 
I utečč kroz carevu vojsku. 

A što ti se čini, pobratime, 

Od junaka Piljević vojvode ? 
Na moru je Turke izsikao, 
Ormanice ognjem sažegao. 

I posiče trideset Tur&kah ; 

Ali primi sedamdeset r4nah: 
Liva mu je ruka odsičena, 
Desnom turske glave odsicaše. 

Njemu dužde mertvu platju daje: 
Sve na misec po trijest duk4tah; 
Jer izsiče careve delije. 

Neka, pobre, poštena mu majka! 

U Zagvozdu ljutu zmiju kažu, 

Po imenu Tomića Stipana: 

Od Zagvozda na glasu serdara, 
Koi robi Broćno do Mostara. 
Još i ravno Duvno do Županjca, 
Roblje hvata, a glave odsica, 
Nelažu mu od zlata kolajne, 

“ I medalje junačko zlamenje. 

Al da ti je, brate, poslušati, | 
Što govori Tokmanović Mujo: 
Evo ima dvi godine danah, 

Da vojujem i da bojak bijem. 

Na vojsci sam vazda srićan bio: 
Sedam suž4nj' jesam uhvatio, 

Nit ću živit", niti ću umriti, 
Dok osmoga neuhvatim sužnja. 

Al neprodje ni nedilja d4nah, 
Sritoše se dvi čete ognjene: 
Turska jedna, akerštjanskadruga, 
Ter se silne čete udariše. 


— 382 — 


Turska četa pridobila biše, 
Ter potira mlade krajišnike: 
U toj četi Tokmanović biše, 
Uhvatiti sužnja nastojaše. 

I potira silnoga junaka, 

Po imenu Grubišić Stipana: 
Kada li je podaleko bilo, Pošteno je vazda vojevao, 
Dočeka ga Grubišić Stipane. Vitežki je glave odsicao. ' 
Starinom je od Bosne ponosne, 

I gospodar od Radne: vafoša: 

To svidoče bosanske diplome, 

Koje dadč Tverdkoviću kralje 

Mladu Radi Vladmirović knezu. 


Uhvati ga za bijelu ruku, 
Ter ga metje na pleća junačka: 
Odnese ga k dvoru bijelomu. 
To ti hvala Tokmanović Mujo! 
Junak biše Lovrinčević Ive 
Ognjenoga rata od Kandije: 


Slidi pisma od vitezovah vergorskih. 
Na Turke je juriš učinio, 
I četiri glave odsikao, 
Ter jih tira uz primorske stine 
Do Bilića visoke planine. 
Opet idje do malo dan&kah 
Pod Vergorae čekati Tur4kah: 


Svijeno je gnjizdo sokolovo, 

: Od starine biše hercegovo: 
I sada se vidi na kamenu, 
: Vergorac se zove po. imenu. 

U njemu se legu sokolovi, “ 
Junaci se zovu principovi, 


Koji tursku zemlju porobiše, 
Ljubuškomu vrata zatvoriše. 
Po imenu kažem krajišnike, 
Vergorčane na glasu vojnike: 
Najpčrvoga Radu Miletića, 
Na oružju Marka Kraljevića. 
Junak biše od malo godinah, - 
Slušaj,. pobre, ovo je istina: 
On učaše škulu u fratarah, 
To bijaše u vrimena stara. 
Kad li naglo udariše Turci 


Na manastir kano marki vuci: 


Neće Rade škule, ni bukvice, 
Već povadi sablju od bedrice. 


Što željaše, to je dočekao: 
Petnajest je glavah odsikao. 
Nekti više služiti fratarah, 
Vojnici ga čine za serdarg: 
Prid njima je Rado vojevao, 
Sto je rusih gl4vah odsikao 
Sve po izbor agah i spahijah, 
Alaj-bćgah i silnih kadijah, 
Kapet4nah i mladih serdarah, 
Buljubašah, alaj-barjaktarah: 
Od njega su pisme i popivke, 
.U kolu ga pivaju divojke: 
Već se takvi nerođi delija 
U Včrgorcu, ni okolo njega. 


Na glasu su do dva Jelavića, 
Koji siku Turke Ljubušane, 
Mostarane i Počiteljane, 
Gabeljane i Nevesinjane. 
Jedan biše Jelaviću Petre, 
A drugi je Jelaviću Pavle: 
Puškom biju kano Cernogorci, 
Sabljom siku kano i Ungarci. 
Biše Petar posika' Tur&kah: 
Dvajest i' pet po izbor jun&kah ; 
Malo manje Pava? jih posiče, 
Ter se lipo Vžrgorčani diče. 
Deliju ti kažem od mejdana, 
Po imenu Markotić Antuna: 
Koi često u četu idjaše; 
Ljubušanom rane zadavaše. 
I pogubi zmaja žestokoga, 
Po imenu Mesiović Luku: 
Desno krilo cara čestitoga, 
Sve uzdanje grada ljubuškoga. 
Dokazuju dva orla kerstaša, 
Ter jih slavi sva krajina naša: 
U Vergorcu do dva Vidovića, 
Desnice su bana Zrinovića. 
Obadva su roblje dovodili, 
Obadva su glave odsicali: 
Ustrašiše Turke krajišnike, 
Ljubušane na glasu vojnike. 
Silni junak Borovac Nikola, 
Imadiše serdce od sokola: 
Robi sela i turske varoše, 
Plino goni, mlado roblje vodi. 
I njegova tri mila brajena, 
U Večrgorcu gradu odgojena: 
Sva četiri glave odsicaše, 
Četujući bratja izgiboše. 
Herceg Jakov ljata zmija biše; 
Jer vitežki vazda vojevaše: 
Tako kažu od Vergorca starci, 
I ostali mladi krajišnici. 


383 — 


Tko uhvati Zidonju Memeda ? 
Uhvati ga herceže Jakove, 

I pogubi tri Turčina mlada 
Blizu bila ljubuškoga grada. 

Viteza mi kažu krajišnici, 

Po imenu Petra Barišića: 
Od starine roda Jeličića, 
Barjaktara Rade Miletića, 

Da bijaše junak na krajini, 
Kano Gerčić u ravnoj Cetini: 
Dvanajest je glavah odsikao, 
A još veće živih uhvatio. 

Dvi aždaje porodiše majke 
U Kozici, selu junačkomu: 
Dvi delije do dva Ravilića, 
Od starine roda Bogetića. 

Jure jedno, Ivanda je drugo, 
Od včrgorske po izbor krajine: 
Oba s Radom u četu idjahu, 
Oba turske glave odsic&hu. 

Kadno Turci težko izgiboše 
Nasrid C&rna izpod Ljubuškoga: 
Tu bijahu do dva Ravilića, 
Po četiri glave odsikoše. 

Ivanda se u pismi spominje, 
Pridivkom se Tepčević nazivlje: 
Biše junak serdca Smiljanića, 
A desnice. Vuka Mandušića, 

Ponosi se selo Zavojane ; 

Jer porodi zmiju od dvi glave: 
Po imenu Cernobor Filipa, 
Koi žive Turke proždir&še 

Velikoga rata od Kandije, - 
Tako kažu starci od krajine: 
Harambaša od uskćkah biše, 
Viruj, pobre, tako pero piše. 

Još ti kažem Ivu Vuičića, 

I deliju kano Ugričića: 
Često junak u četu idjAše, 
Ljubušanom glave odsicaše. 


1 


* 


_ 384 — 


Na glasu su tri delije mlade, 
Koji ruse odsicaše glave: 
Od kolina, pobre, Pervanova, 
A u vrime rata od Morije. 

Jedan biše Pečrvane Ilija, 

Na krajini vitez i delija: 
Nikolica drugi se zoviše; 


Toma Pervan tretjem' ime biše. 


Sva tri bihu sileni junaci, 
Kako kažu krajišnici starci, 
Vojevaše, roblje dovodiše, 
Britke ćorde kčrvce napojiše. 

Pohvali se odža barjaktare: 


Da će iznit barjak na Včrgorac. 


U za' čas se po se pohvalio, 
Terlin mu je glavu odsikao. 
Nebiše ga iz puške ubio, 


Nego skopjem podV&rgorcem grad. 


I sada je perje pozlatjeno 

Za junačtvo Juri darovano. “ 

Tursko momče biše silovito, | 
Prid junacim puno ponosito: 
Imenom se Konjodža zoviše, 
K Vergorcu se često zalitjaše. 


Ali mu je loša srića bila: 
Posičč ga junak od krajine, 
Po imenu Marine Pčrvane, . 
Nasrid Cerna blizu Ljubuškoga. 

Leti soko' doli u Primorje 
Od Mostara grada bijeloga, 

U početku .rata od Kandije, 
Po imenu Katiću Ivane. 

Od uskokah biše harambaša: 

S Kulišićem u četu idjaše, 
Tursku zemlju nemilo robljaše, 
Još i ruse odsicaše glave. 

Zmija biše Began Fra Stipane, 
Od Vergorca_.grada bijeloga, 
Puškom bije kano Jelaviću, 
Sabljom siče kano Miletiću. 

Ah moj Bože, čuda velikoga! 

Tko pogubi zmaja žestokoga, 
Od bijela ljdbuškoga grada, 
Po imenu Kosarić Ameta? 

Pogubi ga momče golobrado, 

“Po imenu Nosić dite mlado, 
Od petnajest i manje godina', 
Viruj, brate! prava_.je istina! 


. Slidi pisma od vitezovah primorskih. 


Primorje je misto ponosito; 
Od starine jer je vilenito: 
A Makarska gnjizdo sokolovo, 
Ukraj sinja mora savijeno. 
U-njemu se zmije porodiše, , 


Koje Turkom puno nahudiše, | 


Ter se zovu mladi Klarevići, 

Od starine knezovi Kačići. 
Od Kandije rata četovahu, 

Od Imote roblje dovodjahu: 

Svuda jesu oni vojevali, 

Još i turske glave odsicali. 


Još porodi ptića sokolića, . 
Po imenu Matu Pavlovića: 
Od starine plemića i kneza, | 
Na oružju po izbor viteza. 
Prid junacim vojvoda bijaše, 
Često s njima glave odsicaAše, 
Vojeva' je rata od Kandije 
Prid. delijam' primorske krajine. 
Kliš je bili uzet" pomogao, 
I pod njime glave odsicao: 
Vojvode se od njega rodiše, 
Koji tursku zemlju porobiše. 


Kolluneli, mladi barjaktari, 

. U Makarskoj vitezovi stari, 
Koji jesu svuda vojevali, 

I gradove bile uzimali. 

Na glasu je Kardum harambaša, 
Od uskćkah i od Makar&4nah: 
Svu je tursku zemlju ustrašio, 
Turke sikuć, mlado roblje vodeć. 

Kad bi koi Turčin bolovao, 
Ovako bi u snu govorio: 
»Branite me, mila bratjo moja! 
Posiče me Kardum harambaša.“ 

Rusendić je roda junačkoga 
Od Makarske grada bijeloga, 
Po imenu Miloše vojvoda, 
Koga slave latinska gospoda; 

Jer pogubi silnoga junaka, 

. Po imenu Musagić Ameta: | 
I uhvati Ibru Vlahovića, = - 

: Ljutu zmiju kano Bakotića. 

Tko pogubi Karalić Memeda? 
Pogubi ga Rusendić Miloše. 
Tko uhvati Arsinović Muju? 
Uhvati ga Rusendić Miloše. 

Tko pogubi Dizdarević Muju? | 
Pogubi ga Rusendić Miloše, 
Tko pogubi Kuloglić Memeda?' 
Pogubi ga Rusendić Miloše. 

Tko pogubi Sarića Ajdara? 
Pogubi ga Rusendić Miloše. 
Tko li ovo virovati neće, 

Neka štije Rusendića karte. 

Vitez biše Kačiću Juriša, 

Od Makarske grada bijeloga: 
Knez na glasu, primorski vojvoda, 
U početku rata od Kandije. 

Ode s vojskom k Klišu bijelomu: 
Pomoć- dati duždu mletačkomu, 
Vitežki se Jure. podnosaše, 

Ter pod Klišom glave odsicaše. 


PA 


— 385 — 


Pivaju se pisme i popivke 
Od junaka Rusendića Jurja, 
I mladoga Batine hajduka; 
Jer jim biše od mejdana ruka. 


Oba turske glave odsicaše, 
Od Imote roblje dovodiše: 
Vitezovi bihu od starine 
Žestokoga rata od Kandije. 


Na glasu su dva mila brajena, 
Dva brajena, dva Martinčevića: 
Kada oni u četu idjihu, 

Vazda turske glave odsic&hu, 

Ter se tuže Turci krajišnici: 
Nitko nami veće nedodija, 

Što dva brata, dva Martinčevića, 
Od Makarske grada ukraj mora. 


Evo, pobre, sile i junaka: 
Po imenu Ivana Komara, 
Koi Turkom na mejdan idjaše, 
Na mejdanu glave odsicaše. 


Od njega ti veće čudo kažem: 
Kad na mejdan izlazaše Turkom, 
Ljube njemu noge i kolina, 
Da se prodje 4lah i mejdana. 


I sada se to pleme nahodi 
Naverh Brača ukraj sinja mora, 
Gdino bihu težke mejdandžije, 
I uskoci rata od Kandije. 


Pivaj, pobre, junačka je dika, 
Deliju ti kažem i vojnika: 
Po imenu Gruju Grubišića, 
I viteza kano Ugričića, 

Koi često u četu idjaše, 
Roblje vodi, glave odsicaše, 
I uhvati zmaja žestokoga, 
Ažalića mlada Mamu-agu, 
Kapetana grada ljubuškoga. 

25 


— 386 — 


Rodi majka golema junaka: 
Po imenu Buseljić Gšrgura, 
U Tučepi selu malenomu, 
U Primorju mistu kamenomu. 
Harambaša od vojnikah biše, 
On u četu često dolazaše: 
Krajinu je tursku porobio, 
Još i ruse glave odsicao. 
Junaci ga u pismi spominju, 
Kada gorom zelenom putuju: 
Slavit' će se vazda od jun&kah, 
I u kolu još od divoj4kah. 
Ej delijo, Sajinović Marko! 
Od malena sela Kotišine: 
Tebi dužde dadč za junačtvo 


Od Primorja lijepo sčrdarstvo ; | 


jer vitežki jesi vojevao, 

Još i turske glave odsicao, | 
Od Kandije rata i Morije 
Marka i sad spominju delije. 

Viteza je porodila majka: 

.Po imenu Vojinića Marka, 
U Tučepi selu malenomu, 
Slavu dada duždu mletačkomu. 

Vitežki je Marko vojeva9, 

. Svitlu sablju kčrvce napojio: 
To .se sgodi rata od Kandije, 
Kadno bihu na svitu delije. 

Zmaja kažu i sokoličića: 

Od Makarske Dujma Nikolića, 
Pobratima Lekića Juriše, 
Od uskćkah mlada harambaše. 

S Lekićem je u četu hodio, | 
I tursku je zemlju porobio: 
Od Imote roblje dovodiše, 
Oba turske glave odsicaše. 

Vojevaše rata od Kandije: 

Tako kažu starci od krajine; 
Nebijaše boja, ni mejdana, 
Brez viteza Nikolića Dujma. 


Na glasu je Galiot Ivane, ' 
Starinom se Medvidović zvaše, 
Ljuta zmija, silni mejdandžija, 
Velikoga rata od Kandije. 

On na mejdan Turkom izlazaše 
Pod Kozicu, gdino i Tomica: 
Junački se Ivan podnosaše ; 
Jer mejdane_Turkom ođnos4še. 

U pismi se spominje delija, 

Da je tursku zemlju porobio, 
Još i ruse glave odsicao, 
Po imenu Vranješević Gergo: 

Od junaka biše harambaša, 

Često Gšrgo u četu idjaše, 
Plino goni, tursko roblje vodi, 
Od Kandije rata žestokoga. 

Serdar biše Vodanović Mijo 
Od Uskćkah i od Primor4cah: 
Prid junacim na vojsku idjaše, 
Od Kandije rata i Morije. 

Vitežki je svuda vojevao, 

Još i turske glave odsicao: 
Junaci ga u pismi spominju, 
Kad goricom zelenom putuju. 

Devčića je pleme glasovito, 

U Podgori puno ponosito; 
Jer porodi sive sokolove, 

Na oružju snažne vitezove: 

Jedan biše Marko. kollunele 
Ognjenoga rata od Kandije: 
Vitežki je Marko vojevao, 
Svojom sabljom glave odsicao. 

U busiji Turkom zasidaše, 

Iz busije na nje udaraše, 
Razgoni jih po gori zelenoj, 
Ter jih kolje kano male janjce. 

Mnoge glave odsjekao biše; 

AP i njega Turci uhvatiše, 
Pak mu vele: poturči se Marko! 
-Bit' ćeš veći neg? vojvoda Janko. 


— 387 — 


Pi 


Na to se je Marko nasmijao, 
Ter je njima tiho besidio: 
»Neću potčrt zakona čistoga 
Za sve blago cara čestitoga.“ 

Kada njega Turci razumiše, 
Vitežku mu glavu odsikoše 

“ U bijelu gradu Sarajevu. — * 
Ej viteže! pokojna ti duša. 

“Drugi biše mladjah kapetane, 
Po imenu Devčiću Stipane: 
Nebi gori junak od babajka, 
Od viteza kollunela Marka. 

Generali ovo svidočiše, 

Ter medalje njima pokloniše, 
Svitlo perje, od zlata kolajne, 


Prid junacim da jim je poštenje. 


Igrane je selo ponosito, 
Ponosito, ter je glasovito; 
.Jer porodi ptića sokolića: 

Po imenu Deli-Markovića. 

" Slave njega latinska gospoda 
I delije našega naroda ; 

Jer bijaše Deli-Markoviću : 
Na oružju drugi Kraljeviću. 
Kadagodir na vojsku idjaše, | 
Vazda turske glave odsicAše: 
Već se takvi nerodi vojvoda _ 
Od Primorja mista kamenoga! 

Zmija biše Zale iz Igrane, 
.Koino se čuje na sve strane: 
Biše serdar rata od Kandije, 
I delija, pobre, od starine. 

. Soko' biše Tomica vojvoda, 

Od Igrane sela malenoga: 

Koi često na mejdan idjaše, 

Ter mejdane Turkom odnosaše. 
Ako želiš znati, pobratime! 

Od koga je Zale iz Igrane, 

I Tomica na glasu vojvoda? | 


Poslušaj me, kazat' ću ti pravo: 


Oni jesu roda Antičića, 
Od kolina, pobre, junačkoga, 
Od koga su bili kapetani, 
Kolluneli i mladi sčrdari. 
Dokazuje s Bijokove vila 
Od Dračnicah mlada Vukušića: 
Da je turske glave odsicao, 
U početku rata od Kandije. 
I drugoga još viteza kaže: 
Po imenu Nikolu Alača, 
Kollunela platjenih vojnikah ; 
Pivaj, pobre, to je naša dika. 
Gospodstvo je na sablji dobio, 
A nije ga za novce kupio: 
Okervavi svoje bile ruke, 
Po Levantu sikuć mlade Turke. 
Ponosi se selo Živogošte, — * 


< Gdi porodi golema junaka: 


Po imenu Perića Gčrgura, 
A pridivkom Deranju. hajduka. 
Od vojnikah biše harambaša, 
Ter u četu često odlazaše, 
I na mejdan Turkom izlazaše ; 
Jer od mača biše mejdandžija. 
Junaci su Ljubičići bili 
Od starine, pobratime mili! 
- I gospoda od Ljubinja grada, 
S kojim sada Otmanović vlada. 
Ivica se jedan zovijaše, 
Od Kandije rata vojevaše, 
Koi mnoge posiječe Turke, 
I bijele okčrvavi ruke. 
On porodi sive sokolove, 
U Primorju silne vitezove, 
Ter se zovu sad Ivićevići, 
I junaci kano Ugričići. 
Petar jedan, a Nikola drugi, 
I njihova bratja i rodjaci, 
Svikolici glave odsicaše,. 
Od Vergorca roblje dovodiše. 
* 


— 388 — 


Od njihova strica rodjenoga, 

Po imenu Ivičević Pavla, 
Pivaju se pjesme i popjevke ; 
Jer je sjeka' krajišnike Turke. 

Bakan biše serdca junačkoga, 

I njegova dva mila brajena: 
Brane krunu dužda mletačkoga, 
Ljubičića bijahu plemena. 

Od Morije rata četovaše, 

I junačke glave odsicaše: 
Nečudi se, dragi pobratime! . 
Junačko je pleme Ljubičića. - 

. Od njega su i sad barjaktari, 
Kolluneli, mladi kapetani, 

U junačkom mistu Dečrveniku, 
Milovanu viruj duhovniku. 

Što bi reka', dragi pobratime! 
Od junaka Burića Jakova? 
On izsičč Turke Vergorčane, 
I osveti pobratima svoga, 

Po imenu Ožegović Luku, 

A u vrime rata od Kandije: 
To svidoči pisma davorija, | 
Koju piva sva Hercegovina. 

Zaostrog je selo ponosito, 

Više mora u gornjem Primorju; 
Jer porodi na glasu junake, 
Vitezove na oružju jake. | 

Jedan biše Filipe vojvoda, 

Od kolina Matutinovića: 
A starinom .od Križojevića, 
Silni vojnik i delija stara. 

Drugi biše Križojević Ive, 
Koi turske odsicaše glave, 
Na Utovu i na veće mistah, 
A u vrime rata nialenoga. 

Tretji biše Bulat harambaša, 
Glasni junak, lipa dika naša, 
Koi često u četu idjaše 
Prid junacim rata od Morije. 


P_i | 
——————————_—W——m—m=mo a 


\ 


Krajinu je tursku porobio, 
Sedam rusih glavah odsikao, 
Pod Dulcinjem i na veće mistah: 
Tako kažu starci od Primorja. 


Nu poslušaj, dragi pobratime! 
Što učini Vuinčević Jure:: 
Alfirstvo je na sablji dobio, 
Sikuć mlade turske haramije 
S Pletikosom na sinjemu moru. 


Podaca je više sinja mora, 
Više mora, u gornjem Primorju, 
U Podaci ljuta zmija biše: 
Po imenu Viskoviću Mijo. 
Imadiše fuštu ormanicu ; 
Jer je bio na moru vojvoda, 
Punokrat je Turke izsikao 
S pobratimom Deli-Markovićem. 


Vitez biše Barišić Nikola, 
Od Kačića roda i plemena: 
On izsičč Turke Gabeljane, 
Malo posli mlade Ljubušane. 


To svidoči bane generale, 
I njegovo krilo pozlatjeno, 
Kojeno se«i sada nalazi 
U bijelu dvoru Barišića. 


Kažu starci Stipu Buklijaša, 
Od Podace biše harambaša: 
U njega su od zlata medalje, 
Za junačtvo bihu darovane. 


Brist je, pobre, selo vilenito, . 
Podaleko u gornjem Primorju ; 
Jer porodi mlade vitezove, 
Od Kačića kolina knezove. 


Jedan biše Žarković Šimune, 
Silni junak, na Blasu vojvoda: 
Na moru je Turke izsikao, 
Ormanice ognjem sažegao. 


\ 


— 389 —_ 


Drugi biše Miošić Gčrgure, 
Silni vitez rata od Kandije: 
Pošteno je vazda vojevao, 
Još i ruse glave odsicao. 

On pogubi dva zmaja ognjena: 
Više Gradca Asana Babića; 
Ukraj bile kule od Igrane. 
Barjaktara Sarića Omera. 

Tretji biše Miošić Ivane, 


Od vojnikah mladjan kapetane: 


Tri je turske glave odsikao 


U Bunini, pod Včrgorcem gradom. 


Da nebude tada poginuo, 

I još bi ih veće pogubio ; 

AP pogibč od dvajest godinah, 

U početku rata od Morije. 
Slipct njega uz gusle pivaju, 

I junaci kad gorom putuju: 
Bolji junak od babajka biše, 

Viruj, pobre, zlatno pero piše. 
Četvarti je Aleksić Matija, 

Vojevaše rata od Morije: 

Sikuć Turke okčrvavi ruke 

Pod bijelom kulom Jurićevom. 
U Lavčanju kažu vitezove, 

Od Kačića kolina knezove: 

Jedan biše Jurićević kneže, 

Po imenu Radoš kapetane. 
Drugi biše Stipiću Nikola, 

A tretji je Pekiću Tadija: 

Siku oni Turke Gabeljane 

Velikoga rata od Kandije. 
Svidoče im perle pozlatjene, 

Od principa za junačtvo dane; 

Jer pošteno vazda vojevaše,. 

Svoje sablje kčrvce napojiše. 
Četvčrti je Jurić kapetane, . 

Od Primorja kneže i viteže: 

Kad pod Gradcem Turke izsikoše, 

Sedam gl4vah odsikao biše. 


\ 


Malo manje Bartulovič Niko 
Pod bijelom kulom Jurićevom: 


- " U Gabeli i na veće mistah 


Vojujući i bojak bijući. 

Još ti kažem vuka žestokoga, 
Od Lavčanja sela malenoga: 
Po imenu Bilasa Matija, ' 
Od starine roda junačkoga. 

On na mejdan Turkom izlaziše 
Pod Kozicu, gđino i Tomica, 


Ter mejdane Turkom odnosaše . , * 


Velikoga rata od Kandije. 
Bolji junak Cvitko Bilas biše, 

Kako kažu duždeve dukale ; 

Jer osvoji kulu od Norina, 

I izsiče Turke Gabeljane. 
Rodi majka golema junaka 

U Baćini selu malenomu: 

Po imenu Tomašević Matu, 

Od jun4kah mlada harambašu. 


“Koi često na vojsku idjaše 


Prid junacim svojim vitezoviin, 

JOŠ i ruse glave odsicaše 

Pod Dulcinjem, p. bijelim gradom. 
Kaže pismo Vasiljević Petra, 

Od starine Bogopankovića: 

Da nebiše takvog' mejdandžije 

Na početku rata od Kandije. 

Robi zemlju cara čestitoga 
Pod barjakom dužda mletačkoga: 
S junacim je u četu hodio, 

I junačke glave odsicao. 

Al pogiba s Turcim bojak bijuć 
U Podgori, selu junačkomu: 
To se sgodi rata od Kandije, 
Kadno svuda bihu mejdandžije. 

Silni junak u Baćini biše, 
Starinom se Bogunović piše: 

A pridivkom Damiću Gergure, 
“Sivi soko" rata od Morije. 


— 390 — 


S Bilasom je kulu osvojio 
Kod Norina u Neretvi mutnoj, 
Ter izsičč Turke Gabeljane: 
To svidoče duždeve dukale. | 


Na glasu je i Lovreta fratar, 
Od malena sela Kotišine; 
Jer u četu vazda odlazaše, 
Roblje hvata, glave odsicaše. 


Kad Zadvarje naši osvojiše, 
Izpod grada Turke iztiraše, 
Najpčrvi je na Turke udrio, 
I najpčrvi glavu odsikao. 


Slidi pisma od vitezovah neretvanskih. 


Teče voda posrid polja ravna: 
Neretva se prozivlje od davna, 
To je polje dugo i široko, 
Jedva bi ga preletio soko. 

Od Gabele do kule Norina, 

Od Norina doli do Mladina: 
Po njem stari bijahu gradovi, 
I sad jim se gledaju zidovi. 

Vid bijeli poglavica biše 

* Od Neretve, kako pero piše: 
Malo manji od Rima bijaše, 
Slavni kralji u njem pribivaše. 

Rimske vojske podanj' dolažahu ; 
AP osvojit" njega nemogiihu ; 
Jer u njemu bijahu junaci, 

To svidoče mudri Talijanci. 

Ciceron jih uzdiže i hvali, 

Da junaci vazda su se zvali: 
Svu su gerčku zemlju porobili, 
Na moru su vitezovi bili. 

Od njih svitli izadjoše bani,- 

I knezovi na krajini zvani, 
Koji puno godin? voje vaše, . 
Saracene Turke izsikoše. 

Bojak biše s dužđom od Mlet&kah 
Puno litah i puno dan&kah: > 
Najposli se oni podložiše, 
Mletačkomu duždu pokloniše. 


Pod barjakom dužda mletačkoga 
Bihu oni serdca junačkoga : 
Carevu su zemlju porobili, 
Krajišnike Turke pogubili. 

Vitezove kažem po imenu: 
Najpčrvoga Novković Nikolu, 
Ljutu zmiju, na glasu viteza, 
Kavalira od Neretve mutne: 

Prid junacim na vojsku idjaše, 
Često turske glave odsicAše: 
Nebijaše boja, ni mejdana, 
Brez viteza Novković Nikole. 

Njemu dužde dada za junačtvo 
Od Neretve lipo kavalirstvo, 
Svitlo krilo, od zlata kolajne, 
Kojeno su vitežko zlamenje. 

Još ti kažem lava žestokoga: 
Po imenu Sentić Matijaša, 

I njegova tri mila brajena, 
U Neretvi lipo odgojena. 

Sva četiri glave odsicaše, 

I carevu zemlju porobiše, 
Sardari su, pobre, od starine, 
I gospoda od Neretve mutne. 

Viteza je porodila majka, 

Po imenu Knežića Milinka: 
Sedam gl&vah odsikao biše- 
Pod Gabelom na ograšju pčrvom. 


Čuda kažu od Kadijevića, 
. I Veića vojevode Vuka: 
Da vitežki jesu vojevali, 
I junačke glave odsicali. 

Knežić Vuče i on Turke tuče, 
Serdar biše od Neretve mutne: 
Robi tursku zemlju do Mostara, 
Do Blagaja i do Počitelja. 

Plino goni, tursko roblje vodi, 
Bojak bije, a odsica glave 
Pod barjakom dužda mletačkoga. 
Knežići su roda junačkoga! 

Lipo ti je selo Metkoviće, 

U njemu je zmaje od dvi glave: 
Po imenu Raić harambaša, 
Pivaj, pobre, to je dika naša! 

On je s Turcim vazda bojak bio, 
I njihovu zemlju porobio, 

> Mnoge ruse glave odsikao, 
Svitlu sablju kčrvce napojio. 

. Drugi biše Luciću Ilija, 

Mčrki vuče, na glasu vojvoda. 
Koliko je gl4vah odsikao, 
I sestricah u cčrno zavio! 

Kazat će ti Turci Ljubušani, 
Mostarani i Počiteljani, 
Tribinjani i Nevesinjani, 
Vitezovi na krajini zvani. 

Što bi reka', dragi pobratime! 
Koi nosiš od junaka ime: 
Kakav biše Talajić Šimune, 
Od krajine mladjan kapetane? 

Ono zmija na krajini biše, 

Koja žive Turke proždiraše: — 
Svu je tursku zemlju porobio, 
Svitlu sablju kčrvce napojio. 

Da je komu poslušati bilo, 

Što govore dva Turčina mlada, 
Dva Tukura Počiteljanina, 
U početku rata malenoga: 


t 


391 — 


Cad 


.»Na glasu je Arste harambaša, 


Jeličića roda i plemena: 
Veće će nam Arste dodijati, 
Nego drugih trideset jun&kah. 


Na sami je dvore sagradio, 
Sjutra će mu Božić osvanuti: 
Bit" će doma s diecomisljubovcom, 
Lasno ćemo njega pogubiti.“ 

Pak se skaču na noge junačke, 

Ter golemu četu sakupiše: 
Pet stotinah mladih krajišnikah, 
Pak odoše do Arstina dvora. 


Prija zore Turci udariše, 
Od dvora mu otvoriše vrata, 
Pak u dvore bile ulizoše, 
Na dobro mu Božić nazivaše. 


Odgovara Arste harambaša: 
» Vira moja, dva Tukura mlada! 
Nit je meni, nit je vami danas. 
Pak povadi sablju okovanu, 
I posičč dva Tukura mlada. 


Kroz Turke je juriš učinio, 
Četiri je smčrtno ob-ranio: \ 
Al' ga mnoge puške udariše, 
Ter ga sc&rnom zemljom sastaviše: 
Ej delijo, pokojna ti duša! 

Kažu starci Miška Miletića, 

Ter ga hvale kano Kraljevića: 
U njega je sablja demiškinja, 
Turske se je napojila kčrvce. 

U Komlenu, pobre, Miletića 

Sčrdce biše kano Jankovića: 
Često Komlen u četu idjaše, 
Još i ruse glave odsicaše. 

Junak biše Vlahović Matija; 

Jer je sablju k&rvce napojio: 
Vitežki je Mate vojevao 
Od Morije rata žestokoga. 


— 392 — 


Da je turske glave odsicao, 
Svidoči mu perje pozlatjeno, 
Koje mu je bane darovao 
Za junačtvo, poštena mu majka! 

Tri junaka kažu krajišnika: 
Glavinića i Čupića Marka, 

A tretjega Franu Banožića, 
Sva tri bihu serdca Obilića; 

Jer vitežki sva tri vojevaše, 
Britke sablje kčrvce napojiše: 
Krajinu su tursku porobili, 
Često tursko plino zaplinili. 

Dokazuju iz gorice vuka: 

. Po imenu Matija hajduka, 
I viteza Blaža Nikolića, 
Ter jih slave kano Kraljevića ; 

Jer su oba glave odsicali, 

. T od Sto'ca roblje dovodili: 
«Tako kažu starci od krajine, 
I junaci, pobre, od starine. 

Ponosi se sablja Žarkovića, 
Kano 'mladog' Rade Miletića; 
Jer je turske kčrvce napojena, 
Tomu nije ni puno vrimena. 

Kažu starci ptića sokolića: 
Harambašu Gergurinovića, 
Vjera moja, na glasu junaka, 
Po imenu silenoga Marka: 

A od Brista sela malenoga, | 
Robi zemlju cara silenoga: 
Junački je Marko vojevao, 

1 četiri glave odsikao. 


Zmija biše Turčin Smail-aga, 
Od bijela Počitelja grada; 
Ali mu je zaludu junačtvo: 
Uhvati ga Žderić kapetane, 
Po imenu Hercegovac Frane. 


Junak biše Marojević Marko, 
Od malena sela Pasičine, 
A u vrime rata od Morije, 
Tako kažu stare mejdandžije. 


Kad udriše vitezovi Turci 
Na bijelu kulu od Podace, 
Tu bijaše Marojević Marko: 
Kulu brani, a odsica glave. | 


Boško Biliš junak od krajine, 
Siče Turke rata od Morije: 


. Opošteni mlade krajišnike 


S britkom sabljom i desnic. rukom. 


Kažu starci 'Sarića Matija, 
Da bijaše junak od Neretve; 
Jer je sablju kčrvce napojio, 
I pošteno vazda vojevao. 


Još deliju kažu od mejdana, 
Ljutu zmiju, žestokoga lava: 
Po imenu Lalića Nikolu, - 
Od malena sela Metkovića. 


Junački je s Turcim bojak bio, 
I četiri glave odsikao: 
Nečudi se, dragi pobratime ! 
Lalići su roda junačkoga. 


Još mi kažu dva siva sokola, 
Koji turske odsicaše glave, 
Britke sablje napojiše kervce: - 
Jedan biše Babiću Jakove, 
A drugi je Dražiću Ilija. 


2393 — 


Slidi pisma od uskokah hercegovačkih, koji uskočiše pod krilo 
principovo, niki rata od Kandije, a niki rata bečkoga, i svoerhu 
tužbe, koju čine Turci na iste uskoke svomu caru. 


Knjigu pišu Turci Mostarani, 
Ljubušani i Počiteljani, 

Ter 'je šalju k bilu Carigradu, 
A na ruke cara čestitoga: 

»Sultan care, mili gospodare! 

Oli neznaš, ol? nehaješ za nas: 
Sokelovi sivi poletiše, 

Na duždevo more odletiše. 
Pobigoše Vlasi u Latine, 

> Hercegovci na glasu junaci, 
Koji s nami u četu idjahu, 

I kaurske glave odsic&hu. 

Bor ubio dva papaza fratra, 

A od Križa bila manastira: 
Knezovića i Marinovića ; 

. Jer iraju tvoju podigoše, 

Ter nam ljute rane zadavaju, 
Brez pristanka na nas udaraju: 
Pohvataše momke i divojke, 
Naše bile zapliniše ovce. 

Nije noći, ni bijela danka, 

Da mi s njima bojak nebijemo : 
U džamijam klanjat' nesmijemo, 
Po zakonu abdest uzimati. 

: Nejma, Care! majke ni ljubovce, 
Koja nije u cčrno zavita: 

-Na krajini nejmade junaka, 
Koga nisu rane dopadnule. 

Sa svih strinah na nas udaraju, 
Ter nam težke jade zadavaju: 
Od Neretve Novković Nikola, 
Desno krilo dužda mletačkoga, 

I delija Bebić Matijašu, 

Koi robi svu krajinu našu, 
I. pohvata momke i divojke, 
Naše lipe bule i kadune, 


Ter jih d4je duždu mletačkormu, 
A on njemu groše i dukate, 
I kolajnu od suhoga zlata, 

“Koja valja sto bilih duk4tah. 

Ima Bebić silne harambaše, 
Koji nami puno dodijaše: 
Talajića i Batinovića, | 

I deliju Gčrgurinovića. 

Ljutu zmiju Vladmirović Jurja, 
Barjaktara dužda mletačkoga, 
Jeličića zmaja ognjenoga, | 
I Žderića izpod Ljubuškoga. 

Ovo jesu na glasu junaci, 

Po imenu mladi Bebinovci: 
Koji nami puno dodijaše, | 
I krajinu našu porobiše. 

Od Vergorca na nas udaraju: 
Krajišnici mladi Vergorčani, 
Kakve nami jade zadavaju, 
Nek ti znadu naši Ljubušani. 

Prid njima su dva orla kčrstaša: 
Sčrdar Rado težka muka naša, 
I Jelavić silni harambaša, 
Boji ga se sva krajina naša. 

Kažemo ti ostale glavare, 

Koji nami dodijaše, Care! 
Aničića i Ivinovića, 
Još Franića i Miočevića. 

Ovo jesu mladi kapetani, 
Hercegovci na krajini zvani, 
Koji tvoju zemlju porobiše, 
Ljubuškomu vrata zatvoriše. 

Od zapada na nas udaraju, 
Ter nam ljute rane zadavaju: 
Merki vuci od Župe hajduci, 
Vjera turska! na glasu junaci. 


— 394 — 


A imadu tri mlada serdara, 
Neboje se još ni tebe cara: 
Budalića i Marašovića, 

I viteza Tomića Stipana. 

Ovi nami puno dodijaše, 

Do Mostara Broćno porobiše, 
I njihovi mladi kapetani, 


Hercegovci od starine zvani. * 


A koji nas skoro odbigoše, 
Ter iraju tvoju povedoše, 
Kažemo jih tebi po imenu, 
Po imenu oli po plemenu : 

Rosić jedno, Proložić je drugo, 


A tretje je Gušić zmija ljuta: 


Ovi bihu u Broćnu knezori, 
A sada su duždevi serdari. 


Kažemo ti još i kapetane, 
Neka znadeš, naš čestiti Care! 
Jelavića od sela Gizdavca, 
I Veića izpod Neotića. 
Od Podstinja i od Ditelića, 
Kapetana kažemo Buljana: 
Od starine roda Lovretića, 
Bosanskoga starinom plemića. 
Od Muća ti kažemo Jukića, 
Od Podstinja gornjega Katića: 
Ovi tvoju zemlju porobiše, 
Kad iz Broćna skoro pobigoše. 
Devet stotin' podigoše kućah, 
Ter stadoše jedni oko' Muća: 
Drugi staše okolo Cetine, 
Kažemo ti, Care, do istine. 


I ako nam pomoći nedadeš, 
Tvčrdu tebi viru zadajemo: . 
Bižat ćemo i mi u Latine, 

A. pod krilo dužda mletačkoga. 


Slidi pisma, kako knez Nikola Vladmirović, Toma Kusturić, 
Jakov Zmijarević, Cvitan Bilas i Gčrgur Damić osvojiše kulu 
od Norina. 


Izvadjena #2 đdukale, koju tada njima dadč privedri princip Marko 
Antonio Justimiano 1685. 


Wa je komu poslušati bilo, 
Što govori Korner generale 
Na divanu u Splitu bilomu, 
U početku rata od Morije: 

»Evo ima dvi godine d4nah, 


Da vojujem i da bojak bijemn: 


Gradove sam mnoge osvojio, 
I carevu zemlju porobio; 

AP mi osta kula od Norina, 
Kojoj nejma slike ni prilike 
U svoj zemlji cara silenoga, 
Ni našega dužda mletačkoga. 


Koi bi je junak osvojio, 
Mertvu bi mu platju izvadio, 
I dukale od svetoga Marka, 
Svitlu perlu, medalje od zlata.“ 
To je čuo Vladmirović kneže, 
Po imenu Nikola viteže, 
Pak se skače na noge junačke, 
Ter izbire najbolje vojnike: 
Od Jezera Tomu Kosturića, 
.I Jakova još Zmijarevića: 
Od Lavčanja Bilasa Cvitana, 
Od Baćine Damića Gergura. 


\ 


— 395 — 


Tiho jim je kneže besidio: 
»Da vi znate, mladi krajišnici! 
Što govori Korner generale 
Na divanu u Splitu bilomu? 


Obeća? je platju i dukalu,. —* 


Svitlo perje, od zlata medalje: 

Tko osvoji kulu na Norinu, 

I izsiče Turke Gabeljane. | 
Nebi li se u vas pouzdao, 

Da junačku sreću pokušamo, 

Da ako nam Bog i srića dađe, 

Ter bijelu kulu osvojimo.“ 

Ali su mu oni besidili :, 

»Ii se u nas pouzdati moreš, 

Ka' i u se, kneže Nikolica! 

Ali evo velike nevolje! 

Bilu kulu osvojit nećemo : 
Brez galijah i brez lumbar4dah ; 
Jer su u njoj sileni junaci, 

Po imenu Gabeljani Turci ; 
A na njoj je žestoko oružje: 
Berze šibe, ognjeni topovi, 
Jedva bi je dužde osvojio; 
Kamo li će Vladmirović kneže.“ 
. Nikola je njima besidio: 

»Nebrin'te se, mladi krajišnici! 

Kulu ćemo lasno osvojiti 

Brez galijah i brez lumbar&dah; 
Jerbo bčrzo turski barjam idje, 

Ić će Turci gori u Gabelu, 
Ter će klanjat' sodžam/'iadžijam', 
I ostalim' agam? i spahijam'. 

Onda ćemo udrit' iznen4da, 

Iz potaje, iz gore zelene: 

Bilu ćemo kulu osvojiti, 

Stražu ćemo pod mač okrenuti.“ 
Što je reka?, to se dogodilo: 

Berzo Turkom njihov barjam dodje, 
Otidjoše klanjat' u Gabelu 
Pivajući uz to polje ravno. 


* 


U za' čas ga pošli i klanjali, 
A gore ga abdest uzimali: 
Vitezovi iz gore udriše, 
Ter bijelu kulu osvojiše. 


U njoj biše dvanajest delijah, 
Gabelj&nah silnih djelebijah, 
Sve jih oni pod mač okrenuše, 
Duždev barjak na kulu metnuše. 


Kad je Korner glase razumio, 
Mčrtvu jim je platju izvadio, 
I dukalu od svetoga Marka, 
Neka jim je slava kod jun&kah. 


Al je malo vrime postajalo, 

Dva miseca, ni manje, ni. veće: 
Opet Turci vojsku podigoše, 
Na Norinu kulu osvojiše. 


A kad vidi Korner generale, 


Naoruža tanene galije, 
Pak zavezč uz Neretvu mutnu, 
I osvoji kulu na Norinu. 


U nju metje platjene vojnike, 
Još i one mlade krajišnike: 
Osta kula do današnjeg? danka 
Pod kriocem Mletčanina Marka. 


Korneru se .nitko nečudjaše, 
Kako ju je osvojiti moga? 
Svak se čudi Vladmirović knezu, 
I njegovim mladim krajišnicim: 


Kako su je osvojiti mogli, 
Brez galijah i brez lumbaradah, 
Brez nikakve moći i pomoći, 
I brez vojske dužda mletačkoga. 


Nečudi se, dragi pobratime! 
Jer su ono ljute zmije bile, 
Koji Turkom rane zadadoše, 
I njihovu zemlju porobiše. 


— 596 — 


A najveće Vladmirović kneže, 
Od njega se sokolić izleže: 
Po imenu Vladmirović Jure, 
Od Bandura mladjan kapetane, 
Učini ga Zane generale. 

Vitežki je Jure vojevao, 

I carevu zemlju porobio: 
Plino goni, tursko roblje vodi, 
Ter ga daje banu generalu. 
A on njemu groše i dukate, 
Od skerleta zelene dolame: 
To svidoči Alvis Mucinigo, 
I kavalir Novkoviću Vule. 
Kada Turci konje pokradoše, 
. Sedamdeset na broju jih biše, 


Berze konje platjenih konjikah, 
Sve Latinah duždevih vojnikah. 


Namira jih namirila biše 
Na viteza Vladmirović Jurja, 
Baš u Prudu kod vrila Norina, 
S njim bijahu tri driga njegava. 
Iž gore je na nje udario, 
Po gori je .Turke raztirao: 
Dvojici je glavu odsikao, 
Dobre konje natrag povratio. 


Providur je. darovao Jurja: 
Sedamdeset srebrnih talirah, 
Po cekina za konja svakoga; 
Jer proslavi dužda mletačkoga. 


Ali jaspre junakom razdili, 


Tere su jih u vinu popili: 
Vino pili, vazda zdravo bili, 
I junačke glave“ odsicali! 


Slidi pisma od grada Zadvarja, na koga dodja paša bosanski 
i hercegovački jula na 15. 1685. 


Još zorica nezabijelila, 

Ni danica lica pomolila, 
Zapopiva Vlašić kiridžija, 
Lipo piva, a lipše popiva: 

»Nečudim se Beču bijelomu, 
Koga care osvojit" nemože; 
Jer ga brani cesar Leopoldo, 
I njegovi mladi generali. 

Nit se čudim Petru-Varadinu, 
Gdi ga vezir osvojit' nemože ; 
Jer ga brani princip Ugenio, 
Koi Turke vazda dobivaše. 

A ni bilu gradu Šibeniku, 

Koi se je Turkom obranio ; 
Jer ga brani Foskul generale, 
I delija. Toma Kontarine. 


» 


Nit se čudim Sinju bijelomu, 
Gdi ga vezir osvojit" nemože ; 
Jer ga brani Balbi Providure, 
I Sinjani na glasu junaci. 

Ni Dernišu.kod polja Petrova; 
Jer ga brani Nakiću Gergure, 
Od krajine mladi kavalire, 

I junaci od polja Petrova. 

Već Zadvarju gradu na kamenu, 
Kako se je caru obranio? 
Kada nejma bojnih lumbaradah, 
Ni velike moći, ni pomoći. 

Nanj' dolazi od Bosne vezire, 

I s njim paša od Hercegovine: 
Na Avalu kulu udariše, 
I bčrzo je Turci osvojiše: 


— 397 — 


Udariše na grad od Zadvarja, 
Biše njega; al' ga neuzeše: 
Al se tomu izčudit' nemogu, 
Tko odoli caru silenomu ? 

Dozivlje ga iz gorice vila, 

Ter je njemu tiho besidila: 
»Nečudi se, neznana delijo! 
Gdi ga vezir osvojit' nemože; 

Jer mu dodje pomoć iznenada: 
Od sinjega mora ormanice, 
Od Poljicah poljički knezovi, 
Od Omiša Desković Stipane, 

Od Makarske Lučić kollunele, 
Od Igrane Tomica vojvoda, 
Od Lavčanja Jurićević kneže ; 

A od Župe mladi krajišnici. 


- “e 


Sa svih stranah udriše na Turke 
Kano vuci u bijele ovce: 
Ormanice od sinjega mora, 
Krajišnici od gore zelene, 

Od zapada Furioz Stipane, 

Od iztoka Lučić kollunele : 
Potiraše Turke krajišnike, 
Siku pišce i bčrze konjike. 

Pet stotinah glavah odsikoše, 

Do čadora paše bosanskoga; 
Na pašine udriše delije, 
Razbiše jih, ter jih potiraše. - 

Mnoge turske odsikoše glave, 

I puno ih živih uhvatiše: 
Oteše jim tope i pitare, 
Čadorove i alaj-barjake. 


Sve ge ovo nahodi u knjigam talijanskim, navlastito u historijam, 


koje se zovu: ,Lega šacra“ etc. na listu 250., gdi počimlje ovako: | 


per riparare etc. 


Ova je pisma i prija od mene štampana; ali nije sve, kako je 


ovde; jer sam je štampa', kako sam je ćuo pivati; ali budući historije 
štio i drugačije od mudrih ljudih razumio, eto je prikazujem svitu 
onakvu, kako se je dogodilo. 


. Slidi pisma od kastela Dčrvenika u gornjem Primorju, kako 
ga osvojiše Turci na 15. aprila 1687. 


Ako nisi čuo, pobratime! 
Kako Turci roblje odvedoše 
Iz kastela bila Dčrvenika, 
Koino je u gornjem Primorju, 
Poslušaj me, da ti kažem pravo, 
A moreš mi virovati zdravo: 
Knjigu piše Korner generale, 
. Ter je šalje gori u Primorje, 
A na ruke primorskih knez6vah, 
Kapet4nah i mladjh sčrdirah, 
U knjizi jih lipo pozdravljaše ; 
A za tizim i zapovidaše: 


Da sakupe vojsku po Primorju, 
I da idju k Sinju bijelomu. 
Kada oni bana razumiše, 
Po Primorju vojsku pokupiše. 
Sve otidje malo i veliko: 
Tkogod može sablju pripasati ; 
Ali nekti Bustručević Andre, 
Već pobiže uz primorske stine. 


. To glavarom i pomučno biše, 


Bustručevu kuću upališe. 
Mislio si Bustručević Andre, 
Kako bi se njima osvetio ? 


— 398 — 


Sve je misli na jednu smislio : 
On otidja k paši Čengiiću, 
Koi s vojskom u raztoku biše, 
Ter idjaše k Sinju bijelomu. 

Ljubi paši skuta i kolina, 

Ter je njemu tiho govorio: 
nsad je vrime, mili gospodaru! 


Da porobiš sve gornje Primorje. - 


Štogod biše od boja jun&kah, 
Sve otidja k Sinju bijelomu ; 
A ostaše žene i divojke, 
Slipi starci i dičica mala. 
Možeš uz put porobit' Primorje, 
I manastir ukraj sinja mora, 
Pak otići k Sinju bijelomu, 
Pomoć dati paši bosanskomu, 
Koi bije Sinj grad u Cetini.“ 
Kada ga je paša razumio, : 
Sadje s vojskom doli u Primorje, 
U Podaci .tvčrda kula biše,“ 
Na nju Turci juriš učiniše: 
Ali neda ni gledati na se; 
Jer je brane starci i divojke; 
A najveće jedno momče mlado: 
Po imenu Marojević Marko. 
Vadi Marko sablju od bedrice, 
Pak izleti prid kulu bijelu, 
Ter odsičč barjaktaru glavu, 
Odnese je u kulu bijelu. 
Zavikaše pašini čauši: 
»Nije ovde za Turke šićara, 
Da idjemo k bilu manastiru, 
Gdino ima dosta lipa blaga.“ 
Digoše se iz Podace Turci, 
Ter odoše k bilu manastiru, 
Zaostrogu, ukraj sinja mora, 
Ter na njega skladno udariše: 


Al Zaostrog tverdi manastire 
Ned4 Turkom ni gledati na se; 
Jer u njemu živi oganj biše, 
Dosta praha i težka olova. 
Kad vidiše vitezovi Turci, 
Da manastir osvojit' nemogu: 
Digoše se izpod manastira 
Neveseli, puno izranjeni. 
Al zavika Ture silovito, 
Mlado momče, puno ponosito: 
» Ostaj s Bogom, starče gvardiane, 
Na&daj nam se do nedilje pčrve.“ 
To je čuo Despotović Mijo, 
Svojoj pušci živi oganj dije, 
Ter udari jedno momče mlado, 
Mertav junak k cčrnoj zemlji padč. 
Pak mu starac Mijo besidjaše: 
»Podjitamo,jednomomče mlado! 
Pozdravi mi svetca Muhameda, 
Nać ćeš njega, gdi muselez pije, 
“Usrid pakla pod jelom zelenom.“ 
Otidjoše vitezovi Turci 
> K malenomu selu Derveniku: 
Na bijelu kulu udariše 
Kostanića, od Primorja kneza. 


U njoj biše Kostanić Radoše, 
Bila mu je brada do pojasa: - 
I delija Ivićević Petre, 
Mlado momče od dvajest godinah. _ 


A ostalo mladih divoj&kah; 
Udovicah, žćnah mužaticah, 
Puške puni Kostaniću kneže, 

. Puškom bije Ivićević Petre. 

Kada pščrvoj pušci oganj .dade, 
Alaj-čauš k cčrnoj zemlji pada; 
Koliko je pušak' izmetnuo, 
On'liko je Tur4k' pogubio. 


— = 


Kad vidiše vitezovi Turci, 
Da se gine, a koristi nije: 
Ostaviše kulu Kostanića, 
Pak udriše na kasteo tvčrdi. 
Al! u njemu nebiše jun4kah, 
Nego žćnah, još i divojakah, 
Udovicah i dičice male, 
I tri starca slipa i nejaka. 
Braniše se tri debela sata, 
Mlade žene kano mužke glave, 
Izpod grada Turke iztiraše, 
- Uz primorske stine zapratiše. 
Al evo ti goleme žalosti! 
Nu poslušaj ženske oholosti : 
Jednoskupno one zavikaše, 
Ter ovako Turke opsovaše: 


399 — 


»Pohval'te se, Turci krajišnici! 
Vašim bulam i vašim kadunam, 
Kako su vas žene predobile, 
Primorkinje iz gorice vile.“ 


A kada jih razumiše Turci, 


Smamiše se gore nego vuci: . 

Svi se, pobre, natrag povratiše, 

Ter kasteo tverdi osvojiše. 
Pčrvi biše Senić Matijašu, | 

Koi razbi od kastela vrata, 

I ulizč u kasteo tverdi: 

A za njime sva vojska pašina. 
Što bi staro, ono izsikoše, 

Što bi mlado, ono povedoše: 

Osamdeset mladih divoj&4kah, 

Udovicah, žćnah mužaticah 


U sužanjstvo Turci odvedoše 
Iz kastela bila Dervenika 
Po izdaji Bustruca Andrije, 
U početku rata od Morije. 


Slidi pisma od uzetja grada Novoga u Buci kotorskoj na 30. 
septembra 1687. 


Kai vojsku Korner generale 
Od Kotara do Neretve mutne: 
Sve po izbor pišce i konjike 


Od slovinske zemlje i latinske. 


Bise bane vojske sakupio: 


Osam hiljid' platjenih vojnikah, 
Dvi hiljade mladih kvojišnikah, 


Kotar4nah i Šibeničinah. 

A prid njima Posidarac kneže, 
Od Kotara četiri serdara, 
I dvadeset i tri kapetana, 
Još toliko mladih barjakt4rah. 


Od Derniša i polja Petrova, 
Od Zagorja i Cetine ravne: 
Dvi hiljade silenih jun&kah, 
Sve pišacah i bčrzih konjikah. 
A prid njima četiri serdara, 
I dvadeset i tri kapetana: 
Svim' upravlja Nakiću Matija; 
Silni vitez od Derniša grada. 
Od Trogira, Splita i Kast6lah, 
I od Kliša grada bijeloga: 
Dvi hiljade podiže jun&kah, 
Sve ditićah i mladih momakah . 


— 400 — 


A prid njima do dva kollunela 
Od Trogira i od Splita grada, 
Još četiri na glasu serdara, 
.I dvadeset mladih kapetanah. 


1 

Od Poljicah pet stotin' delijah, 
I prid njima pet mladih knezćvah: 
Od omiške na glasu krajine 
Pet stotinah biše vitezćvah. 


I prid njima mladjan kollunele: 
Po imenu Desković Stipane, 
Pet vojvćđah i pet barjakt&rah, 
Ah moj Bože, plemenita dara! 


Pet stotinah od Župe delijah; 
Ali je to ognja žestokoga, 
I prid njima dva mlada serdara, 
Pet vojvćdah i pet barjakt&rah. 


Od Primorja povede vojnikah: 
Pet stotinah po izbor jun&kah, 
I prid njima kneza Pavlovića: 
Po imenu Marka kollunela, 
Pet vojvćdah i pet barjakt&rah. 


Još povede tanke ormanice 

* Odsvih mistah zemlje Dalmacije, 
Ter zajedri uz duždevo more, 
Berzo dodje u Buku kotorsku. 


I obsidč Novi ukraj mora, 
Ter ga bije sa četiri strane: 
S jedne strane duždeve lumbarde, 
S druge strane maltežke galije. 


S tretje strane mladi Talijanci; 
A s četvčrte berzi krajišnici: 
Juriš čine od jutra do mraka, 
I od mraka do bijela danka. 


.Kad to vidi dizdar od Novoga, 
Prija zore uranio biše: 
Suze roni, bila knjigu piše, 
Ter je šalje paši bosanskomu: 


»Iopal-paša, mila majko naša! 
Ali neznaš, al! nehaješ za nas: 
Pocernismo kano gavranovi 
Od cčrnoga praha i olova. 


Hodi s vojskom štogod prija moreš ; 
Jerbo smo ti u nevolji težkoj: 
I ako te nebi do nedilje, 
Pridat' ćemo Novi u Latine.“ 


Kada paši bila knjiga dodje, 
Onu štije, drugu napisuje: 
- » Virna slugo, dizdar od Novoga! 
Nedaj grada brez velika jada, 


I brez kčrvi, i brez težkih r4nah, 
Neplaši se, neprid4ji grada, 
Neće proći ni nedilja d&4nah, 
Do6'će tebi pomoć sa svih stranah.“ 


Kad u Novi bila knjiga dodje, 
Šenluk čine Turci po Novomu: 
Ali Korner za to i nehaje, 
Novi bije, nigda nepristaje.: 


Pak je bane tiho govorio: 
»Kolluneli i vojvode mlade! 
Idje na nas silni Topal-paša, 
Nemojte se, bratjo, pripadati. 


Nuder vaše sablje naoštrite, 
Ter slobodno njega dočekajte, 
I prija ste s Turcim bojak bili, 
Ter jim ruse glave odsicali.“ 


Istom bane tako besideći:; 
Al to idje silni Topal-paša, 
Ter udari naglo i serdito 
Na Harvate pišce i konjike. 


AP jih paša iztirat' nemože 
1z njihovih tverdih meterizah ; 
Jer se brane prahom i olovom, 
Težko biju Turke vitezove. 


» 


*_ 401 — 


U pervomu meterizu biše: 


Silni junak Barklačić vojvoda; 


A starinom Pavloviću kneže: 
Na Turke je juriš učinio, 
Svoju sablju kčrvce napojio. 
Ali mu je loša srića bila; 
< Jer ga biše puška udarila: 
U zlo misto, u čelo junačko, 


Mčrtav kneže c&rnoj zemlji padč. 


S njim junaci mnogi izgiboše, 
Koji pčrvi juriš učiniše: 
Alfira mu dopadoše rane, 

Po imenu Vuletić Gšrgura. 

Kad vidiše mladi krajišnici, 
Nemogoše sčrdcu odoliti: 

Već pogleda junak na junaka, 
Harambaša jedan na drugoga. 


Barjaktari podbiše barjake, 
Krajišnici sablje povadiše, 

. Ter jedino udriše na Turke: 
Bčrzo Turci pleća okrenuše, 
Uz planinu Zubač pobigoše. 

A za njima tčrču krajišnici, 
Sve po izbor pišci i konjici, 
Dosta rusih glavah odsikoše, 
Generalu banu prikazaše. 

Lipo ih je bane darovao: 


Komu krilo, komu perje svitlo, 
Jednim platju doklem budu živi. 


I pravo je, jer su zadobili. 
A1 utečč silni Topal-paša; 

A nebi ga ni on utekao, 

Da nebude bega Ljubovića: 

Podmača mu svoju bedeviju, 

Ter utečč i odnesč glavu. 


Kad vidiše Turci od Novoga 
Mertve glave carevih delijah, 
Bilu gradu vrata otvoriše, 
Generalu Novi pokloniše. 


Pogiba pod njim vojske principove dvi hiljade, a niki govore i veće. 


\ 


Slidi pisma od sbora primorskoga, učinjena u Makarskoj rata 
od Kandije. 


Prikazana presvitloj gospodi: makarskoj od starca Milovana. 


Viće čine primorski knezovi, 
Od starine bosanska gospoda, 
I ostali po izbor glavari, 
Kapetani i mladi serdari 

U Makarskoj gradu bijelomu, 
“U početku rata od+Kandije. 
Poglavice kažem po imenu, 
Koji tada u sboru bijahu: 


e Od Makarske četiri Kačića, 


Markovića i Baranovića, 
I mladoga Andrijaševića, 
Ćetvčrtoga Kovačević Pavla. | 
Od Makarske kneza Pavlovića, 
I viteza Ivu Nenadića, 
“ Od velikog' Berda Nimičića, 
Od “nčepe kneza Grubišića. 
26 


a - 


e 


— 402 — 


Od baškoga polja Tasovića; 

A pridivkom i Ribarevića, 
Knezovića i Serdanovića, 
Od malena sela Rogoznice. 

Od Sućurja kneza i plemića: - 
Po imenu Ivana Kačića; 

Od Lavčanja, Brista i Baćine 
Svi Kačići bihu do istine. 

Loje tebi imenovat' neću; 

Jer bi pisma odveć duga bila, 
Ni ost4le od. sela glavare, 
Kapetane, sudce, ni serdare, 

Koji tada u sboru. bijahu, 

Medju sobom lipo razložahu ; 
“ Kako će se cara izbaviti, 

z I protiva njemu bojak biti. 

A od sbora poglavica biše: 
Svitli Petar biskup od Makarske, 
Od Kačića roda i plemena, 
Reda, pobre, svetoga Franceška. 

Niz obraz je suzam' oborio, 

. Gospodi je tiho govorio, 

J glavarom od svega Primorja, 
Od Baćine do Omiša grada: 

,»Odkada je krajina primorska, - 
I Makarska ukraj sinja mora: 
Naši stari harač nedadoše 
Nijednomu kralju, ni cesaru; 

Nego vazda u miru živiše, 

U gospodstvu ter se uzdčržaše: 
A sad ima puno godin" d&nah, 
Da nas tare Otmanović care. 

Od zuluma živit" nemožemo, 

Ni harače Turkom pripraviti: 

To je naša sramota velika, 

Da dvorimo_ cara nevirnoga. 
Kamo naša uživanja stara, 


Kamo li nam diplome sa zlatom, 


Koje nam je cesar darovao 
Još podavno u stara vrimena? 


Kamo li nam mletačke dukale, 
Koje nam je dužde darovao, 
Da nikomu ništa nedajemo ; 
Nego samo da bojak bijemo ? 

Za to care ništa i nehaje, 

Već nas tare, nigda nepristaje; 
Nu se, bratjo, od sna probudite, 
Ter od cara sada odstupite, 

A evo mi bila knjiga dodje 
Od Foskula, mlada generala, 
Da silnoga cara odbignemo, 
Pod duždevo krilo pribignemo. 

Mi imamo praha i olova: 

Bit' ćemo se kano Cšrnogorci, 
Sve s pomoćju Boga velikoga, 
I našega dužda mletačkoga. 

Potverdit' će našu didovinu, 
Kako nam -se kune na ćitapu: 
Od nas drugo ni želi, ni pita, 
Nego sablju i desnicu ruku. 

Al slušajte, da vam prorokujem, 
Što će vam se bčrzo dogoditi, 
Koji nisu kčrvcu prolivali, 

Ni dukale na sablji dobili: 

Radit će vas u zlo oboriti, 

I dukale vaše ukinuti, 
U viće jih nigda neprimajte, 
Za glavare takve nestavljajte ; 

Već metjite vazda starenike 
Za glavare i vaše vićnike, 

«Koji će vas lipo svitovati, 

I nauke prave kazivati. 

U potribi da bojak bijete, 

I za dužda karvcu prolijete, 
Da pazite karte od starine, 
Koje dad& dužde Mletčanine. 

Medju vami bit' će vazda ljudih, 
Slušajte ih, ako niste ludi; 
Jer slip nezna, kuda idje sunce; 
Stare vaše poslušajte sudče. 


s." . 


- 


2. — 403 — 


U sbor dice nigda neprimajte, 


Svit, ni nauk od njih nepitajte; 


Jere će vas u zlo oboriti, 
Nedajte jim s vami govoriti. 


Knjige nezna, ljudski neumide, 


Prid gospodu izaći nesmide, 
Što će biti, ništa nerazmišlja, 
Vikat' samo uči i promišlja. 


Govorit' će, da malo i mari c 


Za dukale naših didah stari: 
Ali nezna, da mu veće valja, 
Neg sve ono, što ima zemalja'. 


Nauk ovi ja vam d4jem sada 
Petar biskup od Makarske grada: 
U pamet ga vašu postavite, 
I naredbu moju izveršite!“ 
Kad glavari njega razumiše, 
Silenoga cara ostaviše, 
Ter razviše svilene barjake 
Privedroga dužda mletačkoga. 
Bojak biše, nigda nepristaše 
Sa svim? Turcim? mlad. krajišnicim 
Od Zadvarja i od Imotskoga, 
Od Vergorca i od Hubuškoga. 


Od Mostara i od Nevesinja, 
Od Gabele i od Počitelja, 
Dosta turskih glavah odsikoše; 
AP i oni mnogi izgiboše. 


Pisma od Juriše Senjanina. 


Pije vino Senjanin Juriša, 
S njime pije trideset Senj4nah, 
Juriša jim lipo napijaše: | 


»Ni u moje, ni u vaše zdravje; . 


Već u zdravje onoga- junaka, 
Koi će poći do Gradčaca grada, 
I dovesti Ždrala velikoga, 

* Dobra konja bega gradčačkoga, 


I njegovu divan-kabanicu, 
Na kojoj je trideset putacah: 
Svako putce od dvajest duk4tah, 
Što je njemu care darovao.“ 


Svi junaci mukom zamuknuše, 
I k zemljici cernoj pogledaše ; 
Ali nekti od Kosova Rade, 
Mala struka ; ali junak silni. 


.Čašu prima, sablju odpasuje, 


Svlači s sebe zelenu dolamu, 
I ječermu, na kojoj su toke: 
A oblači sužanjske haljine, 
Pak otidja do Gradčaca grada. 
Kada Rade u Gradčačac dodje; 
Ali Turci na divanu side, 
Medju njima beže Gradčanine, , 
I na njemu divan-kabanica. 
Salamaleć turski nazivao, 
Još je Rade suze prolivao 
Od mudrosti, da privari Turke, 
I izmami Ždrala konja dobra. 
Pita njega beže Gradčanine: 
»Koja ti je golema nevolja, ' 
Kaži meni, moj sužnju nevoljni! 
Ter niz obraz grozne suze roniš ? 
* 


Odkolem si, od koje li zemlje, 
Kuda idješ.i gdi li duguješ?“ 
Ponizno mu Rade odgovara: 
»Na milosti, mili gospodine ! 


Volio bi, da šam poginuo , 


Jer sam cinjen nepodobnom cinom: 


U tvojega Ždrala konja dobra, 
oIu tvoju divan-kabanicu. 

Ja sam sužanj od Glamoča grada, 
Od Glamoča Kovačević Ramo, 
A dugujem Senju bijelomu: 

U Juriše i u Vladkovića. 

Daj mi konja, mili gospodine! 

A za njega dugovat' ću tebi.“ 
Kada ga je beže razumio, 

Ter je njemu lipo besidio: 
»Dat' ću tebi Ždrala konja moga ; 
Jer smo stari prijatelji bili: 

A dat! ćeš mi sto žutih duk4tah; 
Al nemogu dati kabanice, 
Da sam glavom u kaure dužan.“ 


Izvedč mu Ždrala .velikoga: 
Kušao ga i kušao Rade, 
Odigra ga, pak opet doigra, 
Pak zaigra niz to polje ravno. 


4 


Ter je Rade begu govorio: 
» Ostaj s Bogom, beže Gradčanine! 
Nije ovo Kovačević Ramo, 
Već je ovo od Kosova Rade.“ 


Kad je beže Radu razumio, 


Skočio se i na gola konja: 
A Za njima od Gradčaca Turci, 
Sve potčrča malo i veliko. 

Ali Radi Bog i srića dade: 

Prija Tur4k' u busiju pade. 
Kad su Turci u busiju: došli, 
Udariše senjski vitezovi. 

Svaki junak po Turčina hvata, 
Mali Rade bega od Gradčaca: 
Skida s njega divan-kabanicu, 
Ter ga vođi k Senju bijelomu. 

Kad su oni prama Senju bili, 
Govorio Senjanin Juriša: 
»Pobratime, od Kosova Rade! 
Ti si malan, duga kabanica, 
Daruj mi je, dragi pobratime!“ 

Ali njemu Rade odgovara: 

»sa sam malan, duga kabanica, 
U Senju je predobri terzija: 
Podrizat' će kabanicu moju, 
Nedam ti je, vira ti je moja!“ 


Pisma od Plavše harambaše. 


Malena se četa podignula 
Od Primorja mista kamenoga, 
Prid četom je Plavša harambaša, 
Silni uskok izpod Imotskoga. 

Kad je bio na primorske stine, 
Družini je Plavša besidio: | 
»Družinice, mila bratjo moja! 
Prid nami je Tčrnovac vodica. 


Da, mi hladnu vodu obsidnemo, ' 
Prija nego zabili zorica: 
Da ako nam Bog i 'srića dade, 
Ter izadju Vergorčani Turci, 

I prid njima Dizdarević Mujo, 
Na vodi će abdest uzimati; 
A mi ćemo udrit' iz busije, 
Sve ćemo jih pod mač okrenuti.“ 


_ 405 — 


Što rekoše, ono učiniše: | Za njim tčrče Plavša harambaša, 
Prija zore vodu obsidoše. | * Ter je njemu tiho besidio: 
Kada li je zora zabilila; »stan', počekaj, Dizdarević Mujo! 
AFP to idje četa Vergorč&nah, Nisi meni danas utekao.“ 

I prid njima Dizdarević Mujo, | Ali mu je Mujo govorio: 

Ter družini Mujo besidjaše : »Yira moja, Plavša harambaša! 
»Poslušajte, moji vitezovi! Ti me danas uhvatiti nećeš; 
Danas nam se dobar šićar kaže. | Jer me nije groznica hvatala.“ 

Ovde ćemo abdest uzimati, '| Kad je Plavša njega razumio, 

I hladne se vodice napiti: Siđe junak na stini studenoj, 

Da ako nam Bog i srića dade, Ter je Muji lipo besidio: 

Ter izadje četa od Primorja, »Hodi, pobre; samnom u Primorje, 
. I prid njome Plavša harambaša, Da pijemo vino i rakiju, 

Koi nam je puno dodijao, Sidi malo, da probesidimo.“ 

I junačkih gl4vah odsikao, Al! mu lipo Mujo odgovara: 

A još veće roblja pohvatao.“ »Podji s Bogom, Plavša harambaša! 

AT ga Plavša sluša iz gorice, Tvoja srića i tvoje junačtvo | 
Ter zavika iza svega glasa: *Od mene si bolje uranio: 
»Evo sam ti, Dizdarević Mujo! Imaš s čime doći u Primorje, 
Dočekaj me, ako ti je drago.“ Noseć glave mojih vitezdvah ; 

Na Turke su skladno udarili, Al' kako će Dizdarević Mujo, 

“Sve izgibč, nitko neuteče, I brez puške i brez sablje britke, 
Već delija Dizdarević Mujo, . I brez moje bratje Včrgorčanah 
Biži momče k Vergorcu bilomu. | Doći gradu mojemu Včrgorcu?“ 


Ovo je silni junak bio rata bečkoga, koi uskoči iz Imotskoga u 
Primorje; a kada se mir učinl, otidje u Cetinu, i onde se nastani. 


=a. == 


Pisma od Jurasa Veića, silnoga junaka, rodom iz Zagvozda. 


Kojigu pišu Turci Imotjani, “| Neostad& kule, ni čardaka, 


Ter je šalju u Bosnu ponosnu, Koje nije Juras osvojio; 
A na ruke od Bosne vezira, Ni bijela sela, ni varoša, | 
Ovako su Turci besidili : Koga nije ognjem sažegao. 
 ,Sultan-paša, mili gospodare! Štogod idjea od cara dlape 
Ako neznaš, kažemo ti pravo; Krajišnikom Turkom Imotjanom, 
Više, paša, živit nemožemo Sve to otč Veiću Jurase 


Od uskoka Veića Jurasa. S svojim pobrom, Lelas Mijovilom. 


“ 


— 406 — 


I to bismo, Paša, prigorili ; 
“Ali evo tuge i žalosti! 
Izsiče nam Turke krajišnike, 
Sve na glasu najbolje junake. 


Nejma jošter ni nedilja danah: 
S&4m odsiče devet rusih gl4vah, 
I uhvati Zčrduma Jakova, 
Od“banddrah turskih harambašu. 


Rani ljuto zmaja žestokoga, 

Po imenu Mektiić Alagu ; 

Ali junak priboliti neće; 

Jer su rane smčrtne na Alagi. 
Izsičč nam Turke Imotjane, | 

U Varošu kod kule Zelića, 

I prid njima Vazlu buljubašu, 

Posičč ga Ivane Cijače; 

A barjaktar Veića Jurasa. 


“Kakav biše Alikalvić Aso, 
Jedva bi ga vile dostignule: 
Uhvati ga Veić harambaša 
Nasrid polja izpod Imotskoga. 


A što ćemo drugo besiditi: 
Žeštje zmije na krajini nije 
Od junaka Veića Jurasa ; 
Kada vikne, Imota se trese.“ | 


Kad je paša knjigu proučio, | 
To je njemu i pomučno bilo, 
Pak dozivlje Memed buljumbašu, 
Ter je. paša njemu govorio: 


»Slugo virna, Memed buljumbaša! 
Sakupider četu Arnaiitah, 
Sve najboljih i bčržih jun&kah, 
Ter otidji k gradu Imotskomu, 
I uhvati Veića Jurasa: 
OL mu rusu odsijeci glavu, 
I njegovu dragu. pobratimu, 
Po imenu Lelas Mijovilu.“ 


Skočio se Memed buljumbaša, 
Ter sakupi četu Arnadtah, 
I otidje k gradu Imotskonn, 
Pak se hvali Turkom Imotjanom: 
Da bi mene rodila Vlahinja ; 
A ne mlada Turkinja kaduna, 
Ako prija dvi nedilje d&4nah . 
Nepogubim Veića Jurasa, 
I njegova dva druga najbolja: 
Barjaktara Cijaka Ivana, 
I Lelasa zmiju glasovitu, 
Aranzadu puno ponositu.“ 
T& se hvala do Jurasa čula, 
Ter pokupi četicu malenu, 
Pak otidje k gradu Imotskomu, 
Pozdraviti Memed buljumbašu. 
Šeta Juras uz polje, niz polje, 
Ter dozivlje Memed buljumbašu: 
»Hodi, pobre! da se ogledamo 
Nasrid ravna polja. Imotskoga. 
Neišti me po gori zelenoj, 
Po Zagorju, ni keršnom Primorju: 
, Evo sam ti sam došao, pobre! 
Već je vrime, da Jurasa nije.“ 
Kad Jurasa razumiše Turci, 
Arnauti hvaljeni junaci, 
Idju tčrkom k polju imotskomu, 
A prid njima Memed buljumbaša. 
Družini je Juras govorio: 
»Poslušajte, moji vitezovi! 
Svaki udri na svoga junaka, 
Ja ću starac na Memeda mlada.“ 
Istom Juras tako govoreći, . 
Udariše Arnauti Turci: 
Namiri se sova na sokola, 
Buljumbaša na Veić Jurasa. 
Kada li se blizu sastadoše, 
S brijetkim*' se sabljam' udariše: 
Memedu je loša srića bila, 
Juras mu je glavu odsikao. 


— 407 — 


Pobigoše Arnauti Turci; | . »Pohvali se, Memed buljumbaša! 
A za njima Veiću .Jurase, Kada dodješ k paši bosanskomu : 
I njegovi mladi vitezovi, + “Kako si mi glavu odsikao, 
Ter jih siku do Imote grada. I Lelasu, momu pobratimu. | 
Svaki junak. odsiječč glavu, Evo sada ja odsikoh tvoju, 
S4m četiri Veić harambaša: | Ter je nosim doli u Primorje:“ 
Na polju je kolo uhvatio, Pak otidje goricom zelenom 


Ter je lipu pismu zapivao: Pivajući i popivajući. 
, Razližu se barda i: doline, 

Kako Juras piva i popiva 

Nad Makarskom tvčrda Bijokova, 

Od šemluka i od puškaranja. , 


Pisma silnoga junaka Luke Ožegovića » kako pogibč rata od 


Kandije. 

Kad pogiba Ožegović Luka Jer je Luka: nami dodijao, 

U tisnomu klanjeu Privornici, « Dosta rusih glavah odsikao 

Kod malena sela Zavojane, . S pobratimom Lekića Jurišom, | 

Od silenih Tur&k?' Vargorč&nah, Kako znadu Turci i kauri. 
Cvilila je ljuba Ožegova; | Kadagodir & čete dolazaše, | 

Kako cvili, do neba se čuje: Vazda tebi roba dovodjaše: 

Kada li se biše naplakala, —— Oli roba, oli robinjicu 

Bijelu je knjigu napisala, Od Vergorca, 01? od Ljubuškoga. 
Ter je šalje Turkom Vergorčanom,. Ali sada, ljubo Ožegova! 

U knjizi je njima besidila: Ličinom se glavom unmićtjemo 

» Vergorčani Turci na krajini! Po Vergorcu gradu bijelomu 

.Pošljite mi glavu Ožegovu, Prid kadunam'inašim' divojkam'.“ 
Platit' ću je, kolik da je živa: Knjigu štije ljuba Ožegova, 

Ako li je poslati nećete, Suze roni, ovako govori: 

Evo vami tvčrdu viru dajem: »Iko bi mćga osvetio Luku, 

Osvetit' ću Luku gospodara.“ Dala bi mu Ličino imanje, 
Kada Turkom bila knjiga dodje, . I njegovu zelenu dolamu, 

Knjigu štiju, a na nju se smiju: Pri dolami putca pozlatjena, 

Odpisaše ljubi Ožegovoj, ' I ječerma, pri kojoj su toke, 

Ovako su oni besidili: A ja bi mu za ljubovcu bila.“ 
»Nebudali, jadna udovice! To je čuo Buriću Jakove, 

 Gdi će žena osvetiti muža? . Od gizdava sela Dšrvenika : 

Nećeš imat' glave Ožegove, Kupi junak četu po Primorju, 


Da je trikrat ti izmiriš zlatom; |“ Pak otidje do Vergorca grada, 


a 


Ter ulizč u luge zelene, 
I nam&mi na busiju Turke: 
Iz busije udari potajne, 
I potira Vergorčane Turke. 


+ — 408 — 


Trideset je glavah odsikao, 


Sve po izbor vergorskih delijah : 
A veće jih ob-ranio biše, 
Tako vila Smotokita piše. 


Nije bratac bratca osvetio, 


Što je Burić Ožegović-Luku; 
On otidja k ljubi Ožegovoj, 
Ter je uza za ljubovcu virnu. 


Slidi pisma, učinjena svarhu diplome, koju dada cesar Matijaš 
Primorcem, Zupljanom i Podjezercem, da u napridak nejmadu 
biti napastovani od Senjanah. 


A rečena diploma bi učinjena po nastojanju i pisanju kneza 
Kačića Gčrgura iz Brista, u gornjem Primorju, i bratje njegove Petra i 
ost4lih. Diploma u latinski jezik ovako počimlje: 

»Nos Mathias Dei gratia electus Romanorum Impe- 

rator semper augustus etc. 

Haec confirmatiofattaestadinstantiam Comitum de 
Brist: Gregorii nimirum, etPetri, &c caeterorum fratrum 
eorumdem, familia, seu prosapia Kačićorum. Valentinus 
Leepes, Episcopus Nitriensis etc. Laurentius Ferencz etc. 
1614.“ 

Ova se nahodi u pučkoj škrinji u Makarskoj. 


Knjigu piše Kačiću Gergure, 


Baš iz Brista u gornjem Primorju, 


Ter je šalje kralju Matijašu, 
Al od Beča velikom? cesaru. 
Nepiše je c&rnim murećepom; 


Već je piše kčrvcom iz obraza: 


Živit' mu se dodijalo biše, 
Suze roni, ter ovako piše: 
»Matijašu, veliki cesare, 
Vladaoče, svita gospodare! 
Turska nam je sila dodijala, 
Težka tuga serdce obujala. 


Nemožemo živit, ni umriti, 
Ni harače: Turkom pripraviti, 
Sve imanje, štogod imadosmo, 
Nevirnomu caru predadosmo. 

Nemoremo s mirom večerati, 
Ni pokoja našem! tilu dati 
Od Tur&kah, naših zulumčsrah ; 
A“ delijah Otmanović-cara. 

Jedni podju, drugi opet dodju, 
Sve pokupe, što_u kući nadju; 
Tyčrda zemlja, nebo-je visoko, 
Sinje more strašno i duboko. 


— 409 — 


\ 


Zemlja neće; a nebo nas neće, 
To su naše žalosti uajveće; 
Jer predamo od jutra do noći, 
Čekajući kad će Turci doći. 

I to bismo jadni pregorili, 
Tugovali i cara dvorili ; 

Ali nigda podnit' nemožemo, 


Već sahnemo i težko vehnemo, 


.Gdi nas robe senjski vitezovi, 
Podložnici tvoji sokolovi: 
Žapliniše naše bile ovce, 


: Čeljad vode, ter primaju novce; 


Porobiše Kotar i Zagorje, 
Do Gabele Župu i Primorje: 
Prodaju nas gore nego Turci, 
. A robe nas kano i hajduci. 
Matijašu, svitla kruno naša! 


“ Može FP podnit' to dobrota vaša: 


Da kerštjanin. tare kčrštjanina, 
Ter ga muči kano dušmanina. 
Spomeni se, naš Cesare mili! 
Naši stari da su prija bili 
Tvojih didah virni podložnici, 
Vitezovi i silni vojnici, 
. Ter pokaraj uskoke Senjane; 
Da nerobe na miru kerštjane: 
Ako li jih pokarati nećeš, 


U zlo stanje ti Senjane metješ; 


Jer će berzo biti porobljeni, 
. Pobijeni i svi izsičeni 


Od kerštjanah, naših krajišnikah, 


I Tur&kah, carevih vojnikah. 
Ja nemogu drugo učiniti: 

Valja mi se caru potužiti, 

I prija sam k njemu odlazio, 

I od njega ferman donosio. 
Svitla kruno! i opet ću poći 

U Carigrad, ako ću t' nedoći: 

.Prid carom ću davu učiniti, 

Na Senjane vojsku podignuti. 


Valja, da se s njima pobijemo ; . 
Jere više živit" nemožemo: 
S jedne strane od silnili Tnr&kah, 
S druge strane od tvojih jun&kah. 
Al' se uzdam u dobrotu tvoju, 
Da ćeš primit" ovu molbu moju, 
I pokarat' uskoke Senjane, 
Koji robe na miru kčrštjane, 
Od starine tvoje podložnike, 
Koji sada dvore nevirnike: 
Dospivajuć noge ti celivam, 
I gorkim' jih suzam' polijevam.“ 
Kad je cesar knjigu progledao, 
On je udilj drugu napisao, 
Ter je šalje od Senja glavarom, 
Kapetanom i mladim sčrdarom: : 
»Poslušajte, senjski kapetani, 
Na krajini vitezovi zvani! 
Dodja tužba od Kačića kneza, 
Po imenu Gčrgura viteza: 
Da robite Kotar i Zagorje, 
Do Gabele Župu i Primorje, 
I ost&le primorske krajine, 
Od starine lipe banovine. 
Prodjite se dila nemiloga, 
Nesčrdite Boga velikoga, 
Matijaša vašega cesara, 
Ni silnoga Otmanović-cara ; 
Jer ako mi druga tužba dodje, 
Ter se svaki zuluma neprodje, | 
On će moju milost izgubiti, 
I sim sebi puno nahuditi. 
Nisu Turci, nego bratja vaša, 
A iraja od starine naša: 
Zadosta je njihove žalosti, 
Podnoseći turske oholosti. 
Što su stekli, sve su njima dali, 
Za harače oružja prodali: 
Neimadu kćnjah ni vol6vah, 
Nit imadu praha ni olova, 


h 


— 410 — 


Da se mogu branit" od dušm&nah, 


Od uskćkah najveće. Senjanah, 
Kojino su rodom Hercegovci, 
Gabeljani i mladi Primorci. 


A sad robe svoju otačbinu, 
Prijatelje i svoju rodbinu, 
Na privari i na tverdoj viri, 
Brez pristanka rade o neviri. 


A1 ako se od_zla neodvrate, | 

s I svakomu svoje nepovrate, 
Stavit' ću jih na višala tanka, 
Neka vise do sudnjega danka.“ 

Ovu pismu učinih ja Fra Jozip Radmanović, lektur genđdralni u 
Šibeniku na 1759. januara na 28. i prikazah knezu Šimunu Kačiću, reče- 
nomu Miošiću iz Brista, praunuku gori imenovanoga kneza Gčrgura 
Kačića, za vikovičnju serdčene ljubavi uspomenu. 


Slidi pisma od smerti glasovitoga viteza Mladinića, vlastelina 
bračkoga i njegova vojevanja po moru. 


Zalosti se dužde Mletčanine, 
Molin Frane, vitez od starine: 
Od Kandije rata velikoga, 
Ognjenoga, puno žestokoga. 

Pitaju ga mletačka vlastela: 
što je tvoja milost nevesela? 
Ali ti je vojska izginula, 

Ter je tebe tuga pritisnula ? 

Al Kandiju Turci osvojiše, | 
Al' Moriju zemlju porobiše: 
Ali si se Cipra spomenuo, 
Kogano je care osvojio 2“ 

Veli njima dužde Mletčanine, 
Od starine vitez Eatinine: 
»Niti mi je vojska izginula, 
Nit je turska sila pritisnula, 

Nit Kandiju Turci osvojili, 

Nit Moriju žemlju porobili: | 
AP je meni tugovat' nevolja, 


Kolik' da me muči serdobolja ; - 


Jer evo mi dodje knjiga bila, 

; Koja mi je zle glase donila: 
Da je umra' vitez Mladiniću, 
Silni junak kano Zrinoviću, 

Koi Turke po moru hvataše, 

I ruse jim glave odsicaše: 
Zapovidnik biše od galije, 
Ter izsičč careve delije, 

I branjaše more od Tur&kah, 
Od Levanta lipo do Mlet&kah. 
Mladiniću, krilo sokolovo! . 
Tko će branit" more principovo ? 

Svitla sabljo dužda mletačkoga! 
Tko će sići dušmanina mćga, 
I tirati Turke vitezove, 

Kano soko? bile golubove ?“ 

Kad se dužde izjadao biše, 

Uze pero, bilu knjigu piše, 
Ter je šalje Kanalu vitezu; 
A od Brača velikomu knezu. 


— 411 —. 


U knjizi še s njime razgovara, Bračani.su na moru junaci, 


Ponukuje, ter ga nagovara: Kano moji na suhu Kotarci, 

Da dozovne od Brača plemiće, | I prija su s Turcim bojak bili, 

I da čine u palacu viće: Ter jih jesu vazda pridobili. 
Tko će čuvat' mora od Tur&kah, Izberite slobodna junaka, 

Od Stambula do bilih Mlet&kah, ' Koino se neboji Tur&kah, 

I ostale sve dčržave naše, Mojizim' će vladati galijam', 

Da nam nebi nahudile baše? I ostalim? od boja djemijam'. 


“Knjiga, koju princip pisa knezu bračkomu, budući kratka, metjem 
je na svitlost svitu. 

»Franciscus Molino, Dei gratia Dux Venetiarum etc. 

Nobili et sapienti viro Christophoro Canali de suo mandato 
Comiti Brače, fideli, dilecto salutem, et dileetionis affectum. 

Grave quanto si conviene, per il proprio merito: 
reputiamo la perdita del sopra Comito Mladineo, il quale 
con la sua presenza, e valore nelle occorenze tutte del 
nostro servizio, si era giustamente guadagnata la pubblica 
affezione, e gradimento: Volemo pero col senato che fatti venire 
a voj li deputati di cotesta Fidelissima Comunita li attestiate la nostra 
displicenza, per la morte di cosi benemerito soggetto, eccitandoli in con- 
formita degli ordini che tenete dal Procurator Geronimo Foscarini a de- 
venire_quanto prima alla nominazione d'altro, in luoco suo. .Ben certi 
che procureranno farla cader in persona abile alla carica, e che possa 
come il precessore fedel, e fruttuosamente servire avisandoci đell' 
operato. Data in Nostro Ducali Palatio die 27. Novembris 1651. 


Slidi pisma od vitezovah kotorsikh. 


Ej Kotore, gnjizdo sokolovo, Koji turske glave odsicaše, 
Na visokoj grani savijeno! | I na mejdan često izlaziše: 
Gdi se I&gu zmaji i sokoli, Nebi ti jih moga' izbrojiti, 
Koji caru puno dodijaše. Ni njihova junačtva kazati. 

Svijeno je na jeli zelenoj, Koliko je mladih Kotor&nah, 
Ter pokriva Buku od Kotora, "Toliko je na maču delijal. 
Kojano .je dika od Harvatah, | Svi su oni serdca vitežkoga, 
I vitežko sčrdce od jun&kah. Krunu brane dužda mletačkoga. 

Viruj meni, dragi pobratime | Ej Kotore, gnjizdo sokolovo, 
Koi nosiš od jun4kah ime, Dalmacije diko i pohvalo! 
Da ja brojim nediljicu d4nah “U tebi se lčgu sokolići, 


Od Kotora mlade vitezove, I gospodska dica Zmajevići. 


— 412 — 


U Perastu Šestokrilovići, 
I žestoke zmije Bujevići, 
Koji Turkom na mejdan idjahu, 
Na mejdanu glave odsicahu. 
Zmiju biše porodila Vila: 
Po imenu Bronzu kavalira, 
Delija je od Buke kotorske, 
Boje ga se haramije turske. 
Na moru je s njima bojak bio, 
I mnoge je Turke pogubio: 
Opošteni dužda mletačkoga; 
Jer je Bronza roda junačkoga. 
To svidoče Latini i Turci, 
Dalmatini i svi Hercegovci: 
Kavalirstvo, medalje od zlata, 
Kojeno mu vise oko vrata. 
Nečudi se, dragi pobratime, . 
Krajišniče i Harvatjanine! 
Jer od davna jesu Peraštani 
Na krajini vitezovi zvani. 
Pošteno su vazda vojevali, 
I junačke glave odsicali: 
To svidoče krajine harvatske, 
Još i mudre knjige talijanske. 
Kad Rimljani vas svit osvojiše, 
Svi se kralji njima pokloniše ; 
Al' nektiše silni Peraštani, 
Ni ostali mladi Kotorani ; 
Već protiva njima vojevaše,' 
Ter Rimljanom puno dodijaše: 
To se sgodi u vrimena stara, 
A vladanja od Rima cesara. 
Pivaju se pisme i popivke: . 
Od Grujice mlada Žeravice; 
Jer je junak od mejdana bio, 
I mejdane mnoge zadobio. 
Harambaša od jun4kah biše, 
Ter u četu s njima odlazaše 
"Velikoga rata od Kandije, - 
Malo posli Beča i Morije. “ 


Pridivkom se Sarabaća zvaAše, 
U Banjanih selu pribivAše: 
Svu je tursku zemlju porobio, 
Do Tribinja i okolo njega. 
Nebijaše boja ni mejdana 
Brez Grujice mlada Žeravice: 
Razbi pašu od Hercegovine, 
Odnesa mu zelen alaj-barjak. 
Dvi stotine uhvati suž&njah, 
I šestdeset odsiječe glavah 
Svojom sabljom Grujo Žeravica, 
Pomogla ga Marija Divica! 
Krajinu je tursku porobio, 
Dvi hiljade kićah upalio: 
To svidoči bane Loredane, 
Od duždeve vojske generale. 
Od njega se rodi- soko" sivi, 
Po imenu Žeravica Ivo: . 
A barjaktar dužda mletačkoga, 
Od Morije rata ognjenoga. 
Junak biše ka? mu i babajko, . 
Oli vitez vojevoda Janko: 
Sarabaća kada vojevaše, 
Turke siče, roblje dovodjaše. 
Al poslušaj, moj mili brajene! > 
Da ti kažem morske mejdandžije, 
Koje pjeva starac Milovane, 
Ter ovako hvali Kotorane:'“ 
pZarečč se Reis Omer-aga, 
Od Tripoli bijeloga grada: 
Zavest ću se niz more dužđevo, 
Kojeno je ufanje njegovo; 
Po moru ću pohvatati -lovce, 
I od Buke kotorske tčrgovce, 
Da ako mi Bog i sreća dade, 
Ter mi junak u ruke upade, 
Po imenu Ivanović Mato, 
Mlado momče i puno bogato, 
Vodit' ću ga k dvoru bijelomu, 
Prodat' ću ga kralju algirskomu, 


Cd 


418 — 


Što je reka', poreka? se nije;  . 
Već zaveza izpod Barbarije, 
Pak zajedri niz duždevo more, 
Pjevajući od mraka do zore. 


Podvikuje tanko glasovito 

. Uz tamburu momče ponosito : 
»Muhamedđe! pokloni mi zdravlje, 
Da. ja nadjem Dobrotjane mlade. 


Vezat' ću jim ruke na opako; 
Vodit' ću jih k dvoru bijelomu: 
Zaodit' ću moje vitezove, 
Pozlatit' ću fuštu ormanicu.“ 


Ali mu je loša srića bila: | 
Namira ga biše namirila 
Na junaka i na zemlju ljutu: 
Po imenu Ivanović Matu. 


Kada ga je Reis ugledao, 

Golemo se biše poplašio: | 
Pak ostavi fuštu ormanicu, 
Ter pobižč, žalostna mu majka! 


Dozivlje ga Ivanovič Mato: 
»Poturice, Reis Omer-aga! | 
Kamo mejdan, gdi je tvoja snaga, 

* Kom' ostavi berzu ormanicu? 
Jer nagčrdi svu carevu dicu? 


Evo sam ti upao u ruke, 
Opošteni od Algira Turke.“ 
Ali Reis biži brez obzira, 
Neće boja, nego pita mira. 


Ivanović mira nektijaše ; 


Već se. smije, ter mu se rugaše, 


I uhvati fuštu ormanicu; 
Al uteče Reis Omer-aga. 


Burovići od Herceg" Novoga 
Proslaviše dužda mletačkoga 
Svitlom sabljom i desnicom rukom, 
Ljute rane zadadoše Turkom. 


Vojujući i bojak bijući, 

Turke sikuć, kervcu prolijući : 
. Junaci su bili od starine, 

I gospoda svitla od krajine. . 
Vazda jesu kavaliri bili, 

I gospodstvo na sablji dobili: 

Mertvim pokoj, živim zdravljelipo, 

Čast i dika, ime glasovito. 
Hvalio se Turčin mejdandžija, 

Rizman-agić, imenom adžija: 

»U mene je sčrdce od junaka; 

Bolje nego u vojvode Janka. 
Vitežki sam vazda vojevao, 

I junačke glave odsicao: 

Sad mi kažu siva sokolića, 

Po imenu Markis Kosovića. 
Zazvat' ću ga na mejdan junački, > 

Na mejdanu odsjeć ću mu glavu ; 

Pak napisa listak knjige bile, 

Ter je šalje Marku Kosoviću: 
»Ej delije, Markis Kogoviću, ' 

Od Dobrote, mista junačkoga! 

Ako te je porodila majka, 

Izadji mi na mejdan junački!“ 
Štije knjigu Kosović viteže, 

Knjigu štije, a na nju se smije: 

Biše mu se serdce razigralo 

Od veselja i radosti težke. 
Prija zore uranio biše, 

Ter otidje na mejdan junački, 

I pogubi silnog? mejdandžiju: 

Rizman-agić, imenom adžiju. 
Na glasu je kavalir Bolica, 

Od Kotora grada bijeloga: 

U njega je junačka desnica, 

Krunu brani dužda mletačkoga. 
Vitežki je vazda vojevao, 

Svitlu sablju kčrvce napojio, 

Junak biše rata od Morije, 

Od Kotora svidoče delije. 


— 414 — 


I duždeve sa zlatom dukale, 
Svitlo krilo, od zlata medalje, 
Kojeno mu darovao biše 
Za junačtvo, kako pero piše. 

U Buci je pleme Viskovića, 

I na glasu kano Jankovića: 
Od njega se rodiše glavari, 
Kolluneli, slavni kavaliri; 

Jer su svuda oni vojevali, 

Često turske glave odsicali, 
Ormanice mnoge potopili, 
Haramije turske pridobili. 

To svidoči i staro i mlado, 

Svi junaci i svi krajišnici: 
-Viruj, pobre, ako ti je drago; 

Jer to znadu Turci i Latinci. 

Čuda kažu od Ivanovića, 

Ter ga slave kano Zrinovića: 
Svitla kneza od Dobrote Marka, 
Na oružju silnoga junaka, 

Da izsičč haramije Turke, 

Ter bijele okčrvavi ruke 

. Pod Petrasom na moru sinjemu, 
Slavu dada duždu mletačkomu. 

Samo s svojih dvadeset jun&kah 
On pogubi šestdeset Tur&kah: 
Toliko jih ob-ranio biše, 
Kako isti Turci svidočiše. 

Da mu merkla noćca neotela, 
On osvoji i tursku Tartanu: 
Isti Turci od Petrasa kažu, 
Pravo kažu, ter ništa nelažu. 

Dužde Marku dade kavalirstvo 
Za njegovo veliko junačtvo:. 
Na maču mu dobra srića bila, 
Desnica mu Turke pridobila! 

Još ti, pobre, jedno čudo kažem, 
Nemoj reći, da ja ovo lažem :, 
Deliju ti kažem od mejdana, 
Po imenu od Perasta bana. 


. Al' pogiba s 


Njemu Jure lipo ime biše, 
Pod Dračom se gradom nahodjaše 
Samo s dvajest i ćetiri driga, 
Sad ćeš čuti od Tur&4kah ruga: 
Od Drača se Turci podigoše, 
Sto i šešet mladih vitez6vah, 
Ter na bana ob dan udariše; 
Al' se bane neboji vragćvah. . 
Na Turke je oganj oborio, 
Tartanu je tursku osvojio : 
Sto je turskih gl4vah odsikao, 
Šestdeset je živih uhvatio; 
Ali bana rane dopadoše, 
Ter ga bčrzo s dušom razstaviše: 
Na Božić se sve ovo dogodi, 
Kadno Gospa Isusa porodi. 
Zmija biše Nikolić sčrdare, 
Kano vitez Janković Stojane: 
Pridivkom se Bajo zovijaše, 
Često turske glave odsic4še. 
Velikoga rata od Kandije 
Nebijaše žeštjeg' mejdandžije: 
Krajinu je tursku porobio, 
I mejdane mnoge zadobio; 
Turcim bojak. bijuć 
Na Verteljci izpod Gore Cčrne: 
- Vitežki je Bajo poginuo, 
Dvanajest je gl4vah odsjekao. 
Još ti kažem zmaja 'ognjenoga, 
Od Perasta grada bijeloga: 
Po imenu Smeću kapetana, 
I viteza, pobre, od mejdana. 
Na njega su Turci udarili 
Tri od boja velike djemije: 
Junački je s njima bojak bio, 
Ter je mnoge Turke pogubio; 
AP i njemu loša srića biše, 
U navi mu barut upališe: 
Izgoriše kerštjani i Turci, 
Peraštani 1 morski hajduci. 


— 415 — 


 Svitli kneže, od Perasta krilo! 


U 


Tvoje pleme junačko je bilo: 
Još od davna i od birzemana 
Junaci su bili od mejdana. 
Sivi soko' more prelitjaše, 
Ter na mejdan zmije pozivaše: 
Al' na mejdan izać nesmidjahu, 
Sokola se žestoko bojahu. 
Nije ono soko* ptica siva, 
Već je ono Jozo Kamenare: 
. Od Dobrote mista gizdavoga, 
Koi slavi dužda mletačkoga. 
Ište Jozo barbareze Turke, 
Da junačke okčrvavi ruke: 
Dvakrat su se na njeg? namirali ; 
Al' sramotno jesu pobignuli. 
Namira ga tretjom namirila 
Na Tartanu veliku djemiju: 
Kamenar je na nju udario, 
Ter je mnoge Turke pogubio; 


AL djemiju tursku neosvoji; 


Jer utečč niz to sinje more: 

Sramotno je ona pobignula, 

U moru je sjedra ostavila. 
Utekoše Turci pristrašeni, 

Pobijeni, puno izranjeni: 

AP ako mu Bog daruje zdravlje, 

Zaplatit' će barbarezi Turci. 
Još ti, brate, žestok mejdan kažem, 

Koi se je na moru sgodio: 

Vozila se šajka ladja mala, 

U njoj voze dva mila brajena, 


= Dva brajena Arbanasovića: 


Marko jedan, a Nikola drugi, 

Od.Dobrote mista gizdavoga, 

S njima bihu,dva druga njihova. 
Maleno je vrime postajalo; > 

AP to idje lanca šajka berza: 

U njoj biše trideset Tur&kah, 

Tripulinah po izbor junakah. 


Na nje Turci snažno udariše; | 
A1 se oni njima nepridaju: 
Već od bedre mače povadiše, 

* Ter jim ljute rane zadavaju. + 


Vitežki se oni obraniše, 
I dvadeset Tur4k' pogubiše: 
Udje deset i to izranjeno. 
Kad jih budu pitat" barbarezi, 
Neka kažu, kakvi su Bukezi, 


Ponosi se Buka.od Kotora; 
Jer porodi mlade vitezove, 
Koji brane more principovo 
Od onizih turskih haramijah. 


Tko pohvata po moru hajduke, 
Po imenu Algerine Turke ? 
Nego vitez morski kapetane, 
I levente od Buke kotorske. 


Tko potopi turske ormanice, 
I šambeke kralja Algerina? 
Neg' od Buke mladi vitezovi, 
Kavaliri, pobre, i knezovi. 


 Sabljom siku kano i Ungarci, 
Puškom biju kano Cšarnogorci: 
Delije su kano i Kotarci; 
A berzi su; jer su Hercegovci. 


Pristali su kano i Inglezi, 
Bogati su kano Holandezi: 
Pametni su kano Talijanci, 
A visoci kano i Bošnjaci. 


Ej Kotore, gnjizdo sokolovo, 
Na visokoj jeli savijeno ! 
. Na te dodja od Bosne. vezire; | 
Ali tebe osvojit' nemožd ; 


Jer te brani bane generale, 
I delije od Buke kotorske, 


Na sablji jim dobra sreća bila, | 


I turske se kčrvce napojila! 


—— 416. — 


Slidi pisma od kavalira Marka Ivanovića iz Dobrote, od BuLke 
kotorske, 


Bosna slavi Relju Bošnjanina, 
Senj bijeli Ivu Senjanina, 
Ungarija Sibinjanin Janka, 
Bulgarija Kraljevića Marka. 

Hercegovci Miloš Obilića, 
Harvatjani bana Zrinovića: 
Sve krajine dva Ivanovića, 
Dva od Buke kneza i viteza, 

Koji vičnju slavu zadobiše, 

- Kad na ,moru *Turke pridobiše: 
Pod Atenom u gerčkoj deržavi, 
Koja cara silenoga slavi. 

A1 poslušaj, moj mili brajene! 
Jedno čudo prija nečuveno : 

: Bojno dčrvo prija nevidjeno, 
U Tripuli gradu sagradjeno. 

Od galije puno veće biše, 

Ter se šambek turski zovijaše: 
Sagradi ga silni Hasan-beže, 
Od Tripula bane i viteže. 

Pun bijaše praha i olova, 

I svakoga ognja žestokoga :- 
Četčrdeset bojnih lumbar&dah: 
A pušćkah ni broja se nezna. 

U njem biše silenih Tur&4kah: 
Tri stotine i šeset jun&kab; 
A prid njima adži-Ibraime 
Od lijepe zemlje Natolije. 

Malo vrime postajalo biše, 

Ibro svojoj družbi besidjaše: 
»Evo meni bila knjiga. dodje 
Od Atene grada bijeloga: 

Da su onde dva Ivanovića, 
Ljute zmije, dva sokoličića, 
Koji su nam puno dodijali, 
Našu bratju na moru pobili. 


Pp 


Oba Sina deli-Luke Vuka, 


Deli-Vuka od Dobrote kneza: 
Sad je vrime, moji vitezovi, 
Da mi našu bratju osvetimo, 
Kojuno je pogubio Marko 
Pod Petrasom na sinjemu moru, 
Evo ima pet godinah da4nah, 
Odkad mi je u sčrdašcu rana.. 
Kada Turci njega razumiše, 
Od šambeka jedra otvoriše: 
Zajedriše izpod Barbarije, 
Pod Atenu bčrzo dojedriše. 
Gleda? ih je Ivanović Marko, 
Gledao je, ter je besidio: 
»Dobrotjani, moji vitezovi! 
Evo na nas šambek strahoviti. 
Nemojte se, bratjo, pripadati, 
Bog će nami dobru sriću dati: 
Valja barzo s Turcim bojak biti, 
Za Isusa našu kerv proliti. 
Naše ime svud je: proslavljeno, 
Nemojmo ga, bratjo, pogerditi : 
Da nereku naši Dobrotjani, 
Peraštani, a i Kotorani: 
Bog ubio, tko ih je rodio, 
I junačkim mlikom zadojio! 
Pogerdiše Buku od Kotora, 
I našega dužda mletačkoga, 
Evo barut, i težko olovo, 
Boce praha, ognjeni kolači, 
Dževerdani srebrom navčzeni, 
Svitle puške u Breši kovane. 
Eto, bratjo, mači i kadare, 
I svijetle sablje okovane: 
Berze šibe i bojne lumbarde, 


“ Iostalo od boja oružje. 


— 4 — 


Tur&kah je tri sta i šestdeset; 
A nas nejma nego četčrdeset: 
Svaki udri na devet Tur&kah, 
Branimo se, neizdajimo sel“ 
Pak napisa listak knjige bile, 
= Ter je šalje u grad od Atene; 
A na ruke pripovidaoca 
Kapucina, duhovnoga otca.: 
Da jim dodje dati blagoslove, 
I pokoru za njihove grihe. 
Bčrzo dodje fratar franceškane, 
Ter jim dađe sveto .odrišenje., 
Malo toga postajalo vrime ; 
A) to idje šambek ognjeviti: 
Na kermi mu alaj-barjak vije, 
I na njemu .carevo zlamenje. 
To mu care biše darovao, 
Za pohvalu njegova junačtva; 
Jer vitežki biše vojevao 
U sve vrime svojega gusarstva. 
Kada li se blizu sastadoše, | 
Viče Ibrč iza svega glasa, 
Ter dozivlje Ivanović Marka: 
-»Nu se pridaj, kaurska delijo!“ 
Njemu Marko tiho odgovara: 
ribraime, turski kapetane! 
Nemoj, pobro, nasčrtjati na me; 
. Jer ćeš ludo izgubiti glavu. 
Zakoni su u zemlji carevoj, 
I našega dužda mletačkoga: 
Tko se nadje pod bijelim gradom, 
Da miruje i s mirom tčrguje.“ 
Al mu veli adži Ibraime: 
»Nebudali, Ivanović Marko! 
Nebojim se cara, ni cesara, 
Ni tvojega dužda mletačkoga. 
Nu se pridaj kaurska delijo! 
Jer da imaš krila sokolova, 
Stignut' će te adži-Ibraime, 
Koino: je junak od starine. 


Nu pogledaj na šambeka moga, 
I na tvoju nalenu tartanu: 
Pak ti reci, hvalo izabrana! 
Nebojim se Ibre kapetana.“ 

Ponizno mu odgovara Marko: 
»Nehvali se, careva delijo! 

E soko" je ptica primalena ; 
AP dobiva orla velikoga. 

Neuzdaj se u množtvo Tur&kah, 
Ni u šambek bojno dšarvo tvoje, 
I prija sam s Turcim bojak bio; 
Ali sam jih s Bogom pridobio.“ 

Kada Marka razumiše Turci, 
Smamiše se gore nego vuci: 
Na tartanu snažno udariše, 

Iz šambeka oganj oboriše. 

A kad puča devet lumbar4dah 
Iz tartane Ivanović Marka: 

A za njime četčrjest pušakah, 
Padš mšrtvih šestdeset Tur&kah. 

»Medet! Medet! Ibro vapijaše, 
Na tartanu Turke nagonjaše: 
Dobrotjani živi oganj daše, 
Veće od sto Tur4k' pogubiše. 

Ibrahim se biše pomamio, | 
Od velike tuge zanimio: 

Terče naglo od kerme do prove, 
Tex slobodi svoje vitezove. 

Ali mu je loša srića bila, > “ 
Smčrtna ga je rana dopadnula:- 
Udari ga Ivanović Marko 
U zlo misto, u čelo junačko. 

Kad vidiše Barbarezi Turci, 

Da pogiba Deli-Ibrahime: 
Od bedriće sablje povadiše, 
U tartanu mnogi uskočiše. 

Al' jih siku mladi Dobrotjani, 

. Vitezovi od starine zvani: 
Karvave jim ruke do ramena, 
I svijetla sablja do balčaka. 

27 


— 418 —- 


A medju to, pobratime dragi, 
Opet puča devetslumbar&dah, 
I učini devetera vrata 
U šambeku, ognjem izgorio! 

Počč tonut' šambek glasoviti, 
Izgiboše Turci siloviti 
Tripulini, žalostna jim majka! 
Tri stotine i veće jun&kah. 

Al'* je sunce pomerčalo žarko ; 


Jer pogib& knez i vitez Marko, - 


Biše njega puška udarila 
U zlo misto, u čelo junačko. 

Jošter Marko u riči bijaše, 
Svoga bratca Jozu dozivaše: 
Niz obraz je. suzam* oborio, 
Ovako je njemu govorio: 

»Evo su me rane dopadnule, 
Od Kkojizih priboliti neću: 

Sad umirem; ali Bogu hvala! 
Kad dobismo silnoga gusara. 

Pozdravi mi starca babu moga, 
Strica Radu i sve Dobrotjane ; 
Pazi sebe, a neplači mene, 
Bici Turke, nevirne hajduke.“ 

Jednom rečč: Jezus i Marija! 
Drugom reče: primi, Gospo, dušu 

 Tretjom rečč: s Bogom vitezovi! 
To izusti; a dušicu pusti | 

Na kriocu Joze bratca svoga 
Pod Atenom na sinjemu moru, 
Bojak bijuć s carevim" delijam': 
Kavaliru! pokojna ti duša. 

S njim pogibe osam vitez6vah, 
Sve delijah od Buke kotorske, 
Dva sokola do dva Kosovića: 
Juro jedan, a Filip je drugi ; 

Tretji biše Radonjičić Kerste, 
Silni junak zmaje od dvi glave; 
Četvčrti je Andriću Ilija, 

Silni vitez, na glasu delija. 


- 


"Peti biše Pero Radomire, , 


Merki vuče, junak od starine ; 
A šesti je Iliću Jozipe, 
Svi junaci od mista Dobrote. | 
Visko Bambo, sedmi se zoviše; 
Inostranac osmi junak biše: . 
Svi su ovi s Markom poginuli; 
Al su dosta Tur&k' pogubili. 
Petericu rane dopadoše, 
Turke sikuć na sinjemu moru: 
Jedan biše Ivanović Pero, 
Silni vitez serdca junačkoga ; 
Drugi biše Maroviću Bože; 
Tretji Temić po imenu Rade: 
Oba, pobre, sileni junaci, 
Na oružju kano i, Ungarci. 
Dva ranjena bihu inostranca; 
Ali, pobre, junačkoga sčrdca: | 
Od r&4nah su berzo pribolili, 
I poštenje lipo zadobili. 
Kad vidiše mladi Dobrotjani, 
Da tonjaše šambek strahoviti: 
Slavni barjak turski odnesoše, 
Šambek bojni ognjem sažegoše. 
Ibrahime, morski haramija! 
“X Kamo tvoji Turci vitezovi ? 
Sve izgibč, malo tko uteče, 
Verlo malo i to izranjeno. 
Kamo tvoji bubnji i svirale ? 
Kamo li ti svileni barjaci? 
Gdi je šambek, sve ufanje tvoje? 
Eno gori na sinjemu moru. 
Na hiljadu i sedam stotinah, 
Na petdeset još i šest godinah: 
Devetnajest aprila mjeseca, 
Drugi danak slavna uskersnutja, | 
Dobrotjani Marka ukopaše, 
I njegovih osam vitezovah: 
Lipo njega. bratja oplakaše ; 
Jer bijaše dika od knezovah. 


- 


— 419 — * 


Pak bijela jedra otvoriše, 
Niz duždevo more zajedriše: 
A na kčrmi barjak trepetjaše, 
Ter se, pobro, daleko vidjaše. 
Kada su ga Turci ugledali 
Od Petrasa grada bijeloga, 
Od jada su oni zaplakali 
Za barjakom gusara morskoga, 


Pak dozivlju mlade Dobrotjane, 


Ter su njima Turci besidili: 
» Prodajte nam turski alaj-barjak, 
Dvi hiljade dat' ćemo cekinah.“ 
Odgovara Ivanović Jozo: 
»VYira moja, od Petrasa Turci! 
Nebi vam ga proda', ni darova', 
Da mi date po" careva blaga ; 
Jer sam njega na boju dobio. 
Pak zajedri niz more duždevo; 
A kad dodje u Mletke bijele: 
Izterčalo malo i veliko, | 
Staro, kljasto, hromo i bolestno. 
Svak se čudi i veselje čini; 
XA najveće mletačka gospoda: 
“Gledajući turačku odoru, 
;: Alaj-barjak, bubnje i svirale, 
Britke sablje, mače i kadare, 
Svitle puške, turske dževerdane, 
I buzdohan adži-Ibrahima, : 
Koga rodi slavna Natolija. | 
Lipo ih je dužde darovao: 
Svakom! drugu od zlata medalju ; 
A rodbini mertvih vitez6vah 
Lipu platju, doklem budu živi. 


Jozi čini veliko poštenje: 
Daje njemu lipo kavalirstvo, 
Neka inu je dika i pohvala 
Prid gospod. turskom i latinskom. 
Starcu Vuku Ivanović knezu, 
Od starine silnomu vitezu: 
Darovaše medalju od zlata, 
Koja valja sto zlatnih dukAtah. 
Al' poslušaj, moj mili brajene! 
Da ti kažem dilo od vojnika, 
I vitežko serdce od junaka 
Starca babe Ivanović Marka: 
Kad je starac glase razumio, 
Da je njemu sinak poginuo: 
Niti plače, nit' suze prolije, 
Jozu sina prida se dozivlje, 
Ter je njemu starac besidio: 
nAko Jozo neosvetiš Marka, 
Da bi tebe poželila majka! 
Kakono je i brajena tvoga.“ 
Ali mu je Jozo govorio: 
»Nebrini se, moj mili babajko! 
I sam se je osvetio Marko; 
Jer je mnoge pogubio Turke: 
Ibrahima i morske hajduke. 


Slava nigda neumira Marka, 


Doklem bude na svitu junakah: 
Jer će njega vazda spominjati, 
Davorije od Marka pjevati. 

Ako li mi Bog daruje zdravlje, 
Ter ja nadjem Barbareze Turke, 
Osvetit' ću Marka, bratca moga, 
A tako mi Boga velikoga!“ 


Živi, Vuče, sto godinah d4nah, 
Desnica je tvoja od mejdana, , 
Bog ti dao zdravlje i veselje, 


Marku sinku u raju naselje! 


S 


— 420 — 


Pisma glasovitih junakah Ante Radimira i njegova sina' kava- 
lira Bože iz Dobrote od Buke kotorske. 


Još nebiše iztekla danica, 
Ni svijetla zvizda prehodnića, 
Vikni vila s visokih planfnah, 
Ter dozivlje Antu Radimira: 

»Radimire, zlo vino popio, 
Pod Atenom zoricu zaspao! 
Eto na te Barbarezi Turci, 
Siloviti od mora hajduci 

U Polaki velikoj djemiji, 
Prilična je maltežkoj galiji: 
Nit ćeš uteć, ni glave odniti, 


Nit ćeš moći s njima bojak biti.“ 


Kad je Ante vilu razumio, 
Družini je svojoj besidio: 
»Na noge se, moji vitezovi, 
Dobrotjani sivi sokolovi! 

Glas mi dodje s visoke planine, 
A od moje vile posestrime: 
Da će Turci na nas udariti, 


I da će nas pod mač okrenuti: 


Idje na nas od boja djemija, 
Strahovita kano i galija: 
Barbarćzah puna je Tur&kah, 


Sve delifjuh i mladih momškah. 


Nas je malo, ali smo junaci, 


Od nas dčrhtju i predaju Turci: , 


Prepašite sablje i kadare, 

Prigledsjte puške i lumbarde. 
Branimo se, neizdajimo se, 

Živi Turkom nepridajimo se! ' 


Jer na glasu jesmo Dobrotjani, 


Od starine vitezovi zvani.“ 
Istom Ante tako besideći, 
. I družinu svoju slobodeći;  “ 
X AL to jedri velika djemija, 
Puna bise turskih haramijah. 


Na tartanu Turci udariše, 
“I topove bojne užegoše: 
A! tartana lipo- odgovora, 
Turke bije, jambore obara. 


, Na sve strane oganj prosipaše, 


Težke jade Turkom zadaviše: 
Osvojit' je oni nemogoše ; 
Već sramotni natrag pobjegoše : 

Izranjeni, sasvim pogerdjeni, 
Pobijeni, puno prestrašeni: . 
Nečudi se, pobratime mili! 
Jer su vazda Radimiri bili 

Od starine serdca junačkoga, 
Vitezovi dužda mletačkoga ; 
Ako li mi nećeš virovati, 
Poslušaj me, ja ću ti kazati: 

Ovo “ima dvi godine d4nah, 

Od Dobrote. zajedri tartana: 
U njoj biše mladjan kapetane, 
Po imenu Bćžo Radimire. 

S njim bijaše dvadeset junikah, ' 
Sve delijah i mladih momakah: 
Uraniše prija bile zore, 

Uz duždevo zajedriše more. 

Kad su bili izpod Arbanije, 
Ugledaše dvi bojne .djemije: 
Barbarežke fušte ormanice, 
Pune bihu Barbarćzah dice. 

Šemluk čine, ter po dva pjevaju, 
Šerbet piju, često puškaraju ; 
Jer na moru bihu zadobili, 

I Polaku ladju uhvatili . 

Od Napnolje bogata tčrgovca, 

Sve mu blago odniše do novca; 
AP je Turkom loša srića bila: 
Tartana je na nje udarila 


— 421 — 


Rađimira silnoga junaka, 
Koino se neboji Turikah: 
Ormanice po moru tiraše, : 
Kano soko" ter jih ražgonjaše. 
Prebija im vesla i jambore, 
Bije Turke nemore se gore: 
Težko oni viču i alaču, 
Gorko plaču, ter u more skaču. 
Po moru jih siče Radimire, | 
Viruj meni, pobro, Vladimire! 
Da nebude bčrzo vjetar pao, 
Nebi od njih nitko utekao; 
Ali evo njihove radosti, 
Radimira tuge i žalosti! 
Prista vjetar, utekoše Turci 
Barbarezi, nevirni hajduci. 
Sasvim tizim mnogi izgiboše ; 
A veće jih rane dopadoše: 
Ostada jim latinska Polaka, 
U njoj silnih dvadeset Tur&kah. 
.Dobrotjani skladno udariše, 
Ter Polaku bčrzo osvojiše: 
Posjekoše dvadeset Tur4kah, 
Haramijah najboljih jun&kah. 


Dadoše je banu generalu; 

A genera' od Napulje kralju: 
Začudi se kralju od Napulje, 
Što učini B&žo Radimire ; 

Puno veće bane generale, 

Kad ugleda od Tur&kah glave, 
Koje .B6žo odsjekao biše. 

S Dobrotjanim, kako pero piše. 
Kad razumi dužde od Mlet&kah, 
Što učini B6žo od Tur&kah, 
Hvali njega i uzdiže težko; _ 

Jer učini poštenje vitežko. 

Još mu d&je medalje od zlata, 
Da mu vise izpod bila vrata, 
I dada mu lijepo kavalirstvo, 
Za njegovo veliko junačtvo. 

Ej viteže, Božo Radimire! 
Pozdravlja te starac Milovane: 
S'jeci, pobre; Turke Barbareze, “ 
Koji na te iz daleka reže. 

Poštena ti sablja i desnica, 
Pomogla te Marija Divica! 

I da si mi zdravo kavalire, 
Od Dobrote Božo Radimire! 


Slidi pisma od vitezovah dalmatinskih, 


koji posli, nego mnoge turske glave izsikoše, od Turdkah pogiboše rata 
2 od Kandije. 


Hodi, pobre, da se domišljamo: 
Gdi je koi vitez poginuo 
Od slavnoga mista Dalmacije, 
-  Žestokoga rata od Morije. 
Pogibč nam mladjan kavalire, 
Po imenu Surić Don Stipane, 


Pod Bunićem, pod bijelim gradom 


Pogubi ga Zenče Ibrahime. 


Pogibč nam na glasu delija, 
Po imenu Smiljanić Ilija, 
Na Vučjaku izpod Velebita, 
Pogubi ga Markić Radoica, 
Koga trikrat vadi iz galije; 
A četvčrto s tanenih viš4lah: 
Radoica raja nevidio! 
Jer pogubi svoga pootčima 


- ai 


— 422 — 


U Cetini blizu Biteljića 
Pogibč nam Dimitrović Janko, 
Posičč ga na glasu delija, 

Po imenu: Jamanliću beže. 

I pogiba Petre Smiljaniću 
Na krajini pod-Udbinom gradom, 
Pogubi ga junak od krajine: 
Po imenu Ograšević Mujo. 

Na Driniću polju širokomu 
Sileni je junak poginuo: 

> Po imenu vojevoda Vuče, 

Od delije ključkog' kapetana, 
Po imenu Tataranovića. 

Još pogiba junak od krajine: 
:Po imenu Matković Jovane, 
Od Turčina Poparženovića 
Na Ribniku, ognjem izgorio! 

Na Zečevu niže Variv6dah 
Žestoki je zmaje poginuo: 

Po imenu Močivuna Vučko, 

. Pogubi ga Lopužić Stjepane. 

I ovo je težka muka naša, 

Gdi pogiba Durat harambaša: 
Na Otresu pod Pribirom gradom 
Smačč njega na glasu delija: 
Po imenu Filipović beže. 

Pogibč nam serdar od krajine: 
Po imenu Sandiću Jovane, 

-. Pogubi ga od Knina aždaja, 
Ljuta zmija, Kuna Asan-aga. 

Odkada su Mletci sagradjeni, 
Nije takvi junak poginuo: 

Što delija Mandušić Vučene; 
Pogubi ga Vidimljiću beže 
U Kotaru, blizu Varivćdah. 

Pogibč nam Omeljiću Dujme 
Na Kosincu u Cetini ravnoj, 
Pogubi ga beže Atlagiću; 

Al mu bihu ruke savezane. 


“" 


Ah moj Bože, čuda velikoga! 
Tko pogubi Zorića gavrana? 
Udari ga momče iz čardaka, 
Rad Begzade lipote divojke, 
Mertav gavran k cernoj zemlji pada. 

Strašan ti je junak poginuo, 

Koi turske glave odsicaše, 
Na Lijevnu polju širokomu: 
Po imenu Omeljiću Vide. - 

Pogiba nam zmija od dvi glave, 

Po. imenu Breulju Šimune: 
Paša mu je glavu odsikao. 
Ej Šimune, desno krilo naše! 

I pogibe Klišanin Bariša, 

Koi često na mejdan idjaše, . 
Pogubi ga Turčin od Skradina, 
Na mejdanu više Kliša grada. 

Ej Kandijo, ognjem izgorila! 

Pod tobom je vitez poginuo: 
Od Kastćlah ravnih kollunele, 
Po imenu mladi Rabadane. 
I pogiba Varnica hajduče, 
Silni junak od ravnih Kastćlab, 
Koi turske glave odsicaše 

. Na mejdanu, pobre, junačkomu. 
Pogubi ga Neziću Ižače. 

Ako želiš znati, pobratime! 

Gdi pogiba od Poljicah kneže, - 
Po imenu Sinovčiću Marko ? 
Komu biše dato generalstvo, 
Od našega dužda za junačtvo: 

Ja ću tebi poviditi pravo, 

Ah tako mi, pobre, biti zdravo! 
U Kandiji gradu bijelomu, 
Sikuć Turke pod Kandijom gradom. 

I pogiba Kulišiću Petre 
Pod Vergorcem, p. bijelim gradom: 
Plaču njega latinska gospoda, 

I sva zemlja slavnoga naroda, 
Zašto biše junak od starine. 


— 423 — 


Pogibč nam Deli-Markoviću, 
Koi Turke pod mač okretjaše: 
Pogubi ga Bogom pobratime, 
Po imenu Paviću Nikola. 


Nehot& je njega udario 
Iz. svijetle puške Talijanke: 
Mertav junak cernoj zemlji padč 
Kod Osinja ukraj mora sinja. 


Pogibč nam -junak na krajini, 
Po imenu Lekiću Juriša, 
Od usk6kah mladjan harambaša: 
Ubiše ga nasrid Tialjine 
Velikoga rafa:od Kandije. 


- Još pogibč Kardum harambaša, 


Od Makarske grada bijeloga. | 
Pogubi ga Zloić Omer-aga, 


I pogibe Jurićević kmeže, 


Koi turske glave odsicAše, 


Po imenu Radoš harambaša: 
Pogubi ga zmija od Gabele, 
. Po imenu Babiću Hasane. 


Pisma od vitezovah, koji izgiboše rata bečkoga. 


] oš zorica nezabijelila, 
Ni danica pomolila lica: 
Viče vila s Velebit-planine, 
Ter dozivlje majku Stojanovu: 


pUstani se, majko. Stojanova, 
U za čas si zoricu zaspala, 
I na vojsku sinka odpravila: 
Već ga, majko, pričekati nećeš! 


Pogibč ti Janković Stojane, 
Od Kotara mladjan kavalire: 
Nepogibe od brijetke ćorde, 
Ni od mača, ni od bojna kopja; 


Već od tanke puške Talijanke, 
Kojano-je u Breši kovana, 
Pogubi ga Nažaković Mujo, 
Nasrid Duvna polja širokoga. 


Jankoviću, krilo principovo! 
Všle ti si glavah odsikao: 
Sve po izbor agah i spahijah, 
Kapet&4nah i mladih serd&rah. - 
Ej krajino, kčrvava košuljo! 
Mnoge ti si majke razcvilila, | 
A sestrice u cčrno zavila, 
I ljubovce u rod odpravila. 
Pogibč nam Pokrajac sčrdare, 
Ljuti zmaje, dite Milosave: 
Pogubi ga Kolak buljumbaša. 
Ej Pokrajče, pokojna ti duša! 
Nu poslušaj, dragi pobratime! 
Gdi pogiba netjak Jankovića, 
Po imenu Tintor barjaktare: 
U Neretvi pod Gabelom gradom, 
Pogubi ga Ljuboviću beže.  - 


U Dražnici, ognjem izgorila! —- 


—_—a44— 


Kukala je cerna kukavica, 
Usrid zime, kad joj nije vrime: 
Nije ono cerna kukavica; 
Već je majka Miljkovića Marka. 


Zašto Marka rane dopadoše 
Bojak bijuć s carevim delijam'. 
. On od r&nah prebolit' nemože. 
Miljkoviću, krilo od Kotara! 
Mnoge ti si Turke pogubio! 
Ej Gabelo, da bi se prosjela ! 
Pod tobom je junak poginuo: 
Po imenu Nakiću Matija, 
Ljuta zmija od grada Džšrniša. 
S njim pogibč Stipane Matiću, 
Od starine vitez i plemiću: 
Prija neg' je junak pogibao, 
Pet je turskih gl4vah odsikao. 
Ljuto cvile od Knina levente; 
Jer :pogibč od Knina serdare: 
Po imenu Ive Sinobade, 
Pogubi ga Nožinović Mujo 
PodGlamočem, pod bijelim gradom. 
I pogiba kliški harambaša, 
Po imenu Buligović Marko: 
U Skopju mu glavu odsikoše, 
. Za jabuku paši darovaše. 


-I pogiba Talaić Šimune, 


Pogiba nam od Poljica kneže, 
Po imenu Barnjićević Luka, 

U Gabeli, da je Bog ubio! 
. AP je biše lipo zaminuo, 
Četiri je glave odsikao. 

Još pogiba Kosor kavalire, - 

Od Zadvarja po izbor sčrdare: 
Pogubi ga Kusiću Juriša, 
Koga biše uzeo za sina. 

Ej neviro, nigdi te -nebilo! 

U Zažabju više Metkovićah 
Pogibč nam Vodanović Mijo: 
Od Primorja na glasu sčrdare, 
Koi turske odsicaše glave, 

I pogiba Visković Juriša, 

Od Primorja mladjan harambaša, . 
Na jurišu Sinja bijeloga. 

Ej delijo, pokojna ti duša! 
Junak biše Vranješević Gergo ; 
Al i njemu glavu odsikoše 
Na Verljici izpod Imotskoga, 
Pogubi ga dizdar-aga Mujo. 

Pogibč nam na glasu viteže, 
Koi turske odsiciše glave 
U Popovu pod kulom Seića, 
Po imenu Novković Nikola, 
Od Neretve mutne kavalire. | 


Ljuta zmija, pobre, od krajine: 

Turci njemu glavu odsikoše 
U Mostaru gradu bijelomu. 

Vitezovi, pokojne vam duše! 


— 425 — 


Slidi pisma od glavarah turskih i silenih junakah, 


Koji pogiboše od vitez6vah hercegovačkih rata kandijanskoga, bečkoga € 
maloga, oliti sinjskoga. — Male, koji su poginuli, nebrojim, nati je moguće 
tzbrojite jih; nego poglavite, koje bihu glasoviti junaci. 


Rata kandijanskoga. 


De je komu poslušati bilo, 
Što govore dva Turčina mlada, 
Dva serdara od grada Mostara: 
Kunu oni cara i cesara, 
I Latina dužda mletačkoga: 
»Bog ubio cara i cesara, 
I Latina dužda Mletčanina, 
Koji neće da .zametnu rata, 
Da se vlaških gl&4vah nasičemo. 
Narastosmo, za rat neznadosmo, 
Ostarismo, boja nevidismo: 
Što će nami sablje okovane, 
Što li će nam konji od mejdana?“ 
To je čuo starac Delalija, 
Pak je njima tiho besidio: 
»Nehval'te še, dvi delije mlade, 
Nehval'te ge, žalostna vam majka! 
I prija je bilo vitezdvah, 
* Ter poboljih, nego li je sada: 
Ali svoje pogubiše glave, 


Bojak bijuć s duždevim delijam'. 


Gdi su sada tri Perizovića, 
Ljute zmije od Gabele“ grada? 
Pogubi jih Deli-Markoviću 
U Neretvi blizu sinja mora, 
Gdi udara u more Neretva. 

Gdi je sada zmija od Mostara: 
Po imenu Turčin Hasan:ago, 
Orapović silni mejdandžija ? 
Pogubi ga Kulišić Tadija 
Na Zadvarju više sinja mora. 


Kamo li nam Boičić Alija, 
Mčrki vuče, na glasu delija? 
Pogubi ga Lekiću Juriša, 

I njegova brata Ibrahima. 


Gdi li nam je Ibruljević-ago, 
Koi ruse odsicaše glave? 

 Pogubi ga Zale iz Igrane. 
Ej Mustapa, krilo od Včrgorca! 


Gdi.je sađa Duhagić Memede, 
Ljuta zmija, pobre, od krajine? 
Pogubi ga Cšrnobor Filipe, 
Od uskćkah silni harambaša. 


Zmija biše Hasan buljumbaša, 

. Od Popova na glasu delija:“ 

 Posičč ga Buseljić Gčrgure, 
Od. Tučepe mladjan harambaša. 


Kakav biše Talin buljumbaša 
Od Novoga grada bijeloga, 
Valjadiše dva grada careva: 
Pogubi ga na glasu vojvoda, 

Po imenu Popović Nikola. 


U Gabeli ljuta zmija biše, 
Po imenu Babiću Hasane ; 
Silni junak, aga od Gabele, 
Koi često glave odsieaše. 


Namira ga namirila biše 
Na viteza Mijošić Gergura: 
Po. bile se ruke uhvatiše 
Više Gradca ukraj sinja mora. 


e 


— 426 — 


 Hasanu je loša srića bila; 

Jer ga Gčrgo na zemljicu baca, 
Odnesč mu toke pozlatjene, 
Kojeno su u Bosni kovane. 

I odnesa pčrsten s desne ruke, 
Koino se i sada nalazi: 
Baš u dvoru Miošić Gergura, 
Dušica mu bila sahranjena! 


Kamo li nam sila Alil-aga 


Od bijela Počitelja grada? 
Pogubi ga Veić Matijaše, — 
Silni vitez od Neretve mutne. 


Rata 


Kamo zmija Topalović Mujo, 
Komu nebi slike, ni prilike, 
Od Neretve ter do ravne Like? 
Pogubi ga Miletiću Rado, 
Silni vitez od Vergorca grada. 

Kamo li nam Amet buljumbaša 
Od bijela Počitelja grada, 

“ Koi vlaške glave odsicaše ? | 
Pogubi ga Aleksić Matija 
Ukraj bile kule Jurićeve.. 

Junak biše Firdusović beže: 

Sto je rusih glavah odsikao, 
Ma i njega mlada pogubiše, 
Pogubi ga momče golobrado, 
Mlado momče Dugaš iz Včrgorca. 

Tko bijaše Katić Usejine? 

Nebi takve zmije na krajini. 
Pogubi ga Sentić Matijaše, 
I njegova tri driga najbolja. 

Što bi reka', dragi pobratime, 
Od junaka Sulagića Sule? 
Dizdar biše od Norina kule, 
Pogubi ga Buklijaš Stipane, 
Od Podace mladjan harambaša. 


Gdi li: nam je Kurdegović Mujo, 
Merki vuče od Gabele grada?: 
Posiče ga Tomica vojvoda 
Više bile kule od Igrane. - 

Sila biše Manuka Amete, 

Od bandirah turskih kapetane: 
Često čini, u Primorje tčrče; 
AP mu momče odsiječa berke, 

Po imenu Grubišić. Matiju, 

Od Tučepe sela malenoga: 
I ovo se sgodilo bijaše 
Velikoga rata od Kandije. | 


bečkoga. 


Ljuta zmija biše na krajini, 
Po imenu Včrgora Čehaja; 
Pogubi ga momče od Neretve, 
Po imefhu Nikolić Jakove. 
Vi ste čuli cčrnog" Arapina, 
Koi biše carev mejdandžija: 
Često junak na mejdan idjaše, 
Na mejdanu glave odsicaše. 
Namira ga biše namirila 
Na junaka na Bašića Marka: 
Po bile se ruke uhvatiše 
Nasrid Livna polja širokoga. 
Al je njemu loša srića bila; 
Jer ga Marko na zemljicu baca, 
Ter ga kolje kano janje malo. 
Ej Arape, carevo uzdanje! 
Bčrz ti biše Zidonja Memede, 
Berži, pobre, od konja careva: 
Uhvati ga momče od Vergorca, 
Po imrnu herceže Jakove. 
Štogod biše u cara jun&kah, 
Nebijaše žeštjega vojnika: 
Što bijaše Osman kapetane, 
Od Novoga grada bijeloga. 


— 427 — 


Dvadeset je gl4vah odsikao, | 
Sve delijah prija neženjenih: 
AP i njemu glavu odsikoše. 
Ej Osmane, krilo od Novoga! 


Posičč ga netjak Zmajevića: 
Po imenu Visko Bujeviću, 
Mlado momče od dvajest godinah, 
Na mejdanu, pobre, junačkomu. 


Odkada je Bosna zemlja ravna, 
Nebijaše žeštjega junaka 
U Turčina, ni u kčrštjanina, 
Što bijaše Jusup buljumbaša. 


Sto je rusih gl4vah odsikao, 
Malo manje suž&nj' uhvatio, 
Namira. ga namirila biše 
Na sokola i na zmiju ljutu, 
Po imenu Pervanović Tomu. 


I uhvati Jusup buljumbašu 
Pod Vergorcem, p. bijelim gradom,. 
Ter ga vodi k dvoru bijelomu, 


Da ga cini i zanj' blago pita, 


Tri hiljade od zlata duk&tah ; 
Al' zavika malo i veliko: 
psmakni, Toma, zmiju od krajine! 
Puno nam je Jusup Uodijao, 
I kčrštjanskih gl4vah odsikao. 
Al se Fomi ino nemogaše, 
Već povadi sablju od bedrice: 
Mahnl sabljom, odsiče mu glavu, 
I sad mu se nahodi, odora 
Baš u dvoru Pšrvana Antuna. 
I ovo se sgodilo bijaše 
Beča, pobre, rata ognjenoga. 
Ej Jusupe, zlatni buzdohane! _ 
Tko će vlaške odsicati glave? 


Rata maloga i posli njega. 


Kud se diše dvi aždaje ljute, 
Dva Turkura Počiteljanina : 
Jedan, pobre, biše poginuo 
Od junaka Matija hajduka. 


Drugoga je junak pogubio: 

-.Po imenu Arste harambaša, 
Silni vitez od Neretve mutne, 
Gdi se legu plemenite utve. 


Tko bijaše Mesiović Zuko? 


Ono biše zmaje od dvi glave: 
Pogubi ga soko' od Všrgorca, 
. Sivi soko' Merkotić Antune. 


Ajme, Zuko, naša desna ruko!: 


Kakav biše Kosarić Amete? 

“ Valjadiše dva grada careva. 

. Pogubi ga momče od Vergorca, 
Po imenu Nosić dite mlado. 


Kamo nami sila Anušiću, 
Koi devet kćnjah priskakAše ? 
. Posičč ga Knežiću Vučene, 
Od Neretve na glasu serdare. 
Vi ste čuli zmaja žestokoga, 
Od bijela grada Ljubuškoga, 
Po imenu Selim Bakotića. 
Pogubi ga Ujdure Šimune, 
Silni junak od Vergorca grada. 
Kakav biše Turčin Osman-aga, 
Koi vlaške odsicAiše glave ? 
Posičč ga Sekulović Laze, 
Ljuti zmaje od Gorice Cčrne. 
Evo ima malo godinicah, 
Odkad nam je junak poginuo: 
Po imenu Usa mejdandžija, 
Pogubi ga momče od Neretve: 
Po imenu-Batinović Mate. 


. — 428 — 4 


Pogubi ga više Metkovićah 
U Neretvi nasrid polja ravna. 
Ajme Usa, krilo od Gabele, 
Ludo ti si izgubio glavu! 


Pisma od Gradca u gornjem Primorju. 


- Na koga dodjč bosanski vezir # hercegovački paša samo s četčrdeset 


“ hiljadah vojske na 1666. Oktobra na 8. 


Kojigu pišu Turci Gabeljani, 
Ter je šalju caru čestitomu: 
»Svitli Care, podnit' nemožemo, 
Grad se gradi nakraj sinja mora. 


Negradi ga care ni cesare, 
Ni viteže dužde Mletčanine: 
Nego Jurić od Lavčanja kneže, 
I Fra Luka Smoljanović fratre. 


Zatvori nam Buku od Neretve, 
I Neretvu do kule Norina, 
Mi nesmimo više vojevati, 
Ni na more sinje izlaziti.“ 


Kada caru bila knjiga dodje, 
Knjigu štije, drugu napisuje, 
Ter je šalje na Bosnu ponosnu; 
A na ruke od Bosne vezira: 


»Slugo moja, od Bosne vezire! 
Kupi vojske četčrjest hiljadah, 
Digni s Livna od boja lumbarde, 
Ter obori Gradac u Primorju.“ 


Kad veziru bila knjiga dodjč, 


Skupi vojske četčrjest hiljadah, 


I poveza šest bojnih topćvah; 
A kad dodje na Jezerac mali, 


Zove k sebi od Broćna knezove, 


Ter je njima tiho besidio: 
»Kaž'te pravo, tako bili zdravo! 
Mogu li se izvezti topovi 
Više Gradca na primorske stine ?“ 
Veli njemu Salinović kneže: 
Evo, paša, rusa glava moja; 
A eto ti britka sablja tvoja! 


Kad izvezeš na stine lumbardu, 


Odsici mi rusu glavu moju. 
Nije puta konju, ni konjiku, 
Ni Turčinu tvojemu vojniku: 
Visoke su više Gradca stine, 
Jedva bi jih preletio ždrale, 
Kamo li će izjezditi Turci. 
Za to vezir i nehaje ništa, 
Već podiže silnu vojsku svoju, 


I poveze za vojskom lumbardu, 


Izveza je na primorske -stine, 

Pak dozivlje Salinović kneza, 
Sardito je njemu besidio : 
pspominješ se Salinović kneže! 
Što si skoro meni govorio: 

Da odsičem rusu glavu tvoju, 
Ako dodje na stine lumbarda: 
Nemoj reći, da ti je do mene, 
S4m si sebi glavu odsikao. 


2 


—a9— 


Breč djidijo, Salinović kneže! 
Što nemože sila učiniti? 
Kud namisli, tud će udariti, 

. Pak primačč svojega dželata, 
Mahni ćordom, odsičč mu glavu. 

I namisti na stinam lumbardu, : 
Počč biti Gradac ukraj mora: 
Al' nemože odbit' ni kamena, 
Kamo li će Gradac razoriti. 

A kad vidi sileni veziru, 
Posla vojsku pod primorske stine, 
Nebi li ga s jurišem uzeo? 
Ni tako ga osvojit nemože; 


Jer ga brani vojska principova, 
I prid vojskom Korner generale, 
Još ga brani Jurićević kneže, 
I Fra Luka Smoljanović fratre. 


Mnogi Turci pod njim izgiboše ; 
A veće jih rane dopadoše: 
Osta mčrtvih hiljadu Tur&kah, 
Čuvajući Gradac ukraj mora. 


A kad vidi sileni 'vezire, 
Da nemože Gradac osvojiti: 
Povrati se u Bosnu ponosnu, 
Suze roneć, rusu bradu guleć. 


Pisma od Kačićah, ' 


kako su izginuli rata kandijanskoga + bečkoga.. 


Nu poslušaj, Bogom pobratime! 
Što se čuje u gori zelenoj: 
Al' u travi ljuta zmija cvili ; 
Ali soko" gori u vedrini? 
Ali bila Slovinkinja Vila; 
Jer joj biše poginuo. Marko? 
Ali cvili u gori jelinče 
Za košutom, svojizim jaranom? 
Pobratim je pobri govorio: 
»Zle ti pisme, a čemerni glaši! 
Nit' je zmija u travi zelenoj, 
Nit' je: soko' gori u vedrini, 
Nit' je mlada Slovinkinja vila; 
Jer joj nije poginuo Marko: 
Ja sam sinoć s Marko.n besidio ; 
Besidio, rujno vino pio. 
Ni jelinče u gori zelenoj ; 
Jer košuta nije izgubilo: 
Nego kneže Kačiću Nikola 
Prid kolinom bana generala. 


Cvili kneže kano zmija ljuta, 
Rodbinu mu Turci izsikoše: 
A veće jih živih odvedoše, 

U tamnice tamne postaviše. 

Cvileć kneže suze prolivaše, 
Ter ovako banu govoraše: 
»Neka znadeš, bane generale! 
Da mi bibu Turci posikoše, 

Babu moga Kačića Ivana, 

“Na čistoj ga uhvatiše Turci, 
Pod Gabelom odsikoše glavu. 
Ej Gabelo, ognjem izgorila! 

I Radoša, mili gospodine! 
Starca babu Jurićević kneza 
Ukraj bile kule uhvatiše, 

I rusu mu glavu odsikoše. 

Meni biše pervo bratučede, 
Često turske odsicaše glave: 
To su, bane, ljute rane moje, 
Koje nigda priboliti neće. 


. — 480 — 


Još ti kažem dva sinovca moja, 


Dva sinovca, dva siva sokola: 


Obadva jih Turci uhvatiše, 
Starijemu glavu odsikoše, 


A mladjega uhvatiše živa, 
U Mostaru njega poturčiše, 
Ter promini viru za neviru, 
I ovo su ljute rane moje. 


Cvili ljuba Kačića Ivana; 
Jer joj Franu sinka zarobiše: 
Gore cvili kneže Nikolica ; 
Jer mu Pavla sina pogubiše. 


Još nebiše zora zabilila, 

> Ni: danica lica pomolila, 
Više Brista sela malenoga 
Viče vila iz cčrljenih stinah: 


»Zlo ti jutro, ljubo Stipanova, 
Verlo ti si zoricu zaspala, 
Stipana ti Turci pogubiše, 
Pavla sinka ognjem sažegoše. 


I njegovih deset rodijakah, 
Još toliko mladih divojakah: 
Sam uteče Kačiću Gergure, 


Udje junak, vesela mu majka! 


Imaš znati, bane generale! 
Da su ovo moji rodijaci, 
Bratučedi i moji sinovci 
"Od staroga Kačića kolina, 
Gospodskoga roda i plemena. 


Ej Baćino, ognjem izgorila! 


Gospodske si k&rvce napojena 
Od Kačićah, od rodbine moje, 
Braneć krunu dužda mletačkoga. 


Ah tako mi, bane, biti zdravo, 
Sve ću ti jih poviditi pravo, 

U Baćini koji izgiboše 
Velikoga rata od Kandije. 


Knezu Miji glavu odsikoše, 
Nikolicu živa uhvatiše: . 
Ljubovcu mu Mandu zarobiše, 
I dvoje mu dice poturčiše. 


Da je tebi poslušati, bane! - 
Kako cvili Mirkova ljubovca 
U Mostaru gradu bijelomu ; 
Jer je mladu zarobiše Turci, 
I četiri posikoše sinka. 


Knezu Juri odsikoše glavu, 
Braneć tebe, mili gospodine! 
Četvero mu dice odvedoše 
K Sarajevu gradu bijelomu. 


. -Još pogiba vitez na krajini, 
U Baćini selu malenomu: 
Po imenu Kačiću Ivane, «< 
. Od mojega roda i plemena. 


Već te molim, bane generale! 
Da mi dadeš do tri ormanice, 
I na njima tri mlada vojvode 
Od Primorja mista kamenoga. 


Od Igrana Deli-Markovića, 
Od Podace Miju Viskovića: 


Vitežkoga kolina Kačića. 


Zavest ću se u mutnu Neretvu, 
Pogubit' ću Turke Gabeljane: 


> Osvetit' ću moje rodijake, 


Bratučede i još netijake.“ 
Što zapita Kačiću Nikola, 


Štogod pita, to mu bane daje: 


Dadč njemu do tri ormanice, 
I na njima tri mlade vojvode. 


Zavezoše morem pod Primorje ; 
Kad su došli gori na mladine, 
Gdi udara u more Neretva, 
Kod Osinja ukraj Sinja bila, 


A od Brista Gčrgu Žarkovića . 


Pa 


_ 431 — 


Sritoše je turske ormanice, |  Posiče jih Deli-Markoviću 


I u njima. Turci Gabeljani : Kod Osinja u mutnoj Neretvi ; 
XA prid njima tri age careve, Al i njega rane dopadoše, 

Tri brajena, tri Perizovića. Da b" od koga, nebi ni žalio: 
Pobiše se prahom i olovom: Već od svoga Bogom pobratima; 

Od praha se ništa nevidjaše, Po imenu Pavića Nikole: 

Od topćvah ništa nečujaše, Nehote je njega udario, 

Markoviću dobra srića biše; S ečrnom ga je zemljom sastavio. 
Jer potopi do tri ormanice, .| Plaču njega gospoda latinska, 

I izsičč Turke Gabeljane, I sva, pobre, krajina primorska. 

Pogiboše tri mila brajena, Markoviću! pokojna ti duša, - 

Tri brajena, tri Perizovića, Vale ti si gl4vah odsikao! 


Pisma ova bi izvadjena iz procesa, učinjena-na Sućurju, dčržavi 
od Hvara na 11. Oktobra 1663. po nastojanju kneza Nikole Kačića iz 
Lavčanja, i počimlje talijanski ovako: Dovendo io Nicold Kačić 
valermi dell! ingionta verita, produco gl infrascritti Ca- 
pitoli, e testimoni etc. 

U komu se procesu štiju svi Kačići u rečenoj pismi imenovani, 
to jest iz Lavčanja, Brista i Baćine, i ovi su Jurićevići, Pekići, Stipići, 
Mirkovići i Miošići. Budući da čeljad od ovizih kućah imenuje, koja 
bihu zarobljena i posičena u početku rata od Kandije, kakono same 
čeljadi "Miošića 'dvajest i sedmero jedan dan izgoreno: od nevirnih 
Turakah. 


Pisma od testamenta Karla cesara. 


: Na hiljadu i sedam stotinah,  , * Zavija se orle pod oblake, | 
Još trideset i devet godinah,. Tira zmiju iz zemlje nimačke: 
Umiraše cesar Karlo šesti; A orlićem krila narastoše, 
Ali jošter bijaše u svisti. Ljutoj zmiji puno dodijaše. 
“Svoje bane k sebi zovijaše, Obnoć mčrki dolazaše vuče 
Ter ovako njima govoraše: “< Od zapada, gdi počiva sunce: 
»Vi ste meni vazda virni bili, . Da zakolje orla, nastojaše, 
Vašu kčrvcu za me prolivali. I ugrabi sve kraljestvo naše. 
Zmija biše Otmanović care, [+ AI se orle vije pod oblake, 
Koi zemlju svu kerštjansku tare, Oblači se u sunčene zdrake: 
Povisoko glavu nadizaše; Oblak svija, načinja gromove, 


Da dobavi orla, nastojaše. ' Do dna muti sve morske valove. 


— 432- 


Iz oblaka ljute strile baca, 
Neda klati svojizih ovacah: 
Doletiše ptići sokolići, 

Od ungarske zemlje Ugričići. 

'Težke vuku rane zadađoše, | 

I orlovu krunu obraniše: 

Neka znadu svita banovine, 

Kako siku ungarske katane. “ 
Iz jame se libi lisičina, 

I jeina nemila ptičina: 

Da zakolje orla, nastojaše, 
I Ungarce sive sokoliće. 
Sokolićim' pandže narastoše, 

Lisičinam oči povadiše: 

Obraniše pristolje orlovo, 

Kod Dunaja vode postavljeno. 

A sad, moji mlađi vitezovi, 

. Vi po izbor bani i knezovi! | 
Ovo me je bolest obhčrvala, 
Ja umirem, ali Bogu hvala! 


To izusti, dušicu izpusti 
Na kriocu svoje zaručnice, ' 
Vime ljube rimske cesarice. 
Ej Cesare, pokojna ti duša! 


Poslušajte! da riči izustim, 
Prija nego dušicu izpustim : 
Što se godir nahodi mojega, 
I u Beču i okolo njega, 
Sve dčržave mojega kraljestva, 
Još i krunu mojega cesarstva: 
Ja ostavljam dragoj kćerci ihojoj, 
Virnoj ljubi duke od Lorene. 
Pak dozivlje svoga sekretara, 
Od cesarstva svoga sveznadara, 
Niz obraz je suzam? oborio, 
Ter je njemu tiho govorio: 
»Uzmi, slugo, divit i artiju, 
Piši knjigu kralju francezskomu, 
Drugu piši kralju španjolskomu: 
Po imenu Filipu petoma. 
Priporuči virnu ljubu moju, 
I Mariju, ljubu Loreninu: 
Nek jim vazda budu na pomoći, 
I u dnevu, slugo, i u noći.“ 


* 


Pisma od rata kraljice ungarske s kraljim kčrštjanskim. 


Maro vrime postajalo biše 
Posli smčrti kruhe cesarove, 
Bavijera bile knjige piše, - 
I pripravlja velike darove. 


Jednu šalje kralju ..francezskomu, . 


Ludoviku prijatelju svomu, 
U knjizi je njima besidio: 


»Kupi vojsku, svitla kruno moja, 


- 


Ter otimlji sela i gradove, 

Sve do Beča i okolo njega: 
Ako meni Bog i srića dade, 

Da osvojim krunu cesarovu, 

Ja ću Milan tebi darovati. 

Drugu šalje kralju španjolskomu, 
Po imenu Filipu petomu, 
Ter je njemu tiho govorio : 
nEj Filipe, od Španje Monarko, 
Pomoga' te 'Vangelista Marko ! | 


| 


l 


— 433 — 


Nu sakupi tvoje vitezove, 
Ter uzimlji bijele gradove, 
Što je godir oko? sinja mora, 


Lorenina, oli cesarova. - 


Ako meni Bog i srića dade, 


Da ja sidnem u Beču bilomu: - 


. Darovat' ću tebi Fiorencu, 
Sve do Rima grada bijeloga.“ 


Tretju piše kralju od Prusije, 
U knjizi je besidio njemu: 
»Kupi, kralju, tvoje vitezove, 
Ter otimlji sela i gradove. 

A evo ti tverđu viru dajem: 
Kako krunu cesarovu nadjem, 
Šleziju ću tebi darovati, 

I uvik ćeš samnom mirovati.“ 


Kada kralji knjige progledaše, 
Berzo silne vojske sakupiše: 
Sa svih stranah oni udariše, 
Sve do Beča grada osvojiše: 


Cvili jadna kćerca cesarova: 
»Ej neviro, nigdi te nebilo!“ 
Divera je Karla dozivala, 
Ovako je njemu govorila: 
»Poslušaj me, moj mili brajene! 
Brani Beča, neizdaji mene: 
Ja ću poći k ravnoj Ungariji, 
Uteć ću se Divici Mariji, 
Sakupit' ću moje Ugričiće, 
I Posavce, sive sokoliće.“ 
Pak uzimlje sina malenoga, ' 
U svilu je njega zavijala, 
Svojim" ga je suzam' oblivala. 
Pak otidje k ravnoj Ungariji: 
Kad je došla k Požunu bilomu, 
Iztčrčalo malo i veliko, 
Da pozdravi ungarsku kraljicu. 


Kada ih je ona ugledala, 
Niz obraz je suzam? oborila, 
Ovako je njima govorila: 
»Ugričići, mila bratjo moja, 
Utočište i ufanje moje! 
Branite mi sina malenoga; 
A vašega kralja ungarskoga. 
Svi su kralji na me udarili, 
I cesarstvo moje ugrabili: 
Branite mi Beča bijeloga, 
Koga mi je b4bo ostavio.“ 
Kad to čuše ungarska gospoda, 
Sve proplaka malo i veliko: 
Svoje britke sablje povadiše, 
Na sablji se svaki zaklinjaše: 
Da će prija izgubiti glavu, 
Nego izdat' ungarsku kraljicu, 
I Jozipa kralja ungarskoga. 


Još ti, pobre, jedno čudo kažem, 
> Nemoj reći, da ja ovo lažem: 
Skočiše se ungarske divojke, 
Udovice i njihove majke. 
Otvoriše šarene sanduke, 
Pokupiše i srebro i zlato, 
_ Sitni biser i drago kamenje, 
Kraljici ga nose na poštenje: 
rEto zlato, ungarska kraljice, 
Srićo naša, prisvitla danice! 
Kipi sada tvoje vitezove, 
Platjaj vojsku, bane i knezove.“ 
Maleno je vrime postajalo, 
Silenu je vojsku sakupila: 
Šeset hilj4d' mladih Ugričićah, 
Prid njima je Palfi generale. 
Dvajest hilj4d' Harv4tah jun&4kah, 
Sve ditićah i mladih mom&kah: 
Prid njima je od Karlovca bane, 
Od harvatske vojske generale. - 
28 


— 434 — 


Šeset hilj4d' silne: Nimadije; 
Ali je to ognja žestokoga: 
Prid njima je Kevinhiler bane, 
Od nimačke vojske generale. 

Dvajest hilj4ad' Bohćmah jun&kah, 
Izabranih po izbor vojnikah: 
Prid njima je Lobkoviću bane, 
Koino se glasi na sve strane. 


Malo manje biše Posav&cah, 
Sve delijah prija neženjenih: 
Prid njima je kneže Trenkoviću, 
Na glasu je kano Kraljeviću. 


Odč& vojska k Beču bijelomu, 

Pivajući i popivajući, 

Vince pijuć, konje igrajući. 
Kad su bili k Beču bijelomu, 

Gledale jih iz Beča divojke, 

Gledale su, ter su besidile: 

»Lipih konjah ; al' lipših jun&kah, 

Kano jedna kita divojakah!“ 
Kaži pravo, iz gorice vilo! 

Je li lipo pogledati bilo: 

Od Posavja pribčrze konjike, 

I delije Kčrbave i Like: 

Trepetju jim krila pozlatjena, 

Za kalpakom kita veslidjena. 
Tu se vojske vina ponapiše, : 

Od Beča se zdravo podigoše: 

Oda jedna u Šleziju ravnu, 

Vitezovi ravne Slavonije, 

Prid njima je kneže Trenkoviću. 
I delije Like i Kčrbave, 

Od harvatske po izbor države: 

Prid njima je od Karlovca bane, 

Koi često odnese mejdane. 
Kad su došli u Šleziju ravnu, 

Robe, pale sela i varoše: 

Kud njihova sablja dopiraše, . 

On'da cčrna kervca tecijaše. 


Iztiraše kralja od Prusije; 
A njegovu vojsku izsikoše: 
Nije brata, što nerodi majka, 
Nad Slavonca neima junaka! 


Druga odč k ravnoj Barvijeri, 
Šest hiljidah mladih Ugričićah : 
Prid njima je soko' ptica siva, 
Po imenu Palfi generale. 

Popališe sela i varoše, 

Osvojiše kule i gradove: 
Iztiraše duku Bavijeru ; 
A njegovu izsikoše vojsku. 

Prid dvorom ti rasla zerdelija! 
Ugričić je na glasu delija: 
Sablju paše kano pustahija, 
Konja jaše kano pašalija. 

Ode tretja k Pragu bijelomu, 
Šest hilj4dah silne Nimadije: 
Dvajest hilj4d' Bojćmah jun&kah, 
Prid njome su do tri generala, 
Tri sokola, našem' Bogu hvala! 


Jedan biše od Lorene Karlo ; 
A drugi je Kevinhiler bane: 
Tretji biše bane Lobkoviću, 
Bolji vitez nego Obiliću. 


Kad su došli k Pragu bijelomu, 
Sa svih stranah njega obsidoše, 
I na njega skladno udariše. 


Odkuda ga Kevinhiler bije, 
Odonlem se grade tresijaše, 
Od topovah Kevinhiler-bana. 


Odkud li ga Karlo udaraše, 
Biše gradu pocčrnilo lišce, 
Od cčrnoga praha i olova. 

A odkuda bije Lobkoviću, 

Niz bedene kervca tecijaše, 
Od juriša Lobkovića bana, 
I njegovih mladih vitezovah. 


» 


— 435 — 


Al je malo vrime postajalo, 
Bio barjak na gradu trepeće: 
Za mir pita, neće boja veće. 
Bilu gradu vrata otvoriše, 
Principu se Karlu pokloniše: 
Od grada mu ključe predadoše ; 
A Francuze na dvor iztiraše. 


Ungarci se povratiše natrag, 


Pivajući i popivajući, 
Vince pijuć, konje igrajući. 


Dosta lipa blaga donesoše, 


I suž&njah mladih. dovedoše: 
SveFrancuzah mladih neženjenih, 
Prusijanah ni broja se nezna. 


Ugričićem pisma na poštenje, 
Bog jim dao zdravlje i veselje, 
Rodilo jim vino i pšenica, 

Nek su zdravo kraljičina dica! 


Pisma najposlidnja .od slavne Bosne, prikazana otcu poštova- 
nomu Fra Boni Beniću, štiocu begoslovcu i kustođu rečene 
provincije, od starca Milovana. 


Probudi se Bosno, zemljo slavna, 
Kojano si zaspala od davna, 
Ter mi kaži bosanske junake, 
Na oružju vitezove jake! 

Neka mogu i njih zapjevati, 

Čast i diku slavnoj Bosni dati! 
“Ali Bosna lipo odgovara, 
Milovana ter žestoko kara: 

»ser si, brižan starče, poludio, 
Putujući pamet izgubio: 

Kad si pjeva' pjesme odjunakah, 
Najveće si pjeva' od Bošnjakah. 

Tko je bio Marko Kraljeviću, 
Tko li vitez Miloš Obiliću? 
Tko bijaše Relja Bošnjanine, : 
Omućević junak od starine? 

Tko je bio Brankoviću Vuče, 
Tko 1 starinom Kastriotić Jure ? 
Tko li junak Zrinoviću bane, 
Tko 1 delija Kosarić Stjepane ? 


Nego mladi starinom Bošnjaci, 
Ol' Bošnjaci, oli Hercegovci, 
Koji bihu bosanska gospoda 
Od slavnoga mojega naroda. 

Odklem biše Senjanin Ivane, 

I delija Makar kapetane? 
Odklem li je Novak i Radivoj, 
<I delija Domiću Mijate ? 

Već od Bosne i Hercegovine, 
Kosarića stare banovine: 

I ostali uskoci junaci, 
Svi su, starče, starinom Bošnjaci. 

Tko bijaše Janko Mitroviću, 

I Ilija serdar Smiljaniću ? | 
Tko li biše Surić Don Stipane, 
I kavalir Janković Stojane ? 

Već uskoci starinom Bošnjaci, 
OL Bošnjaci, oli Hercegovci: 
I ostali kotarski serdari, 
Kapetani, alaj-barjaktari: 

* 


— 436 — 


Odklem biše starina Nakića, 
Sinobada i mlada Radnića? 
Već od Bosne i Hercegovine, 
Viruj meni, starče, do istine. 

Odkolem je Vučkoviću Žeče, 

I kavalir Gerčić Dom Ivane: 
Odklem li su ostali sčrdari, 
I na glasu cetinski glavari? 

Neg? od Bosne i Hercegovine, 
Vitezovi zvani od starine. 
Tko je bio Marko Sinovčiću, 
Silni vitez Petre Kulišiću ? 

Neg' Bošnjaci, starinom junaci, 
Hercegovci, ol! mladi Ungarci. 
Odkolem je Deli-Markoviću, 
Silni junak Rade Miletiću ? 

Neg' uskoci mladi Hercegovci: 
A starinom svi jesu Bošnjaci. 
Tko bijaše Nikoliću Bajo, 
Tko li vitez Ivanović Marko ? 

Nego mladi starinom Bošnjaci, 
OL Bošnjaci, oli Hercegovci. 
Što li pjevaš Posavce junake, 


To ti pjevaš starinom Bošnjake. 


Odkuda su Domazetovići, 
Ljute zmije kano Jankovići? 


Već starinom od Bosne knezovi, 


Na oružju silni vitezovi, 
Kojino.su svuda vojevali, 

Još i turske glave odsicali, 

Od Kandije rata žestokoga, 

Pod barjakom cesara bečkoga. 
A kamo ti paše Atlagići, 

Atlagići i Kulinovići? 

Gdi su tebi Durat-Begovići, 

Duagići i Sokolovići ? 
Kamo tebi sile Bakotići, 

Kosarići i Filipovići ? 


Gdi su tebi Kopčići junaci, 
Ljubovići gdi su Hercegovci, 
Sulagići i Mesiovići, 
Lopužići-i Vazlinovići ? 

I ostali po izbor junaci, 
Hercegovci, ol' silni Bošnjaci: 
Dalmaciju koji porobiše, 

Na stotine glavah odsicaše ? 


Kamo tebi kuna Hasan-aga, . 
Koi mnogo odnesč mejd&nah ? 
Gdi je junak Poparženoviću, 
Na oružju Marko Kraljeviću ? 


Kamo li ti Babiću Hasane, 

Gdi li ti je Lopužić Stjepane ? - 
Kamo tebi Cukarinovići, 
Nožinović i Nadžakovići ? 

Gdi je tebi Firdušović beže? 
Topalović gdi ti je viteže? 
Kamo li ti Zloić Omer-aga, 
Gdi li ti je Sarić dizdar-aga? 

Gdi su sile Tataranovići, 
Duratović i Tabakovići ? 

Koji svuda čćte četovaše, 
Na stotine gl4vah odsicaše. 


Svi su ovo starinom Bošnjaci, 
Ol' Bošnjaci, oli Hercegovci: 
Kojino se tada izturčiše, 
Kada Bosnu Turci osvojiše. 


i 


ostali brez broja junaci, 
Vitezovi starinom Bošnjaci, 
Koji vlaške odsicaše glave, 
Veće neg? je u Primorju trave. 
I da si mi zdravo, Milovane! 
Boga moli, ostavi mejdane: 
Sve je ništa, sve će u prah poći, 
Grihe plači, valja k Bogu doći. 


Ove pisme svakomu drage neće biti; jer medju njima malo ima 
razlikosti, nahodeći se u svim iste riči, kakonoti ove: junak, vitez, delija, 


— 431 — 


leventa, zmija, zmaj, vuk, lav, soko", ora', gnjizdo sokolovo, i mač, sablja, 
kopje, Kraljević, Obilić, Zrinović, kolajne, medalje, dukale, odsicaše, 
roblje dovodjaše i ostala. ' 

| Kad bi moguće bilo, imala bi jedna od druge biti posve raz- 
ličita; ali budući svi vitezovi imenovani-od iste kriposti, s istim ričma 


služiti se bi potribito, za ukazati njihova junačtva. Komu su ugodne, 


neka jih piva; komu li nisu, neka idje spavati. 


Najposlidnji razgovori starca Milovana s bratom štiocem., 


Proštij pomljivo ! 


1. Znadem, da će niki mčrziti na pisme moje, nahodeći u njima 
ljude od svake včrste i zanata; ali da jih hoće procinjivati i razgledati 
onako, kako jih starac Milovan gleda i razmišlja, nebi naša medju njima 
toliku različnost; da li bi jih vidili u zanatu slične i jednake, i neka me 
čisto razumiš, moj štioče poštovani! kažem ti bistro i otvoreno: da moja 
sverha nije bila iziskivati: od koga je tko roda i plemena, koga je dila 
i zanata? nego je poglavita moja misa' i sverha bila: posli kraljah i 
gospode znati i svitu prikazati: tko je junak bio, je li glave turske 
odsicao, i koliko je koi odsikao?  Nahodeći se dakle mnogi od ovoga 
rukodila i zanata, premđa u drugim stvarma neslični i nejednaci, u moje 
jih pisme metnuh i svitu prikazah. Nikomu dakle to nejma mčrzko 
biti, ni sramovat' se, gledajući svoje stare u broju ljudih od svake včrste, 
kakono se nesramuju cesari, kralji, principi, ni gospoda plemenita stati 
u jednomu gradu, u komu su od svakoga: zanata ljudi, zli i dobri, po- 
šteni i nepošteni. — Ako li je pak komu sasvim tim merzko; neka se 
očituje, berzo ću, ako Bog. dopusti, iste pisme preštampati, pa ću ga lasno 
izverći. Ali da može promisliti: kako smo svi od jednoga otca i matere 
rodjeni; tu bi izpraznu misa' od sebe daleko bacio. — 

II. Hvale se niki (kako čujem; ali malo virujem), da će mi činiti 
pjesme porugljive: mogli bi lasno, kad bi htili; ali virovati nemogu; jer 
uzroka neće naći: zašto oli su u mojim pismam njihovi st&ri, oli nisu. 
— Ako su u pismam, to će mi vratiti za dobro: starca Milovana 
pogčrdjujući, koi njih hvali i uzvisuje; ako li se u mojim 
pismam nenahode, ja kriv nejmam biti, što oni junaci nisu bili; ako li 
su bili takvi; jer starcu Milovanu nepokazaše svoje karte s pečatom od 


vladalacah utv&rdjene, kadno se s guslam' skitaše od Skadra do Zadra, 


— 438 — 


od Mostara do Kot4rah ? Jeda cine: da će jih s kapom u ruci moliti, da 
njihove stire zapjeva junake? Zaisto nije to prilika ni pomisliti. Nejmadu 
pak uzroka mčrziti na pjesme Milovanove; jer su mnogi spored njihovim 
st4rim pohvaljeni, zašto bi se ukazali samoslavci; što nestoji dobro, niti 
Milovan toga može učiniti; jer je njemu po naravi, svakoga hvaliti i 
slaviti; ne samo prijatelje; jerbo to i neznabožci čine; nego li jošter i 
one, koji ga i danas zlo gledaju, -kako je nikim po naravi: tudje poštenje, 
čast i slavu u zemlju zakopavati. Ako li se pak tkogod nedostoji svoje 
stare vitezove gledati u množtvu ljudih različitih; neka se vari u pritilini 
samoće svoga veličanstva, ja mu dobru sreću nazivam i molim: da se 
prodje siromaha Milovana stara, bolestna i nevoljna, koi nemisli zla ni 
ptičici u gorici. Je li se pak tkogod naoštrio protiva njemu zapjevati: 
bilo mu u sto dobrih čas"! — ali neka znade, da će mu siromah Mi- 
lovan na onu staru cernogorsku odpjevati, koliko umio bude; ako li mu 
bčrzo brada opadne, kako se boji, da hoće, da ako se tkogod nadje od 


sve Dalmacije, Kroacije, Ungarije, Bulgarije, Rascije i Skenderije, koje , 


kraljevine puno je slavio; a najveće privedroga dužda mletačkoga, ter 
ga lipo osveti i vitežki odpjeva. 

NI. Ddjem ti, moj štioče, na znanje: da ja ovi trud nisam činio 
za ljude, koji latinski i talijanski jezik posiduju: jer oni znadu iste i 
puno veće stvari, nego sam jih ja u moje knjige postavio: samo dakle 
ovo učinio jesam za službu onih ljudih, koji izvan slovinski, drugim 
jezikom govoriti neznadu; niti se mislim radi toga slaviti pod imenom 
od historika; jer je to jistbina ljudih sveznan&cah, kojim ja nisam včrstan 
sluga biti. — Mnoge stvari jesam iz knjigah izvadio, mnoge iz dipl6ćmah, 
duk4lah i atest&tah, kako se štije u početku mojih knjigah, a nike po 
svidočbi mudrih # velikih ljudih, koji su veće štili nego ja, i kojizim se 
virovati ima brez sumlje svake; ako li pak tkogod virovati nehtio bude, 
ni zato se odsuditi neće: sasvim tim primalo ćeš stvarih naći, koje nisam 


oli iz knjigah štampanih, oli iz kar4tah autentikanih (vjerovanja dostoj- 


nih) izvadio. 

IV. Nać ćeš tolika pomanjkanja, oliti errore od štampe, da ćeš 
se začuditi: i tomu ja kriv nisam; jer sam nastojao, koliko sam mogao 
i nemogao; ali nebi moguće, da jih sve svladati mogu. Nać ćeš pomanj- 
kanje u brojim, kakonoti na listu 4., gdi na misto 1746. metje 176. — 
Za reći 832., metnuo je 822.; — na listu 8. na misto 837., metnuo 
je 827.; — na listu 8. misto 1339., metje 1329. — A takva pomanj- 
kanja nać ćes i na drugim mistim, ne samo u broju; da li jošter i u 
slovim: kakonoti na misto čvarka, metnuo je čvarčak; — na listu 4. 
na misto Isus, metnuo je Asus; — na listu 5. na misto Mihajla, nać 


F4 


Pa 


_— 439 —- 


ćeš Mihila; — na listu 162. za reći patriara, metje patriarka; 
— na listu 103. namisto Mijošića nać ćeš Mijostića; — na listu 220. 
i na drugim mnogim mistim. — Naći ćeš mnoga pomanjkanja u cilim 
ričmam, kakonoti u pismi od cesara Konstantina najposlidnjega, gdi ćeš 
naći ovako: od rimske se odmetjete, što bi ovako imao reći: od 
rimske se cčrkve odmetjete. — Na listu 161. nećeš naći gdigod 


ni cila versa, kakono u pismi kollunela Cerljenka iz Knina na listu 165., 


gdi počimlje: Puno slave od Knina Cerljenka, ostavio je: Kano 
Kotar Mitrovića Janka. Nać ćeš pomanjkanja mnoga u puntim, 
u virgulam, akcentim, ričih sastavljenju oli razstavljenju, izpravljaj kako 
znadeš; ja više nemogu. 

V. Mučno će ti bit? virovati, da su naši vojnici tako lasno turske 
glave odsicali; ali imaš znati, da navlastito rata bečkoga tako je na nje 
pokaranje božje bilo došlo, da su ih iste žene i dica sići mogle, kakono ' 
je prija toga, navlastito rata ciparskoga, .došlo bilo pokaranje na kčrš- 
tjanluk, u koja vrimena turski osinj kčrštjane bijaše. Daklem se tomu, 
moj prijatelju, čuditi nejmadeš; jerbo je desnica Gospodinova 
napravila kriepost (quia dextera Domini fecit virtutem). — 


Pisma od Bosne 


Y egeli se, Bosno, zemljo ravna, 
Kojano si na glasu od davna! 
Eto tebi lipo pramalitje, 

S pramalitjem Jurjev danak idje, 

Koga slaviš odkad si postala, 

I kčrštjansku viru zapoznala, 
Tebi nosi ugodne darove: 
Tihe rose, zelene :dubrave. 


“ Žarko će te sunce ogrijati, 


bos 


Po planinam snizi okopniti: 

Procvast će ti cvitje po poljanah, 

U bostanu ružica rumena. 
Prolitnje će ptice doletiti, 

Po zelenoj gori propivati: 

I još će ti veća radost biti, 

Koju će ti Jurjev dan doniti. 


i svetoga Jurja. 


Raduje se sva zemlja slovinska, 
Kojano je majka od jun&kah ; 
Jere Jurja vojevodu štuje, 
Koino je iz Kapadocije. 

Buduć Jure roda vitežkoga, 

On pogubi zmaja ognjenoga, 
U Libiji kod Širene grada, 
Grad izbavi od velika jada: 

Tu duboko jezero bijaše, 

Zmaj nemili u njem pribivaše, 
Ter junake ždere oružane, 
I još dobre konje osedlane. 

Strahovita t& aždaja biše, 

Iz jezera glavu podizaše: 
Strahovito pram gradu zviždjaše, 
Svemu gradu straha zadavaše. 


— 440 — 


Od strahote i nevolje ove 
Grad joj d4je mite i darove: 
Na dan ovcu i mladu divojku, 
Negledajuć ucviljenu majku. 

A kada joj, mita nedavaše, 
Aždaja ga sama uzimAše; 

Jer skakAše gradu na bedene, 
Čini padat" mertve na stotine. 

Vas se Širen redom obredio, 
Pak je redak kralja dohodio: 
Da on dade kćercu jedinicu, 
Kad imiše biti za kraljicu. 

Da t je, brate, bilo poslušati, 
Širenskoga kralja pogledati: 
Kako cvili i suze proliva, 
Kako kćercu žali i celiva: 

»Ajme meni, draga kćerce moja ! 
Kud mi odč lfpa mladost tvoja? 
Ajme kćerce, sve ufanje moje! 
Kuda će mi bilo lice tvoje? 

Kad te, kćerce, mišljah okruniti 
I na misto moje ostaviti: 
Onda mi te valja izgubiti, 

I za tobom suze prolivati. 

Kako ću te, kćerce, prigoriti, 
Komu li ću krunu ostaviti? 
Ah, prokleta aždajo nemila, 
Težko ti si mene uevilila1“ 

Kada se je kralju naplakao, 
Lipo svoju kćercu obukao: 
Svu u biser i drago kamenje, 
Kako da je za kralja udaje. 

Pak iz dvora kćercu izvodio, 
Suze roneć kćerci govorio: 
»Hodi s Bogom, drago dite moje, 
Eto vrime od udaje tvoje! 

Moli, kćerce, Akorona Boga, 
Akorona pomoćnika, tvoga: 
Nebi li ti u pomoći bio, 

Od nemila zmaja izbavio! 


, 


Eto sam te lipo zaodio, 
Tvoje ruho na te postavio: 
Pčrsten, zlato i kamenje drago, 
U komu je nebrojeno blago. ' 
Al' bi, kćerce, za te prigorio, 
Sve kraljestvo moje poklonio: 
Kada bi te moga' odkupiti, 
Od nemila zmaja izbaviti. 
Vodi s sobom širensku gospodu, 
Neka tebi za divere budu: 
Za lengije, širenske gospoje 
Nek te prate, drago dite moje!“ 
Odč jadna kćerca priko grada, 
I oko" nje širenska gospoda: 
. Vas je Širen na plač probudila, 
Ter svak cvili od velika mila. 
Priliva se svila na divojci, 
Vijaju se zlatni burundžuci, 
Svitli joj se devet perstendvah, 
Svaki valja po devet gradćvah. 
A ma pasu od zlata suhoga 
Dragi kamen jedan do drugoga; 
Na vratu joj dva svitla djerdana 
. Od bisera iz iztočnih stranah. 
Na čelu joj alem kamen staše, 
Koi kako žarko sunce sjaše, 
Tere ned4 na se ni gledati, 
Nit" se može cinom prociniti. 
Divojka je i od sebe lipa, 
Mladjana je i visoka kipa: ' 
Kud se godir ona okretjaše, 
Na sve strane svitlost udaraAše. 
U ruci joj cvitak od liljana; 
A uz liljan kita veslidjena: 
Za zlamenje, da je dijevojka, 
Dijevojka, žalostna joj majka! 
Priko grada cvileć putovaše, 
Koga šrita, svakog" pozdravljaše: 
A po svakom starca babu svoga, 
Bibu svoga, kralja širenskoga. 


Da bi sčrdce. od kamena bilo, 
Od mila bi suzami prolilo: 
AP nemili zmaje nehajAše, 

- Nego mito od grada htijaše. 

Kad zelenom" jezeru dodjoše, 

Tu se skupa grozno naplakaše, 

Pak divojku cvileć ostaviše ; 

A gospoda natrag pobigoše. 
A]' koi je stvorio nebesa, 

Hoti svoja ukazat' čudesa: 

Po svom sluzi Jurju vojevodi, 

Koi s Bogom po sve vrime hodi. 

Bog' učini: da tuda izadje, 

I da plačnu dijevojku nadje ; 
Božiju joj pomoć nazivao: * 
» Božja pomoć, gizdava divojko !“ 

Al divojka suzamj obara, 

Podviv ruke, Jurju odgovara: 
»Biž', delijo, glavom brez obzira, 
Nije nami ovdi razgovora! 

Sad će izać zmaje od proždora 
Iz onoga zelenog? jezera, 

Ter će samnom proždrijet? i tebe, 
Biži jadan, ter sahrani sebe!“ 

A1 joj veli vojevoda Juko: 
»Muč', neboj se, gizdava divojko ! 
Hoćeš poznat' Boga velikoga ; 
A ostavit" Akorona tv6ga? ; 

Hoć' li moju viru virovati, 

I mojim se kčrstom prikerstiti: 
Ja ću toga zmaja pogubiti, 
I od njega tebe izbaviti.“ 

Kad divojka riči razumila, 
Svetom*' Juri tiho besidila: 
»Kad su tebi to dala nebesa, 
Da mož' takva činiti čudesa: 

Da ćeš ljuta zmaja pogubiti, 

I od njega mene izbaviti, 
Ja ću tvoju viru virovati, 
I tvojim se kerstom prikerstiti. 


441 — 


4 


| Ostavit' ću Akorona moga ; 


A poznat' ću Boga velikoga: 
A tebe ću lipo darovati, 
Ruho moje sve ću tebi dati.“ 
Još divojka riči neizusti, 
Zmaj nemili jezero zamuti, 
Strahovito iz jezera zvižde, ' 
U naglosti ter k divojci idje. 
A pram njime Jure vojevoda, 
Neuzmičući junačkoga hoda 
Na zelenu konju dobru svomu, 
Puštajući srebčrne dizdume. 
Pak podviknu: Jezus i Marija! 
Bojnim kopjem zmaja. udarija: 
Pak je svilen pojas odpasao, 
Oko' vrata tu zmaja svezao. 


“X Pojas daje gizdavoj divojci, 


Ljuta zmaja da vodi u ruci 
Priko svega grada bijeloga, 
Tja do dvora kralja širenskoga. 
Zmaja vodi gizdava divojko, 
Za njom' idje na konjicu Juko: 
Ranjen zmaje zvižde strahovito, 
Jure viče tanko glasovito: 
»Pokčrsti se, kralju od Širene, 
I ostavi bogove himbene: 
Poznaj kripost Boga velikoga, 
I privaru Akorona tvoga. 
Plači grihe i čini pokoru, 
Da nepadeš u nevolju goru: 
Jer su tako hotila nebesa, 
Da ti vidiš ovaka čudesa. 
Jeda bi se grijah ostavio, 
I pravom' se Bogu poklonio, 
Koi svakoga na pokoru čeka, 
Kakono je po proroku reka.“ 
Kad je kralju riči razumio, 
- I jedinu kćercu upazio, 
Kćercu svoju gerli i celiva, 
Grihe plače i suze proliva. 


— 442 — 


Pak se kersti nasrid bila grada, 
I snjim vojske dvadeset hiljadah : 
Sve se kersti, što u gradu biše, 
I pravom' se Bogu pokloniše. 

Tada Jure sablju povadio, 

Ljutu zmaju glavu odsikao: 
Kralj ga vodi u svoje dvorove, 
Da mu dade velike darove. 

Kad je Jure u dvorovim bio, 
Kralj širenski njemu govorio: 
» Fidim, Jure, tvoje hrabrenosti, 
I da imaš nebeske kriposti. 

Evo tebi kolajna od zlata, 

Što junaci nose oko" vrata, 

I evo ti persten s ruke moje, 

Pristojan je t6 desnice tvoje. 
I evo ti po' kraljestva mćga, 


Mala platja dostojanstva tvoga: 


.Evo tebi draga kćerca moja, 
Neka bude zaručnica tvoja!“ 


Ali dara Jure nehtijaše, 

Nego kralju tiho besidjaše: 
»Neću tv6ga dara nijednoga, 

. Veće hvali Boga velikoga, 

Koi te je od zla uklonio, 

I paklenog' zmaja izbavio: 
I obori sve idole stare, 
Tere. gradi cčrkve i o'tare, 

A ja idjem od mista do mista 
Pripovidat' viru Isukersta.“ 
Paka Jure u Persiju ode, 

Tere mnoge obrati narode. 

I obrati gospoju kraljicu, 
Aleksandru rimsku cesaricu, 

I dano mu biše od nebćsah 
Dila činit" velikih čudćsah. 

Pak podnese mykah včle, dosta, 
I kčrv proli za svog? Isukčrsta: 
Sveti Jure, na tvoje poštenje 
Izprosi nam od Boga proštenje! 


Svčrha. 


KAZALO 


gdje se što nalazi. 


. Pisma Radovana i Milovana . . 

. Poskočnica, koja se može u kolu pjevati . 

. Kratko ukazanje od kraljah slovinskih . 

. Dogadjaji posli porodjenja Isusova . 

. Broj ces4rah od naroda. slovinskoga, koji 1 u Rimu, a niki. u 


Carigradu sidiše 


. Broj pipah slovinskoga naroda 

. Broj svetih naroda slovinskoga 

. Broj blaženih naroda slovinskoga 

. Pisma o cesaru Konstantinu velikom i njegovoj majci, svetoj 


Jelinr križarici . 


. Pisma od četiri sveta imenjaka ' 
. Kralji slavni oliti slovinski. 

. Ostroilo, kralj slovinski I. . 

. Svevlad, kralj slovinski II. . 

. Selimir, kralj slovinski. III... 

. Vladan, kralj slovinski IV. . 

. Radimir, kralj slovinski V. . 

. Svetimir, kralj slovinski VI. 

. Budimir, kralj slovinski VII. . 

. Svetolik, kralj slovinski VIII. . 

. Vladislav 1., kralj slovinski IX. 

. Tomislav, kralj slovinski X. 

. Sebeslav, kralj slovinski XI. o. 
. Vladimir I., kralj slovinski XII. . 
. Karamir, kralj slovinski XIII. . . 
. Tverdoslav, kralj slovinski XIV. . 
. Tolomir, kralj slovinski XV. 

. Pribislav, kralj slovinski XVI. . 

. Krepimir, kralj slovinski XVII. . 
. Svetorad, kralj slovinski XVIII. . 
. Radoslav, kralj slovinski XIX.. 

. Pisma od Radoslava . 

. Ciaslav, kralj slovinski XX. 


. Pavlimir, kralj slovinski XXI. . 

. Pisma od Pavlimira . 

. Tješimir, kralj slovinski XXIL 

. Pisma od kralja Tješimira . ' 

. Prelimir, kralj slovinski XXIII. . 

. Silvestar, kralj slovinski XXIV. . 

. Tudjimir, kralj slovinski XXV. . 

. Hvalimir, kralj slovinski XXVI. . . 

. Vladimir IL, kralj slovinski XXVII. 

. Pisma od kralja Vladimira . . . 

. Dragimir, kralj slovinski XXVIII. 

. Dobroslav I., kralj slovinski XXIX. . 

. Pisma od kralja Dobroslava 

. Mihajlo, kralj slovinski XXX. . . . 

. Radoslav II., kralj slovinski XXXI. . 

. Pisma od Radoslava i Bodina. 

. Bodin, kralj slovinski XXXII.. . . . 
. Dobroslav IL, kralj slovinski XXXIII. . 
. Vladimir III., kralj slovinski XXXIV. . 
. Jure, kralj slovinski XXXV. . . 

. Grubiša, kralj slovinski XXXVI. . . ' 
. Jure drugi put, kralj slovinski XXXVII. . 
. Dragina, kralj slovinski XX XVIII. . 
. Radoslav III., kralj slovinski XXXIX. . 
. Simeon, kralj slovinski XL. 

. Stipan I., kralj slovinski XLI.. . . ' 
. Stipan II. Nemanja, kralj slovinski XLII. 

. Pisma od. kralja Stipana Nemanje 

. Stipan IIL, kralj slovinski XLIII. 

. Pisma od Stipana Nemanjića . 

. Uroš Dragutin, kralj slovinski XLIV. 
. Uroš Milutin, kralj slovinski XLV. . . . 
. Vladislav II. Uroš, kralj slovinski XLVI.. 
. Stipan IV. Uroš, kralj slovinski XLVII. 
. Stipan V. Uroš, kralj slovinski XLVIII. 
. Pisma od ženitbe kralja bulgarskoga 

. Uroš, kralj slovinski XLIX. 

. Pisma od Vukašina I. 

. Vukašin, kralj slovinski L. . 

. Lazar Grebljanović, despot . 


. Pisma od Miloša Obilića i Vuka Brankovića 

. Jure Branković, poglavica od Rascije . o. 
. Jure, poglayica od Rascie dadč caru pomoć proti kralju ungarsk. 
' Lazar Branković, poglavica od Rascie . 

. Principi oliti poglavice od Zente. 

. Jure I., princip od Zente _.. 

. Balša, princip od Zente . 

. Jure II, princip od Zente . 

. Principi oliti poglavice bosanske . 

. Pisma od Kotromanovića ' ' 

. Tvardko I. Kotromanović, kralj bosanski ' 

. Tvardko II. Kotromanović, kralj bosanski II. 

. Ostoja Kristić, kralj bosanski III. 

. Stipan Jablanović, kralj bosanski IV. 

. Pisma od Ostoje Kristića i Stipana Jablanovića 

. Tvardko III. Kotromanović, kralj bosanski v. 

. Toma Kristić, kralj bosanski VI.. . ' 

. Decretum Stephani Thomae Regis Bosnae ultimi ' 

. Pisma od Stipana Kristića i njegovih svatovah . 

. Stipan Kristić, kralj bosanski VII. i najposlidnji ' 

. Pisma od Stipana -Tomaševića oliti Kristića, kralja bosanskoga 
. Epistola regis Bosniae 

. Poglavice bulgarske 

. Pisma od Oruna i Nicefora_. . 

. Murtag i ostali kralji bulgarski od br. IX—XIV. 

. Samuel, kralj bulgarski XV. 0 

. Pisma od Basilia cesara . 

100. 
101. 
102. 
103. 
104. 
105. 
106. 
107. 
108. 
109. 
110. 
Ill. 
112. 


Radomir i ostali kralji bulgarski sd br. XVI—XXIK. 

Kratko govorenje od poglavicah harvatskih i krajnskih . 
Život i vitežka vojevanja Jure Kastriotića, rečenoga Skenderbega, 
Junačtva Jure Kastriotića 

Pisma od gori rečenih mejd&nah . 

Pisma od svih stvarih gori imenovanih 

Rati Jure Kastriotića i cara Murata 

Pisma od ovoga boja . ' 
Pisma, kako kralj ungarski pisa knjigu Juri Kastriotiću , 
Jure Kastriotić razbi Feres-pašu . 

Razbi Kastriotić i pašu Mustapu . . . . + 
Pisma od rečenih dogadjajah . o. 
Pisma od udaje Mamice divojke, sestre Kastrioića 


NI. 
Strana 
76 

18 

19 

80 

81 
(81 
81 

82 

82 

84 

85 

86 


. Pisma od rata Jure Kastriotića i republike mletačke 
. Mustapa drugi put razbijen od Jure Kastriotića 

. Pisma od rečenoga boja . . 

. Murat razserdjen idje s vojskom na Skenderbega. 

. Murat poče grad biti . . 

. Kastriotić čini opet juriš na Turke . , 

. Murat ožaloštjen 

. Dilo vitežko, koje učini Jure Kastriotić 

. Murat prestrašen o. 

. Jedan hristjanin izdadč Svetigrad 

. Pisma od Svetigrada . 

. Murat kupi vojsku za poć na Kroju 

. Murat podiže vojsku za obsidnut roj 

. Murat čini juriš. . > 4... 

. Kastriotić udari na Turke ' 

. Murat čini juriš na Kroju drugi put o. 

. Murat smćten nezna, na koju će stranu okrenuti . 

. Pisma od Kroje. . 

. Dogadjaji posli smerti Muratove . 

. Podižč se Dibran-paša proti Skenderbegu 

. Pisma od rečenih pašah i mejd4dnah_. .-=. 

. Car Memed namisli pogubiti Skenderbega 

. Boj obćeni +. 

. Pisma od ovoga strašnoga boja 

. Sinovac Jurin pobiže u Carigrad 

. Skenderbeg udari na Turke 2. 
. Pisma od ovoga dogodjaja . . . 4.4444. 
. Car zapita mir u Skenderbega 

. Pisma od Ferdinanda i Kastriotića . 

. Memed posla paše na Kastriotića 

. Pisma od ovih p4šah . 

. Car Memed piše knjigu Kastriotiću . 

. Odgovor Kastriotića . 

. Memed razserdjen šalje vojsku na a Skenderbega 
. Pisma od ovoga žestokoga boja . 

. Balaban idje na Kastriotića . . 

. Memed idje drugi put na Skenderbega. 

. Pisma od stvarih. gori rečenih . 

. Smčrt Jure Kastriotića . 

. Pisme vojvode Janka, rečenoga Sibinjanina . 


Strana 
130 


. 132 


133 
135 
136 
137 
137 
137 
138 
138 
139 


. 143 


143 
144 
145 
145 
146 
147 
150 
151 
152 
153 
155 
156 
159 
160 
161 
164 
165 
167 
168 
lvl 
1710 
172 
175 
178 
179 
182 
184 
186 


153. 
154. 
155. 
156. 
157. 
158. 
159. 
160. 
161, 
162. 
163. 
164. 
165. 


166. 


167. 


168. 
169. 


170. 
171. 
172. 
173. 


174. 


175. 
176. 
177. 
178. 
179. 
180. 
+181. 
182. 
183. 
184. 
185. 
186. 
187. 


Pisma druga od vojvode Janka 

Pisma tretja od vojvode Janka . . 
Pisma četvčrta od vojvode Janka i sv. Ivana Kapistrana. . 
Pisma peta od vojvode Janka . -. 
Pisma od Sekule, Jankova netjaka . 

Od uzetja Carigrada . 

Govorenje od juriša pčrvoga 

Od juriša drugoga . 

Pisma o cesaru Konstantinu, kako pisa knjigu | papi Nikoli v. 
Pisma od uzetja carigradskoga o. 
Pisma druga od Carigrada . 

Pisma od kuće Frankopanovića . 

Pisma od grada Kalcide, kako ondje pogiboše vlastela mletačka, 
braneći dužda sv6ga . . 

Pisma, kako Ante Loredan, vlastelin mletački, obrani Skadar 
od Tur4kah . 

Pisma od divojke | Marule, kako je oslobodila grad Lemno. od 
turske vojske . 

Pisma, kako Ante Leze, vlastelin mletački, obrani Skadar. 
Pisma od kralja ungarskoga Ludovika, kako pogiba na muhač- 
kom polju. . . . <. 

Pisma od bana Nikole Zrinovića Sigetskoga . 

Pisma od kralja Uluzalij-a i grada Korčule . 

Pisma od Cipra . ' ' 
Pisma od strašnoga boja, koj .se učini na dan: SV. Justine . 
Popjevka od gospode dubrovačke, kako razbiše i izsikoše Turke 
na moru blizu grada Korčule . m. 
Knezovi i vlastela naroda slovinskoga . 

Govorenje od kuće Vladmirovića . 

Pisma od Vukotina Vladmirovića. ' 

Pisma od kuće i vitežkoga plemena Ivanovića . . 
Govorenje od kuće i vitežkoga plemena kneza Nakića . 
Pisma od vitezo6vah gori imenovanih 

Razgovor ođ kuće Kruševića, starinom Kneževića . 

Pisma od gospode Kneževićah . 

Govorenje od vitezovah kuće Surića. 

Pisma od vitezćvah gori rečenih . ' 

Govorenje od gospodske kuće Bergeljića . 

Pisma od knezćvah kuće Bergeljića . ' . 
Govorenje od gospodske kuće Vučkovića i njezinih vitezovah . 


221 


223 
224 


225 
227 
281 
232 
235 


239 
241 
249 
251 
252 
253 
259 
251 
258 
259 
260 
262 
263 
264 


VI 


Strana 
188. Pisma od vitezo6vah gori imenovanih... . 4.4.4... 267 
189. Govorenje od gospodske kuće Grabovčeve_. . . .. . . 269 
190. Pisma od vitezdvah kuće Grabovčeve_ . . . . 4... . 270 
191. Pisma od Marka Bobovčića. . . . 4 444.44... 271 
192. Pismica od vitez6vah kuće Tomaševića. . . . +4... 272 
193. Pisma od vitezćvah kuće Lovrića . . o... 273 
194. Pisma od Petra i Matija Barčića, vitez6vah cetinskih .. . 275 
195. Pisma od glasovitih jun4kah bratje Milanovićah . . . . 276 
196. Pisma od velikoga junaka i viteza, kavalira Don Ivana Fi- 
lipovića, rečenoga Gerčića izpod Sinja . . . o... 277 
197. Pisma od vojvode Jure Čulića i njegovih sinćvah. . . . . 218 
198. Pisma od glasovitih vitez6vah Ante i Petra Brešanića . . . 279 — 
199. Razgovor od gospodske kuće kneza Ljubibratića . . . . . 280 
200. Pisma od vitezćvah Ljubibratićah. . . . 4. 4.4... . 281 
201. Govorenje od stare i plemenite kuće Kačića . . . . . . . 281 
202. Pisma od starih knezćvah Kačićah . . . . 4.4.4. 4... 285 
203. Pisma od grada Šibenika . . . . “o. . 287 
204. Pisma sverhu odgovora, koi dade Radovan Milovanu . . . 288 
205. Pisma od grada Splita . . . 4.4.0... 290 
206. Pisma druga od grada Šibenika ko... 292 
207. Pisma od Beča. . . . s... 294 
208, Pisma od principa Eugenija o. . . . . 802 
209. Pisma pčrva od vitez6vah ungarskih i harvatskih. . .7. . 304 
210. Pisma druga od vitez6vah harvatskih . . . .. . 8l1 
211. Pisma od glasovitoga viteza i junaka Sekula vojvode. IZ 
Kobaša. . . . 4... . . 3816 
212. Pisma od Marijana Terziića iz Kobaša, glasovitoga junaka i 
viteza M. 4.4... 318 
213. Pisma od vitez6vah kotarskih . ko... . 319 
214. Pisma druga od kotarskih vitez6ćvah . . +... 821 
215: Pisma, kako Kotarci jzsikoše Turke rata bečkoga. +. . . 825 
216. Pisma od Močivune Vuka . . . . . . . . 326 
217. Pisma od Meje Durutovića i Kotarca Stipurinovića 4... 827 
218. Pisma od Jankovića, kako razbi Ormuš-pašu na Grahovu . . 328 
219. Pisma od Dujaša Babića. . . 1. 444444... 330 
220. Pisma od vitezovah šibeničkih_ . . . . 331 
221. Kratko govorenje od sela Bosiljine, koje se sada 2 zove Primo- 
štene, kako često bi naseljeno od Bošnjakah . . . . . . 338 
222. Pisma od Bošnj&kah gori imenovanih . . . . . . . . . 3839 


223. Pisma druga od vitezovah primoštenskih . . .,. . . . . 340 


224. Pisma od silnoga junaka Gulina harambaše i Marka Supuka 342 
225. a 

226. 
227. 
228. 
229. 
230. 
231. 
332. 
234. 
234. 
235. 
236. 
237. 
238. 
239. 
240. 
241. 
242. 
. Pisma od vitez6vah neretvanskih 

. Pisma od uskćkah hercegovačkih . 

. Pisma od kneza Nikole Vladmirovića i ostalih vitez6vah, “kako 


Pisma od grada Knina i njegovih vitezovah . 

Pisma od vitezćvah dčrniških i zagorskih . 

Pisma od vitez6vah sinjskih o. 

Pisma druga od sinjskih vitezdvah . 

Pisma od Marka Čurkovića_ . . «+. ' 

Pisma tretja od Sinja i njegovih vitezćvah ' 

Pisma od vitezćvah kliških . 

Pisma od kasteljanskih vitez6vah . . 

Govorenje od gospode poljičke 

Pisma perva od Poljičanah . 

Pisma druga od Poljičanah . 

Pisma tretja od vitez6vah poljičkih . 

Pisma od vitezo6vah omiških 

Broj officijalah omiških . 

Pisma od vitez6vah zadvarskih 

Pisma od vitezćvah imotskih . 

Pisma od vitezćvah včrgorskih ' ' 
Pisma od vitez6vah primorskih... 4) 


osvojiše kulu od Norina . 


. Pisma od grada Zadvarja 

. Pisma od kastela Dšrvenika o ' 
. Pisma od uzetja grada Novoga u Buci kotorskoj . ' 
. Pisma od sbora primorskoga, učinjena u Makarskoj rata od 


Kandije 


. Pisma od Juriše Senjanina . 

. Pisma od Plavše harambaše ' ' 
. Pisma od Jurasa Veića, silnoga junaka, rodom. iz Zagvozda ' 
. Pisma od silnoga junaka Luke Ožegovića o. 

. Pisma sverhu diplome, koju dadč cesar Matijaš Primorcem i i 


ostalim, da nejmadu biti napastovani od Senj&nah 


. Pisma od smčrti glasovitoga viteza Mladinića . . .>. 
. Pisma od vitezćvah kotorskih . 
. Pisma od kavalira Marka Ivanovića iz Dobrote , od Buke 


kotorske 


. Pisma od glasovitih junakah: Ante Radimira | i njegova sina, 


kavalira Bože iz Dobrote, od Buke kotorske o. 
29 


VII 


Strana 


343 


VIII - 


259. 
260. 
261. 


262. 
263. 


264. 
265. 
266. 
267. 


, Strana 
Pisma od vitez6vah dalmatinskih  . . 44... 421 
Pisma od vitezovah, koji izgiboše rata bečkoga 4... 423 


Pisma od glav4rah turskih i silenih jun&kah, koji izgiboše od 
vitezovah hercegovačkih rata kanijanskoga, i... i maloga 


i posli njega. . . ' 2... 425 
Pisma od Gradca u gornjem Primorju“ 2. 428 
Pisma od Kačićah,-kako su a. rata andijanskoga i i 

bečkoga. . . o. 429 
Pisma od testamenta Karla. cesara . . . . . 41 
Pisma od rata kraljice ungarske s fraljam kdrštjanskim | . . 432 
Pisma od Bosne ponosne. . . 4... 435 
Pisma od Bosne i svetoga Jurja. . . . (4444.4... 439 

—— —FSAEI—— 


——— > 


E aj > 


3 2044 019 659 630 


This book should be returned to 
the Library on or before the last date 
stamped below. 


A fine is incurred by retaining it 
beyond the specified time. 
Please return promptly.